Đelić iz Davosa: Prvi dan
Božidar Đelić (25 Januar, 2007 - 18:33)
Djelic i Stiglic u DavosuEvo me po shesti put u Davosu, na Svetskom ekonomskom forumu. Ponovo jedini iz Srbije. Ovog puta i jedini sa Balkana. Ovde zovu samo one koji su, kako bi rekli Amerikanci, “newsworthy”, ili, po nashoj terminologiji, aktuelni. Shto se tiche Srbije, postoji ovde puno dobronamerne nade oko formiranja reformske demokratske vlade u Beogradu ali, i dalje, zebnji vezanih za Kosovo i Hag.

Dogovorio sam se sa cenjenim kolegama sa B92 da kroz ovaj blog i vi osetite puls Davosa. Javljachu se bar jednom dnevno. Nadam se da se nechete ljutiti zato shto, zbog lichne prezauzetosti, nechu mochi da odgovoram na vashe komentare. Predlazhem da to uradimo kada se vratim u Beograd kroz koji dan.

Do tada, dobrodoshli u moj Davos.

Ima nas oko 2.500, puno snega oko nas, priroda je prelepa. Ovde je Tomas Man locirao radnju njegovog “Magicnog brega”. Ova pauza dobro je dobrodoshla pre interesantnih pregovora oko buduche vlade. Ona je i korisna jer su ovde mnogobrojni politichari i privrednici sa kojima mozhemo da pochnemo da radimo u interesu zemlje.

Atmosfera je ove godine pomalo shizofrenichna. U ekonomiji i biznisu nikada nije bilo bolje, sve od formiranja Foruma pre tridesetak godina, ali u geopolitici i ekologiji su stvari mnogo komplikovanije. Od rata u Iraku, tenzija sa Iranom, travica izmedju Zapada,s jedne strane, i Kine i Rusije, s druge strane, nestabilnosti na bliskom Istoku, dalje aktivnosti terorista, vidimo da svet polako izlazi iz relativne predvidivosti i stabilnosti unipolarnosti, sa Amerikom kao jedinom velesilom.

Pitanje klimatskih promena je sve prisutnije. Osecha se reshenost lidera da rade konkretno na tom pitanju jer se shtetne posledice vech pojavljuju, od uragana, preko problema snabdevanja pijachom vodom, rizika epidemija i nekontrolisanih migracija.

Centralno pitanje je samim tim koliko che josh ekonomija mochi da bude odvojena od geopolitike i ekologije.

Ovde sam doshao i kao mladi globalni lider Foruma za godne 2005-2010. To je sada grupa nekih 400 lidera mladjih od 40 godina (u momentu izbora) iz sveta biznisa, medija, nevladinih organizacija, politike. Tu su na primer Niklos Zenstrom, kreator Skajpa, ili pak Sergej Brin, kreator Gugla. Vech dve godine predlazhem, za sada bezuspeshno nekoliko nashih kandidata. Nadam se da chu uskoro uspeti da uvedem josh nekoga iz Srbije u ovu grupu.

Davos je ogroman i veoma kompleksan dogadjaj, sa plenarnim konferencijama i specijalizovanim seminarima, ali i ogromnim brojem manjih susreta oko doruchka ili ruchka, od shest ujutro do zore.

Prvih godina sam ishao na plenarne i seminare, ali sada sam skoro u potpunosti zauzet bilateralnim susretima koji su u sushtini najefikasniji, u mom sluchaju u cilju privlachenja investicija, ali i pridobijanja politichke, medijske ili intelektualne podrshke za Srbiju. Ove godine imam pedesetak takvih bilateralnih susreta.

Slushao sam Angelu Merkel na otvaranju koja je, u svojstvu predsedavajuche EU I G8 dosta hrabro, objasnila zashto je globalizacija u interesu Evrope i Nemachke, ali i celog sveta.

Sto se tice bilateralnih susreta evo nekoliko rezultata.

“Dogovorio sam sa predsednikom Metro Grupe, najvecheg trgovinskog lanca u istochnoj Evropi, gospodinom Hubnerom, da investiraju sledeche tri godine 110 miliona evra u Srbiju i otvore 3.000 novih radnih mesta. To che omoguchiti dodatno smanjenje cena prehambenih proizvoda za nashe gradjane. Gospodin Hubner je izrazio nadu da chemo ubrzati reforme i omoguchiti im lakshe reshavanje problema u poslovanju, narochito u odnosima sa EPS-om i sa Poreskom upravom.

“Sa vlasnikom Zdravlja iz Leskovca, Torom Bjorglofsonom, predsednikom Aktavisa, dogovoreno je da se otvori ove godine novi pogon u Leskovcu za proizvodnju ambalazha za lekove gde che se zaposliti nekoliko destina radnika kao i da se razmotre dodatne investicije u Zdravlje Leskovac. Aktavis je investrao 2 milijarde evra u Bugarsku gde je najvechi pojedinachni investitor, a za sada samo 100 miliona evra u Srbiju, te postojiod njih jako interesovanje i za druge branshe nashe ekonomije.”

“Sa generalnim direktorom Titan Cementa koji je vlasnik cementare u Kosjerichu, Dimitrijem Papleksopulosom, razmotrilo sa otvaranje novog pogona u domenu granulata, sa dodatnim investicijama od 50 miliona evra.

