Licna misljenja i traktati o vremenu...

 

Време не постоји

Bravo Joco - tacan odgovor- 10 poJena, 20 sa kviskom - ali ajde ga sad malo pojasni. Zasto si rekao da vreme ne postoji? Sta je neophodno da obican covek koji svakodnevno robuje vremenu, budi se u 7 radi od 9 do 5 i ide u krevet u 22h shvati da je to iluzija i da vreme ne postoji?

Ili drugim recima - sta je jedino sto covek vidi i oseca od vremena?

Pa sta je radom mesecima na ovom forumu nego to da objasnim,da vreme ne postoji a samim tim ni smrt.Potrebno je da shvati smisao zivota,barem za mene i kako sam ja to shvatio zato sa,m i reko da ne postoji.Smisamo zivota lezi u u tome da smo besmrtni i samim tim ne postoji vreme.Ja sam slicnu temu postavio ali se bas nije proslavila u stvari sa istim ciljem ali razlicito pitanje je bilo postavljeno,ali mozda neki nisu shvatili tekst koji je tu bio postavljen a govorio o je je tome sta je vreme.Svaka cast na temi ali mislim da necemo imati one koji ce kvalitetno komucirati o istoj

Besmrtni jesmo ali vecina i dalje zivi u strahu od smrti. Izvor straha - vezanost za materijalno telo. Ali ima nesto dublje u znacenju vremena odnosno u iluziji vremena sto je u sustini izvor nase patnje odnosno vezanosti za materijalno.

Govorimo ovde o Bogu, o svesti, o detaljima spiritualne hijerahije, svetom trojstvu, andjelima, djavolu itd a sustinsko pitanje ostaje da lebdi neodgovoreno - sta mi radimo u ovom svetu i zasto patimo u ovom svetu nesvesni sebe i sveta oko sebe. Zasto zivimo u iluzijama o postojanju sveta van nas i o postojanju Boga van nas, ocenjujemo, sudimo i uporedjujemo?

Pojam vecnosti je vezan za Boga. Sta god da je njegova sustina svi se slazu oko jednog - to je nesto sto JESTE, bezvremeno, beskonacno, sveprozimajuce i sveobuhvatno. Element bez kraja i pocetka. Nesto sto ima svesnost o sustini svesnosti....Mi generalno gledamo na njega kao na nesto cemu treba da tezimo, idemo i razvijamo se kao prema nekom cilju - trcimo prema cilju a da ne shvatamo da smo na cilj stiglu pre nego sto smo poceli da trcimo a da je trcanje upravo ono sto nas od cilja odvlaci a ne njemu priblizava.

Gde je vreme u svemu ovome? Pa ako postoji nesto sto je svesno svega - svakog zivota, smrti, svake energije koja postoji na ovom i svim ostalim svetovima ono zna uvek najoptimalniji nacin postojanja svih univerzuma koji postoje. Oni postoje kao deo univerzalne svesnosti a zakoni u njima su deo te svesnosti. Svesnost definise zakon i jeste taj zakon. Ona ne poznaje proslost i buducnost jer je svaki trenutak njenog postojanja savrsena sadasnjost. Samim tim za nju vreme nema nikakvog smisla jer nema ocekivanja, planiranja, sukobljavanja, nezadovoljstva - sve se desava kada treba da se desi i kako treba da se desi.

Onog trenutka kada mi shvatimo duboko u sebi da vreme ne postoji mi pocinjemo da zivimo u jedinom delu vremena koje za nas postoji - u sadasnjosti - bez vezanosti za proslost i bez planova za buducnost. I tada shvatamo nasu pravu sustinu i Boziju prirodu i postajemo svesni sebe i njega i nas u njamu i njega u nama. Mi postajemo Bog - shvatamo nasu pravu svrhu i oslobadjamo se okova materijalnog sveta - tj. vremena. Da bi to shvatili ne treba nigde da idemo i nicemu da stremimo - sve sto nam treba vec je tu u nama.

covek vidi cikluse u prirodi oko sebe (dan/noc, godisnja doba itd.)... svestan je svog zivotnog ciklusa, vidi smenjivanje generacija...i sl.
svest o proslom i buducem daje utisak proticanja

jedinke nastaju i nestaju, ali sve se tu oko nas nekako svodi na ponavljanje i obnavljanje

 Ja sam potpuno svestan da vreme ne postoji pa shodno tome uvek kasnim (u odnosu na necije poimanje o vremenu) 

Da sve je u sadasnjosti.Ili kako bi ja rekao nasu sadasnjost odredila je nasa proslost,a nasu buducnost odredice nasa sadasnjost.
Nemoj reći da su stvari prolazne, jer svaki od naših časova najavljuje večnost. (Buda)

Време је мера за динамику - кретање.