Vas dvojica mnogo lupate mogu vam reci. . .  Sto se tice informisanosti imate 0 od mene. . .

Ubistvo Mauzera

Takvog čoveka, kaže saborac, mogao je ubiti samo onaj ko ne zna ni šta je rat, ni šta je srpstvo, dok za adresu ubica kažu da je u brojnim ubistvima u Srbiji bilo dosta mobe iz RS – došlo vreme da se mobe vrate

U sredu uveče, 7. juna, u Bijeljini je kalašnjikovom izrešetan Ljubiša Savić Mauzer, ratni komandant "Pantera", osnivač Demokratske stranke Republike Srpske, bivši narodni poslanik, tokom ’98. načelnik Uprave policije RS, čovek od akcije i poverenja, naročito naroda Semberije. Do kraja se borio protiv unovčavanja srpstva vođen sopstvenim kredom: "Kad oduzmemo od onih koji su u ratu uzeli sve što nisu imali, i odužimo se onima koji su za otadžbinu dali sve što su imali, možemo reći da imamo državu." Zbog toga je, kažu, morao da plati. Onaj ko se sav posvetio borbi protiv kriminala, ubijen je kao poslednji kriminalac.

Nepodeljeno je mišljenje da se ovde radi o političkom ubistvu. Mauzer je, pored ostalog, bio opasan svedok. Sve češće se govorilo da on u Hagu ima specijalan status – svedoka optužbe. Oni koji su ga ubili, ili pre oni koji su naručili njegovo ubistvo, znali su da sa njim nema pogađanja. Toliko o mogućim motivima, a o izvršiocima? Mauzerovi saborci kažu da to nije mogao uraditi čovek nego jajara, onaj ko nije video ratište, poginule borce, samo takav je mogao, pucajući iz zasede u Mauzera, pljunuti na sve što je pravim Srbima sveto. Ali, "posao" je završen, jasna je poruka svima koji ne gledaju svoja posla.

SVEDOK OPTUŽBE: Kritične večeri Mauzer je pošao u selo Velika Obarska da vrati džip semberskom mlinaru Čedi Pavloviću. Kilometar od centra, kod železničke stanice, kad je stao da primi u kola vremešnu Jelisavetu Ljubojević koja je stopirala, izrešetan je iz automatskog oružja. Policija je saopštila da su ubice bile u crvenoj tojoti, registarska tablica 099-J-206, za koju se ispostavilo da je ukradena i da je vlasništvo bijeljinskog DP "Napredak". Automobil, dva kalašnjikova i odeća napadača, pronađeni su na magistralnom putu za Ugljevik, u selu Hase. Nekoliko dana kasnije, načelnik bijeljinskog Centra javne bezbednosti Savo Cvetinović saopštava da nije utvrđeno kome pripadaju otisci pronađeni u automobilu, da će sve zavisiti od toga kuda budu vodili tragovi, te da je zatražena pomoć SFOR-a, koji je tog dana izvodio vežbe. I to bi, što se tiče policije, bilo sve. Oni koji su očekivali više, pitaju, kako je moguće da se ubistvo dogodi kad je ceo grad na nogama, zašto niko nije priveden, zašto područje nije blokirano, zašto su granice ostale otvorene... Pitaju se i zašto je Mauzer, svestan da je stalna meta, te večeri bio sam. Pogotovo zato što je toga dana dobio anonimnu poruku da se skloni, da mu je pripremljena likvidacija... I odgovaraju da je to bila hiljadita dojava o opasnosti, da mu je dosadilo da menja automobile, pravce kretanja, da je u poslednje vreme govorio – ako smrt mora da dođe, bolje da dođe pre nego kasnije...

Slična pitanja i odgovori na sahrani. Hiljade ljudi u rodnim Kovačićima. Opelo služi vladika zvorničko-tuzlanski Vasilije, prisutni i predstavnici MUP-a i VRS-a, veterani iz "Pantera", Biljana Plavšić. Prisutan i lovac na Tita, Nikola Kavaja. Pita, je l’ smo komunjarski ili četnički list, kad sazna, kaže da ono što od njega čujemo, možemo da publikujemo. Mauzera upoznao preko "pošte", dok je bio u zatvorima SAD, po povratku u otadžbinu sreo se sa tim čovekom, junakom i srpskim patriotom nekoliko puta. Bio mu je brat, i po pušci, i po krvi, i po ideologiji, teško mu pala njegova smrt, voli junake. Završava upozorenjem – "Ovo što sam ti kaza', nemoj da mi okreneš, ja ću te potražit"...

