Klub Fanova Honde :: Automobilizam ~ Formula 1 ~ Karting ~ Moto sport

Soichiro Honda je imao 39 godina kad je sa ograničenim sredstvima i velikim ciljevima osnovao u Hamamatsu-u "Honda Technical Research Institute". Iza vrlo zvučnog imena stajala je drvena kućica na ruševitom zemljištu. Motivacija za pokretanje delatnosti bila je jednostavna, očita i izvirala je iz Hondine opsesije koja je trebala ponuditi odgovor na jednostavno pitanje: "Kako ponovo motorizovati Japan?" Problema je bilo previše, a najveći nedostatak obučenog ljudstva i alata.
Rešenje je bilo malo primitivno, ali brzo, jednostavno i jeftino. Honda je našao 500-injak malih dvotaktnih motor(čić)a koji su zaostali za vojskom, a trebali su pokretati generatore.

OSVAJANJE SVETA NA DVA TOČKA

Rešenje je bilo malo primitivno, ali brzo, jednostavno i jeftino. Honda je našao 500-injak malih dvotaktnih motor(čić)a koji su zaostali za vojskom, a trebali su pokretati generatore. Gospodin Soichiro ih je onda počeo ugrađivati na bicikle. Daleko od elegantnog rešenja, ali cilj je ostvaren; ljudi su se mogli voziti. Budući da je nakon rata u Japanu nedostajalo svega, a posebno goriva, Hondin cilj je bio ostvariv samo uz korištenje alternativnih goriva, što je Honda shvatio na vreme. Njegova porodica je imala dosta šume u vlasništvu i on je iz drva dobivao neku vrstu razređivača kojim je uspešno zamenio benzin kojeg se moglo nabaviti samo na crnom tržištu po visokim cenama. Zbog vrste goriva motor je jako bučio, a budući da je bio dobar kao pravo sredstvo za razređivanje laka, Policija ga nije zaplenila kao ilegalno gorivo. Nakon prodanih 500 motocikala i nešto razređivača, uštedeo je Honda dovoljno novca da krene u konstrukciju vlastitog dvotaktnog motora. Kad je u septembru pokrenut prvi vlastiti motor, to je bio razlog da se promeni naziv firme u poznati: "Honda Motor Company".

Od tog trenutka piše se odvojena povjest koju je i Soichiro Honda želio obeležiti. Na temelju prvog dvotaktnog motora vlastite konstrukcije izrađen je moped koji je nazvan Tip A ili od milja "Bata-Bata". Ovaj nadimak je dobio po buci koju je proizvodio, a koja je upravo tako nekako i zvučala: bata-bata-bata-bata... Model A se proizvodio do 1951. godine, a u trenucima najveće potražnje dnevna proizvodnja je premašivala 1000 komada. Nakon modela A razvoj je tekao dalje i model C iz 1949. zaslužuje posebno mesto: izgledom je neverovatno podsećao na modele iz 30-ih, a Hondi se toliko dopao da ga je nazvao Dream (san). Ipak, san o motociklu potpuno doraslom međunarodnim standardima ispunio je 1957 drugi motocikl isto nazvan Dream koji je imao oznaku C70. S njim je ostvaren planetarni uspeh. Iz tog modela je razvojem nastao model C79, a iz njega C72. Imao je 250 cm3 i bio je standard svojeg vremena. Honda je bio iznimno inteligentan čovek i rano je uočio da ma kako kvalitetni njegovi proizvodi bili, neće imati prođu u svetu zbog nedostatka imagea, jezične i kulturne barijere, a možda i antagonizma spram japanskih proizvoda. Da se to nepoverenje razbije potrebna je promidžba, a motorsport je najveća i najbolja. Od samih je početaka Honda pažljivo gradio image sportskih proizvoda (o tome zašto je to tako kasnije) i tako je 1961. njegov motocikl osvojio najčuveniju motociklističku trku "Tourist Trophy" na ostrvu Man (the Isle of Man). Time je zaključeno jedno poglavlje kompanije koja je ispunila osnivačev davni cilj: Honda je postala najveći proizvođač motocikala na svetu.

