Нежељена дејства лекова



Не постоји лек без нежељених дејства. Рационална и ефикасна фармакотерапија није једноставно повезивање имена лека са одговарајућом болешћу, циљ квалитетног и успешног лечења је изабрати најефиксанији и најбезбеднији лек, са најмање нежељених дејстава, према постављеној дијагнози и општем стању пацијента. Уколико је примена неког лека добро позната, он је безбедан, а ризик оштећења здравља због озбиљних нежељених и токсичних ефеката је минималан.

Фактори који могу да утичу на нежељено дејство лека су: пацијент - године старости, дисфункција органа (јетра, бубрези), алергијска предиспозиција, специфичне навике (алкохоличар, пушач, зависник од лекова), уколико лекар неправилно или неадекватно изабере, дозира лек или изабере неодговарајућу дужину примене лека и интеракције измедју лекова при истовременој употреби више лекова.

Нежељена дејства лекова
Генерално, по механизму настанка нежељена дејства се деле у две грапе:

1. Прва група нежељених дејстава је директна последица фармакодинамских ефеката и механизма дејства лека (гастрична иритација код аспирина, бронхоконтрикција код пропранолола, постурална хипотензија код неких антихипертензива, крвављења код антикоагуланса, хипокалемија код тиазидних диуретика). Она се јављају применом терапијских доза, очекивана су, пролазна, коригују се редукцијом дозе и обично не захтевају прекид лечења. Ретко су озбиљна да угрожавају здравље, па чак и живот пацијента, што захтева моменталну обуставу лечења.

2. Друга група нежељених дејстава није ни у каквој вези са фармакодинамским дејствима лека и представља неуобичајену интеракцију организма и лека. Ова дејства не зависе од примењене дозе, јављају се само код неких људи и манифестују се као: а) алергијске реакције и б) поремећаји генског порекла.

Алергијске реакције су најчешћа нежељена дејства лекова, квалитативно се разликују од фармакодинамских ефеката, а у неким случајевима по степену тежине могу припадати токсичним дејствима.
Карактеристике алергијске реакције на лекове су следеће: -различите кожне ерупције (уртикарија, макуло- папулопзни раш и др.), ринитс, коњуктивитис, затим оток периорбиталног ткива, усана, ларинкса, спазам бронхија. Озбиљне реакције као анафилактички шок, серумска болест, хемолитичка анемија, депресија коштане сржи, хепатитис, по тежини оштећења до којих доводе практично припадају токсичним ефектима. Висе од половине алергијских реакција на лекове је изазвано бета-лактамским антибиотицима, од којих су најчешћи узрочници пеницилини. Инциденца свих алергија на пеницилине се креће измедју 0,7 и 10%, а анфилактичких реакција 0,04-0,2%.

Генетски поремећаји - припадају фармакогенетици, која проучава генетске факторе који регулишу индивидуалну реакцију на лек. Најчешћи премећаји су изазвани недостатком ензима за разградњу лека (недостатак гликозо-6-фосфат дехидрогеназе и хемолитичка анемија применом сулфонамида или хлорамфеникола; недостатак ацетилхолинестеразе и депресија дисања применом неуромускуларних блокатора), али и хиперпродукцијом ензима (појачно стварање аминолевулинске киселине и настанак порфирије применом барбитурата или пентазоцина).

Токсична дејства лекова

Токсична дејства лекова се могу поделити у 2 грyпе:

1. Она која настају услед предозирања и представљају појачање фармаколошких ефеката до нежељеног степена. Такодје, могу настати и због индивидуалне повећане осетљивости према неком леку. Примена лека се одмах обуставља јер може доћи до тешких компликација и фаталног исхода, предузимају се одговарајуће симптоматске мере помоћи и примена антидота околико он постоји.

2. Токсичност лекова у ужем смислу речи - код неких особа лекови доводе до стварања хемијски реактивних метаболита који оштећују ћелијске компоненте, протеине, мембранске липиде и ДНК. Када додје до оштећења протеина и липида настају биохемијски и морфолошки поремећаји који доводе до смрти ћелије. Овакве токсичне реакције најчешће оштећују јетру (изониазид, хлорпромазин, халотан), бубреге (аминогликозиди, нестероидни антиинфламатори, циклоспорин) и коштану срж (хлорамфеникол, карбамазепин, сулфонамиди).

Извор: TopVita

Tablete opasne ­bez savjeta liječnika


(Smanjivanje doze lijekova na vlastitu ruku može biti opasno)

Preporučene doze lijekova razlikuju se ovisno o građi tijela i funkcioniranju pojedinih organa. Primjerice, enzimi koji potiču razgradnju lijekova u jetrima su različiti kod svake osobe tako da jednaka doza lijeka može imati različitu učinkovitost na liječenje muškaraca i žena. U načelu, žene bi morale smanjiti doze nekih lijekova koji se mogu dobiti bez recepta kako ne bi došlo do predoziranja ili neželjenih zdravstvenih teškoća. Zato se preporučuje savjetovanje s liječnikom prije uzimanja lijekova, pa čak i kad je riječ o onima koji se mogu dobiti bez recepta. Upitajte liječnika za optimalne doze obzirom na vaš spol, težinu i povijest bolesti. Ako primjetite duševne i tjelesne promjene obavezno ga obavijestite.

