Stidljivi pomaci u korist „živih stvari”

U Srbiji postoji pravna zaštita životinja, međutim, propisi koji regulišu ovu oblast ne služe svojoj svrsi. Niti su precizno formulisani, niti su na odgovarajući način institucionalno podržani, što u najvećem broju slučajeva onemogućava njihovo sprovođenje – stav je većine nevladinih i organizacija koje se bore za zaštitu životinja. Uz to, javnost i mediji ne prepoznaju ova prava, pa se ona ne primenjuju čak i u slučajevima kada institucionalna podrška postoji.

U našoj zemlji propisi o zaštiti životinja deo su Zakona o organskoj poljoprivredi (»Službeni list SRJ« br. 28/2000), odnosno pravilnika o metodama organske stočarske proizvodnje koji je donet na osnovu ovog zakona i koji postavlja visoke zahteve za zaštitu životinja. Na žalost, ovaj propis odnosi se samo na životinje u organskoj stočarskoj proizvodnji.

Uzgoj životinja u organskoj proizvodnji zasniva se na fiziološkim i etološkim potrebama životinja. Nije dozvoljena forsirana ishrana, uzgoj i iskorišćavanje životinja. Nisu dozvoljene intervencije kao što su sečenje repova, krila i zuba, debikiranje i obezrožavanje.

Neke intervencije mogu dozvoliti inspektori radi poboljšanja sigurnosti, zdravlja, dobrobiti ili higijene životinja, ali tako da ih izvodi kvalifikovano osoblje u optimalnom uzrastu, budući da u kasnijem uzrastu nisu dozvoljene. Patnja životinja pri tome mora biti svedena na minimum, i mogu se koristiti anestetici ako je to potrebno. Kastracija u organskoj stočarskoj proizvodnji nije dozvoljena.

I Zakon o zdravstvenoj zaštiti životinja (Sl. glasnik RS 37/91, 50/92, 33/93, 52/93, 53/93, 67/93, 48/94, 53/95, 52/96,25/00) propisuje mere zaštite zdravlja životinja od zaraznih i parazitskih bolesti, lečenje i sprečavanje prenošenja bolesti sa životinja na ljude (zoonoze). Ovaj zakon prestao je važi donošenjem Zakona o veterinarstvu.

Zakon o lovstvu (“Službeni glasnik RS” broj 39/93, 44/93, 60/93) uređuje zaštitu, gajenje, lov i korišćenje divljači kao prirodnog bogatstva. Prema ovom zakonu, zabranjeno je proganjanje, zlostavljanje ili namerno uznemiravanje divljači, odnosno uništavanje ili ugrožavanje opstanka bilo koje vrste divljači u prirodi. Na osnovu Zakona o lokalnoj samoupravi RS, skupštine opštine i gradovi donose propise o držanju i zaštiti domaćih i egzotičnih životinja.Ove odluke regulišu držanje kopitara, papkara, pernate živine, zečeva, pčela, golubova, pasa i mačaka.

U Krivičnom zakoniku Republike Srbije (Službeni glasnik RS br. 85/05.) postoji više krivičnih dela koja se odnose na životinje. Po prvi put u Srbiji zlostavljanje životinja prepoznato je kao krivično delo!

Nedavno je predsednik udruženja za brigu o životinjama ORKA Elvir Burazerović ocenio da je prvi put u istoriji naše zemlje zlostavljanje životinja označeno kao krivično delo, ali i da je propuštena prilika da se zaštita životinja unese u najviši pravni akt države, Ustav Republike Srbije.

I pored toga što su prošle godine zabeleženi pomaci u zaštiti životinja kod nas, pre svega u oblasti pravne zaštite, obrazovanja za njihovu dobrobit i kontroli i smanjenju populacije napuštenih životinja, Burazerović ističe da bi bilo dobro da se ove godine usvoji Zakon o dobrobiti životinja, koji bi omogućio donošenje odluka o držanju životinja na teritoriji Beograda i ostalih gradova.

