~Dominikanska Republika~

Istorija


Starosedeoci ostrva Hispaniola su bili Aruaci koji su istrebljeni kao španski robovi. Kada su Aruaci istrebljeni, robovi iz Afrike su dovedeni da ih zamene. Posle predaje današnjeg Haitija Francuzima, Špancima je ostala današjna Dominikanska republika pod imenom Santo Domingo. Haiti je pod Farncuzima potpuno preuzeo trgovinu ostrva i španski Santo Domingo je počeo da propada. Kao rezultat toga, Francuzi su 1795. godine preuzeli celo ostrvo. Pet godina posle proglašenja nezavisnosti Haitija, 1804. godine, Santo Domingo se vratio pod špansku upravu. Santo Domingo je proglasio nezavisnost 1821. godine ali je Haiti već sledeće godine silom zauzeo celo ostrvo. Posle revolucije u Haitiju, 1844. godine, bivši Santo Domingo se otcepio kao Dominikanska republika. Prva Dominikanska republika je bila obeležena pograničnim sukobima sa Haitijem i unutrašnjim sukobima između simpatizera Španije i zagovarača pripajanja Sjedinjenim Američkim Državama. Sve veći dugovi Dominikanske republike su naterali vladu da prihvati američku okupaciju 1906. godine, koja je trajala do 1924. Posle okupacije je došao period diktatora Rafaela Leonidasa Truhilja Moline. Iako je bio jedan od najokrutnijih diktatora na svetu, Truhiljo je doneo Dominikanskoj republici veliki ekonomski napredak i kraj neprijateljstva sa Haitijem. U drugom svetskom ratu, Dominikanska republika je bila uz Sjedinjene Američke Države. Kraj Truhiljove vladavine je obležio kraj prijateljstva sa Sjedinjenim Državama i atentat 1961. godine. Posle Truhilja dolaze veliki politički sukobi između njegovih saradnika i rođaka. Sukobi kulminiraju građanskim ratom 1965. godine koji je prekinut intervencijom Sjedinjenih Američkih Država. U Dominikanskoj republici je posle toga uvedena demokratija ali je zemlja propala zbog ekonomske krize i štete od uragana.

Geografija


Nalazi se na ostrvu Hispaniola u arhipelagu Zapadna Indija. Ostrvo deli sa Haitijem. U svoju teritoriju ukljucuje i nekoliko obližnjih manjih ostrva. Većinu zemlje zauzimaju planine, a najviši vrh u zemlji i na arhipelagu je Piko Duarte. Dominikanska republika ima puno manjih reka i jedno veće jezero, Enrikiljo. Klima u neplaninskim mestima je suptropska. Ponekad se dešavaju uragani.

Kultura


Arhitektura ove zemlje stvorena je pod veliim uticajem Španaca i njihove arhitekture. Kućice su šarene, jarkih boja. Zanatstvo je veoma razvijeno i jako je puno predmeta koje možete kupiti kao suvenir-nakit, korpe, grnčarija, keramika, drvene skulpture... Puno je uličnih slikara, naročito onih koji prave reprodukcije, pa nemojte otići kući bez bar jedne ovakve slike.
Dan nacionalne nezavisnosti je 27. februar, a godišnjica obnavljanja republike je 16. avgusta. Na ova dva datuma odigravaju se karnevali.
Od sredine do kraja prošlog veka Dominikanska republika bila je poznata po muzičkoj vrsti koju zovu Merengue i koja predstavlja spoj latinskih bubnjeva, duvačkih instrumenata, basa i električne gitare. Vrsta tamošnje muzike poznata kao Bachta veoma je nepopularna među mladima. Ona je spora i romantična a izvodi se na gitari. Treći stil muzike, Regaeton predstavlja spoj hip-hopa, rege zvuka, bomba i plena stila.
Stanovnici Dominikanske republike su veoma ponosni na svoje igrače bejzbola od kojih mnogi igraju u ligama SAD-a. 89 % stanovništva čine Katolici a ima i pripadnika jevangelističke crkve.
Ova republika je poznata po proizvodnji ruma i radije ga piju nego što ga izvoze. Bave se i proizvodnjom cigareta. Čak 10 % Dominikanaca su pušači.

