Onlajn zavisnici
U Američku klasifikaciju bolesti nedavno uvršćena zavisnost od interneta, mobilnih telefona, kupovine, seksa... – U Srbiji najčešći zavisnici od kocke

Da li se budite u tri ujutru da biste proverili i-mejl? Imate li prilikom isključivanja modema onaj grozni osećaj kao da ste prekinuli vezu s voljenim bićem? Ovo su samo neka od pitanja koje u šali postavljaju psihijatri koji se bave bolestima zavisnosti, dok ovih dana sasvim ozbiljno raspravljaju o epidemiji zavisnika od interneta, s obzirom na to da se broj osoba kojima je pasoš „sajber” galaksije dragoceniji od lične karte uvećava iz dana u dan. Naime, iako se u Međunarodnoj klasifikaciji bolesti ne nalazi zavisnost od interneta i mobilnih telefona, psihijatri iz SAD su nedavno u Američku klasifikaciju uvrstili zavisnost od interneta, u paketu sa zavisnostima od mobilnih telefona, kupovine, seksa, kockanja i kleptomanijom.

– Kad se spomene zavisnost, obično pomislimo na alkohol, nikotin, opojne droge ili analgetike, ali objekata zavisnosti ima mnogo više. Zavisnost mogu izazvati ugljeni hidrati (čokolade i drugi slatkiši), telekomunikacioni uređaji (telefon i kompjuter), ali i određene aktivnosti, kao što su kupovina, seks, nasilje i razni oblici rizičnog ponašanja. Ukratko, sve što nam pričinjava veliko zadovoljstvo kada je prisutno i što nam nedostaje kada nam nije na raspolaganju drugo je ime za zavisnost. Bez te dve komponente – zadovoljstva i frustracije – nema zavisnosti – objašnjava Majkl Gibins, psihijatar koji izučava bolesti zavisnosti na Univerzitetu u Floridi.

Kocka umesto droge

Dr Milan Latas, psihijatar i asistent na katedri za psihijatriju Medicinskog fakulteta u Beogradu, ističe da se naši psihijatri relativno retko susreću sa zavisnicima od interneta, mobilnih telefona, šopinga i seksa.

– Prvi uslov da se osoba javi psihijatru jeste da joj bude značajno loše, a ove zavisnosti ne prave baš takve mentalne tegobe. Mi se u praksi najčešće srećemo sa zavisnicima od kocke, a ni oni na lečenje ne dolaze samoinicijativno, već ih najčešće dovode članovi porodice – ističe dr Latas.

On dodaje da ovi poremećaji veoma liče na zavisnost od psihoaktivnih supstanci, s tom razlikom što je umesto droge – kocka ili internet, tako da i lečenje vrlo nalikuje lečenju od heroinske zavisnosti i podrazumeva primenu lekova u cilju smanjenja uznemirenosti, pre svega anksiolitike i antidepresive. Neizostavan deo lečenja je i psihoterapija koja treba da dovede do značajnih promena u ponašanju i životnom stilu osobe, baš kao što je potrebno naći nove sadržaje u životu koji treba da služe održavanju apstinencije.

Kimberli Jang, psiholog u Centru za onlajn zavisnosti, objašnjava da sve zavisnosti imaju iste fiziološke temelje. Dobitak na kocki, čin kupovanja ili seksualni odnos izazivaju biohemijske promene u istim delovima mozga koji su angažovani kada osoba uzima jake droge. Naime, u mozgu dolazi do lučenja većih količina dopamina, neurotransmitera koji stvara osećaj zadovoljstva, ali i učestvuje u razvoju zavisnosti.

Seksualni zavisnici

Ona takođe naglašava da polna neravnoteža najviše dolazi do izražaja kada je u pitanju zavisnost od šopinga i kocke. Naime, kupovini kao drogi češće pribegavaju žene, dok muške zavisnosti imaju više veze sa opasnošću. Kockanje u raznim oblicima tipična je manifestacija muške potrebe za neizvesnošću i koketiranjem sa opasnošću, objašnjava ovaj psiholog.

Iako su laici skloni da stave znak jednakosti između zavisnosti od seksa i muškog pola, psiholozi tvrde da između pet i osam odsto pripadnika oba pola ima toliko jak i nekontrolisan polni nagon da mu podređuje svu životnu energiju i zbog toga upada u ozbiljne teškoće. Tim osobama seks nije sinonim za ljubav, niti za zadovoljstvo, već za nasušnu potrebu koja im život pretvara u pakao. Neki stručnjaci smatraju da su seksualni zavisnici zapravo zavisnici od ljudi, osobe koje se bez prisnog kontakta osećaju bolno usamljenima, pri čemu im je jedini dovoljno prisan kontakt – seksualni odnos.

Kimberli Jang tvrdi i da su neke zavisnosti od sajber prostora fokusirane na igre i takmičenje, neke više ispunjavaju socijalne potrebe, a neke su jednostavno produžetak radoholičarstva.
– Treba podsetiti da je internet nastao kao uznapredovala forma komunikacije, ali da se izrodio u svoju suprotnost – on je postao sredstvo koje ukida komunikaciju, tehnika je ovladala čovekom, a mi smo podlegli zavodljivosti kompjutera i kuckanje po tastaturi pretpostavili ljudskom dodiru. Internet podilazi čoveku koji 80 odsto informacija dobija čulom vida, ali, posmatran iz socijalne vizure, internet je poguban, kao i mobilni telefon, odnosno on je u službi dodatnog otuđivanja ljudi. Supkultura internet zavisnika međusobno komunicira sa 400 reči, od kojih je barem pedesetak potpuno nerazumljivo generaciji njihovih očeva, a reči kao što su atačment, difolt, resetovanje, daunlodovanje sinonimne su sa žargonom mladih zavisnika o psihoaktivnim supstancama, koji takođe imaju svoj rečnik koji je potpuno nerazumljiv okolini – objašnjava psihijatar Petar Bokun.
Katarina Đorđević

Izvor: Politika

Ima leka , konkretizujte virtuelne zelje i snove