Iz Udruženja za zaštitu i prava životinja “Sloboda za životinje” podsećaju da je Univerzalna deklaracija o pravima životinja Međunarodnog saveza za prava životinja usvojena u Parizu pod pokroviteljstvom UNESCO-a još davne 1978. godine.

 Na žalost, iako je ovaj dokument donet pre 26 godina, od tada do danas ništa se kod nas nije uradilo po pitanju zakonodavstva o pravima životinja, a u našem zakonodavstvu se još uvek životinje tretiraju kao stvari! Da se delovalo po ovoj deklaraciji vaspitno i obrazovno, već nove generacije ne bi dozvoljavale lov, eksperimente na životinjama, mučenje u masovnom uzgoju i ubijanje životinja na najsuroviji način radi prehrane, stav je ovog Udruženja.

Deklaracija protiv zlostavljanja i svireposti

U Univerzalnoj deklaraciji o pravima životinja se, između ostalog, navodi da se sve životinje rađaju jednake pred životom i imaju isto pravo na postojanje, da svaka životinja ima pravo na poštovanje, a da čovek, kao životinjska vrsta, ne može sebi dati za pravo da ih istrebljuje i izrabljuje. Dužnost mu je da životinjama stavi na raspolaganje svoja znanja. Svaka životinja ima pravo na ljudsku zaštitu i negu. Po članu tri Deklaracije, ni jedna životinja ne sme biti izložena zlostavljanju i svireposti, a ako je životinju nužno ubiti, to se mora učiniti trenutno i bezbolno. Uz to, svaka životinja koju je čovek odabrao za društvo ima pravo na svoj prirodni vek, dok je napuštanje životinja svirep i ponižavajući zločin. U članu 10. i 11. ove deklaracije stoji i da ni jedna životinja ne sme biti upotrebljena radi čovekove zabave, kao i da je svaki čin koji prouzrokuje nepotrebno ubijanje životinje biocid, odnosno Zločin protiv života.
A.B.
      
