Eko - bomba

Srbija je postala pravo ekološko žarište, država zagađene vode, zemljišta i vazduha!



Priča o Srbiji kao zemlji očuvane prirode koju krase bistra izvorska voda i čist vazduh, u bliskoj budućnosti mogla bi postati samo lepo sećanje. Naime, stručnjaci upozoravaju da je danas praktično nemoguće govoriti o pojedinačnim crnim ekološkim tačkama od Horgoša do Dragaša, jer je cela Srbija postala ozbiljno ekološko žarište! Činjenice su neumoljive i poražavajuće.

Država je zatrpana otpadom koji je vidljiv svuda oko nas, jer u Srbiji gotovo da ne postoji uređena deponija. Takođe, ne postoji ni grad koji nema nekakav izvor zagađenja. Naša industrija u Dunav godišnje izlije čak 72.000 tona azota i 7.000 tona fosfora, što Srbiju svrstava na treće mesto rang-liste zagađivača te velike evropske reke. Uništeni su brojni izvori, čime su trajno ugrožene vodene zalihe Srbije. Otrovi koji su se spustili duboko u zemljište i vodu predstavljaće opasnost po ljude stotinama godina.

Kada je misija OEBS-a, podstaknuta konstantnim trovanjem građana Pančeva, nedavno izrazila "ozbiljnu zabrinutost" zbog zagađenja u Srbiji i ponudila pomoć u oblasti zaštite životne sredine, postalo je očigledno da je naš problem "vidljiv i iz aviona".

Niko ne poštuje zakon
Prema podacima koje je nedavno izneo profesor Branimir Jovančićević, šef katedre za primenjenu hemiju na Hemijskom fakultetu u Beogradu, "šampioni" zagađenosti su Pančevo, Bor, Kragujevac i Novi Sad, ali je i ekološka slika ostatka Srbije veoma loša. Prema njegovim rečima, najveći zagađivači životne sredine u našoj zemlji su "hemijska industrija, metalurgija i rudarstvo, ali i kućni otpad sa 0,4 do 1,5 kilograma po stanovniku".

Svi borci za očuvanje životne sredine ističu da su najveći problemi s kojima se Srbija suočava nedovoljna svest građana i bezobzirno nepoštovanje zakona. Ekolozi su jednoglasni: zaštita životne sredine u Srbiji mora biti stavljena u rang najvažnijeg državnog pitanja.

Dr Lidija Amidžić, direktorka Zavoda za zaštitu prirode Srbije, na pitanje kako se društvo odnosi prema životnoj sredini, iskreno odgovara: "Jako loše"!

- Zakoni slabo funkcionišu u svim oblastima društva, a posebno u oblasti zaštite prirode, gde je svest građana Srbije na niskom nivou. Mi jednostavno ne shvatamo zašto moramo da sačuvamo prirodu! Ne razumemo da je u pitanju naš opstanak. Ne shvatamo šta znače resursi i kako treba mudro koristiti vodu, šumu, zemljište, vazduh, minerale... Svi smo svedoci toga da je ljude u Srbiji teško ubediti da ne bacaju đubre ispred svog stana, da ne bacaju stare šporete i gume u reku. U svim segmentima društvenog života ponešto je zatajilo i zbog toga imamo ovakav rezultat - ističe dr Amidžić.

Prema njenim rečima, postojeća zakonska rešenja nisu toliko loša, iako im je potrebno preciznije definisanje. Problem, međutim, nastaje kada zakone treba sprovesti.

- U Srbiji se, jednostavno, ne poštuje zakon. Država nema instrumente kojima bi u ovom momentu naterala pojedince, interesne grupe ili privredne subjekte da zaista poštuju zakon. Sankcije su blage ili nikakve. Godinama smo ukazivali na problem divlje gradnje na prirodnim dobrima. Vlada Srbije je tek krajem prošle godine donela odluku da zaoštri kurs države prema toj pojavi, pa se nadamo da će tako i biti.Mi stalno signaliziramo i ukazujemo na probleme, ali čak i kada inspekcija izađe na teren i načini zapisnik, usledi veoma duga sudska procedura. Kada se konačno donesu sudske odluke o, primera radi, sprečavanju zagađenja, onda dođemo u situaciju da su izvršenja tih odluka gotovo ravna nuli - kaže sagovornica Pressa.

