Različite bolesti i stanja uzrokuju dugi poremećaj svesti
Pacijent u komi dve godine

M.N. je imao srčane smetnje. Zbog nedovoljne ishranjenosti, mozak mu je znatno oštećen. Već više od dve godine M.N. je u komi. I nije svestan šta se dešava u njegovoj okolini. Spontano diše, nije mu potreban respirator, čak ima neke automatske radnje koje su vezane za ritam dana i noći. Članovi njegove porodice, koji ga svakodnevno obilaze u jednoj beogradskoj bolnici, mu pričaju, puštaju muziku kako bi stimulisali rad njegovog mozga.

Njegovo srce sada radi normalno - automatski, kao kod svih drugih. Nema povišenu temperaturu, dekubitus, urinarnu infekciju, iako su te prateće pojave često prisutne kod pacijenata u komi.

Podaci pokazuju da tri odsto bolesnika, koji dolaze u urgentne centre, imaju oboljenja koja se ispoljavaju kao poremećaj stanja svesti - ili koma. Alkoholizam, cerobrovaskularna oboljenja (moždani udar, karvarenje u mozgu) smatraju se odgovornim za 80 odsto stanja kome. U drugu vodeću grupu oboljenja koja mogu da izazovu komu spadaju epilepsija, dijabetes, encefalitis...

- Ranije se čitava dijagnostika i terapija za bolesnike koji se nalaze u komi svodila na opštu negu i na čekanje ishoda. Smatralo se da su takvi bolesnici izgubljeni. S napredovanjem dijagnostike, a pre svega boljim razumevanjem patofiziologije kome, imamo pacijente koji mogu da se probude i kao da se ništa nije desilo - priča za „Blic“ dr Ranko Raičević, načelnik Klinike za neurologiju u VMA.

On kaže da kome možemo podeliti na one koje su uzrokovane strukturnim lezijama, odnosno kada je mozak oštećen sam po sebi, i na drugu vrstu - metaboličke kome, kada dolazi do prolaznih poremećaja funkcije mozga, i on tada nije oštećen.

- Sve češće do kome dolazi zbog upotrebe alkohola ili predoziranja lekovima, i to kako kod nas, tako i u svetu. Kada se čovek predozira lekovima za smirenje, dolazi do smanjenja brzine impulsa kroz mozak. Lekovi vrše blokadu prenosa tih impulsa i na taj način veštački uvode mozak u stanje kome - objašnjava dr Raičević.

Brzim utvrđivanjem poremećaja, nastavlja on, postoji šansa da se pacijent iz kome probudi bez ikakvog oštećenja. Sada je aktuelno brzo prepoznavanje uzroka i tada se mozak vraća u stanje kao da se ništa nije desilo.

- Najveći broj pacijenata u komi brzo se probudi ili umre. Ne postoje statistički podaci prosečnog trajanja kome. Mi računamo da postoji šansa da je pacijentu koji je u komi duže od 15 dana mozak već oštećen. Međutim, dešavaju se i dobri ishodi. Imali smo pacijenta koji je posle saobraćajne nesreće pao u komi i u njoj bio šest meseci. Probudio se, nije imao nikakve posledice i nastavio je život tamo gde je stao - kaže dr Raičević.

Veći broj koma se završava smrću. Međutim, postoji mogućnost i da se pacijent probudi sa neurološkim oštećenjima, poremećajem govora, pamćenja, slabosti jednog dela tela ili sa psihičkim problemima.

- Ipak, lečenje je znatno napredovalo. Nijedan pacijent nije izgubljen, već može biti vraćen kao da se ništa nije desilo. Kada do kome dođe usled krvarenja u mozgu ili tumora, sve to može da se reši. Primera radi, kod krvarenja u mozgu daju se novi preparat za prekid rasta hematoma.

Sonja Todorović

    Uzroci i razlozi

    Jedna četvrtina koma uzrokovana je cerebrovaskularnim oboljenjima, tumorima, a u dve trećine slučajeva uzrok nastanka kome je predoziranje običnim lekovima i onim za smirenje, trovanje, suicid. Često su krivi i metabolički poremećaji, kao što je oštećenje jetre, bubrega i dijabetes.


Izvor: Blic