Kvazimuslimani se pozivaju na Šerijat onda kada rade nešto protivno zdravom razumu.  Šerijat je  izvorno  skup tolerantnih  zakona, mnogo tolerantnijih od mnogih savremenih.
To što je pogrešno tumačen i zloupotrebljen od strane fanatika, e to je već druga stvar.

Izadji malo iz Srbije i svatices da to nije nista narocito kod muslimana vec skoro celog sveta.Dakako propaganda devedesetih i nasi ispadi su to i doprineli.Na primer ja imam drugara muslimana koji bi mi dao zadnju koricu hleba da sam gladan ......ne govori se tu o tome kako su oni svi losi i mi svi dobri vec o obicnom i pravom prijateljstvu .Ako si ti covek bices i tako prihvacen,ako si olos ma mrzece te svi ......

i hriscani i budisti i jevreji...dobro receno 

Kur'an i Sunnet  uče da islam smatra iskaz o trojstvu velikom neistinom. Kur'an kaže:
„Oni govore: "Milostivi je uzeo dete!" - Vi, doista, nešto odvratno govorite! Gotovo da se nebesa raspadnu, a Zemlja provali i planine zdrobe što Milostivom pripisuju dijete. Nezamislivo je da Milostivi ima dete - ta svi će oni, i oni na nebesima i oni na Zemlji, kao robovi u Milostivog tražiti utočište!“ (Merjem: 88-93).
Međutim, predrasuda da je Isus odbačen ne proizilazi iz gore navedenog razloga. Preciznije je reći da je poistovećivanje Isusa sa „Božijim sinom“ odbačeno. Kao što je Muhammedu, s.a.v.s., data čast i Isusu je data ista čast kao i ostalim poslanicima.
U Kur'anu se navodi:
„Recite: "Mi verujemo u Allaha i u ono što se objavljuje nama, i u ono što je objavljeno Ibrahimu, i Ismailu, i Ishaku, i Jakubu, i unucima, i u ono što je dato Musau i Isau, i u ono što je dato jerovesnicima od Gospodara njihova; mi ne pravimo nikakve razlike među njima, i mi se samo Njemu pokoravamo“ (El-Bekare: 136).

Misli se na Isusa...mozda neko ne zna...

Hoću da naglasim da ne branim bezumne poteze nekih Muslimana, ali profesija mi je takva da moram da realno sagledam stvari. Kada j eu pitanju Džihad, postoje neke zablude.
U Kur'anu Stvoritelj nedvosmisleno kaže:
„I ne ubijajte nikoga koga je Allah zabranio, osim kad pravda zahteva! A ako je neko, ni kriv ni dužan, ubijen, onda njegovom nasledniku dajemo vlast, ali neka ni on ne prekoračuje granicu u ubijanju, ta njemu je data vlast“ (El-Isra: 33).
Na osnovu ovog ajeta, po islamu je greh ubiti bilo koga ko je nevin. Dobro je da se kod ove stavke setimo razlike između Kur'ana, Sunneta i nesuvislih poteza nekih muslimana. Samo je za Kur'an i Sunnet garantovano da se podudaraju sa svim što Stvoritelj želi dok muslimani mogu skrenuti s pravog puta. Prema tome, ako neki musliman ubije nevinu osobu, taj mulsiman je počinio veliki greh. Sigurno je da ta radnja ne može biti „u ime islama“.

Još jedan razlog koji je doprineo ovoj predrasudi je taj da je Stvoritelj odredio džihad. Termin „sveti rat“ potiče iz vremena krstaških ratova. Nastao je u Evropi kao ujedinjenje protiv muslimana u Jerusalimu. Džihad je arapska reč koja označava borbu, ali u kontekstu mnogih ajeta u Kur'anu, ona nosi značenje vojne borbe ili rata. Allah je postepeno propisao obavezu vojne borbe muslimanaskom društvu u vreme Poslanika, a.s. Prvi ajet koji  to otkriva glasi:
„Dopušta se odbrana onima koje drugi napadnu, zato što im se nasilje čini - a Allah ih je, doista, kadar pomoći“ (El-Hadž: 39).
U ovom ajetu leži preduslov za sve ratove u islamu: mora postojati određena tiranija i nasilje nad ljudima.  Stvoritelj naređuje da se borimo protiv tiranije i progonstva čak i po cenu prolivanja krvi.
U Kur'anu se kaže:
„I borite se na Allahovom putu protiv onih koji se bore protiv vas, ali vi ne otpočinjite borbu! - Allah, doista, ne voli one koji zapodevaju kavgu. „I napadajte takve gde god ih sretnete i progonite ih odande odakle su oni vas prognali. A zlostavljanje je teže od ubijanja! I ne borite se protiv njih kod Časnoga hrama, dok vas oni tu ne napadnu. Ako vas napadnu, onda ih ubijajte! – neka takva bude kazna za nevernike. A ako se prođu - pa, Allah zaista prašta i samilostan je“ (El-Bekare: 190-192).

Da, očigledno postoje velike razlike između toga što je Allah propovedao i onoga što se danas radi.

 
neam sta da dodam   

Kada bi se svi, jedni prema drugima, odnosili sa razumevanjem i poštovanjem, kao što se moji prijatelji i ja odnosimo jedni prema drugima, ne b bilo svega onoga što se, evidentno dešava. Mislim da su  se Muslimani udaljili od svoje izvorne vere barem onoliko koliko su se Hrišćani udaljili od svoje.
Imam  prijatelje i Hrišćane i Muslimane i Jevreje, i od svi sam nešto naučila, a to je da gde ima volje tu ima i puta!

Interesuje me kada pravda zahteva ubijanje , koji  to greh zasluzuje oduzimanje zivota kao kaznu ?

svaki put kada su želje iznad duha...

i to jedna krajsnost u koju upadaju muslimani;