Sećanje na žrtve 17. marta

KOSOVSKA MITROVICA - Srpska pravoslavna crkva i Srpsko nacionalno veće severnog Kosova pozvali su juče građane da, na godišnjicu pogroma Srba, u hramovima u južnoj pokrajini odaju poštu Srbima ubijenim u nasilju 17. marta prošle godine, javlja Tanjug.

Pomen Borivoju Spasojeviću i Jani Tučev biće održan 17. marta u crkvi Svetog Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici, u 10 sati. Posle pomena, građani će položiti cveće na mesto pogibije svojih sunarodnika.

Srpsko nacionalno veće pozvalo je da se potom potpiše peticija za smenu šefa Unmika Serena Jesena - Petersena, koji je, kako je saopšteno, najodgovorniji što ni posle godinu dana niko nije kažnjen za etnički motivisano nasilje nad Srbima u pokrajini.

Zatiranje jednog naroda
Albanci su ubili devetoro Srba, ranili i teško prebili više od 850 Kosovaca, prognali su oko 5.000 Srba, opljačkali su, spalili ili porušili više od 900 kuća i oskrnavili, demolirali, spalili i porušili 35 manastira i crkava

BEOGRAD - Danas se navršava godina dana od tragičnog pogroma nad Srbima, njihovom imovinom i svetinjama na Kosovu i Metohiji.
Vreme od 17. do 19. marta 2004 godine ostaće zapisano crnim slovima u istoriji srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. U ovom razdoblju došlo je do jednog od najtragičnijih zločina nad jednim narodom u srcu "civilizovane" Evrope i pokušaja njegovog potpunog zatiranja.

Tri dana haosa

Za samo tri dana, u temeljno pripremljenom, sinhronizovanom i neviđenom talasu pakla širom južne srpske pokrajine, Albanci su ubili devetoro Srba, ranili i teško prebili više od 850 Kosovaca, prognali su oko pet hiljada Srba, opljačkali su, spalili ili porušili više od 900 kuća i oskrnavili, demolirali, spalili i porušili 35 manastira i crkava!

Bilo je to sistematsko uništavanje jednog naroda, njegove istorije i kulturne baštine. "Demokratski" svet i hrišćanska Evropa bili su saučesnici u zatiranju - jer ništa nisu uradili da spreče zločine. Pogrom je bio kulminacija svega što se u prethodnih pet godina dešavalo Srbima na Kosmetu, odnosno bio je samo kulminacija procesa etničkog čišćenja.
   
      

Nestali drevni hramovi

Za samo nekoliko minuta, u plamenu i razaranju nestali su drevni srpski srednjovekovni hramovi - Saborni hram Bogorodice Ljeviške, crkva Hrista Spasa, crkve Svetog Nikolaja, Svetog Pantelejmona, manastir Sveti arhangeli, svi iz 14. veka, manastir Devič iz 15. veka, crkva Svetog Georgrija iz 16. veka i druge svetinje.
      
      
      
   

Kao neposredni povod za organizovanje "spontanih demonstracija" poslužio je nesrećan događaj u selu Čabar kod Kosovske Mitrovice, gde se dan ranije utopilo troje albanske dece. Albanci su za to, bez ikakve istrage i provere, optužili Srbe, a svi albanski mediji pozvali su na masovne demonstracije, koje će 17. marta prerasti u opšti linč nad Srbima. Naknadna istraga je pokazala da Srbi uopšte nisu odgovorni za nesreću i da su albanske vođe samo iskoristile ovaj događaj kao povod za pogrom.

Iako se kasnije pokazalo da je međunarodna zajednica znatno ranije znala za pripremanje organizovanog nasilja (Nemačka tajna služba je preko svojih doušnika na Kosovu i Metohiji imala precizne podatke), Srbi su bili ostavljeni potpuno nezaštićeni pred naletom oko sto hiljada razularenih Albanaca, od kojih je ogroman broj bio dobro naoružan. Neredi su najpre počeli ujutro, 17. marta, u Kosovskoj Mitrovici, tako što je nekoliko hiljada demonstranata pokušalo da pređe most na Ibru i uđe u severni, srpski deo grada.

