To što ne mogu da uđu u crkveni oltar ili da odu na Svetu goru nije nikakav argument da Biblija i hrišćanstvo ženu tretiraju kao potčinjenu, kaže Ljubivoje Stojanović
Današnja borba za jednakost žena i muškaraca je prirodna reakcija na period prenaglašene muškosti. Ideja o jednakosti moguća je samo ako se jednakost posmatra kao pravo na različitost. Suština je da smo jednaki samo ako imamo pravo da budemo različiti, kaže dr Ljubivoje Stojanović, profesor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, koji se vratio iz Bratislave s međunarodne konferencije „Pravoslavni pogled na ulogu žene u savremenom svetu”.
„Jednakost žena s muškarcima kao nametnut šablon nije u skladu sa životom, jer gde je tu originalnost? Nemamo svi iste želje i mogućnosti, ali ni darove od Gospoda”, priča protojerej Ljubivoje Stojanović koji je s narodnim poslanikom Dragoljubom Kojičićem predstavljao Srbiju na skupu koji su organizovali Međunarodni fond jedinstva pravoslavnih naroda i Pravoslavna crkva Češke i Slovačke.
Glavna poruka konferencije je da žena mora mnogo više da se uključi u crkveni život. Da bi pravoslavna crkva živela punim plućima treba da angažuje sve svoje članove u raznim socijalnim službama: prosveti, misionarenju i kulturnoj delatnosti. Kako kaže Stojanović, žena ne moće da bude rukopoložena za sveštenika, ali ona rađa sveštenika.
Današnje savremeno društvo pred ženu postavlja visoke zahteve – da bude dobra, majka, uspešna na poslu, dobra domaćica i supruga. Stojanović kaže da svako treba da prebroji Božje talante. Neke žene mogu sve ovo lako da ostvare, a neke se dragovoljno opterećuju da bi bile uspešne na svim poljima. Uloga Crkve nije, kako mnogi pogrešno shvataju, da zapoveda kako će ko da živi, već da savetuje onako kako je učio apostol Pavle. „Treba znati da Crkva nema apetita da diktira nikome ništa. Apostol Pavle je govorio da Crkva ne gospodari verom, nego pomaže u radosti onima koji veruju”, objašnjava ovaj savetnik u Ministarstvu vera.
Zato crkveni život, nastavlja Stojanović, ne može da se svede samo na patrijarhalne norme ili bezuslovnu pokornost autoritetu. Bog je istina koja se otkriva, a ne autoritet koji se skriva.
To što ne mogu da uđu u crkveni oltar ili da odu na Svetu goru nije nikakav argument da Biblija i hrišćanstvo ženu tretiraju kao potčinjenu. Stojanović kaže da bi bio problem kada žena ne bi mogla da se pričešćuje ili da bude izobražena na ikoni kao svetiteljka.
Celo hrišćanstvo moglo bi da se nazove i religijom žena. Car Likinije je verovao da će uspeti da osujeti napredovanje Hristove nauke tako što će ženama zabraniti odlazak u hramove, što samo pokazuje koliko su žene bile aktivne u crkvenom životu. Stojanović daje primer žena koje su svojim svedočenjem vere preobražajno uticale na svoje savremenike: carica Jelena, majka cara Konstantina, sveta Nina Gruzijska, đakonise Olimpijada i Fiva, sveta Nona, Monika, majka blaženog Avgustina, sveta Emilija, sveta Makrina, Jelisaveta Fjodorovna, kneginja Efrosinija, supruga svetog knjaza Dimitrija Donskog. Ne treba zaboraviti svete žene iz naše istorije: Anastasiju, majku Svetog Save, Evgeniju (kneginja Milica), Angelinu, Jefimiju, Jelenu Anžujsku.
I u Starom zavetu postoji niz primera ostvarenih žena koje su učestvovale u važnim događajima, kao što su Sara, Reveka i Rahilja. Reveka je primer hrabrosti i istrajnosti. Majka Isava i Jakova udaje se za Isaka po svojoj volji.
– Starozavetna istorija pokazuje da one početne reči upućene ženi, Evi, posle pada praroditelja: „Volja tvoja stajaće pod voljom tvoga muža” (Post. 3, 16) nisu ograničavajuće, omalovažavajuće i nipodaštavajuće. One označavaju prevazilaženje samovolje i pokreću saradnju koja počiva na poslušnosti koja nije isto što i nemoćna pokornost kojoj prethodi samovoljni bunt. Ovde je reč o smirenju i ljubavi kao putu zajedničenja u bogočovečanskoj stvarnosti. Premudri Solomon to razume i zbog toga zaključuje: „Kuća i imanje nasleđuju se od oca, a od Gospoda je žena”.

“Politika” 12.3.2007.
M. Pešić

Jako kompleksna tema, veliki je spektar raznolikosti tumacenja, u zavisnosti kojoj se religiji, kulturi i drustvu pripada i usnovi pridaje znacaj...Čak se i u trenucima iskrene sugestije i preporuke saveti znaju pogresno protumaciti i pojedini detalji vaditi iz koncepta kako bi se za stav kojim se nastupa naslo opravdanje...Ljubav i tolerancija su preduslovi koji su neophodni da bi se uopste zapocela neka epoha zajednickog (bracnog recimo) zivota...Otac Ilija Šugajev je u svojoj knjizi " Jednom za ceo život" na jedan krajnje jednostavan način i kroz konkretne primere veoma jasno predstavio pravoslavno i crkveno sagledavanje ovog životnog fenomena