Hrana i piće


Taino Indijanci, španski narod, afrički robovi i imigranti stvorili su dominikansku kuhinju. Njihova hrana se sastoji od gotovo svog sezonskog povrća koje se može naći u tamošnjim baštama i njega kombinuju sa piletinom ili ribom. U dominikanskoj kuhinji zastupljeno je dosta začina a soja sos je jedan od najupotrebljavanijih dodataka jelima. Pasulj, pirinač, banane i manioke su osnova dominikanske kuhinje.
Jedno od najpoznatijih nacionalnih jela podseća po bojama na dominikansku zastavu ove republike-sastoji se od pirinča, crvenog pasulja, svinjetine, manioka, slatkog paradajzai banana. Jedno od jeftinijih jela je asopado-gusta pileća supa sa paradajizom, biberom i pirinčem.
Od slatkiša preporučujemo mešavinu pasulja, slatkog paradajiza, kokosove srži i mleka.
Nakon ručka obavezno morate popiti bar čašicu ruma.

Letovanje
   
Boka Čika
Huan Dolio
La Romana
Punta Kana    

Metropole
   
Santo Domingo

<hr />

~Boka Čika~

35 km peščane plaže uz koju se prostiru palme. Za 10 godina Punta Kana je postala letovalište koje može da ispuni očekivanja i najprohtevnijih turista. Tu su tereni za golf, kazino, klubovi za decu, veliki proj restorana, mogućnost venčanja... Zapanjujuće je da je za tako kratko vreme ovo mesto od potpuno anonimnog postalo veoma popularno letovalište među turistima.

Hotelski smestaj info

hotel Hilton Coral Hamaca

Kategorija:
Udaljenost od centra: u centru
Udaljenost od plaže: 20 m
Informacije o sobama
standard
Sadržaji: kupatilo, terasa, pogled na more, Fen
Sadržaji smeštaja: Restoran, Diskoteka, Bar, Prodavnica, Bazen otvoreni, Sef, Noćni klub, Igralište, Fitness, Sport unutra, Sport napolju, Sport na vodi

~Huan Dolio~

Hotelski smestaj info

hotel Hilton Coral Costa Caribe

Kategorija:
Udaljenost od centra: u centru
Udaljenost od plaže: 0 m
Informacije o sobama
standard
Sadržaji: kupatilo, terasa, pogled na more, pogled na park, TV, Telefon
Sadržaji smeštaja: Restoran, Diskoteka, Bar, Prodavnica, Bazen otvoreni, Igralište, Fitness, Sport unutra, Sport napolju, Sport na vodi

hotel Barcelo Talanquera

Kategorija:
Udaljenost od centra: u centru
Udaljenost od plaže: 0 m
Informacije o sobama
standard
Sadržaji: kupatilo, klima, terasa, pogled na park, TV, Telefon, Sef, Fen
Sadržaji smeštaja: Restoran, Diskoteka, Bar, Bazen otvoreni, Noćni klub, TV sala, Igralište, Fitness, Sport unutra, Sport napolju

~La Romana~

Na 37 km istočno od San Pedra nalazi se La Romana, jedini grad koji nije bio pod vlašću Truhilja, čuvenog diktatora iz istorije ove države. Grad je u njegovo vreme bio poznat po proizvodnji šećera. Sam grad po sebi nije naročito zanimljiv za turiste željne razgledanja ali ako volite noćni provod i šetnje nećete biti razočarani. Ljubitelji sporta mogu posetiti Michelin bejzbol stadion.

Hotelski smestaj info

hotel Santana Beach Resort & casino
Kategorija:
Sadržaji smeštaja: Restoran, Diskoteka, Bar, Prodavnica, Bazen otvoreni, Noćni klub, Igralište, Fitness, Sauna, Sport unutra, Sport napolju, Parking, Garaža

~Punta Kana~

Punta Kana je centar regiona istočne obale. Pažnju turista je privukla prelepim plažama u blizini mesta na kome se spajaju karipske i vode Atlantskog okeana. Biserno beli pesak i veliki broj kokosovih stabala čine ovaj kraj zaista veličanstvenim. U Manati parku možete videti delfine i morske lavove a možete videti i tradicionalni izgled naselja u Taino indijanskom selu.

hotel LTI Beach Resort

Kategorija:
Udaljenost od centra: u centru
Udaljenost od plaže: 0 m
Informacije o sobama
standard
Sadržaji: kupatilo, klima, terasa, TV, Telefon, Sef, Mini-bar, Fen
Sadržaji smeštaja: Restoran, Bar, Prodavnica, Bazen otvoreni, Igralište, Sport unutra, Sport napolju, Sport na vodi

~Santo Domingo~

Grad je osnovao Kolumbov brat Bartolomej Kolumbo i to je najstariji evropski grad na Novom Svetu. 1930. godine ga je teško oštetio uragan ali je ubrzo obnovljen.