Albanci su u napadima koristili snajpere i Molotovljeve koktele, a u prvom naletu ubijeno je četvoro Srba. Već od podneva, nasilje se proširilo i na ostale krajeve Kosmeta, gde je živeo makar jedan Srbin. Posle okupljanja i nemira u centru Prištine, rulja je krenula na srpske enklave u centralnom Kosmetu - Čaglavicu, Gračanicu, Laplje Selo... Napadi su započeli i u Kosovskoj Kamenici, Uroševcu, Lipljanu, Gnjilanu i Vitini. U popodnevnim satima organizovane grupe pristigle su u Kosovo polje i Obilić.

U napadima su zapaljene bolnica, škola, pošta i na desetine srpskih kuća. Najveće razaranje imovine i svetinja dogodilo se u Prizrenu. Pobesnela masa palila je i rušila sve pred sobom - najpre je zapaljena zgrada Bogoslovije, pa Vladičanski dvor, zatim čak deset starih srpskih hramova i na kraju celo staro srpsko naselje Potkaljaja. Tog tragičnog dana celo Kosovo bilo je u plamenu.
   
      

Živi spaljeni

Kosmetski Srbi zverski su ubijani na najmonstruoznije načine. Dragan Nedeljković (55) iz Prizrena živ je izgoreo u zgradi Bogoslovije. Istu sudbinu doživeo je i Zlatibor Trajković (53) iz Kosova Polja, koji je spaljen ispred bolnice u ovom gradu. Otac i sin Dobrivoje (50) i Borko (22) Stolić iz sela Drejkovci kod Štrpca ubijeni su na kućnom pragu, Borivoje Spasojević (53) iz Kosovske Mitrovice pokošen je rafalom kod mosta, a Jana Taćev (36), koja je bila udata za Srbina, snajperom u stanu, takođe u Mitrovici. Nenad Vesić (54) iz Lipljana nastradao je od bombe, a Slobodan Perić (52) ubijen je u Gnjilanu puščanim metkom.
      
      
      
   

Deca palila kuće

Nasilje se nastavilo i 18. i 19. marta, ali nešto manjom žestinom. Najviše štete pričinjeno je u centralnom delu pokrajine, gde je (uz četiri opštine na severu) bila i najveća koncentracija srpskog življa. U Obiliću je ponovo počela organizovana akcija paljenja kuća, a mnoge srpske domove palila su albanska deca, koju su organizatori izvodili iz škola i naoružavali Molotovljevim koktelima. Svih 150 kuća u selu Svinjare kod Vučitrna je zatrto, isto se dogodilo i sa tridesetak povratničkih domova u selu Belo Polje kod Peći.

Vladika raško-prizrenski i kosovsko-metohijski dr Artemije (Radosavljević) koji je za 17. mart rekao da je "vartolomejska noć za Srbe na Kosovu", ali i naš "novi Vidovdan", godinu dana kasnije, za Glas javnosti kaže da se, i pored mnogo obećanja da će biti obnovljene srpske kuće i svetinje, ništa nije promenilo, i da je sve ostalo samo na - obećanjima.

"Srpski narod je i dalje lišen svih elementarnih ljudskih prava, a svetinje su i dalje u ruševinama. Jedino je Eparhija raško-prizrenska, uz pomoć Ministarstva vera Vlade Srbije, uspela da podigne konake u Svetim arhangelima i Deviču i posle šest godina u Zočištu. To je sve što je urađeno", ističe vladika Artemije.

Martovskim pogromom kosmetski Srbi doživeli su još jedan težak udarac od kojeg će se teško oporaviti. Bez temeljnog zaokreta u politici međunarodne zajednice prema Kosovu i Metohiji, opstanak Srba ozbiljno je doveden u pitanje. Srpski narod u pokrajini za sada o(p)staje jer ga održava ljubav, nada i vera u Boga.
Petar Pašić

   
      

