Mnoge škole u Srbiji su i bez osnovnih higijenskih uslova
Pola veka stara školska oprema

Istraživanje koje je uradila Narodna kancelarija predsednika Republike pokazalo je da u 921 školi u Srbiji svako drugo izdvojeno odeljenje nema toalet. Sanitarni čvorovi ne postoje ni u 29 matičnih škola, što znači da više od 19.000 dece u Srbiji još uvek koristi poljski WC. U očajnom stanju su i postojeći sanitarni čvorovi u velikom broju seoskih i gradskih škola i vape za sanacijom.

Isto istraživanje, urađeno u 144 od ukupno 161 opštine u Srbiji, ukazuje da je kod nas svaka četvrta škola starija od 60 godina, a prosečna starost školske opreme iznosi čak 42 godine. U 25 odsto škola ne postoji grejanje, a samo 30 odsto ima biblioteku.

- Nakon obilaska 190 seoskih škola, došli smo do neverovatnog podatka, a to je da u 72 škole u Srbiji ne postoji sanitarni čvor. Pored toga, našu školsku mrežu obeležava loše stanje školskih zgrada, nameštaja i učila, kao i nizak nivo higijene - kaže Sandra Sinobad iz Narodne kancelarije.

Istraživanje „Blica“ pokazuje da problem loših sanitarnih čvorova i nehigijene postoje i u pojedinim beogradskim školama gde su toaleti toliko zapušteni, stari i prljavi da su neupotrebljivi. Učenici se najviše žale na ozloglašene čučavce zbog kojih odbijaju da idu u toalete, već radije trpe do kuće. U tome ih podržavaju i roditelji strahujući od moguće zaraze. Mlađoj deci se zbog toga dešava da se u školi i upiške, zbog čega su izloženi podsmehu vršnjaka, a učiteljice samo nemoćno odmahuju glavom. Mali Ognjen, učenik prvog razreda jedne prestoničke osnovne škole, svaki dan trčeći dolazi kući i ide pravo u toalet. U školski WC, u kojem se i dalje nalaze čučavci, neće da uđe ni za živu glavu jer u njima, kako kaže, „smrdi, nema papira i sapuna, a nema ni WC šolje“.

Slika jedne takve škole je zemunska Osnovna škola „Sonja Marinković“, u kojoj su sanitarni čvorovi u očajnom stanju. Pored toga, ova škola nema fiskulturnu salu, pa deca već pet godina nemaju časove fizičkog vaspitanja.

- U našoj školi još postoje čučavci. Ponekad se dešava da fekalije isplivaju na površinu. Zbog toga neki učenici neće ni da uđu u toalet, a jedan dečak u prvom razredu vratio se i rekao učiteljici: „Ali tamo nema WC-a, tamo je samo jedna rupa.“ Za toalet-papir i sapun snalazimo se uz pomoć roditelja - priča za „Blic“ Olga Brdar, pedagog u OŠ „Sonja Marinković“.

Još gora situacija je u Osnovnoj školi „Petar Kočić“ (izgrađena 1901. godine), gde su toaleti bez vrata, sa oštećenim pločicama, ispucalim pregradnim i nosećim zidovima.

- Ove toalete učenici više ne koriste. Očekujemo raspisivanje tendera za sanaciju mokrih čvorova u našoj školi. Kod nas je situacija bila toliko teška da smo od Gradskog sekretarijata za obrazovanje urgentno dobili sredstva i sredili jednu vertikalu sa 12 toaleta. Preostale su nam još dve takve vertikale čija sanacija bi trebalo da počne u junu - kaže Miodrag Kuburović, direktor OŠ „Petar Kočić.“

Loša situacija sa sanitarnim čvorovima je i u starom objektu OŠ „Vuk Karadžić“, koja se nalazi u centru Beograda.

Osnovne primedbe sanitarnih inspektora odnose se na neuređene sanitarne čvorove i na nehigijenu u trpezarijama i školskim kuhinjama. Gradski zavod za zaštitu zdravlja godišnje školama izda oko 200 rešenja za otklanjanje nedostataka zbog nehigijene. Iako se stalno govori o potrebi „podizanja nivoa higijene“, mnogi školski toaleti i dalje nemaju sapun, toalet-papir i toplu vodu. Ali to nije jedini problem jer mnoge škole nemaju ni fiskulturnu salu, osvetljeno dvorište, učila, kompjutere...

V. Nedeljković

    Najlošiji uslovi na selima

    Opšte stanje osnovnih škola u Vojvodini je, prema rečima mr Jove Gavrića, potpredsednika Samostalnog sindikata obrazovanja Srbije, u velikoj prednosti u odnosu na centralnu i južnu Srbiju.

    - U većini slučajeva škole po Vojvodini su tehnički i materijalno dobro opremljene. Problem je što se u postojeće škole, koje su već stare, ne ulaže dovoljno - kaže Gavrić. Jožef Kabog, šef Sektora za ekonomske poslove pri Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje, izjavio je da su škole u opštinama Čoka, Crna Bara, Vršac, Kobin i Alibunar na nezavidnom nivou, dok se Novi Sad, Senta, Sombor, Subotica i Ruma mogu pohvaliti izuzetnim uslovima.

    A. L.