Kritičan period
Zavod za zaštitu prirode Srbije sa 116 zaposlenih zadužen je da na osnovu naučnih metoda utvrđuje područja koja bi trebalo da budu zaštićena prirodna dobra, kao i da vrši stručni nadzor nad prirodnim bogatstvom. Ipak, stručnjaci Zavoda se suočavaju sa brojnim problemima i u samim zaštićenim područjima.

- Mešaju se mnoge ingerencije, nije rešeno ni imovinsko-pravno pitanje, javljaju se sukobi interesa na zaštićenim područjima... Uopšte, vlada veoma neuređeno i nejasno stanje kada su u pitanju prirodna dobra. Problemi su vezani za zakone koji se direktno tiču određenih sirovina ili Zakona o prostornom planiranju. Za prirodna dobra se sporo donosi prostorno-planska dokumentacija, a i ta dokumentacija je često neadekvatna. Zbog toga tražimo preciznije definisanje Zakona o prostornom planiranju i Zakona o zaštiti prirode - ističe direktorka Zavoda.

Borcima za očuvanje prirodnog bogatstva baš kao i većini građana život dodatno zagorčavaju političari. Kako dr Amidžić objašnjava, Srbija se suočava sa čestim promenama vladajućih garnitura, zbog čega o kontinuitetu u nauci nema ni govora.

- Politika mora izaći iz struke! Svaka nova vlast se ponaša kao da od nje sve počinje - dodaje sagovornica Pressa.

Iz Zavoda za zaštitu prirode upozoravaju da se Srbija danas nalazi u kritičnom periodu, jer je u toku njeno otvaranje prema investitorima. Na pomolu su velika ulaganja i privatizacije, a prirodni resursi uvek lako nalaze kupce.

- Sada je opasno. Investitorima je cilj da uz što manje ulaganja dođu do prirodnog resursa, a u tom procesu stradaju prirodna dobra. Zbog toga svi, od državnog vrha do svakog pojedinca, moramo ozbiljno da se posvetimo tom problemu - zaključuje Lidija Amidžić.

Ekološki kriminal cveta
Ekspanzija kriminala u Srbiji nije mimoišla ni prirodna bogatstva. Zavod za zaštitu prirode vodi računa o ugroženim biljnim i životinjskim vrstama koje su, naravno, često meta nezajažljivih ljudi. Tako je, na primer, na udaru bila žuta lincura, koja je u fazi nestanka i čije je sakupljanje u prirodi zabranjeno.

- Veliki problem imali smo i sa ptičjim jajima. Čovek je godinama skupljao ta jaja i kući nosio čitava gnezda. Inspekcija je u njegovoj kući pronašla 5.500 ptičjih jaja, većinom vrsta koje su retke! To je bilo užasno pustošenje ptičjeg fonda. To je isto kao kada bi neko ušao u obdanište i odveo negde decu. Ljudi ne shvataju da se krađa ptica odražava na čitave ekosisteme, jer je svaka vrsta podjednako važna - priča dr Lidija Amidžić.
O.R

Izvor: Press

Заштита Мораве - мисија одговорних људи


Иако скоро половина територије Србије припада Моравском сливу, не постоје обједињени подаци о о квалитету воде, нити о степену њихове еколошке угрожености. Међутим, зна се да су три Мораве целим током загађене због чега је пре три месеца у Варварину постигнут договор о њиховој заштити. Шта је од тада урађено?