AUTOMOBIL - NOVI IZAZOV

Honda je oduvek tražio izazov i nikad ga nije obuzimao osećaj samozadovoljstva. Težnja prema napred je konstanta koja se provlači kroz njegov život i tako je početkom 60-ih godina odlučio početi s proizvodnjom automobila. X 170 bio je prvi prototip automobila s natpisom Honda kojeg je pokretao motor jačine od samo 360 cm3. Iz tog prototipa je nastao mali športski automobil S 500. Zanimljivo, drugi auto predstavljao je potpuno drugi kraj skale: mali pickup T 360. Pickup možete odmah prepustiti zaboravu i nećete nimalo pogriješiti, ali S 500 je s vremenom postao S 800 i tako postao prvi hvale vrijedan japanski klasik.

U to vrijeme Hondini motocikli haraju u svim klasama osim one od 500 cm3. To bi zadovoljilo najveću većinu ljudi na svetu, ali ne i Hondu. Njegov najveći san bio je da postane Grand prix vozač. Na žalost, to u Japanu nije bilo moguće, jer u to vreme u Japanu nije bilo ni jedne trkaće staze i Honda je sad bio u poziciji da postavi alternativni cilj koji će ga ispuniti jednakim zadovoljstvom: napravi će automobil za Grand prix, Formulu 1.Iz tog vremena datira i njegova legendarna rečenica koju je izrekao pred svima okupljenima i uključenima u projekt: "Honda se mora takmičitii isključivo vlastitom tehnologijom, bez obzira koliko taj put bio teži i duži." 1964. je na Velikoj nagradi Nemačke prva Honda na startu. Konstrukcija je radikalna; V12, 1,5 litara razvija 220 KS i ugrađen je poprečno u automobil. Sldeće godine u poslednjoj trci sezone Ritchie Ginther osvaja za Hondu prvu Veliku nagradu u Mexicu.

1966. dolazi do promene pravila i zapremina motora je povećan na 3 litre. Honda se opet takmiči i njen V12 sad razvija 420 KS i ugrađen je uzdužno. John Surtees pobeđuje s ovim autom u Monzi te godine. Uspsi nisu loši, ali u klasi niže Hondi ide još bolje, jer Brabham s Hondinim motorom 1 litra pobeđuje u 11 trka za redom. Značajnog udela u ovim uspsima ima mladi inžinjer Nobuhiko Kawamoto koji od onda piše trkaću istoriju za Hondu. 1968. godine se Honda povlači iz motorsporta, ali titulu svetskog prvaka u proizvodnji motocikala ne ispušta: Honda CB 750 ima četiri cilindra, 67 KS i prednje disk kočnice. Superbike je rođen. S autima se krenulo u drugom smeru. Dva cilindra, 354 cm3 i 31 KS tvore Hondu N 360 i definiraju novu mini klasu za Japan i tu se Honda ponovo potvrđuje kao trendseter. Hondina inovativnost nije uvek pala na plodno tlo. Honda 1300 iz 1970 bila je čista fiks ideja Soichira Honde, jer je uporno hteo napraviti auto s napred smještenim hlađenim motorom. Motor je bio preskup, hladio se i uljem i vazduhom, ali to nije bilo dosta: pregrejavao se. Konačno se od tog projekta odustalo, ali je 1972. sa Civicom Honda snažno zakoračila u budućnost. Od onda je napravljeno preko 10 miliona automobila pod tim imenom u sedam različitih generacija. Nakon uspeha s malim automobilom, logično je da se krene u razvoj većeg. 1976. je napravljen prvi Accord koji je dve godine kasnije postao limuzina s četiri vrata, a ulogu coupea je preuzeo Prelude.