Sagovornici bliski Mauzeru upoznaju nas sa "genezom" njegove likvidacije. Smetao i Palama i Beogradu, znao kako ide linija komandovanja. Bio opasan zato što nije samo govorio, recimo, da je Slobodan Milošević najveće zlo srpskog naroda, imao muda i da nešto uradi, i to se znalo, to su ponajbolje znali oni gore. Iako mu je, zbog prekoračenja ovlašćenja u istrazi povodom ubistva Srđana Kneževića doživotno zabranjen rad u policiji, njegova reč i informacija su u krugovima vlade, pa međunarodne zajednice, imali snagu funkcije. Navodno mu je Dodik ponudio mesto savetnika za nacionalnu bezbednost.

Kako se mnogo spekulisalo sa tim da li je Mauzer na haškoj listi, Hag se nije izjašnjavao, u nekim krugovima je "provaljeno" da on ima specijalan status svedoka optužbe. I mada je, kažu, Mauzer odbijao sve vrste kontakta sa takvim polazištem, mnogi su se uplašili njegovog eventualnog dobrovoljnog odlaska u Hag. Sam je, u šali, govorio da ako ode, biće gradonačelnik zatvora, a Krajišnik njegov zamenik.

Poznavaoci prilika kažu i da je istragom oko ubistva Srđana Kneževića došao i do podataka o ubistvima u Srbiji, da je to glavni razlog njegovog smenjivanja sa mesta načelnika Uprave policije RS, u čemu su se poklopili interesi domaće mafije i međunarodne zajednice. Da je znao mnogo, i sve beležio. Da je sve na "sigurnom". Među znake upozorenja ubrajaju skorašnju TV izjavu "pod Palmom" radikalnog srbijanskog političara da je Mauzer bio junak u ratu, ali da je posle rata počeo da potkazuje druge da bi se lično oprao, te emisiju fantomske paljanske Televizije S, u kojoj su dvojica koje je Mauzer optužio za ubistvo Kneževića, povodom njegove odgovornosti zbog maltretiranja i lažnih optužbi, izjavili da za Mauzera postoje tri pravde – pravosuđe, božanska i zemaljska pravda. Na kraju će nam reći da je Mauzerovim ubistvom atmosfera straha i nesigurnosti preseljena iz Srbije u RS, a u vezi sa adresom ubica, da je u brojnim ubistvima u Srbiji "bilo dosta mobe iz RS – došlo vreme da se mobe vrate".

BORBA SA KOPIJOM: Jedan od sedam sveštenika govori nad odrom Mauzera da se može pretpostaviti da njegovim ubicama nije ni prvi, ni poslednji, da je rafal ispaljen u njega rafal u sve čestite Srbe i patriote, da su sve velike imperije propale onda kad su se previše osilile, a pogotovu su propale zločinačke grupe i pojedinci zločinci...

Sunce upeklo, kilometarska kolona se pružila ka porodičnom groblju u Kovačićima. Pred rakom govori načelnik opštine Dragomir Ljubojević (SDS), činovnički, o ocu, suprugu, sinu, komandantu, političkom radniku koji je u srcu uvek bio socijalni radnik; general VRS u penziji Budimir Gajić iznosi "ličnu procenu i ocenu" da je Mauzerova smrt proistekla iz njegove borbe za pravdu i red u ovoj državi. U ime "Pantera" se oprašta Duško Tuzlančić, koji reče da za sve što je pokojnik uradio od ’92. do 2000, a uradio je mnogo, od države nije dobio ni hvala, i reče da kad bi hteo da zapreti ubicama, kako bi im trebalo zapretiti, rekao bi, požurite ako hoćete još koga da ubijete, imate vremena, možete nas naći u redu pred nekom od ambasada zemalja koje su to zaslužile, ova to sigurno nije...

