Druga oklopna armija

(nem. 2. Panzer-Armee)
Deo Vermaht
Formacija:   III SS oklopni korpus
(nem. III SS Panzerkorps (Germanisches))

XV brdski korpus Vermahta
(nem. XV Gebirgs-Armeekorps))

XXI brdski korpus Vermahta
(nem. XXI Gebirgs-Armeekorps))

LXIX korpus Vermahta
(nem. LXIX Armeekorps))
Brojno stanje:   300.000 vojnika i oficira
Komandant:   Generalpukovnik
Hajnc Guderijan (nem. Generaloberst Heinz Guderian) (5. oktobar 1941 - 25 decembar 1941)

Generalpukovnik
Rudolf Šmit (nem. Generaloberst Rudolf Schmidt) (25. decembar 1941 - 10. april 1943)

General pešadije
Hajnrih Klezner (nem. General der Infanterie Heinrich Clößner) (11. april 1943 - 6. avgust 1943)

Feldmaršal
Valter Model (nem. Generalfeldmarschall Walter Model) (6. avgust 1943 - 14. avgust 1943)

Generalpukovnik
dr Lotar Rendulic (nem. Generaloberst Dr Lothar Rendulic) (14. avgust 1943 - 24. jun 1944)

General pešadije
Franc Beme (nem. General der Infanterie Franz Böhme) (24 June 1944 - 17. juli 1944)

General artiljerije
Maksimilijan de Angelis (nem. General der Artillerie Maximilian de Angelis) (18. juli 1944 - 8. maj 1945)
Učešće u bitkama:   Bitka za Moskvu 1941.
Kurska bitka 1943.
Operacija "Kugelblic"
Operacija "Citen"
Operacija "Herbstgeviter"
Operacija "Panter"
Operacija "Šah"
Desant na Drvar
Operacija "Draufgenger"
Operacija "Ribecal"
Operacija "Frilingservahen"
Odlikovanja:   



Druga oklopna armija (nem. 2. Panzer-Armee) Borila se od početka rata sa Sovjetskim Savezom, od juna 1941. do početka avgusta 1943. u okviru Armijske grupe "Centar", učestvujući u ofanzivi na Moskvu 1941. i u Kurskoj bici jula 1943.

Formacija i zadaci armije

Od 6. avgusta 1943. Druga oklopna armija prepotčinjena je Armijskoj grupi "F", odnosno Komandi Jugoistoka, reorganizovana i zadužena za operativno područje Jugoslavije , izuzev Slovenije koja je predstavljala operativno područje Armijske grupe "B". Zadatak Druga oklopna armija bio je borba protiv partizana i sprečavanje eventualnog savezničkog iskrcavanja.

Zbog iskrcavanja saveznika na Siciliji i pada Musolinijeve vlade, u tom periodu je situacija u zapadnom delu Jugoslavije bila je po Nemce kritična. Već sredinom avgusta 1943. armija je preduzela pokrete u unutrašnjost italijanske okupacione zone. To ipak nije sprečilo razbuktavanje krize usled kapitulacije Italije 8. septembra. Razoružavši brojne italijanske jedinice, velike delove zemlje zauzela je i držala u svojim rukama NOVJ. Druga oklopna armija je bila prinuđena da podeli svoj zadatak u tri faze:
Razoružavanje i interniranje italijanskih jedinica
Ovladavanje jadranskom obalom
Ovladavanje ključnim položajima, komunikacijama i komunikacijskim čvorovima u jadranskom zaleđu.

Ovi zadaci su se veoma razlikovali os onih sa kojima se štab armije susretao na Istočnom frontu. Usled toga i usled potreba na ostalim frontovima došlo je do promena u formaciji i operativnoj taktici. III SS oklopni korpus je nakon okončanih operacija u zahvatu zagrebačkog saobraćajnog čvora početkom decembra 1943. izuzet iz armije, a od početka oktobra 1943. u njenom sastavu nalazio se V SS dobrovoljački brdski korpus (nem. V SS Freiwilligen-Gebirgskorps).

U Srbiji je u to vreme funkcionisao štab Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka generala Hansa Felbera, koji je imao pod svojom komandom nefrontovske formacije: policijske i teritorijalne jedinice, jedinice Srpske vlade, Ruski zaštitni korpus i Bugarski okupacioni korpus. Ovaj štab je funkcionisao kao okupaciona komanda, dok je operativnu komandu i nad teritorijom Srbije imao štab Druge oklopne armije.

Tok operacija

Završivši do kraja oktobra 1943. zadatak razoružavanja Italijana s polovičnim uspehom, štab armije pokrenuo je niz energičnih parcijalnih operacija usmerenih na ovladavanje jadranskom obalom i njenim zaleđem. Nakon zauzimanja Tuzle 11. novembra 1943, armija je početkom decembra sinhrono pokrenula niz operacija:
Operaciju "Citen" protiv Livna kao glavnog saobraćajnog čvorišta u zaleđu Dalmacije pod neposrednom komandom štaba XV korpusa
Niz složenih povezanih operacija protiv položaja i jedinica NOVJ u Sandžaku i istočnoj Bosni pod komandom štaba za tu potrebu veoma ojačanog V SS korpusa - operacije "Kugelblic", " Šnešturm" i "Valdrauš".
Operaciju "Panter" [LXIX korpus Vermahta|LXIX korpusa]] protiv Četvrtog korpusa NOVJ na Kordunu i Baniji.

