Pod teretom godina

SVE zahtevniji, i sve nervozniji oko plasmana svojih starih i novih knjiga, Miloš Crnjanski je izgleda "prevršio meru" tražeći usluge, podršku, sebičnu poslovnost, svakodnevnu ažurnost svog jedinog "ambasadora u zemlji Srbiji". Iako je pun razumevanja za ratničku, partizansku mladost, i mladost već u zrelim godinama Tanasija Mladenovića, pesnik i pisac, Crnjanski sve žučnije, nestrpljivije očekuje da mu Tanasije bude "Katica za sve".
U našoj izdavačkoj književnoj produkciji šezdesetih godina već je ovladala komercijalna operativa, zakulisna lobiranja i "potrošačke" uravnilovke estetski vrednih i tržišno trenutnih izdanja svakojakih pisaca. Tasa Mladenović je bio izuzetno hrabar i odvažan, etički i estetički odgovoran, i u tom smislu se skoro svakodnevno borio za rehabilitaciju i novu poziciju Miloša Crnjanskog.

(NE)POBERENjE


"DRAGI Taso,
13. 12. 1962

Primio sam dugačko pismo od Leskovca i nastavio sa njim dogovor o izdanju `Sabranih dela`. Da li će doći do toga, ili ne, videćemo. Nadam se da Vas on obaveštava o tome. Ako ne, javite, pa ću Vam poslati kopiju mog njemu poslatog pisma. To zasad još nije važno.
U prilogu ovog pisma šaljem Vam i kopiju pisma koje sam uputio SKZ. to jest njenom sekretaru. Radi znanja, jer ste Vi bili u tom izdanju `Seoba`, kum. A sad o Vašem pismu i Vašim brigama sa mnom.
Ono što rekoh, mufte, vulgarno, bilo je šala da Vas urazumim, jer Vi mislite da sam ja, kao Vi, mlad, pa se od mene može tražiti kao od mladih da se oduševljavaju i sve izdrže. To u mojim godinama više nije tako lako. Za poslednjih dvadeset godina imao sam samo teškoća. Pa bi trebalo da bude dosta. Međutim, nisam hteo da Vas vređam. Prošli ste kroz London kao vetar, pa ste zato i nezadovoljni, ali ja nisam od onih što brzo napuštaju prijatelja kad ima teškoća, pa možete i dalje računati i na moju saradnju u Vašem listu, koji je sve važniji, a ostajem Vam i prijatelj. Otkad sam čuo o Vašem radu za vreme rata, i o svemu što ste preživeli i pretrpeli, još više.
Što se tiče naših literarnih poslova, Vaše dobre vesti izgleda su stigle do Londona, ali ne do mene. Ko u klin, ko u ploču. Što se tiče mog šuraka Jove, ne znam šta da mislim. On mi ne odgovara na pisma još od leta, a ne znam ni da je od Vas primio honorare, kako kažete. Do mene nijedan dinar stigao nije. Inače je Jova činio sve što je mogao da mi pomogne, i ja u njega imam poverenja. Mora da je neka zabuna.
Što se tiče Konaka, da pređemo preko toga...
Zasada Vam želim, zajedno sa Vašom ženom, jednu sretnu novu godinu. A kažite i Dinulu da ga srdačno pozdravljam, i ako je Aleksandru, mesto dvorske večere, dao da sisa limunadu, na slamku. Svi su Obrenovićevci za to, na moju glavu."

