Zašto se mafijaši "krste" novim imenima ulaskom u podzemlje

Što luđi nadimak to grđi kriminalac

Članovi različitih grupa koje sarađuju u "poslu" ne znaju pravo ime i prezime osobe sa kojom kontaktiraju upravo da bi se bolje zaštitili jer je takva saradnja uvek "rizična"

BEOGRAD - "Ubili su te Pacov, Prevara i Budala", rekao je između ostalog Zoran Živković, tadašnji predsednik vlade, pre dve godine na grobu kolege Zorana Đinđića. Neko ko u to vreme nije živeo u Srbiji teško da bi mogao da shvati ko su počinioci tog zločina i da iza tih nadimaka stoje Mlađan Mićić, Dragan Ninković i Vladimir Milosavljević koji su bili pripadnici takozvanog zemunskog klana.
- Pominjanje nadimaka uz imena kriminalaca je danas sve češće i govori nam o dva povezana fenomena: organizovanom kriminalu i kriminalnoj supkulturi koja se stvara u njemu - objašnjava za Glas dr Aleksandar Jugović, docent na Defektološkom fakultetu u Beogradu.

Prema njegovim rečima, u širem smislu, sve nekonformističke grupe, bilo one kriminalne, nasilničke, narkomanske, ideološke ili one koje su i kriminalne i ideološke (terorizam) prati poseban i specifičan stil života, ponašanja, sistem vrednosti, način izražavanja, stil odevanja, tajni govor itd. U tom smislu nadimci kriminalaca predstavljaju obeležje supkulture organizovanog kriminala.

- Posmatrajući istoriju organizovanog kriminala nadimci su nastajali radi konspirativnog delovanja i bolje zaštite od policije i tužilaštva. Taj razlog je i danas prisutan. Mnogi kriminalci iz različitih grupa koje sarađuju u "poslu" ne znaju pravo ime i prezime osobe sa kojom kontaktiraju upravo da bi se bolje zaštitili jer je takva saradnja uvek "rizična". Organizovane kriminalne grupe često prati i tzv. "tajni govor" čiji kodeks šifara poznaju samo članovi određene grupe jer na takav način policija prisluškivanjem ne bi mogla da dešifruje sadržaj razgovora i da ga kasnije tužilaštvo upotrebi kao dokaz - kaže Jugović.

Prema mišljenju advokata Marka Nicovića, kriminalci opšte na svoj način, a nadimci su im neophodni kako bi bili prepoznatljivi u miljeu podzemlja.
- Dušan Spasojević dobio je nadimak Šiptar po tome što je godinama trgovao drogom sa Šiptarima sa Kosova, a poreklom je i sa juga Srbije. Mile Luković Kum dobio je nadimak po tome što je bio u kumovskoj vezi sa Spasojevićem. Miladin Suvajdžić Đura Mutavi nikada nije pričao dok je Vladimir Milosavljević Budala nadimak dobio po tome što je jedini među njima završio fakultet, pa su ga ostali ismejavali da za ono čime se bavi nije bilo potrebno da završi tolike škole - kaže Nicović.

Kako ističe Jugović, nadimci nastaju i iz ponašanja pojedinih članova grupa naročito "u akcijama". Zatim nastaju i iz mitova o mafiji i divljenju pojedinih članova grupe nekim slavnim mafijašima. Kriminalci nekada nadimke moraju da prihvate kao potvrdu ulaska u "novi svet". Šefovi kriminalnih grupa imaju običaj da novopridošle članove krste novim identitetom koji se najdirektnije izražava u nadimku.

Al Kapone je dobio nadimak Ožiljak po belegu koji je imao na licu, a koji je zaradio u jednoj od akcija kaže Nicović, dodajući da je Laki Lućano dobio nadima Srećni jer je preživeo batine koje je dobio metalnim palicama.
- Mafijaški nadimci imaju simboličnu funkciju i ona ukazuju na pripadnost jednom svetu uređenom izvan zvaničnih i priznatih društvenih institucija, u stvari u sukobu sa etabliranim društvom - navodi dr Ivan Čolović iz Etnografskog instituta SANU.

- Posedovanje nadimka je znak da je njegov nosilac prihvaćen takoreći "kršten" u nekom delu onog paralelnog sveta, koji čini svet mafije. U mafijaškom svetu nadimak ukazuje da je njegov nosilac izabrao put alternative društvene integracije. Kriminalac svoje drugo ime nosi ponosno sve do smrti, kad će se od njega drugovi oprostiti putem novinske čitulje, koja je u današnjoj Srbiji postala vrsta paraliterarnog teksta, koji pored svojih nekroloških funkcija ima i funkciju posthumnog slavljenja mafijaških junaka i njihovih sugestivnih nadimaka - objašnjava Čolović.
J. Rašević

   
      

Arkan - junak iz strip romana

Predsednik Stranke srpskog jedinstva i nekrunisani kralj našeg podzemlja, Željko Ražnatović Arkan, nadimak je dobio po glavnom junaku crtanog stripa. U rečniku latinskog jezika reč "arcanus" označava misteriju.
Đorđe Božović, komandant Srpske dobrovoljačke garde, nadimak Giška dobio je u detinjstvu zbog viška kilograma.
- Taj nadimak je dobio kada smo se doselili iz Inđije na Voždovac. Đorđe je kao mali bio debeljuca pa su ga zbog toga zadirkivali drugovi u školi - objasnila ja za Glas Milena Božović, majka pokojnog Giške, koji je 16. septembra 1991. stradao na ratištu u Gospiću.
Rade Ćaldović je nadimak Ćenta dobio po nekom bokseru iz Argentine, pošto se ovom sportom bavio u Štutgartu, kaže Božidar Spasić, nekadašnji službenik SDB. Po drugoj verziji Ćenta je dobio nadimak po vrsti goluba, kao i Željko Guzijan Cuner. On navodi i da je Branislav Matić Beli taj nadimak dobio po beloj kosi, a Goranu Vukoviću nadimak Majmun je prikačen zbog sposobnosti da se spoljne strane, popne na drugi sprat zgrade. Mile Đorđević Bombona, Arkanov kum, nadimak je zaradio zbog kesice bombona, koju je kao veliki ljubitelj slatkiša, stalno nosio sa sobom.
Nekadašnji pripadnik miljakovačkog klana, pokojni Branko Jeftović zvani Jorga, svoj nadimak dobio je po bivšem jugoslovenskom reprezentativcu u karateu, Iliji Jorgi, još u sedmom razredu osnovne škole. Pre početka jednog školskog časa, Jeftović je sa drugovima ostavio novinski izveštaj o uspehu karatiste Ilije Jorge. Kada je došao na čas, profesor je pozvao učenike da mu kažu ko je taj Jorga koji je ostavio članak, ali su učenici nemo ćutali. Posle časa učenici su jedan drugog prozivali sa Jorga, ali je taj nadimak ubrzo bio pripisan Jeftoviću.
D. Ć - M. D. R