Meningitis: Šta svaka majka treba da zna

Ovo oboljenje najveća je noćna mora svakog roditelja. Ipak, da li postoji način da se na vreme uoče simptomi koje uzrokuje ovaj smrtonosni virus i koje činjenice treba da znate da biste sprečili pojavu bolesti i ublažili njene posledice?

Meningitis, van svake sumnje, predstavlja najveću pretnju za život male dece. Upravo zbog toga, većinu roditelja uspaničiće pojava i najblažeg simptoma - kao što je šmrcanje ili blago povišena temperatura. Iako meningitis nije više tako učestala pojava, svake godine beleži se određeni broj slučajeva koji govore o tome da ovo oboljenje još uvek predstavlja realnu pretnju po zdravlje male dece. Za Jelenu D. (22) najveća noćna mora postala je stvarnost, i to dva puta!
"Jovan je imao pet meseci kada se iznenada razboleo", priseća se Jelena. "Tada nismo imali svoj stan i često smo menjali prebivalište. Osim toga, Jovan je od samog rođenja bio veoma bolešljiva beba i često smo odlazili lekaru. Mislila sam da se i ovoga puta razboleo zbog kontakta sa virusima i bakterijama od kojih uvek 'vrvi' u čekaonicama ambulanti. Međutim, kada je počeo da 'gori' i povraća, znala sam da je nešto vrlo ozbiljno. U tom trenutku bila sam potpuno sama sa detetom, moj suprug je radio sezonski posao stotinama kilometara daleko od nas. Pozvala sam mamu i otišle smo taksijem u dežurnu ambulantu. Lekar je pregledao Jovana i konstatovao da je u pitanju obična virusna prehlada, te nas je poslao kući. Bila sam isuviše mlada, nesigurna i uspaničena da bih se raspravljala sa njim. Ipak, znala sam da je nešto propustio. Narednog jutra, Jovan je goreo od visoke temperature, telo mu je bilo mlitavo i imao je ljubičasti, tačkasti osip na ramenu. Iznenada, nešto je kliknulo u mojoj glavi. Setila sam se velikog postera iz dečje ambulante na kojem su bili ispisani svi simptomi meningitisa. Znala sam da hitno moram da ga odvedem u bolnicu. Od trenutka kada smo stigli u bolnicu, sve postaje agonija koje se sećam samo kroz maglu. Jovana su smestili na intenzivnu negu, izboli ga mnogobrojnim cevčicama i ko zna čim još! Konačno, lekar mi je saopštio da je Jovanovo stanje zabrinjavajuće i da ima 50% šanse da preživi. Bila sam šokirana. Kako je tako nešto moglo da se desi, i to za tako kratko vreme? Pozvala sam supruga i tek tada mu saopštila šta se dešava našoj bebi. Rekao je da će tražiti da ga puste sa posla da bi mogao da bude pored nas. Ubrzo je urađen i test za utvrđivanje tipa meningitisa - streptokokna infekcija i septikemija, glasio je rezultat. U očaju što vidim svoje bespomoćno dete a ne mogu da mu pomognem prestala sam i da jedem i da spavam. Užasavala me je pomisao da bih mogla da ga izgubim.
Ipak, nakon nekoliko dana Jovan je konačno počeo da reaguje na antibiotike i lagano je počeo da se oporavlja. Meningitis nije ostavio trajne posledice, osim problema u govoru za koji se nadamo da je privremen."
Tri godine nakon ovog zastrašujućeg iskustva Jelena je rodila svog drugog dečaka, Bojana. Meningitis je bila poslednja stvar o kojoj je razmišljala. To što su jednom preživeli najveću agoniju, značilo je, bar u Jeleninoj glavi, da se isto više nikada ne može dogoditi.
Nažalost, ovo pravilo se pokazalo netačnim. Kada je Bojan imao sedam nedelja, primetili su smetnje u disanju. Temperatura mu je naglo skočila, postao je nervozan i kenjkav. Simptomi su bili drugačiji od onih koje je Jovan imao. Jelena je odlučila da sačeka naredni dan, kada je inače bila zakazana redovna kontrola kod pedijatra.
"Čim je lekar ugledao Bojana, poslao nas je u bolnicu. 'Nikada još nisam video ovako bolesnu bebu', rekao mi je on. Nisam mogla da verujem da nam se opet dešava isto! U bolnici su nam rekli da žele da izbegnu lumbalnu punkciju, jer je Bojan isuviše mali, ali su to ipak morali da učine trećeg dana po dolasku na odeljenje. Rečeno mi je da Bojan ima pneumokokni meningitis i septikemiju. Istog trenutka izgubila sam svest. Na svu sreću, Bojan je mnogo brže nego Jovan počeo da reaguje na antibiotike i brže da se oporavlja. Proveli smo još dve nedelje u bolnici zbog tečnosti u mozgu koja se postepeno izdrenirala. Zbog preživljenih trauma, dugo sam reagovala paranoično i na najamanji zdravstveni problem moje dece. I zakašljavanje ili blago povišena temperatura bili su dovoljan razlog da odjurim kod lekara. Bilo je potrebno da prođu godine da se konačno smirim", završava svoju priču Jelena.
Iako lekari ne žele da podstiču paniku kod roditelja, niti kažu da je ponašanje slično Jeleninom ispravno, oni smatraju da svaka majka mora da zna sve o meningitisu. Što pre uočite simptome, veće su šanse da beba preživi i brže se oporavi.

Šta je meningitis?
U pitanju je viralna ili bakterijska infekcija, odnosno upala tankih ovojnica mozga i kičmene moždine. Virusni meningitis obično je blaži oblik bolesti, a manifestuje se simptomima sličnim gripu. Oboleli se obično oporavi bez primene terapije, često može da prođe nezapaženo i retko ima ozbiljne posledice.
Bakterijski meningitis uzrokuje specifična bakterija i predstavlja najozbiljniji oblik bolesti. Ponekad ista bakterija može da izazove pojavu trovanja krvi (septikemiju). Postoji nekoliko bakterija uzročnika meningitisa, ali je meningokokna baketerija najčešća. Ove bakterije obično žive na sluznici nosa i grla i u normalnim uslovima ne uzrokuju nikakve probleme. Ipak, one iznenada mogu da postanu aktivne, da počnu da se razmnožavaju i da uzrokuju pojavu meningitisa. Kada se ove bakterije razmnožavaju u krvi, javlja se septikemika, a otrovi se krvotokom šire po organizmu. To oštećuje krvne sudove, krv se izliva ispod kože i uzrokuje pojavu crvenog ili smeđeg osipa. Nakon određenog vremena ovaj osip pretvara se u purpurne tačke ili modrice, što redukuje dotok krvi do organa, a posledično i njihovo oštećenje, čak i smrtni ishod.

Kako se dijagnostikuje?
Lekar postavlja kliničku dijagnozu zasnovanu na vidljivim znacima i simptomima, koji kasnije mogu da se potvrde laboratorijskim analizama krvi ili lumbalnom punkcijom (tankom iglom vadi se tečnost - likvor - iz kičmene moždine). U slučaju da dete zaista pati od meningitisa, analiza će pokazati prisustvo uzročnika (bakterija) u kičmenoj tečnosti.

Kako se leči?
Bakterijski meningitis i septikemija spadaju u urgentne slučajeve. Oboleli mora da se hospitalizuje, kao i da bude podvrgnut intravenoznoj terapiji antibioticima. Pravovremena terapija znači i potpuni oporavak deteta. Lekar može da odredi terapiju antibioticima svakom ko je bio u kontaktu sa bolesnim detetom u cilju sprečavanja širenja bolesti.
Izvor