BEZ HONORARA

DRAGI Taso,
30. 1. 1963.
Što se tiče mog sve češćeg ćutanja i prekida korespondencije, to je, dragi Taso, jednostavna stvar. Dosadilo mi je da me uveravate kako svi vi neobično želite da nekako rešim svoje prilike ect. To se ne slaže sa faktima već godinama. Neću o tom u pismima da govorim, jer ne želim da budem sentimentalan u pismima koja i cenzori čitaju. U Vaše lično prijateljstvo ne sumnjam, ali jedan čovek je nemoćan kad je sam. A društvo mu sve sam mladi Grujica.
Da ostavimo to, dragi Taso, pišite mi bez frazeologije. Što se tiče Matice i `Sabranih dela`, Leskovac vas je svakako izvestio da sam ga molio da obustavi svaki dalji rad na tome. Najbolje će biti da vratimo jedno drugom ugovor. Posle onog što mi se desilo sa SKZ, ne želim da ulazim u nove avanture.
ŠTO se tiče SKZ, ja sam u svom pismu, upućenom sekretaru J. Hristiću, 13. 12. 62 zamolio ga da mi javi koliki je moj honorar i kada će ga isplatiti. Prema našem ugovoru, SKZ je imala da isplati 60 odsto honorara već pri predaji rukopisa. I konzulat koji je rukopis primio i poslao u Beograd uveravao me je da je to sigurno i da tu nema teškoća. Na to pismo, međutim, dobio sam odgovor Hristića u kom se kaže da SKZ ne može da isplati honorar zbog nekih propisa, a predlaže mi Hristić da honorar metnu u svoju kasu, a ja ga mogu upotrebiti kad eventualno navratim u Jugoslaviju. Tako kaže.
U odgovoru na to pismo tražio sam informaciju o propisima ect, a molio sam da se moje pismo pročita članovima Odbora T. Mladenoviću i I. Andriću. Da li je pročitano, ne znam. Odgovora dobio nisam. Razumljivo je, mislim posle svega toga, da sam svako slanje rukopisa obustavio.
Ne treba mislim ni da dodam da Vi u svakom svom pismu obećavate neke dobre vesti, i ako Vam ja kažem tri puta da do mene stigle nisu. Tako stoje stvari, dragi Taso..."

www.novosti.co.yu

Gorki plodovi gneva

U SLEDEĆIM pismima Mladenoviću Crnjanski se trudi da bude dobre volje prema izdavačima, osobito prema onima koji projektuju njegova "Sabrana dela". Dobru volju najčešće pored Mladenovića, pokazuje prema Predragu Palavestri i Roksandi Njeguš, koji se isključivo bave odabranim i sabranim književnim delima, njegovim. Mladenoviću piše i da je nemački izdavač Kurt Deš, objavio "Seobe", u prevodu Junge Brod. I čudi se, sav ustreptao od čuđenja, što "Književne novine" bar nisu obeležile ovo nemačko izdanje "Seoba", veličanstvenih.

MIRNE PRETNjE


"Dragi Taso,
18. 2. 1964.