Pomen žrtvama širom Kosmeta

KOSOVSKA MITROVICA - Paljenjem sveća u svim crkvama širom Kosova i Metohije Srbi će danas obeležiti godišnjicu martovskog pogroma. Pomen na ovo stradanje organizuju Srpska nacionalna veća Kosova i Metohije i severnog Kosova i Asocijacija za povratak raseljenih i prognanih. Očekuje se da pomen bude organizovan i širom Srbije i u Crnoj Gori. Za danas je najavljen i početak potpisivanja peticije za smenu šefa Unmika Sorena Jesena-Petersena. Jedno od pitanja koje postavljaju predstavniku generalnog sekretara UN jeste i kako to da nisu otkriveni počinioci napada na Srbe, podsećajući pritom na činjenicu da se, ni posle godinu dana, ne znaju imena organizatora pogroma, kao ni osoba koje su 15. marta prošle godine pucale na Jovicu Ivića iz Čaglavice, koji je tom prilikom bio teško ranjen. Ovaj napad bio je uvod u 17-martovsko nasilje.
Lj. S

Kosovskometohijski Srbi obeležili godišnjicu 17-martovskog pogroma
Sveće i cveće za stradale
U svim hramovima Srpske pravoslavne crkve (SPC) juče u podne petominutnom zvonjavom obeležena je godišnjica martovskog nasilja na Kosovu, u kojem je poginulo 19 civila

KOSOVSKA MITROVICA - Odlaskom u crkve, opelom i paljenjem sveća kosovskometohijski Srbi obeležili su juče prvu godišnjicu pogroma i odali poštu sunarodnicima koje su Albanci ubili 17. i 18. marta prošle godine.

U nedovršenoj crkvi Svetog Dimitrija, u severnom delu Kosovske Mitrovice, u 10 časova održano je opelo posle koga je protojerej Milija Arsović podsetio na dane pogroma rekavši, između ostalog, da se rušenja i skrnavljenja srpskih svetinja i progon naroda nastavljaju. Protojerej je potom zamolio više hiljada prisutnih meštana i raseljenih koji su utočište našli u ovom gradu da se pomole za pokoj duša stradalih i u koloni upute ka mestima pogibije Jane Tučev i Borivoja Spasojevića, gde su zapaljene sveće i položeni venci i cveće.
   
      

Film o stradanju najbolje svedočanstvo

Kosovo i Metohija, po ko zna koji put, u plamenu čeka bolje dane, zaključak je kraćeg filma koji je juče prikazan u prepunoj sali amfiteatra prištinskog univerziteta.
Film i veliki broj fotografija bili su najbolje svedočanstvo i podsećanje na dan kada su gorele ikone i ljudi, freske i mošti svetitelja, krstovi i knjige, rušene crkve i crkvišta, razarana groblja, spaljivane kuće, kada je Srbin, kako je naglasio rektor Papović, samo zbog imena srpskog bio krivac, sam i napušten, okružen bezumljem i mržnjom, s jedne, i ravnodušjem i ćutnjom moćnika, s druge strane.
      
      
      
   

Tačno u 11,55 sati oglasila su se crkvena zvona i Srbi su minutom ćutanja još jednom odali poštu žrtvama prošlogodišnjeg pogroma.
U amfiteatru prištinskog univerziteta, koji je pre šest godina premešten na sever Kosova, održana je svečana akademija na kojoj je rektor Radivoje Papović podsetio na dan kada je gorelo sve srpsko i kada su živi zavideli mrtvima.
- Ista ruka je vekovima palila naše svetinje, zatirala srpski narod, streljala srpsku decu, komatila srpski jezik, gasila srpsku ćirilicu. I prošle i 1941. i one davne, jednako - naglasio je Papović, dodavši da se zločin nad zločinom desio pred očima sveta, planiran i niotkog skrivan.

Zato je ovo, naglasio je Papović, pomen za sve stradalnike i stradanja naša, za sve ubijene, namučene, otete i nestale, izgnane i poskitane.

Širom Kosova i Metohije u organizaciji zajednica srpskih opština, srpskih nacionalnih veća KiM i severnog Kosova i Asocijacije raseljenih i prognanih počelo je potpisivanje peticije za smenu šefa Unmika Sorena Jesena-Petersena. Očekuje se da peticiju, u kojoj se naglašava da je sadašnji šef Unmika prevazišao svoje neslavne prethodnike i postao pravi "cunami" za Srbe i srpsku državu, potpiše oko 100.000 ljudi. Peticija s potpisima biće poslata generalnom sekretaru UN Kofi Ananu.

Obeležavanje 17. marta proteklo je mirno, uz pojačane mere bezbednosti.
Ljiljana Staletović