Odbijaju da govore, mešaju suglasnike i ne izgovaraju ih pravilno
Da li je vreme za logopeda

Već od prvih meseci treba da pažljivo da slušate svoje dete jer ono već tada može da kaže mnogo o sebi. U glasovnoj igri dete vrlo često dolazi i do naprednijih reči kombinacijom slogova „ma-ma-ma“ ili „ta-ta-ta“, što roditelji često protumače kao „gle, rekao/la je mama/tata!“.


Ta prva reč je važna jer se često naziva i prva izgovorena reč, ali samo ako je sa značenjem. Do osmog meseca dete treba da reaguje na glasovni podsticaj, izgovara nekoliko slogova, ispušta glasove kada mu se govori, treba da prođe fazu vokalizacije i gukanja.

U uzrastu od 21 mesec dete bi trebalo da govori bar osam reči sa značenjem, oponaša zvuk koji čuje, imenuje i pokazuje jednu ili dve slike pa rečima traži da jede i pije. Tako dete počinje da se služi jednostavnom rečenicom koja u početku nije potpuna, ali je dovoljno jasna i za okolinu razumljiva.

Roditeljske nedoumice

Bilo da je reč o nedovoljno razvijenom govoru, mucanju, teškoćama čitanja i pisanja, teškoćama u izgovoru, roditelji i osobe s kojima je dete u svakodnevnom kontaktu (učitelji, vaspitači) često ne znaju kada da potraže pomoć.

Na skali razvoja govora, prva teškoća nastupa u obliku nedovoljno razvijenoga govora. Roditelji se često pitaju i traže odgovore na pitanje: „Zašto moje dete ne govori?“ Kada primete da se dete premalo, pogrešno ili teže verbalno izražava u odnosu na vršnjake, roditelji se neretko uspaniče. Roditelji dece kod koje je dijagnostifikovan nedovoljno razvijen govor počnu vrlo rano da primećuju govorne sposobnosti svog deteta, što se često pripisuje tvrdoglavosti, lenjosti ili genetskom nasleđu. Kada dete napuni tri godine i krene u vrtić, a roditelji dobiju priliku da uporede govor svog deteta s govorom vršnjaka, postaju svesni da njihovo dete ima pravi problem. Tada je najbolje zatražiti savet logopeda.
Rečnik

Tokom prve dve godine treba podsticati dete na izgovaranje samoglasnika i na kombinaciju suglasnika i samoglasnika u govoru (ma-ma, ta-ta, ba-ba, pa-pa...). Deci od druge do četvrte godine treba da se obraćate jasnim i jednostavnim rečenicama, ali i da nadograđujete i proširujete ono što ste rekli: „Idemo kod bake. Da, idemo kod bake.“ Važno je da dečji rečnik proširujete postupno i da im date mogućnost da što više prepričavaju događaje. Tako i roditelji mogu da utiču na postepen razvoj govora svog deteta.

Problematični samoglasnici

Što se tiče izgovora, deca u uzrastu između tri i tri i po godine moraju da ispravno izgovaraju glasove p, b, t, d, k, g, m, n, j, f, v, h, l, a, e, i, o, u, dok glasovi s, z, c, š, ž, č, ć, dž, d, r, lj i nj mogu da se tolerišu najduže do pete godine.

Izvor: Blic