Potpuna-stalna aritmijaOvo stanje je mnogo teško i za sobom povlači ne samo nesposobnost za rad već i opasnost po život. Srce radi vise ili manje potpuno nepravilno, na mahove brže ili sporije, isprekidano. Nepravilnost se ne odnosi samo na brzinu već i na snagu srčanog rada.
Ovo oboljenje nastupa za vreme težih zaraznih bolesti i reumatske groznice. U najizraženijim slučajevima znak je teškog oboljenja srčanog mišića. U najviše slučajeva, puls izgleda usporen pošto se osećaju samo snažniji otkucaji. Za vreme takvog nepravilnog rada nastaju teške vrtoglavice sa nesvesticom. Ako teško stanje potraje duže, može nastupiti i smrt. Opasnost zavisi od trajanja i ponavljanja nepravilnog i neravnomernog srčanog rada. Ukoliko je stanje trajnije i češće, utoliko je opasnije. Aritmija može nastati i usled preteranog uzimanja lekova za srce, ali takva aritmija prestaje s prestankom uzimanja lekova.
Pošto potpuna aritmija prati teže srčane mane, to izaziva potpunu, a često i trajnu nesposobnost za rad.
Lečenje zavisi od bolesti srca i traje obično doživotno. Treba izbegavati zamor, alkohol, duvan, kafu u većoj količini, so, teška i masna jela i jela koja nadimaju. Život treba da bude miran, bez velikih uzbuđenja. Kad god se pojavi aritmija, treba leći i ostati u postelji sve dok se ne uspostavi pravilan, snažan srčani rad.
Lekove može prepisati samo lekar (kardiolog). Takođe se prporučuje i bolničko lečenje.
Aritmija - kada srce "leprša"
Problemi sa srcanim ritmom (aritmije) se javljaju usled neispravnosti u elektricnim impulsima unutar srca koji upravljaju ritmom kjm srce kuca. Kao rezultat se javlja da srce kuca previše brzo ili suviše sporo ili nepravilno.
Vecina ljudi doživi povremeno, kratkotrajno najcešce bezopasnu aritmiju, kao što je lepršanje srca ili ubrzan rad srca. Premda ove promene u srcanom ritmu mogu da budu zastrašujuce vecini ljudi je srce zdravo i nema nikakve potrebe za lecenjem. Kod jednog boja ljudi, pogotovo posle 60-te godine aritmije može da bude simptom oboljenja srca. Aritmiju tada cesto prati kratak dah, nesvestica, gušenje, iznenadni prestanak rada srca tokom nekoliko minuta pored pružene prve pomoci, pa je važno znati kada je aritmija ozbiljan simptom.
Aritmije se razlikuju prema tome u kom delu srca zapocinju i da li stvaraju nepravilan brz ili spor rad srca. Mogu biti:
Tahikardije - kada srce preterano brzo kuca.
Bradikardija - kada srce radi preterano sporo, ispod 60 otkucaja u minutu. Bradikardija nije u svim slucajevima opasan simptom, ukoliko je covek u dobroj fizickoj formi i srce pumpa dovoljno krvi u sve delove tela.
Ucestali srcani udari - srce kuca uobicajenim ritmom ali se javljaju dodatni srcani udari izmedu dva normalna srcana otkucaja. Ovakav rad srca ne mora da bude opasan simptom...može ga izazvati previše kofeina ili neki lekovi kao što su lekovi za smirivanje astme, premda mogu preci u opasnije tipove aritmije.
Rizicni faktori
Faktori koji mogu doprineti da doživite aritmiju su:
-Koronarna oboljenja - prethodni srcani udar ili oštecnje srca
-Kardiomiopatija - oštecenje srca koje utice na srcani ritam
-Oboljenja srcanih zalistaka - problemi sa srcanim zalistcima izmedu komora i pretkomora srca.
-Visok krvni pritisak koji može da promeni strukturu srca i promeni elektricne puteve
- Sa starenjem se povecava verovatnoca nepravilnog rada seca.
- Genetska predispozicija
- Problemi sa tiroidnom žlezdom koja može da bude hipo ili hiper aktivna što može da prouzrokuje ubrzan ili usporen rad srca.
- Neuravnoteženost elektrolita kao što su minerali natrijum, kalijum, magnezijum i kalcijum mogu da menjaju nacin na koji srce provodi elektricitet.
Vecina aritmija se smatra bezopasnom i ne leci se. Ukoliko imate diagnostikovanu ozbiljnu atitmiju i prepisanu terapiju, izuzetno je važno da je redovno uzimate i pridržavate se saveta koje vam je lekar dao.
Znate li šta je to apsolutna aritmija?Aritmije su česta bolest u savremenom svetu. Kako pomoći srcu koje usporeno ili ubrzano kuca? Mogu li se aritmije sprečiti? U kakvoj su vezi aritmija i naprasna srčana smrt?
Najveći broj aritmija je vezan za strukturne promene na srcu, bilo na krvnim sudovima, bilo na samom srčanom mišiću ili zaliscima. Kada pričamo o aritmijama, obično mislimo na dve vrste: one koje se odnose na poremećaj u sprovođenju srčanog impulsa i one koje se odnose na poremećaj u stvaranju srčanog impulsa.
Ove prve se svrstavaju u grupu bradikardija. Mogu biti bezazlene (ne iziskuju neku posebnu terapiju), ali i ozbiljne - kao što su poremećaji u sprovođenju impulsa, blokovi drugog i trećeg stepena, koji za finale imaju ugrađivanje pejsmejkera, odnosno aparata koji omogućava stimulaciju srca i rešavanje problema sporog srčanog rada.
Kada govorimo o aritmijama koje imaju za problem poremećaj u stvaranju impulsa, onda obično mislimo na brze poremećaje ritma (ređe se javljaju u formi sporog srčanog rada), najčešće preko 100 otkucaja srca u minuti, tzv. tahikardije. U zavisnosti od toga koliko su opasne po život pacijenta svrstavamo ih u tzv. benigne, gde ne očekujemo da bi moglo doći do nekog fatalnog ishoda i one maligne, odnosno za život opasne aritmije.
Dupla tema
Tema: 