MISLIM da je bilo razumljivo, što sam prekinuo pripremu `Sabranih dela` u `Matici`, povodom svog doživljaja sa SKZ i honorara oko `Druge knjige Seoba` koju ste Vi, kao član Odbora, kao moj prijatelj, kao inicijator tog izdanja dobili.
Nije međutim razumljivo da ste se Vi u svemu tome prosto oglušili i da ste ućutali. Ja sam više od godinu dana
pokušavao da na miran i prijateljski način rešim to pitanje, ali ako se ne reši, ja ću biti nateran, u situaciji u kojoj se nalazim, da tu stvar iznesem u javnost, i našu i stranu. A moraću da poduzmem i druge korake koje, kao što ste videli, nisam želeo da preduzmem i koje ne želim da preduzmem.
Rešio sam se zato da Vam pišem, najposle, pa da, najposle, progovorite i da se zauzmete da se taj nemio spor reši bez skandala. Ja sam zato.
Da bih vam u ostalom pokazao svoju dobru volju, pisao sam `Matici`, koja mi je bar poželela srećnu novu godinu o
70-godišnjici, što Vi niste, pa sam predložio, ako je i sa
Vaše strane dobra volja, da odelimo pitanje sa SKZ i JAA i pitanje sa `Maticom`. Da obnovimo pripremu `Sabranih dela` u `Matici` pod uredništvom Vašim i Leskovca. U tom smislu pisao sam Leskovcu pa valjda će Vas o tome izvestiti i može Vam i pismo pokazati. Obnova te pripreme, razume se, značila bi i obnovu saradnje na `Knj. novinama`. Prema svemu tome očekujem da progovorite i da mi odgovorite na ovo pismo. Čitao sam o vašem odlikovanju - i penzionisanju. Mlad ste za to. Pozdravite svoju suprugu od naše strane, a kažite mi i koju reč o sebi uopšte kako živite i čega ima novog u literaturi. Vi ste svakako čuli da je izdavač `Kurt Desch` (Muenchen, Basel, Njien) izdao na nemačkom `Seobe` u prevodu gđe. Jun. Broda. Knjiga će izići i u Holandiji. Zar `Knj. novine` ne smeju to ni da pomenu?
Čas u najopširnijem, čas pamfletski, čas esejistički rascvetanom pismu Mladenoviću, sada sasvim okupiran izdavačkim kombinacijama i komplikacijama u Jugoslaviji, smatrajući da je sva ova trka (frka) oko njegove književne produkcije, `skandalozna`, Crnjanski već nekoliko puta u ovoj prepisci, `nabacuje` kako u zemlji (SfRJ) jedva čekaju da veliki pisac "otegne papke" pa da ga rastrgnu i opljačkaju kao u Nušićevoj `Ožalošćenoj porodici`. Jogunasto podozreva da mu `režim namešta` igru, iako mu iz `Matice`, `Prosvete`, `Minerve` stižu vrlo pozitivni signali i ponude. Poziva se na tužne slučajeve Jovana Dučića i Rastka Petrovića,
skončavših u emigraciji, a razbaštinjenih u otadžbini. Odbija, posle gorkih iskustava sa izdavačima i molbu Stevana Raičkovića da mu dozvoli redakciju sve tri velike, skupocene poeme: `Serbia`, `Stražilovo`, `Lament nad Beogradom`. Odbija i `Kosmos` i druge izdavače po Jugoslaviji i Srbiji. Veliki pisac odista postaje i veliki namćor, mrgud, pa čak i zlopamtilo..."

"Dragi Taso,
15. 4. 1964

PRIMIO sam Vaše pismo od 31. 3. 1964. godine. U nadi da ste ozdravili, evo vam opširan odgovor:
Moj šurak, Jova, ima od mene pismo kojim ga molim da Vas poseti, ali on, ne znam zašto, u poslednje vreme, ne odgovara na pisma po tri-četiri meseca. Kod Vas ne funkcionišu ni šuraci. Što se tiče honorara koji mi je, tobože, poslat u London, tačno je da su me obavestili da je za mene došao neki novac, ali su za isplatu postavljeni, ne baš genijalni, a pomalo i uvredljivi, u svakom slučaju neprihvatljivi i nepotrebni uslovi. Ja sam to odbio. Ne želim da o tome raspravljam.
Što se tiče SKZ ona je bila vrlo ljubazna dok roman nije dobila, za svoju 70-godišnjicu, ali je isplatu honorara prosto odbila, a uslovila, kako mladi Hristić reče: `eventualnim mojim dolaskom u Jugoslaviju`."