Укупна дужина тока Западне, Јужне и Велике Мораве је 493 километара, а скоро половина територије Србије припада том сливу. Представници насељених места и градова поред тих река, државе, стручних и невладиних организација окупили су се пре три месеца у Варварину и  договорили се о конкретним пројектима којима би се те реке заштитиле.


Кроз општине Ћићевац и Варварин протичу све три Мораве. Зато се ова територија назива Троморавље. Потенцијали овог питомог краја у развоју туризма, а посебно лова и риболова су велики. Да би се остварили потребно је много рада и обука, јер је, без обзира на суживот са рекама, квалитет воде деградиран небригом, првенствено становништва.

Од како су се Варваринци преко сталне конференције градова и општина укључили у пројекат заштите животне средине и коришћење обновљивих извора уз помоћ стручњака из Шведске, поред великих уштеда енергије, покренули су и санацију и рекултивацију сметлишта и депонија.


"Радимо на изради пројеката који ће нам омогућити да аплицирамо за средства која су нам неопходна да пречистимо отпадне воде не само у Варварину, него и у околним местима", објашњава председник Општине Зоран Миленковић. "Ти пројекти су вредни око 25 милиона динара."

Трстеник - град на реци

Западна Морава је итекако важна за Трстеничане, првенствено као извор здраве воде за пиће, за око 200.000 становника, колико се тренутно снабдева из градског водовода.

Ове године завршена је прва фаза проширења изворишта Старо Корито и саграђена акумулација, што је утицало на побољшање снабдевености водом. Посебно лети.

Поред фабрике воде, неопходна су и постројења за пречишћавање отпадних вода, јер Трстеник је један од ретких градова који целом дужином лежи на обалама ове реке.

Према речима Данице Баточанин, референта за заштиту животне средине општине Трстеник, Одељење за заштиту животне средине редовно прати квалитет воде у Морави, поготово у летњем периоду када се овај део тока користи као купалиште за велики број грађана:

"Финансирамо акције. Ове године смо имали суфинансирање свих акција сакупљања пластике из Мораве."

Крушевац: Реконструкција фабрике воде и пречишћавање отпадних вода

Крушевљани су се по завршетку реконструкције и проширења фабрике воде у Мајдеву, прихватили пројектовања постројења за пречишћавање отпадних вода и колектора за сакупљање фекалне воде.

Пречишћена вода одлазиће у Западну Мораву. Влада Србије обезбедила је кредит од Немачке под повољним условима и тај новац чини 95 одсто од потребних 23,8 милиона евра. Остатак трошкова сносиће крушевачки Водовод. Радови ће почети овог лета.

"Циљеви градње постројења за пречишћавање јесу прикупљања отпадних вода и атмосферске канализације, одвођење и прерада у будућем постројењу како бисмо пречишћене воде пустили у Западну Мораву", наглашава Милутин Тасић, директор ЈП Водовод, Крушевац. "Тиме ћемо грађанима који живе низводно низ ову реку и уз друге водотокове обезбедити чисту воду."

На лош квалитет воде у Морави, узорковањем и испитивањем, указали су и ученици и професори крушевачке Хемијско-технолошке школе.

"Оно што је посебно битно јесте присуство фенола. Фенол потиче из Ибра", истиче професорка те школе Верица Агатоновић Маричић.

Воља постоји. Али је потребна координација, плански и дугорочан приступ. Зато је Фондација "Мисија одговорних за будућност" покренула пројекат "Чиста Морава - Здрава Србија". Чланови ове организације прихватили су се улоге узбуњивача како би се што пре реализовало више стратешких пројеката за заштиту трију река.


Према речима Давида Радаковића из Фондације "Мисија", у тај процес биће укључени и загађивачи река: "Њихова свест мора да порасте и ми ћемо наравно истицати оне добре примере оних који су већ много урадили за ову реку."

Задатак одговорних и освешћених појединаца и институција је да помогну Моравама да преживе. Због чега, укратко су објаснили крушевачки ђаци слоганом  "Ја ти живот дајем, чувај ме".

rts.krusevac@rts.rs