Ucite dete da govori

Pratite razvoj svog mališana i na vreme se obratite stručnjacima ukoliko primetite da ono ima probleme sa govorom.



Ukoliko imate utisak da vaše dete ne priča dovoljno dobro za svoj uzrast, možda samo spadate u mame koje preteruju u brižnosti i bez potrebe panično zakazuju preglede kod logopeda. Sa druge strane, pojedini roditelji stručnjacima se obraćaju tek kada je problem previše očigledan.

Nada Dobrota, profesor sa Fakulteta za edukaciju i rehabilitaciju, kaže da kod nas čak oko 30 odsto dece polazi u školu sa artikularnim, odnosno poremećajima govora, i ukazuje na to kako da prepoznate kada da reagujete.

- Usporen razvoj govora je najčešći problem na koji bi trebalo blagovremeno reagovati jer je kasnije veoma teško lečiti ga. Velika je zabluda kada vam neko govori "ima vremena - progovoriće, i moje dete je kasno počelo da priča". Nikada nemojte da se vodite iskustvima drugih ljudi, jer čak ni sva vaša deca se ne razvijaju na isti način, jer je svako dete ličnost za sebe - kaže za Press Dobrota.

Dobrota kaže da je jezički razvoj deteta najjednostavnije pratiti prema tabeli koja je univerzalna za sva jezička područja. Prema njoj dete sa deset meseci ima u svom "rečniku" jednu smislenu, sa 12 meseci dve, a sa 15 meseci 19 reči. Sa godinu i po dana fond mu obuhvata 22, posle 21 meseca 118, a sa dve godine barata sa 270 reči.

- Ukoliko sa dve godine to nije slučaj, roditelji bi hitno trebalo da potraže logopeda. Sa tri godine mališan govori lepe rečenice koje su ponekad blago skraćene. Neophodno je i da sve glasove izgovara jasno i toleriše se samo ako dva nisu najjasnija i to su uobičajeno "č" i "lj" - kaže Dobrota.

Ona naglašava da je bitno da se roditelji bave detetom, jer se govor uči, a u slučaju problema logopedu se treba obratiti što pre. Mnogo je teže ispraviti nepravilnosti kada dete ima sedam ili 15 godina i kada treba za kratak period rešiti problem koji traje godinama. Poremećaji u govoru utiču i na psihu deteta koje menja ponašanje, postaje agresivno i tako se stvara dupli problem.

Ishrana utiče na razvijanje govornih sposobnosti

Nada Dobrota ističe da se prema nedavnim istraživanjima koja su obavljena kod nas pokazalo da ishrana ima veliki uticaj na razvijanje govornih sposobnosti.

- Istraživanje je pokazalo da deca iz seoskih sredina imaju jasniji i kvalitetniji govor. Problem je što gradske mame hrane decu kašicama ili hranom koja se uglavnom guta, a sa druge strane seoske mame na primer detetu daju koricu hleba koju ono gricka i dugo žvaće. Zato je sa druge strane velika razlika između seoske i gradske dece u kognitivnom razvoju. Tako gradska deca imaju veći fond reči i više informacija - objašnjava Dobrota.

Izvor: Press