www.novosti.co.yu

Zbrke zbog dinara

"PREMA ugovoru, koji imam, SKZ je trebalo 60 odsto honorara da položi već pri prijemu rukopisa" nastavlja Crnjanski u pismu od 15. aprila 1964. godine. "Ja to nisam tražio, nadajući se da će se prema meni, pri mojoj 70. godišnjici, valjda najzad lepše ponašati, nego u doba vrlog nam pokojnika, mog Milana. Zadruga je, međutim, kad sam isplatu zatražio, ne pitajući me, prosto premestila honorar u JAA, iz vašeg levog džepa u vaš desni džep. I prestala uopšte da o nekoj isplati brine.
JAA je još interesantnija, ona mi je javila da ne može uopšte da isplati honorar. Kaže: SKZ nije smela ugovoriti honorar u dinarima, a trebalo je devize da osigura. To kaže meni, a ne SKZ. Dinari se, kaže, ne mogu slati. Vi kažete da sam je kriv što sam ugovorio dinare. Međutim, SKZ je znala s kim potpisuje i gde se nalazim, pa je, prema tome, morala znati i kako će platiti. Eventualno.
Nije, međutim, zabranjen ulaz dinara u Englesku. Ulaz je slobodan. Banke primaju u Beogradu uplaćene dinare, a isplaćuju prema kursu dnevnom u funti. Ugovor je sa moje strane sasvim u redu, kažu ovde pravozastupnici.
Što je najlepše, JAA ne izvršuje prema meni ni one isplate za koje mi javlja da su svršene. Tako je Arsa Jovanović izmolio od mene dozvolu za radio-preradu Dnevnika, a JAA javila da šalje mali honorar u valuti. Nikad nije stigao. Izgleda da u JAA imaju čudne pojmove kad se o tuđem novcu radi. Što se tiče Matice, prekinuo sam bio da ne bih imao dva spora u isto vreme na glavi. I tu, međutim, moram reći da su bile čudne stvari. Prema ugovoru, Matica se obavezuje da honorar plaća izričito u inostranstvo, a prema JAA ne bi mogla ni smela. Kako to? Zašto mi onda takav ugovor daje? Uvideo sam da je nemoguće sa našim izdavačima ozbiljno raditi, i ako sam pokazao dobru volju. Matica sad ima pravo, ako hoće da se ljuti, da ne nastavi `Sabrana dela`, koja sad nudim da nastavimo, u nadi da ću spor sa SKZ nekako rešiti, ali čini mi se da ne bi trebalo da ne odgovara na pisma autora koji nisu početnici.
NE čudite se, dakle, ako dignem ruke od svega toga u svojoj 71. godini. Kad budete bili u mojim godinama, uvidećete da se najzad sve to mora dosaditi. Očigledno je da se kod nas čeka da takozvani slavni autor odapne papke, pa da ga onda štampaju. Dokaz je Dučić, Rastko, pa možda sad i Slobodan Jovanović. Da je moj Milan živ, mislim da bi, sudeći prema njegovim prisećanjima, pristao velikodušno da se redakcije Slobodana primi. Da nije tako žalosno, bilo bi vrlo veselo. U svakom slučaju, počekaću još malo, pa ako Matica ćuti, ja ću smatrati da smo zauvek prekinuli.
Što se tiče `Seoba`, u slovenskom prevodu, stvar ovako stoji:
Meni se javio Tone Potokar, bog zna kako ljubazno, i izvestio me je da je preveo roman, i da je već u štampi. Izdavač je `Založba Obzorja` u Mariboru. Oni su knjigu štampali bez ugovora sa mnom, a čuo sam da su je još prošlog decembra imali na prodaju (lepo će je prodavati i u inostranstvu, jer Slovenci i u inostranstvu čitaju). U vezi sa Potokarevom prepiskom, najzad mi se javio i izdavač i pitao me kakvi su moji uslovi. Tražio sam 7 odsto od prodajne cene knjige (kako Vi kažete), kao što sam dao i Nemcima. Do danas `Založba` nije poslala ugovor. Potokar mi se javio, opet ljubazno, i žali da je izdavač blokirao roman, dok devize ne nabavi. Pisao sam im da deblokiraju, u nadi da će moje uslove dotle primiti i ugovorom potvrditi. Na isti način naseo sam i novosadskom `Forumu`, pre nekoliko godina. Pisali su mi da je velika potreba, kulturnih veza, sa manjinama u zemlji, i da su zato preveli na mađarski `Seobe` i izdali (bez ugovora). Ponudili su 120.000 otsekom. Molili, da u interesu manjina, pristanem. Ja sam pristao. Posle sam čuo da će od tog izdanja 500 primeraka prodati u Pešti.
KAO što vidite, iz svega rečenog, nisam ja za skandal, drugi su skandalozni. Prilike u naših izdavača bolesne su. Ja sam dve godine čekao da neko kod vas uvidi da tako ne treba raditi.
`Prosveta`, to jest Raičković, tražio mi je da izda `Stražilovo`, `Serbiju` i `Lament`, kao jednu knjigu. Odbio sam zbog tih iskustva koje sam imao i koja su mi dosadila. Isto tako sam odbio i jednu ponudu `Kosmosa`. Ne mogu više da trpim, u mojim godinama, te komedije.
Vi me uveravate u svoje prijateljstvo, ja u njega ne sumnjam, ali priznaćete i sami da je ovako nemoguće sarađivati. Moje se ime prećutkuje u svakoj vašoj manifestaciji u inostranstvu, izostavljaju me u svakoj ediciji u inostranstvu. Koliko je to smešno dokaz je jedno pismo koje mi je Udruženje književnika (valjda Vučo) uputilo, bez reči, a koje je pisano u Moskvi, gde mi se traži roman za prevod, a kaže uz to, da se o njemu čuje, ali se ne može nigde naći.
U međuvremenu, svakako ste čuli, da je izašao prevod `Seoba` na nemački u Minhenu, Beču i Bazelu. Otišao je i u Holandiju, na holandski. A za ovu godinu predviđen je `Dnevnik` i neke druge stvari. Kod mog šuraka možete videti reklamu izdavača na nemačkom..."