Na kraju, navodimo kratak životopis čoveka koji je živeo u zemlji koja to nije zaslužila. Rođen 1958, do rata je radio kao socijalni radnik u Bijeljini. Žena Bojana, iste struke, dva maloletna sina. Zajedno sa Arkanom odlučujuće doprineo "oslobađanju" Bijeljine. Ali, iako je mogao imati pola grada, i posle rata sa porodicom ostao u dvosobnom stanu pri Centru za socijalni rad. Postaje komandant garde "Panteri", koja je bila jedna od najelitnijih jedinica u RS. Sarajevska glasila su mu u više navrata spočitavala zločine ali se Hag nije oglašavao, čak je boravio i u Norveškoj kao posmatrač izbora. Iako jedan od osnivača SDS-a, početkom ’96. napušta vladajuću partiju, "zbog lopova koji su je upropastili", i osniva Demokratsku stranku RS. Još ’96, u intervjuu ovom novinaru, kaže, da ako je sve odluke donosila Skupština, zašto Krajišnik, kao predsednik te Skupštine, ne bi bio optužen za ovaj rat. Postaje poslanik Skupštine RS kao nosilac liste Demokratsko-patriotskog bloka. Za stanje u RS znao da kaže, i pri tome je ostao, da je gruba i primitivna kopija sistema u Srbiji. Kad je Biljana Plavšić došla sebi i krenula u borbu kriminala, Mauzer joj je bio jedan od glavnih oslonaca. Početkom ’98. imenovan za načelnika Uprave policije RS. Tuk’o ga glas da ’oće da ganja sve živo. U tom ganjanju, u julu ’98, dogodio se atentat na njega. Prilikom postavljanja eksploziva pod njegov automobil poginuli su Vladimir Neretnjak i Stojan Maksimović, za koje se ispostavilo da su aktivni oficiri VRS. Bio odlučan da sve koji su se ogrešili o zakon, naročito one koji su te aktivnosti pokrivali državnim funkcijama, pohapsi. U toku istrage protiv osumnjičenih za ubistvo načelnika CJB Sarajeva Srđana Kneževića, zbog nedozvoljenih aktivnosti smenio ga je IPTF i doživotno mu je zabranjen rad u policiji. Poslednjih godinu i po, iako van zvanične politike i bez ovlašćenja, bio na vezi sa vrhom RS. Kažu, nije skretao sa puta koji je izabrao.

Dragan Todorović

Biljana Plavšić o Mauzeru

Biljana Plavšić je, kaže nam, Mauzera upoznala 4. aprila ’92, kada je ispred Predsedništva BIH došla da vidi šta se događa. Tada ga je zavolela, i taj osećaj se nije promenio. Znao je pravi put ’92, znao ga je i u miru, nikad je nije razočarao. Borac za srpstvo u ratu, znao je da se srpstvo u miru brani demokratijom. Čvrsto je gazio na tom putu, i verovatno zbog toga su zlikovci, i neljudi, oni koji se nazivaju Srbima, ovo i uradili. Pa zašto je sklonjen iz policije? Moralo je tako da bude, odgovara gospođa Plavšić, ali još je bilo mogućnosti za saradnju sa Ljubišom, uvek je računala, on je tu negde, nastaviće saradnju. I saradnje je, kaže, bilo, nije on bio čovek koji skrštenih ruku može da gleda nadiranje bezakonja, nečeg što ovaj narod nije zaslužio...

IZVOR

A evo i nekih "recenzija" nekih gologuzijana iz nekih NVO...

Umro jos jedan gospodar rata


Ljubisa Savic "Mauzer", ubijen hicima iz pistolja u Bijeljini prosle sedmice, poslednji je u nizu bosansko-srpskih gospodara rata koji je docekao nasilnu smrt.

Pise: Zeljko Cvijanovic iz Bijeljine (BCR 147, 9. jun 2000)

Po kaficima Bijeljine kruze price o nasilnoj smrti Ljubise Savica, poznatog po nadimku "Mauzer", nekadasnjeg komandanta garde "Pantera", specijalne brigade armije Republike Srpske, RS.

Savic (42) je ubijen 3.juna kada su nepoznati napadaci otvorili vatru na njegov dzip. On se izgleda zaustavio da bi primio stariju zenu koja je stopirala, kada su napadaci koji su ga pratili, izresetali mecima.

Lokalni organi policije i istrazni sudija, Bozo Peranovic, do sada su odbili da komentarisu bilo šta o detaljima istrage.

Ovo ubistvo podseca na ona koja se desavaju na ulicama Beograda. Dva mlada coveka cutke pokazuju na granicu sa Jugoslavijom kada su upitana ko stoji iza ovog ubistva.

Medjutim, Savic je bio poznat po tome sto je ustao protiv korumpiranosti zvanicnika Republike Srpske, sto navodi na pomisao da su njegovu smrt narucili neprijatelji unutar samog entiteta.

Mauzerova smrt nije iznenadila stanovnike Bijeljine. On je prethodno preziveo dva atentata. Pre sest meseci rekao je da zna da ce ponovo pokusati da ga ubiju. "Kada sam se upustio u sve ovo, oprostio sam se sa zivotom", rekao je on.

Savic je bio jedna od poznatijih licnosti istocnog dela Republike Srpske. Na pocetku bosanskog rata, u aprilu 1992.godine, nalazio se na mestu visokog funkcionera Karadziceve Srpske demokratske stranke, SDS.

Saviceva paravojna jedinica, "Panteri", zajedno sa Zeljkom Raznatovicem Arkanom, i njegovim "Tigrovima", preuzela je kontrolu nad Bijeljinom1992.godine. U ovom gradu broj srpskog i bosnjackog stanovnistva bio je izjednacen.