Ove operacije nestavljale su se i granale u nizove manjih. Armija je 20. januara 1944. konačno uspela da zauzme Senj, poslednji grad koji je NOVJ držala na jadranskoj obali. XV korpus je 22. decembra iskrcavanjem na Korčulu (Operacija "Herbstgeviter II") otpočeo nastupanje na jadranska ostrva.

Trupe su uz velike napore prokrstarile zemljom, ali u najboljem slučaju s vrlo privremenim uspehom: dok je V SS korpus vršio pritisak na Treći korpus NOVJ u istočnoj Bosni, Peti korpus NOVJ pokrenuo je 31. decembra 1943. banjalučku operaciju radi olakšavanja položaja Trećeg korpusa. Kad je fokus nemačke operacije pao na Peti korpus, Treći korpus NOVJ je 16. januara 1944. pokrenuo napad na Tuzlu.

Operativna taktika

Druga oklopna armija je veoma prilagodila operativnu taktiku protivniku. Umesto frontovske veze među jedinicama, štab armije uputio je svoje jedinice na vršenje drskih energičnih prodora sa sopstvenim obezbeđenjem. Veliki značaj armija je pridavala pomoćnim trupama na terenu: Oružane snage NDH bile su neposredno operativno potčinjene nemačkim operativnim komandama. Muslimansku legiju Nemci koristili na više načina: uvodili su je u borbu pod nemačkom komandom i sa nemačkim oficirima (na primer, Legija "Krempler"). Legija je takođe služila kao izvor regruta za jedinice Vermahta i SS jedinice.   
   Vikizvornik ima originalan tekst povezan sa ovim člankom:
Izveštaj komande XV korpusa o četnicima od 19. novembra 1943.


Nemci su cenili borbenu vrednost nekih četničkih formacija i rado su iz razdora između partizana i četnika izvlačili korist za sebe. Četničke jedinice u nekim slučajevima bile su operativno potčinjene nemačkim komandama, ali su češće bile sa njima povezane preko svog obaveštajnog odseka (odsek Ic) (na primer, Dinarska divizija i bosanski četnici). Sa četnicima u Srbiji saradnju su održavali preko oficira za vezu.   
   Vikizvornik ima originalan tekst povezan sa ovim člankom:
Pismo majora Kapetanovića vojvodi Đujiću od 29.5.1944.


Obaveštajnoj i diverzantskoj delatnosti armija je pridavala veliku pažnju. Obaveštajci su sa uspehom dešifrovali kodove partizanskog radio-saobraćaja, pa su na taj način ostvarivali značajnu prednost. Tako, 20. februara 1944., istog dana kad je maršal Tito izdao naređenje Drugoj i Petoj diviziji za prodor iz Sandžaka u Srbiju, štab Druge oklopne armije izdao je naređenje svojim potčinjenim štabovima u kojima nalaže protivmere.

Štab armije preko svojih obaveštajnih odseka formirale takozvane "trupove" - jedinice od stotinjak ljudi koje bi se kamuflirale u partizane i tako prodirale u dubinu slobodne teritorije radi diverzija i atentata. U dokumentima pominju se kao "Jedinice Konrad pri štabu Druge oklopne armije" po poručniku doktoru Rajnhardu Konradu (nem. Reinhard Konrad), "starešini jedinice Ic/AO". U trupove su uključivani nemački saradnici sa srpskohrvatskog govornog područja. (O delovanju jednog takvog trupa može se videti iz izveštaja majora Kapetanovića na "Vikiizvorniku").

Desant na Drvar

Ipak, i pored svih napora Druge oklopne armije, NOVJ nije pokazivala znake posustajanja, niti je bila ozbiljno uzdrmana. Vrhovna komanda Vermahta i sam Hitler bili su nezadovoljni učinkom armije. Stoga je Hitler lično naložio komandantu armije Rendulicu da likvidira Tita i njegov štab, s namerom da unese pometnju i dezorganizaciju u NOVJ. U tu svrhu stavio mu je na raspolaganje specijalno tajno oružje do kojeg je mnogo držao - SS diverzante padobrance. Tako je nastala zamisao za jednu od najspektakularnijih operacija drugog svetskog rata: operacije "Reselšprung".