www.novosti.co.yu

U vrtlogu sumnji

POČETKOM šezdesetih prepiska između Crnjanskog i Mladenovića se proređuje. Čak godinu dana Mladenović se ni pismom, ni razglednicom sa putovanja ne javlja svom "velikom pobratimu". Crnjanski je već uveliko počeo da sarađuje sa drugim ljudima, urednicima, izdavačima, menadžerima. Naslućuje da je Mladenović razočaran, čak i ljut, što ga Crnjanski isključuje iz svojih projekata. Pokušava da ga navede na "obnovu korespondencije". "Ja Vas nisam zaboravio - dodaje na kraju ovog skripta - i u meni imate prijatelja, koji naređenja o tome ko ima da mu bude prijatelj..." Prijateljstvo, lekovito za Crnjanskog, a naporno i požrtvovano od Tase Mladenovića tanjilo se, i razvejavalo. Sem sporadičnih, konvencionalnih pohvala Mladenovićevim pesmama i pesništvu uopšte, pesnik "Stražilova" nijednom rečju, posle slavodobitničkog povratka u Beograd - a na čemu je najviše zasluga, i najviše vojišta, i najviše "podmetanja leđa" upravo Mladenović imao - nije obratio javnim priznanjem ili znamenjem.

NA DVA KOLOSEKA



"DRAGI Taso,
24. 9. 1964
Što se tiče `Prosvete`, mene tamo zastupa Roksanda, jer do danas mi nisu ni pisali, niti poslali ugovor. U svom današnjem pismu R. Njeguš ja sam joj pisao da bih voleo da ona preuzme sekretarijat izdanja mojih Sabranih dela, ako do toga dođe, a Vi da budete jedan od urednika, kao pesnik, i kao moj prijatelj. Kad mi budu slali ugovor, ponoviću to. Ne vidim zašto bi to ikom smetalo. Pošto mi prof. Leskovac nije ni odgovorio na moju ponudu da obnovimo sa `Maticom` saradnju, ne smatram da imam ikakve obaveze prema njemu. Skrećem Vam ipak pažnju na to da su oni bili već spremili bibliografiju i poneke tekstove koje sam odobrio. Ne bi zgoreg bilo da `Prosveta` nasledi to.