Izvor: Dnevnik

Zivim u Venizelosovoj ulici gde komsinica sa prvog sprata iznad mene trenutno drži između 6 i 8 pasa.  Do pre godinu dana ih je imala 5 kerova, 1 muzjaka i 4 zenke, nesterilisane zivotinje, sto je uzokovalo da se parenjem stigne do neverovatne cifre od 17 zivotinjau u stanu od 70m2.  U psihijatriji postoji ime za takvo devijantno ponasanje a to je „hordasenje“, izvedeno od reci „horda“.  To je drzanje zivotinja do broja koji ugrozava njihovu dobrobit i zivot.  Vecinu tih zivotinja ne izvodi, od kada su se ostenili oni nuzdu vrse u stanu, Gospodja to cesto cisti tako sto poliva vodu po podu.  Zbog toga nam se u stanu otvorila rupa u plafonu kroz koju se zivotnjske fekalije slivaju u našu dnevnu sobu.  Zbog takvog načina držanja deo životinja je uginuo i sada ih ima manje.  Dobili su štenećak, ova ljubiteljka životinja inače ne zna da se psi čiste od glista.  Neke koje smo videli kroz terasu imaju sline do poda, ovih par koje šeta su zivi leševi sa kožnim bolestima. . . . Stava i uzas.  Po ceo dan se čuje kako ih šiba da bi prestali da laju i međusobno se tuku, međutim kada ode iz stana ovi mučenici zavijaju i laju do besvesti. . . Zivot nam se pretvorio u pakao.
Zivotinje koje su zbog njenog nesavesnog drzanja uginule zavrsile u kontejneru ispred zgrade.
Nema kome ovo nismo prijavili, svi okreču glavu ili nas upućuju na drugu adresu ili su jednostavno nemoćni jer joj kako niko ne moze oduzeti pse tj ući u stan bez dozvole ili sudskog naloga.  Nacelnica veterinarske inspekcije Filipovic Jelena mi je u Aprilu preko telefona rekla da oni nista ne mogu da urade sem ako psi nemaju bolest koja se prenosi na ljude i da mozemo samo da je prijavimo ako sumnjamo da nije vakcinisala kerove.  Vrlo ljubazno me je "otkacila" sa savetom da budemo uporni i prijavimo nekom drugom.  Pisali smo i gradonačelniku, odgovorio nam Terzin ali kako da nije procitao deo gde pise da veterinarska sluzbanije ni htela da primi nasu prijavu.  U Julu sam ponovo pokusala da prijavim veterinarskoj inspekciji u Ustanickoj ada sam se pozivala na novi zakon o dobrobiti zivotinja ili su mi rekli da se taj zakon odnosi na neke druge zivotinje a ne na macke i pse, za to je postoji odluka grada o drzanju zivotinja.  A po toj odluci koju koristi komunalna inspekcija nije regulisano sta raditi ako vlasnik ne postuje odluku sem pisanja kazni i tako se vrtimo u krug a za to vreme svi patimo a zivotinje umiru u mukama,
Komunalna inspekcija joj je na kraju napisala kaznu i salje je kod sudije za prekrsaje ali to nikome ne pomaze.  Pozvali smo i novinare i napisali su korektan članak ali ni to nije pomoglo.  Naprotiv godpodja je sada dodatno razjarena a posto je ocigledno mentalno obolela počela je sa raznoraznim pretnjama.  Naime morala sam pozvati miliciju jer mi je pretila.  Kada su novinari otisli pokucala mi je na prozor i rekla sada cete da vidite bice jos gore.  Onda je pocela da sipa vodu kroz nas plafon jer tu ima rupa od njenog polivanja parketa dok cisi kuceci izmet.  Kada je dosla patrola ona je pred njima izjavila da joj je uginulo 10 kucica a onda je otrcala u stan i donela jedno koje nije moglo da hoda i imalo je rane po sebi, moglo je samo da lezi na trotoaru dok ga je ona razvlacila i vikala "Vidite, vidite oni umiru i uskoro ce svi umreti, ja zivim u agoniji zasto me ta *****a ne ostavi na miru. . " S njenog pomerenog stanovista treba ih pustiti da pomru na miru! Ova scena se odigravala oko 1730 na sred prometne ulice, svi su iz okolnih radnji izasli da gledaju, ova dva milicionera su takodje samo gledala.  Pitam ih pa zar ne postoji neki zakon o zastiti zivotinja od zlostavljana a oni su samo slegli ramenima.  Ona ga je zatim odnela gore.  Oni su rekli da ce napraviti zapisnik ali da ne mogu nista.  Da se obratimo nekom jacem komunalnom inspektoru. .
Da stvar bude zalosnija pre par nedelja se u dvoristu pojavila zena koj aje rekla da je iz drustva za zastitu zivotinja i da ima donaciju za gospođu od 1000e.  Neverovatno pa to je isto kao Hitleru davati pare za Aušvic.
Inače gospodja je navodno slikarka u sustini besposličarka koja je izgleda našla način da izmuze pare od nekih perača para.  Uspela je da zastraši većinu stanara koji se prave da ih se ovo ne tiče mada ne mogu da spavaju i zale se kako im smrdi ali niko ništa ne preduzima.  Sramota me je što živim u ovom gradu gde svako može da radi šta hoće, gde psi i ljudi završavaju u kontejnerima a niko za to neodgovara.
Kontaktirala sam i Orku ali mi oni pričaju kako je to jako komplikovano zbog njenog mentalnog stanja. . . . drugim rečima ni oni nemaju rešenje.
Inače mi imamo psa i mačku koje puštamo u dvorište i pošto smo direktno ispod plašim se da i naš pas ne dobije neku bolest od njenih zaraženih životinja.
Očajni smo imali neko pametan ko bi mogao da mi da neki savet šta još da probam, kome da se obratim???

ovde možete pročitati članak o nasem problemu hxxp:|| www. blic. rs/beograd. php?id=100058

Ne znam da li sam postavila ovo na pravom mestu ako ima neko bolje molim Vas da premestite post tamo.