Honda je kroz 70-te celo vreme uspevala ostati najveći proizvođač motocikala na svetu. Bez naticanja se ipak nije moglo i opet se fabrika uključila u borbu za bodove i slavu. Uspeh nije izostao, ali nemir zbog davnog sna je ostao. Osvajanje "pravog" naslova svetskog prvaka bila je i ostala opsesija za Hondu. To je samo jedno naticanje: Formula 1. Prve korake u tom smeru napravio je Nobuhiko Kawamoto s konstrukcijom V6 motora zapremine dva litra za Formulu 2. Osvojeno je Evropsko prvenstvo 1981. i Japansko 1983. U tom trenutku već je u ispitivanjima bio V6 motor od 1,5 litre s dve turbine koji je ugrađen u Formulu 1 tima Spirit. Krajem 1983. godine motor se seli u bolide Williamsa. Prvu pobedu ostvaruje Keke Rosberg 1985. u Detroitu, a prvi naslov konstruktora osvojen je 1986. Godinu dana kasnije Nelson Piquet je Svetski prvak za upravljačem Williams Honde. 1988. godine počinju dani ponosa i slave za Hondu. U poslednjoj turbo godini pobeđuju u 15 od 16 trka i Senna postaje Svetski prvak. Sledeće sezone je V10 obujma 3,5 litra zaslužan za 50. GP pobedu i Prostov drugi naslov.
Oba naslova idu na konto McLaren Honde i Ayrtona Senne. U trenutku najvećih uspeha Honda se povlači iz naticanja. Honda u tom trenutku učvršćuje svoje mesto na američkom tržištu izgradnjom fabrike u Državama. Accord postaje bestseller, a Honda otvara fabriku u Swindonu, Velika Brritanija. Globalizacija proizvodnje je strategija i zanimljivo je razmišljanje koje kaže da je svetski auto besmislica, jer svako tržište traži primerene automobile. Ovo je oprečno razmišljanje velikoj većini drugih proizvođača, ali Honda ima svoju jasno zacrtanu strategiju od koje ne odustaje. Imidž koji neguje takođe je vrlo zanimljiv kao i upornost. Oni jasno kažu da je njihovo posao raditi aute za običnu ulicu koji su čim je moguće bliži Formuli 1. I tako im motori i izgledaju. Priča koja je vrlo verojatno istinita kaže da je Soichiro Honda prvo konstruirao motor, a tek zatim oko njega auto.

NI NEBO NIJE GRANICA

Danas Honda vrši istraživanja sa proizvodnjom aviona i avionskih motora. Razlog je jednostavan: motocikle i automobile znaju napraviti. Inovativnost im nitko ne može osporiti: pogledajte Hondu NSX koja je bila prvi auto s potpuno aluminijskom karoserijom (sorry Ingolstadt). Bilo je prigovora da je motor premali, ali oni su svesno išli na V6 zapremine 3 litre, jer nisu hteli da auto previše zagađuje okolinu. Stalno se teži napretku kojeg je Soichiro Honda jednom lepo oslikao kao neprekidnu težnju iz koje su znali uslediti problemi zbog prečeste promene modela: "Ako imam bolje rešenje od postojećeg, zašto ga ne bih odmah počeo primenjivati?"
Pre tačno 30 godina Honda je predstavila nesvakidašnji kompaktni automobil s motorom od 1200 kubnih centimetara i pogonom na prednje točkove nazvan Civic. Od tada, Civic je evoluirao kroz osam generacija, a svaka se evolucija mogla pohvaliti posebnim tehnološkim rešenjima. S godinama je Civic postajao sve zanimljiviji pa je tako od prvobitne kompaktne forme Civic menjao izgled u verzije s troje ili petore vrata, kao limuzina, karavan, coupe, targa model, a za određena tržišta moguće ga je bilo naručiti i s pogonom na sva 4 točka.

Honda je oduvek gradila imidž proizvođača inovativnih sportskih automobila, a upravo su u Civicu zaživele brojne Hondine tehnološke inovacije poput CVCC motora (1973.), VTEC motora (1989.), Real Time 4WD pogona (Civic Shuttle, 1984.), električno pokretanog tvrdog sklopivog krova (CRX, 1992.) i CVT menjačkog sklopa (1996.). Unazad nekoliko godina Civic je ponovo među najpoželjnijim vozilima na svetu zahvaljujući modelima pokretanim prirodnim plinom (Civic GX, 1997.) i takozvanim hibridnim modelom Civic Hybrid iz 2002. godine koji za pogon koristi kombinaciju klasičnog benzinskog motora i sofisticiranog elektromotora.

Takođe, valja napomenuti kako je poslednja generacija Civica napravila ogroman iskorak na području zaštite pešaka prilikom sudara. Postavljajući standarde u klasi Civic je postao Hondin najuspešniji model i sinonim za vrhunski kvalitet same marke čime je Honda ušla u Top 10 svetskih proizvođača automobila. Civic se danas proizvodi u nekoliko fabrika širom sveta, može se kupiti u više od 100 zemalja, a ukupno je sa proizvodne trake sišlo 14 miliona jedinica.