Hotelski smestaj info

hotel Hodelpa Caribe Colonial

Kategorija:
Udaljenost od centra: u centru
Informacije o sobama
standard
Sadržaji: kupatilo, klima, TV, Telefon, Sef, Mini-bar
Sadržaji smeštaja: Restoran, Bar, Parking, Internet, Mogućnost pranja veša

~Kanada~

Istorija


Prvi stanovnici ovog dela sveta naseljavaju se pre Aboridžina-pre oko 25,000 godina dok su još uvek glečeri prekrivali veliki deo severne zemljine hemisfere. Najverovatije da su prvi doseljenici došli iz Azije preko Aljaske a veruje se da su to bili lovci nomadi koji su krenuli iz sibirskih krajeva. Oko 3,000 godina pre nove ere još jedan talas doseljenika dolazi u ove krajeve. Pretpostavlja se da su došli u čamcima prekrivenim kožom ili čak možda pešice preko zaleđenog okeana. Pre dolaska Evropljana ove krajeve su naseljavali Aboridžini podeljeni u tri grupe, prema jeziku kojim su govorili.
Prvi kontakt Evropljana i starosedeoca ostvaren je oko 1,000 godina pre n.e. ali je zbog loših vremenskih uslova brzo prekinut.
Mnogo vekova kasnije Evropljani dolaze ovde prvo u potrazi za dobrim ribolovom a potom počinju da prave neku vrstu svojih baza i tako kreće naseljavanje kontinenta. Krajem XVI veka ovi krajevi postaju mesto na kome se sukobljavaju interesi Britanije i Francuske.
Britanske naseobine su bile duž obale Atlantika i zaliva Hadson. Borbe za prevlast nad ovim delom vođene su u periodu od 1689. do 1763, godine. Nakon toga usledili su novi nemiri i sukobi između Britanaca i Francuza ali i Britanaca i Amerikanaca. Početkom XX veka Kanda postaje članica Lige naroda, a 1927. godine dobija i svog prvog ambasadora u SAD-u.

Geografija


Kanada se nalazi na svernom delu Severne Amerike. Graniči se sa Aljaskom i SAD-om a izlazi i na 3 okeana: Atlantik, Arktik i Pacifik. Hlavni grad je Otava a nanajveći Toronto.

Kultura


Veruje se da samo ime Kanada potiće od reči kanata koja znači selo ili naseobina. Druga po veličini nacija na svetu živi na severnom delu severnoameričkog kontinenta. Kanada predstavlja neobičan spoj jezera, planina, kišnih šuma i pustinja. Čak 90 % populacije živi na jugu zemlje u neposrednoj blizini granice sa SAD-om. Kao i njen južni sused, i Kanada ima veliki broj doseljenika, međutim, dok se stanovnici SAD-a izjašnjavaju kao Amerikanci u Kanadi je sloboda izjašnjavanja veća i ima puno onih koji se izjašnjavaju kao pripadnici nacije iz koje su potekli. U Kanadi ima stanovnika iz zaista svih krajeva sveta pa je interesantno posetiti ovu zemlju i videti spoj različitih kulturnih uticaja i različitih ljudi.

Hrana i piće


Kanada nema posebno jelo za koje bismo mogli reći da je tradicionalno. Veliki broj nacija koje ovde žive imaju svoju nacionalnu hranu tako da pronalaženje neke hrane po vašem ukusu ne bi trebalo da predstavlja problem. Ono što je zajedničko za skoro sve nacije koje ovde žive je velika količina ribe koju spremaju.
Kanađani su jako ponosni na pivo koje proizvode i čiji je izbor zaista veliki. Naročito se po svom kvalitetu ističu vina proizvedena u oblastima južnog Kvebeka i južnog Ontaria pa vam preporučujemo da ih probate a i cene su pristupačne.

Metropole
   
Britanska Kolumbija
Vankuver
Ontario
Otava

~Vankuver~

ako je Vankuver pre svega industrijski centar, zbog blage zimske klime je postao i popularna turistička destinacija. Zato što izlazi na Pacifik, ovaj grad je privukao brojne doseljenike iz Azije.
Lepota Vankuvera nije toliko u znamenitostima koje se mogu videti koliko u lepoti i ponašanju njegovih stanovnika. Ljudi su srdačni i opušteni. Tokom leta skoro svi idu na jedrenje, u šetnje, ribolov, na plažu, parkove ili u neki od kafea. Ipak, kada se nađete u ovom gradu nećete ostati potpuno uskraćeni za znamenitosti. Posetite centar grada, Gastown, kinesku četvrt, Stenli park...
U Vankuveru će se održavati Zimske Olimpijske igre 2010. godine.

