Šta je epilepsija?

Epilepsija je bolest koja je poznata još od davnina. U starim spisima od pre nove ere, u nekim kulturama su je smatrali prirodnim darom, a u drugim kulturama je bila tabu tema. Danas se pod epilepsijom smatraju poremećaji u elektrofiziologiji mozga koji izazivaju ekscesivno pražnjenje svih ili velikog broja neurona mozga ili dela kore velikog mozga.

To dovodi do prekida normalnog stanja i nastaju nekontrolisani motorni pokreti koji se manifestuju grčevima i mlitavošću mišića, nevoljnim radnjama, vegetativnim poremećajima (mokrenje, pena na usta itd). Ovo pražnjenje najčešće traje nekoliko sekundi, a može da traje i duže, zatim prestaje zbog iscrpljenosti ili delovanja kočionih, inhibitornih neuronskih sistema mozga. Osnovna promena kod nastanka epilepsije jeste transformacija zdravog neurona u epileptični neuron. Po statističkim podacima, u Srbiji od ove bolesti pati oko 40.000 stanovnika.

Ne smemo svaki gubitak svesti smatrati epileptičnim napadom. Slične manifestacije mogu da se jave kod bolesti histerije i drugih stanja.

Uzroci

Uzrok epilepsije se mora obavezno otkriti, a dominantni su:
1. Traume mozga
2. Tumori mozga
3. Vaskularna oštećenja
4. Infekcije mozga
5. Alkohol
6. Endokrini i metaolitički poremećaji
7. Degenerativne bolesti

Dijagnoza


Do dijagnoze se dolazi: informacijama koje doktor dobije od bolesnika i njegove porodice, pregledom neurologa, EEG-om (merenjem moždanih talasa), skenerom, magnetnom rezonancom, pregledom krvi, i EEG golterom.

Lečenje

Budući da je epilepsija jako ozbiljna bolest, ona zahteva adekvatan pristup u lečenju, koji bi bio sproveden na više nivoa.
Lekovi koji se koriste u lečenju epilepsije sprečavaju epileptične napade i mora se voditi računa o redovnoj i dugotraujnoj primeni kod određenih tipova bolesti.

Drugi način lečenja je da se otklone uzročnici nastanka epilepsije. Treći način je upoznavanje bolesnika, a posebno njegove porodice i okoline. Četvrti tip podrazumeva preventivno izbegavanje faktora koji izazivaju epileptični napad.

U poseban način spada hirurško lečenje gde se vrši odstranjivanje dela u kome se nalazi epileptogeno žarište. Epileptičari ne bi trebalo da osećaju neprijatnost zbog svoje bolesti, jer su mnoge poznate ličnosti kroz svetsku istoriju bolovale od nje (Aleksandar Makedonski, Julije Cezar, Dostojevski itd). Oni su umeli da se toj bolesti prilagode i izvuku maksimalne potencijale iz svog života i uđu u istoriju planete. Ova bolest mora uvek da bude pod kontrolom specijaliste neurologa, jer ne sme da se zapusti.

Podela

Epilepsija se deli prema nastanku na idiopatske nasledne i tarda - "kasne epilepsije".

- Idiopatska nasledna epilepsija
Najčešće se javlja u prvoj ili drugoj deceniji života. Smatra se da nasledna uloga gena izaziva nastanak ove bolesti.

- Epilepsija tarda ("kasna epilepsija")
Smatra se simptomatskom epilepsijom, što znači da se prvi put javi kasno, posle 25. ili 30. godine.

Prema tipu napada i simptomatologiji, epilepsije se dele na više tipova. U zavisnosti od tipa epilepsije, simptomi mogu da budu sledeći: epilepsija sa gubitkom sveti, bez gubitka svesti, sa grčenjem mišića, bez grčenja tela, vokolnim ili govornim različitim napadima, ekstremnim lučenjem pljuvačke, sa pojavom halucinacija i pojačanim čulnim osećajima.
Dr Ksenija Maid, specijalista neurolog