Silikoni carice Milice

U pravu je donekle Lila Radonjić kad reče pre neki dan da srpsko novinarstvo stremi "nekoj vrsti taobloidizacije". Kada bi srpski tabloidi, zamislimo, poslali izveštača da nam opiše boj na Kosovu, na kraju bi ispalo da su se Turci i Srbi poklali jer je carica Milica htela da ugradi silikone, a u to vreme silikone su proizvodili u privatnom preduzeću stanovitog Murata, smeštenom "vizavi od prekoputa" Gazimestana.

Care Lazo, od Srbije glavo, taj je voleo ženske više nego leba da jede, okupio vojsku da bi se domogao silikona, ali nigde nije objasnio: Okle pare. Po prostoj računici izveštača tabloida sa kosovske bitke, Lazar je imao 7.000 telohranitelja, pa kada se preračunaju njihove dnevnice i boravak u ekskluzivnom hotelu na Kosovu polju, ispada da je naša država oštećena za pet miliona evra zbog jednog para silikona.

A možda je to bilo i u nekoj drugoj važećoj valuti u to vreme, samo izveštač nije uspeo da nabavi kursnu listu kad je pisao tekst sa naslovom: "Mili bože, čuda velikoga". Na kraju se pojavio "žestoki momak" po imenu Miloš Obilić, za koga se sumnja da je saradnik osvedočenih janičara Čede i Bebe, rasturio obezbeđenje fabrike silikona na buljuke i proburazio biznismena Murata od učkura do nosa, a zatim od sina mu Bajazita oteo njegov privatni pornić sa maloletnicama koji se već distribuira po beogradskim ulicama.
Po prostoj računici izveštača tabloida sa Kosovske bitke, Lazar je imao 7.000 telohranitelja, pa kada se preračunaju njihove dnevnice i boravak u ekskluzivnom hotelu na Kosovu polju, ispada da je naša država oštećena za pet miliona evra   

S tim što su u tabloidu Bajazitu zatamnili lice do brkova, poštujući pravilo privatnosti, a maloletnicama otkrili lice pošto maloletnice nisu javne ličnosti i nemaju privatnost. A i nemaju brkove. Na kraju se, normalno, u celoj toj priči pojavi Kosovka Devojka, u liku Cece, koja se prihvati davanja veštačkog disanja usta na usta za svih onih 7.000 telohranitelja.

Tabloidi su možda nekome smešni i gadni, ali imaju tiraž. Kupuje to goloruki srpski narod kad prodavačica nema sitno da vrati kusur: "Oćete žvaku ili tabloid". Kupuju, ruku na srce, i bez kusura. Siromašni urednici tabloida imaju veće plate od političara koje kritikuju da imaju velike plate. Samo trljaju ruke, dok mi ostali koji imamo male plate a kritikujemo ove koji imaju velike, ne umemo da smislimo te naslove.

I tu je tajna. Oni prvo pitaju kakav je naslov pa posle te teraju da pišeš tekst, a mi prvo napišemo tekst pa posle smišljamo naslov. I nikada ne smislimo pravi. Mora to da bude nešto što narod voli. LOPOVI, HOHŠTAPLERI, STOKA, KLOŠARI, PEDERI i druge bezazlene formulacije iz vokabulara prodavca sintetičkih kineskih čarapa sa buvljaka.

Tako da u tabloidima nikada nije problem. Kad se razboli ovaj što daje naslove, odu na buvljak i dovedu tog dilera čarapa. On pogleda slike, smisli čovek naslove, uzme honorar i vrati se na buvljak. Sutra mu kolege sa okolnih tezgi kažu: "Uuu, al si ovom j.... kevu, svaka ti čast".

Najgore je u svemu što bi većina političara koji kukaju na poguban i nadasve štetan uticaj žute štampe probala i komplikovanu operaciju oralnog seksa sa samim sobom, sve to, a da se pojavi u tabloidu. Njima se diže tiraž, a njemu se, pored ostalog, diže i rejting. Pa kad ima "ideju", srpski političar dođe u tabloid.

Mi, takozvani "ozbiljni novinari" kad ga zovemo, uvek taj ima neki sastanak, uvek moli da mu se javimo dva minuta kasnije kada nam se obrati nepoznati, ali prijatan ženski glas: "Mobilni pretplatnik nije trenutno dostupan". Posle, kad ga pitamo ko mu je ta "riba", kaže: "To mi je švalerka. Evo slikali smo se u ovom tabloidu, pa vi pročitajte".

Cela ta foliraža - "što ih više čitamo sve se više gadimo" - samo je pitanje love. Oni ljudi lepo hoće da uzmu pare a mi ostali hoćemo šatro da se bavimo "ozbiljnim" novinarstvom, pošto ne volimo pare, jerbo je opšte poznato da pare kvare ljude. I pošto se po starom srpskom običaju sve što nikome ne treba nosi u kantu za đubre, pa tamo neki klošar nađe zlatni sat, po novom srpskom običaju se sve što niko neće da objavi nosi u tabloide.

Pa u celoj toj zbrci oni ispadnu mnogo pametniji. E sad, džaba nama što ne prekopavamo po kontejneru, kad mož' ti se desi da u kontejner upadneš sasvim slučajno.