Vankuver - informacije i saveti
   
Transport, prevoz


Prevoz je u Vankuveru prilično dobro organizovan. Karte koje kupite važe za 90 minuta vožnje od trenutka kada ste ih poništili, za jednu vožnju. U autobusu tražite kartu od vozača, ako vam je on već sam nije dao. Kartu možete kupiti i na automatu na stanici ili na kiosku i morate je imati kod sebe jer su kontrole česte, a ako tokom dana menjate više prevoza kupite dnevnu kartu.
Poželjno je kupiti vodič kroz grad u info-centru. Gradski prevoz funkcioniše do ponoći a dnevni počinje u 4 ujutru.
Prevoz preko vode, tzv. Sea Buses, voze od centra do Londsal luke u Severnom Vankuveru.
Grad ima i puno malih trajakta poznatih pod nazivom ,,bathtubs“ koji su u posedu kompanija Aquabus i False Greek Ferries. Obe kompanije imaju stanice na više mesta u gradu a karte se kupuju na samom brodu.
Na raspolaganju vam je uvek i taxi usluga.
   
Festivali


U Vankuveru se svake godine održava tradicionalni Džez festival krajem juna i početkom jula. Tokom ovog festivala nastupa preko 800 izvođača iz različitih krajeva sveta, jer je festival međunarodnog karaktera.
Drugi muzički festival je festival folk muzike i održava se treće nedelje jula. U julu je i Morski festival kada se održavaju parade i vatrometi.
Pozorišni festival održava se leti. Glavni događaj je Fringe festival tokom koga bude prikazano i preko 500 predstava. Jednom godišnje održavaju se i Šekspirov festival (jun-avgust), Međunarodni festival komedije i Vankuverski festival međunarodnog karaktera.
   
Restorani


Ako se uzme u obzir činjenica da je Kanada država sa mnogo različitih nacija ne čudi podatak da u Vankuveru možete probati specijalitete najrazličitijih svetskih kuhinja: kineske, japanske, italijanske, grčke (kao i mnogih drugih evropskih kuhinja), vijetnamske, kambodžanske, koreanske... kao i mnoge druge kuhinje. Restorani su raspoređeni po gotovo čitavom gradu pa pažljivo birajte lokaciju ako ne želite da putuje suviše daleko od centra. U Gastown-u su restorani u najvećoj meri prilagođeni potrebama turista. Fast food ,,White spot“ je lanac restorana osnovan 1928. godine i nalazi se na tridesetak lokacija u gradu. U delu grada koji se zove Yaletown možete jesti ali i izaći u noćni provod.
Kafei se nalaze oko plaže, u parkovima, centru a ima ih najviše na Granville ostrvu.
Mala Italija (,,Little Italy“) je deo između Venables-a i Brodveja gde postoji jako puno restorana, a nagli dolazak imigranata učinio je da se još zove i Mali Vijetnam i Mala Nikaragua.
   
Novac


Kanadski dolar postoji u apoenima od 5, 10, 20, 50 i 100 $ a novčanice od 1 i 2 $ su u kovanim novčićima.

Hotelski smestaj info

hotel Sheraton Wall Centre

Kategorija:
Udaljenost od centra: u centru
Informacije o sobama
standard
Sadržaji: kupatilo, klima, terasa, TV, Telefon, Sef, Frizider, Radio, Fen
Sadržaji smeštaja: Restoran, Prodavnica, Bazen zatvoreni, Fitness, Sauna, Garaža, Konferencijska sala, Internet, Dozvoljeni kućni ljubimci, Mogućnost pranja veša

~Otava~

Grad na istoimenoj reci koji je kraljica Viktorija izabrala za prestonicu Kanade. Centar grada je u velikoj meri renoviran poslednjih godina, tako da je turizam postao druga po redu grana privrede u Otavi. Otava ne spada u metropole kakve su drugi glavni gradovi. U njoj živi svega oko 330,000 stanovnika. Iako nije veoma velika i prenaseljena Otava je grad sa zavidnom kulturnom ponudom.
Grad je ime dobio po domorodačkom narodu.