U jednom dogadjaju koji se pominje u optuznici Haskog tribunala protiv Momcila Krajisnika, lidera bosanskih Srba, navodno je 48 muskaraca, zena i dece, bosnjacke i hrvatske nacionalnosti ubijeno u ovom gradu izmedju 1. i 2.aprila 1992.godine.

Dogadjaji u Bijeljini navode na spekulacije da bi se i Savicevo ime moglo naci na tajnoj optuznici Haskog tribunala. Dan posle Mauzerove smrti, medjutim, potparol Tribunala, Paul Risley, nije zeleo ni da potvrdi niti da odbaci ove tvrdnje.

U toku rata, Savic je postao neka vrsta trna u oku njegovih kolega iz SDS-a. U nekoliko navrata, njegova jedinica je zaustavljala i konfiskovala svercovanu robu koja je putovala kroz Republiku Srpsku. Ti konvoji su bili pod kontrolom SDS-a i drzavne bezbednosti RS.

Savicev raskid sa SDS-om postao je ocigledan 1995.godine. Tada je uputio pogrde na racun Momcila Krajisnika, jednog od lidera SDS i optuzenika Haskog suda. "Postao sam dijabeticar boreci se na frontu i sada treba da gledam kako se vlasti bogate na racun siromastva sopstvenog naroda", rekao je Mauzer.

Napustio je SDS da bi osnovao sopstvenu partiju, Demokratsku stranku Republike Srpske. Sa tom partijom bio je i poslanik u parlamentu RS.

U leto 1997. godine, Savic se pridruzio tadasnjoj predsednici RS, Biljani Plavsic, koja je napustila SDS i pocela kampanju protiv korupcije. Sledece godine, novoizabrani premijer Milorad Dodik, imenovao je Savica za policijskog zvanicnika.

Tog proleca, Savic je uhapsio Joju Tintora, bivseg Karadzicevog savetnika, koji je u toku rata stekao veliko bogatstvo. Medjutim, posle intervencije odozgo, Mauzer ga je morao osloboditi u roku od 24 casa. Tintor je odmah pobegao u relativno bezbednu Srbiju.

Do prvog pokusaja atentata na Savica doslo je nekoliko meseci kasnije - u julu 1998.godine. Dva bivsa vojnika RS, Stojan Maksimovic i Vladimir Neretljak, ubijena su u eksploziji ispred njegove kuce. Mauzer je optuzio Krajisnika, tadasnjeg lidera SDS, i probeogradske elemente u drzavnoj bezbednosti entiteta da su pokusali podmetnuti bombu ispod njegovog automobila.

Medjutim, vlasti su odbacile Saviceve optuzbe i optuzile ga da je licno izrezirao pokusaj atentata. Navodno, Maksimovic i Neretljak bili su vec mrtvi kada je doslo do eksplozije automobila.

Mauzer je nastavio borbu protiv onih za koje je smatrao da su korumpirani. U avgustu je pokusao, ali nije uspeo, da uhapsi Milovana Bjelicu, jednog od najblizih poslovnih saradnika Krajisnika. Ubrzo posle toga, Savicev prijatelj, Srdjan Knezevic ubijen je ispred svoje kuce na Palama.

Knezevic je takodje bio komandant elitne jedinice u toku rata i njegova smrt prouzrokovala je politicku krizu. Policija je organizovala krizni stab koji je imao za zadatak da udje u trag ubicama. Savic se pridruzio istraznim organima i uhapsio sedam osumnjicenih, ukljucujuci Bata Tesica, pripadnika Karadziceve bezbednosti i Zeljka Jankovica, zvanog Luna, koji je bio clan specijalne policije bliske Krajisniku.

Optuzbe da je Savic mucio osumnjicene dovele su do toga da se u ovu istragu umesa i medjunarodna policija Bosne. Savic je odbacio optuzbe, tvrdeci da je SDS potplatila jednog zvanicnika medjunarodne administracije u Palama da pokrene ove tvrdnje. Sedam osumnjicenih pusteno je na slobodu i Richard Monk, sef medjunarodnih policijskih snaga, zabranio je Savicu dalji rad u policiji.

Mauzer je bio sve izolovaniji i mogao se osloniti samo na nekadasnje clanove jedinice "Pantera". Retko je napustao Bijeljinu, gde je bio uticajna licnost.

Da li se Beograd krije iza ovog ubistva nije jasno. Savic je stekao toliko neprijatelja u svojoj okolini da je veoma moguce da je bio zrtva lokalne osvete. Jedino sto se sa sigurnoscu moze tvrditi jeste da njegove ubice nece nikada biti pronadjene.

Zeljko Cvijanovic je redovni dopisnik IWPR.

IWPR