Bolovi
U analgetike, lijekove za smanjenje i otklanjanje bolova ubraja se acetilsalicilna kiselina, poznatija pod nazivom lijeka u kojem se nalazi (Andol, Aspirin). Antipiretici se piju za snižavanje visoke tjelesne temperature.
Budući da se kod žena te vrste lijekova dulje razgrađuju, češća su oštećenja jetara i predoziranja kod žena.
Žene bi trebale smanjiti dozu Aspirina, Andola, Ibrufena te ostalih lijekova na bazi acetilsalicilne kiseline. Ne preporučuje se više od dvije tablete od 325 mg na dan.

Depresija
Antidepresivi su lijekovi koji normaliziraju razinu živčanih prijenosnika i djeluju na raspoloženje. Koriste se kod depresija, fobija, ovisnosti o alkoholu, poremećaja u prehrani i kronično jakih bolova poput migrena.
Ženski mozak bolje veže serotonine (živčane prijenosnike) pa su neki lijekovi učinkovitiji od drugih.
Žene koje pate od depresije trebale bi se savjetovati s liječnikom i njegovom suglasnosti odabrati grupu lijekova SSRI koji djeluju.

Nesanica
Benzodiazepini se primjenjuju kod liječenja nesanice, tjeskobe, mišićnih bolova, glavobolje i visokog tlaka. Ta skupina lijekova pojačava djelovanje neuroprijenosnika koji djeluju umirujuće na živčani sustav.
Jetra kod žena brže razgrađuju sredstva za smirenje pa su neki tipovi lijekova kod njih učinkovitiji.
U slučaju da primijetite kako lijekovi ne djeluju (npr. Apaurin ili Xanax) obratite se liječniku i zatražite drukčiji lijek ili dozu. Katkad je češće uzimanje djelotvornije.

Infekcije
Eritromicini se propisuju u liječenju mnogih bakterijskih infekcija, osobito kod upala dišnog sustava te kože i potkožnog tkiva. Budući da mogu poremetiti pravilan ritam otkucaja srca, žene bi osobito trebale pripaziti. Ženskom srcu treba djelić sekunde dulje da se vrati u stanje mirovanja pa postoji opasnost od aritmije.Posavjetujte se s liječnikom postoji li neki antibiotik koji ne utječe na srčani ritam. Dugotrajno korištenje lijeka koji ometa srčani ritam može biti štetno.

Izvor: 24sata.hr

Antibiotik "vankomicin" opasan po život

Antibiotik "vankomicin", koji se često koristi na bolničkim odelenjima intenzivne nege kao lek za infekciju stafilokokama otpornim na druge medikamente, može da izazove trombocitopeniju, poremećaj koji karakteriše obilno krvarenje i koji ponekad ima fatalne posledice, upozoravaju američki stručnjaci sa Medicinskog koledža Viskonsina.



Vankomicin može da se koristi protiv infekcija u mnogim delovima tela i već tri decenije je u upotrebi. Osim trombocitopenije medju negativne efekte "vankomicina" ubrajaju se i oštećenje sluha i bubrega, izveštava Rojters.

Dr Ričard Aster, ipak, ističe da ne treba smanjiti primenu "vakomicina", jer često spasava život, a trombocitopenija se javlja kod relativno malog broja pacijenata. On samo preporučuje da lekari budu oprezni kod prepisivanja ovog leka i da tokom terapije kontrolišu stanje trombocita u krvi pacijenata. Ukoliko ono nije zadovoljavajućhe, trebalo bi da se konsultuju sa hematologom.

Izvor: MTS-Mondo

Opasna česta primena antibiotika „vankomicin“



Antibiotik „vankomicin“, koji se često koristi na bolničkim odeljenjima intenzivne nege kao lek, može da izazove trombocitopeniju, poremećaj koji karakteriše obilno krvarenje i koji ponekad ima fatalne posledice, upozoravaju američki stručnjaci sa Medicinskog koledža Viskonsina.

Tim istraživača, na čelu sa dr Ričardom Asterom, proučio je podatke o 29 pacijenata lečenih u uglednim bolnicama u Americi, kod kojih su testiranjem otkrivena antitela koje se dovode u vezu sa uzimanjem „vankomicina“. Troje od tih pacijenata umrlo je posle obilnih krvarenja. Ni kod jednog od proučenih pacijenata nije zabeležen ponovni porast broja trombocita dok nisu prestali da im daju „vankomicin“, zamenjujući ga nekim drugim antibiotikom.

- Ovaj antibiotik se retko daje u našim bolnicama i to onda kada nijedan drugi ne može da pomogne. „Vankomicin“ se obično daje kada je pacijentu život u opasnosti i to najčešće kada se radi o sepsi izazvanoj stafilokokama. Informacija o mogućoj štetnosti ovog medikamenta treba da bude upozorenje da se lek ne daje previše pacijentima - kaže za „Blic“ dr Vasilije Antić, pomoćnik ministra zdravlja.

Lekari iz Amerike ipak, ističu da ne treba smanjiti primenu „vakomicina“ jer često spasava život, a trombocitopenija se javlja kod relativno malog broja pacijenata. Oni samo preporučuju da lekari budu oprezni kod prepisivanja ovog leka i da tokom terapije kontrolišu stanje trombocita. Ukoliko ono nije zadovoljavajuće, trebalo bi da se konsultuju sa hematologom.

S. T.

Izvor: Blic