Otava - informacije i saveti
   
Transport, prevoz


Međunarodni aerodrom u Otavi nalazi se na 15 km južno od grada i povezan je autobuskom linijom sa ostatkom grada.
Železnička stanica se nalazi na 5 km od centra grada. Postoje direktne veze sa Brokvilom, Kingstonom, Montrealom i Torontom. Autobusom broj 95 možete stići od ove stanice do grada. Autobusi koji saobraćaju na većim relacijama dolaze na stanicu na uglu ulica Katerin i Kent i odavde možete doći autobsom broj 4 do centra grada.
U infocentru koji se nalazi preko puta zgrade Parlamenta obično je gužva ali će vam ljubazni radnici sigurno pomoći da nađete smeštaj a daće vam i besplatne primerke voznog reda prevoza i mape grada kao i vodič za posetioce.
Najveći broj restorana, barova i hotela nalazi se u centru grada a ako želite da obiđete i ostatak grada preporučujemo vam da koritite autobus. Ako kupujete karte za prevoz najbolje rešenje je da kupite dnevnu kartu. Ako želite da se prevezete taxijem njih uglavnom ima oko hotela ili mesta za izlaske. Postoji i mogućnost iznajmljivanja bicikla jer je ovaj način prevoza veoma popularan u Otavi.
   
Shopping


U Otavi možete kupiti zaista sve što vam je potrebno-od foto-aparata, preko delova za kompijuter do garderobe. Mi vam predlažemo neka mesta koja možete posetiti tokom boravka u kanadskoj prestonici.
Kada pomoslite na dijamantski nakit Otava sigurno nije prvo mesto na planeti koje će vam pasti na pamet. Ipak, ako se nađete u ovom gradu sigurno nećete biti razočarani izborom koji postoji. Jedna od prodavnica koju vam preporičujemo je Hutchings & Cremin Inc. Na adresi 55 Murray Street, ByWard Market Ottawa, ON K1N 5M3.
Ukoliko želite da kupite neku knjigu posetite neku od zaista mnogobrojnih prodavnica na nekoj od sledećih adresa: 47 Rideau St. ; 2210 Bank St. South Keys ; 2735 Iris St. Pinecrest SC ; 400 Earl Grey Dr. Kanata Centrum. U ovim prodavnicama možete naći i magazine kao i filmove a u sastavu ovih prodavnica nalaze se i kafići.
Ukoliko želite da sa putovanja ponesete nešto od ručno rađenih proizvoda (kapa, majci, peškira i sl.) posetite GEM-N-I Embroidery na adresi 19D Varley Dr. Ottawa, ON K2K 1E9.

   
Festivali


Kanađani koriste svaku priliku da nešto proslave.
Dan države je praznik kada se priređuje veliki spektakl.
Winterlude je proslava u februaru koja se održava na Rideu kanalu. Manifestacija se održava u Parku Konfederacije koji tokom ovih dana nosi naziv Kristalna bašta. U ovom periodu možete videti skulpture od leda i snega, ili pratiti brzo skijanje i trke pasa.
Festival lala je najstariji festival u Otavi koji se održava sredinom maja. Prvi put je održan 1945. godine kada su Holanđani u znak zahvalnosti Kanađanima (za pružanje pomoći za slobodu Holandije) poklonili 100,000 sadnica lala. Tadašnji kralj Mekenzi nije dozvolio sađenje lala oko zgrade Parlamenta ali je njegovo osoblje ipak zasadilo dosta cveća. On je bio protiv nagle promene izgleda bašte ispred zgrade Parlamenta.
Proslava Dana Kanade dešava se 1. jula a ulice su pune parada i zastava.
Početkom jula odigrava se bluz fest koji je internacionalnog karaktera.
Sredinom jula možete prisustvovati džez festivalu na kome nastupa preko 400 muzičara a glavna bina nalazi se u Parku Konfederacije.
Festival klasične muzike odigrava se krajem jula i početkom avgusta.
   