Meni kažu da izdanje ima da odobri Vukos.

Što se tiče pozorišta, ja sam ovde čitao prvi čin `Tesle`, a Miletić je poneo i drugi čin. Treći i četvrti daću tek kad oglasi datum i kad prvo bude odštampan prvi čin u nekom časopisu. Miletić mi je rekao da želi da `Tesla` ide već ove sezone. Došao bih na premijeru.

Žalim što Rade Marković ode u film. A žalim i što Dinulović valjda misli da sam ga zaboravio. Nije dobro biti veliki ljubavnik. Palavestru sam molio za jednu uslugu. To je da vidi zašto je NIN prekinuo donošenje serije mojih članaka iz arheologije, koje je bio počeo da štampa. Kakve su to intrige. Te članke već davno i ovde sprečavaju. Tošović mi ne odgovara na pisma, pa sam Palavestri pisao da ako NIN ne želi da štampa to, uzme te članke i štampa u Vašem listu. Meni je do njih jako stalo. Ko god sumnja u njihovu naučnu vrednost, neka izvoli u javnu diskusiju. Ja sam studirao godinama arheologiju.

Esej koji sam pomenuo jeste o Mikelanđelu. Dug je za `Knj. nov.` Bio bi najmanje 10 nastavaka. Daću Vam nešto drugo.

Što se tiče honorara, besplatno neću sarađivati (u mojim godinama) ali pristajem vrlo rado, da te honorare, u dinarima, stavljate na moj tekući račun u Beogradu u N. Banci, ako to bude moglo. `Seobe` su izišle i u Holandiji i Belgiji.

JA ću ovih dana u Nemačku, izdavaču, a biću na putu 2,3 nedelje jer želim pregled kod lekara i boravak u banji, pre nego što nastavim posao. Pri povratku svratiću u Pariz. Ako biste mogli doći do Pariza ja bih Vas rado video. Javiću Vam s puta dan i adresu...

ISPIRANjE SAVESTI

"DRAGI Taso,
19. 3. 1965.

Vaše poslednje pismo bilo je od 27. 8. prošle godine.

Posle toga, do danas, primio sam od Vas samo jednu kartu iz Taormine, sa Sicilije. Nije, Taso, korespondencija direkcija, nego kao i u pitanju žena, treba ti tu raditi.

Piše mi sad moj šurak Jova da se ljutite što niste, kao što sam i ja želeo, uzet za urednika `Sabranih dela` mojih, kojih se priča produžuje. Ja sam pisao `Prosveti` koga bih želeo da izdanje uređuje, ali mi je odande rečeno da će urednici biti njihovi i da su izabrani Stojković i Roksanda Njeguš. Ako malo razmislite uvidećete da nisam mogao naređivati `Prosveti` kome će dati da uređuje svoje izdanje. Mislim da bi trebalo preko toga da pređemo.

Ja sam potpisao ugovor, koji je ugovorila Njeguš, ovde, kao gost ambasade, a sad, posle potpisa, ne bih želeo da podgrevam to pitanje, ionako ima kod nas oko mene dosta intrige i tragikomedije. Svakako ste videli kako je zagrebački `Telegram` smatrao da treba da komentariše mene i moju pojavu u NIN-u. Kod nas je sad, čini mi se, došlo do opšte gužve i papazjanije u literaturi. Mislim da ima mnogo važnijih problema.

Napišite mi, dakle, posle godinu dana, jedno duže pismo, pa mi recite kako ste i šta radite, pošto je do mene doprlo mnogo što šta romantične vrste, otkad se niste javili.

Ja sam pozvan na kongres PEN kluba u julu i imam nameru da dođem i ako mi se ne dopada sve šta se oko PEN-a radi. U svakom slučaju jako bih voleo da vas vidim i da vidim kako se ljutite..."

www.novosti.co.yu