Ova obaveštajno-diverzantsko-armijska operacija pokrenuta je, nakon pomnih priprema, 25. maja 1944. 500 SS padobranskom bataljonu pridodat je jedan broj saradnika sa terena - članova trupa "Bekel" majora Beneša, obaveštajca XV korpusa
 

„Šestog maja 1944. njemački komandant Jugoistoka baron feldmaršal Maksimilijan fon Vajhs, naredio je komandantu 2. oklopne njemačke armije generalu Lotaru Rendulicu, da u toku maja izvede operaciju "Reselšprung". Izdajući mu to naređenje, ujedno ga je obavijestio o slijedećem:
da je za izvođenje operacije "Reselšprung" rajhsministar SS i ministar bezbjednosti Rajha Hajnrih Himler odobrio upotrebu 500. SS padobransko-lovačkog bataljona, jačine 654 padobranaca, koji će izvršiti vazdušnodesantni napad na vrhovno rukovodstvo NOP-a Jugoslavije u Drvaru;
da je Himler odobrio i upotrebu SS padobranske nastavne čete, a da je major Beneš odredio 40 ljudi iz jedinice "Bekel", među kojima je bilo i četnika Bosanskokrajiškog četničkog korpusa i 6 ljudi kontraobavještajne službe. Svi oni trebalo je da se jave na vrijeme komandantu 500. SS padobransko-lovačkog bataljona, Kurtu Ribkeu. Sa dodijeljenim pojačanjima bataljon je imao ukupno 824 vojnika;
da je njemačka vrhovna komanda oružane sile odobrila upotrebu 1. puka divizije "Brandenburg" i 54. izviđačkog bataljona 1. brdske njemačke divizije, iz sastava Grupe armije "E";
da on, komandant Jugoistoka, sa svoje strane odobrava upotrebu 92. motorizovanog puka i 202. tenkovskog bataljona.
Sve ostale snage koje će sudjelovati u operaciji trebalo je da odredi komandant 2. oklopne armije iz sastava njegove armije.“

[1]

Kao što je poznato, Desant na Drvar se završio neuspehom, a komandant Lotar Rendulic poslat je na novu dužnost.

Atraktivnost ovog poduhvata privlači pažnju i danas: na šezdesetu godišnjicu, 25. maja 2004. poštovaoci tradicije 500 SS padobranski lovački bataljona izveli su u pustinji Arizone repliku ove operacije.

Bitka za Srbiju

Srbija je središte Balkana i glavni komunikacijski čvor. Svakon iskrcavanju na Balkan iz operativnih razloga mora prethoditi masovno rušenje komunikacija u Srbiji. Svaka odbrana Balkana od invazije zasniva se na održavanju komunikacija kroz Srbiju u dobrom stanju. Međutim, nakon jeseni 1941., partizani su u Srbiji prilično loše stajali. Četnici su, delom zahvaljujući svojoj politici nezameranja, uspeli da obnove svoju organizaciju, ali nisu pokazivali entuzijazam za potrebne operacije rušenja. Tito je Srbiju želeo za sebe iz operativnih, a još više iz političkih razloga. Zapadni saveznici razmišljali su o iskrcavanju, i želeli su pri tome rušilački raspoloženog saveznika u Srbiji. Žrtvovali su političke razloge vojnima, prekinuli svaku pomoć i podršku Mihailoviću i pomaganju partizana u Srbiji dali najviši prioritet.

Ipak, nije sve išlo glatko. Nemci su itekako želeli da spreče ovakav razvoj situacije, i preduzeli su niz operacija radi toga. Partizanima u Srbiji bila je neophodna pomoć u vidu elitnih trupa iz Bosne, Hrvatske i Crne Gore. Tito je tokom cele prve polovine 1944. vršio koncentraciju trupa i pokušavao sa ubacivanjem u Srbiju. Njegov problem sastojao se u tome što je štab Druge oklopne imao na stolu sve njegove depeše i takve pokušaje uvek spremno dočekivao.

Konačno, tokom avgusta je NOVJ uspela da nadmudri Drugu oklopnu armiju, i da, uprkos operacijama "Draufgenger" i "Ribecal" ubaci dve operativne grupe divizija u Srbiju. Tokom prve nedelje septembra 1944. partizani su u sadejstvu sa BAF-om izveli spektakularnu masovnu operaciju rušenja kakvu su saveznici oduvek želeli, pod imenom Operacija "Retvik" (eng. Ratweek), i blokirali izvlačenje Armijske grupe "E" iz Grčke. Time se međutim okoristila treća strana - na granicama Srbije upravo se pojavljivala Crvena armija.

Nakon Beogradske operacije stvorila se nova operativna situacija. Crvena armija je nakon Batinske bitke novembra 1944. prodirala preko dunava duboko kroz južnu Mađarsku, dok je 300.000 vojnika Armijske grupe "E" tapkalo u mestu gurajući se kroz Kačaničku klisuru. Štab druge oklopne armije bio je prinuđen da sa nekoliko divizija pređe u Mađarsku, u pokušaju da zaustavi Ruse predajući komandu nad XV, XXI i LXIX Armijskoj grupi "E".

U južnoj Mađarskoj Druga oklopna armija učestvovala je tokom marta 1945. u labudovoj pesmi Trećeg Rajha, u poslednjoj velikoj ofanzivi pod nazivom Prolećno buđenje. Svoj ratni put završila je u maju 1945. u južnoj Austriji bezuslovnom predajom jedinicama Crvene armije.

Reference
^ Drago Karasijević: Peti korpus NOVJ, Beograd 1985., strana 236

Izvor: Wikipedia