Restorani


Odlične marokanske specijalitete i odličnu kafu možete probati u restoranu Casablanca Resto, 41 Clarence St u delu grada kod Byward Market-a.
Blizu Elgin St. na adresi Chez Jean Pierre, 210 Somerset St W nalazi se odličan francuski restoran u kome je rezervacija neophodna.
Coriander Thai u ulici 282 Kent nudi tajvanske specijalitete i u blizini je zgrade Parlamenta.
Ukoliko želite da probate specijalitete vijetnamske kuhinje posetite restoran Good Morning Vietnam na adresi 323 Rideau St u blizini Byward Market oblasti.
Restoran The Green Door na adresi 198 Main St u ponudi ima vegeterijansku hranu na švedskom stolu. Restoran se nalazi blizu Univerziteta St. Paul.
Ukoliko ste spremni da izmerite koliko vegeterijanske hrane možete da pojedete sa švedskog stola posetite restoran Havely u ulici 39 Clarence St at Sussex.
La Pointe na adresi 55 York St je restoran morske hrane i pristupačnih cena.
Mamma Teresa na adresi 300 Somerset St W u O'Connor je pravo mesto za ljubitelje italijanske kuhinje i prave italijanske kafe. Preporučljivo je da rezervišete mesto.
U srcu kineske četvrti, u restoranu Mekong, na adresi 637 Somerset St W možete jesti vijetnamske i kineske specijalitete.
Japanski restoran Suisha Gardens nalazi se na adresi 208 Slater St u blizini Parlamenta.
   
Novac


Kanadski dolar postoji u apoenima od 5, 10, 20, 50 i 100 $ a novčanice od 1 i 2 $ su u kovanim novčićima.

Trg Konfederacije


Na Trgu Konfederacije dominiraja Nacionalni ratni muzej. Na istočnoj strani skvera nalaze se Nacionalni umetnički centar, Rideau kanal i Bitovn muzej (najstarija zgrada u Otavi). Deo oko centralnog gradskog trga je zaista bogat građevinama pa je potrebno odvojiti par sati samo za obilazak lokacija u ovom delu grada.

~Kuba~

Istorija


Kubu je 1492. godine otkrio Kolumbo ali ju je tek 1511. godine osvojio Dijego Valaskes za Španiju. Na teritoriji današnje Kube pre dolaska Španaca živelo je pleme Arvaka. Španci dovode Crnce, robove, i koriste ih kao radnu snagu zajedno sa starosedeocima. Ovi eksploatisani slojevi stanovništva dizali su više ustanaka ali su oni ugušivani. Buržoaziju su činili uvoznici, bankari, trgovci i veleposednici mada nisu bili organizovani. Nakon objavljivanja rata Španiji, Amerikanci odlučuju da napadnu i Kubu. Okupacija je trajala do 1909. godine kada su ustanovljene institucije na Kubi ali su SAD i dalje imale pravo da intervenišu u unutrašnjim poslovima Kube. Do pobede revolucije Kuba je bila u gradjanskom ratu; karakterističan dogadjaj iz tog perioda je vojni udar koji je 1952.godine izvršio Batista. Njegovoj tiraniji suprotstavio se Fidel Kastro koji je predvodio omladinski pokret ,,26.ju''. On je jedno vreme bio van države. To vreme je iskoristio za obuku svojih istomišljenika sa kojima se tajno vratio na Kubu. Kada se probio do planine Sijera Maestre počeli su sa organizacijom gerilskog rata. Batista su podržavale SAD a najveći broj Kubanaca je stao na stranu omladinskog pokreta. Rat se završio odlaskom Batista iz zemlje i dolaskom omladine na vlast. U početku Kuba se suočava sa ekonomskim problemima, ekonomskom blokadom Amerike. Kuba jača odnose sa Rusijom (tadašnji SSSR).

Geografija


Nalazi se na istoimenom ostrvu. Glavni grad je Havana. Pored glavnog ostrva obuhvata i ostrvo Pinos . Država zauzima centralni položaj izmedju Severne i Južne Amerike . Zemljište je brdovito na srednjem delu i na jugoistoku. Klima je tropska, reke su kratke i bogate vodom.

Kultura


Šare na ptici kubanski trogon iste su kao i na zastavi.
Nacionalno drvo: kraljevska palma.
Duvan se prvi put ozbiljno počeo uzgajati na Kubi krajem 16. veka, ali prava se industrija razvila 30-ih god. 19 st. Na dan čovek može napraviti do 100 savršenih cigara.
Cigara se inače puši do njene trećine, a oni bogatiji puše je samo do pola!
Kubanskog predsjednika Fidela Castra Amerikanci su pokušali likvidirati čak 637 puta, no nisu uspeli!
Salsa je jedan od atraktivnih plesova.
Mesečna plata radnika iznosi 12 dolara.

Hrana i piće


Nastala je pod uticajem španske, afričke i azijske kuhinje Nacionalno jelo zove se kreolski ahiako (mešavina raznog povrća i raznih vrsta mesa).

Letovanje
   
Varadero    

Metropole
   
Havana