“Gospodja Moldazhanova, generalni direktor Bejzik Element grupe, jedne od najvechih i najuspeshnijih u Rusiji, je izrazila zhelju da investiraju u domene prerade metala ali i osiguranja.“

“Napokon, veoma sam srechan shto je jedan od najpoznatijih ekonomista sveta, nobelovac Dzozef Stiglic, pristao da postane savetnik buduche vlade Srbije za pitanja institucionalnih reformi i ravnomernog razvoja gde je on bez premca. Narochito smo razgovarali o uspostavljanju istinske nezavisnosti nashih regulatornih tela kao shto su Agencija za energetiku, za telekomunikacije, ili Radiodifuzna agencija. Dogovorili smo da se izrade programi ozhivljavanja privrede u siromashnijim delovima nashe zemlje. Dzozef Stiglic je jako pojachanje nasheg reformskog potencijala.

NAPOMENA REDAKCIJE: gospodin Đelić usled predstojećih obaveza i aktuelne situacije status blogera imaće u toku svog boravka u Davosu. Nakon toga obavećemo nove dogovore shodno razvoju postizborne situacije. Nadamo se da će biti u prilici da odgovori na vaše komentare ili pitanja koja mu želite postaviti ovom prilikom.

Preporučujemo da pogledate intervju koji je napravio Loic LeMeur sa Božidarom Đelićem u Davosu.
b92-blog

Hvataju bolje pozicije
D. R. - N. Č., 1. februar 2007

ALEKSANDAR VLAHOVIĆ, O PREGOVORIMA O VLADI, PONUDI DSS, PARTNERIMA

HVATAJU BOLJE POZICIJE

- POTPUNO je nesuvislo uključivati pojedinačne stranačke platforme o KiM u pregovore o vladi, kada postoji vrlo jasno definisana državna platforma koju su usvojile sve stranke koje su se do sada nalazile u parlamentu, a manje-više biće i u narednom sazivu - kaže za "Novosti" Aleksandar Vlahović, član Političkog saveta DS, komentarišući pristup DSS u pregovorima o vladi.
* Koja je, onda, svrha ponuđene platforme?
- Nastup DSS sa platformom o KiM gledam kao "hvatanje" boljih pregovaračkih pozicija stranke koja je ostvarila treći rezultat na izborima, a, uprkos tome, zahteva mesto premijera. Pa, pošto su sve druge tačke nedovoljne da se podigne pregovarački potencijal, polazi se od ove osetljive teme. To je jako politički neodgovorno. Taj papir podrazumeva rigorozne mere koje idu na štetu Srbije i vode ka samoizolaciji, a već smo izvukli pouke iz izolacije devedesetih godina.
* Znači, mislite da ne treba ni razgovarati o platformi DSS?
- Apsolutno. Imamo državnu strategiju o KiM. Tačka. To je deo programa nove vlade koji je jasan, a ima gomila drugih pitanja koja zavređuju da budu deo političko-ekonomskog programa nove vlade oko koje će se formirati koalicija.
* Razmišljate li o tome da DSS neće odustati od svoje platforme i da će se pregovori o vladi naći u ćorsokaku, dovesti do novih izbora?
- Vrhunska neodgovornost u ovom trenutku bila bi opstrukcija formiranja vlade. Ni DS, a koliko vidim ni drugi potencijalni partneri, nemaju nameru da opstruišu.
* Ako ne dobijemo vladu, kome bi odgovarali eventualni novi izbori?
- DS ne teži tome da se ide na nove izbore. DS traži da se poštuje demokratska tradicija, da u koaliciji koja tvori vladu mesto mandatara pripadne najjačoj stranci, a nekorektno bi bilo da potencijalni partneri ulaze sa ucenama. Zato vidim da bi birači najviše kaznili koaliciju koja je sada na vlasti i koja bi eventualno, a ja se nadam da neće, uticala da ne dođe do vlade. Ja sam, međutim, siguran da će se vlada formirati.
* Kako? Ko će biti u njoj?
- Ubeđen sam da će koalicija biti oslonjena na tri ključna stuba: DS, DSS-NS i G 17 plus. Bilo bi dobro da i LDP bude deo te vlade, mada ne vidim da će to biti moguće. Glavni stožer vlade, siguran sam, biće DS.
* Kako bi se podelili resori?
- Tehnički bi sastavljanje vlade išlo tako što bi DS dao premijera, DSS - jednog ili dva potpredsednika. Onda DS bira jedno ministarstvo, pa DSS sledeće. Tako naizmenično dok DS i DSS ne postignu ravnotežu shodno osvojenim procentima na izborima. Tek tada se uključuje G 17 plus.
* Bili biste u timu Božidara Đelića ako on bude premijer?
- Rano je govoriti o timu. Tu sam da pomognem koliko mogu u oblastima gde imam iskustvo i znanje. I sigurno da ću pomoći ako bude tražio od mene.

IZAZOV VRATITI SE
* Šta bi za vas bio izazov za ponovni ulazak u vladu? Rekli ste da to više nije privatizacija...
- Zato što je privatizacija društvenog kapitala uglavnom završena. A predstoji restrukturiranje i privatizacija velikih javnih preduzeća što mora biti koordinirano iz jednog mesta. To bi za mene bilo interesantno.
D. RADEKA

novosti

VELIMIR ILIĆ O PLATFORMI DSS-NS, BUDUĆOJ VLADI, PREMIJERU

NE PRETIMO, UPOZORAVAMO

- NE PRETIMO da ćemo prekinuti odnose sa svima koji priznaju nezavisno Kosovo, nego upozoravamo Evropsku uniju i SAD da nećemo prihvatiti bilo kakvo nametnuto rešenje. To mora da bude stav buduće vlade - izjavio je, u razgovoru za "Novosti", jedan od lidera koalicije DSS-NS Velimir Ilić, komentarišući platformu tog saveza za pregovore o formiranju buduće vlade Srbije.
* Čitajući platformu, uočava se da je stav vaše koalicije da bi, ipak, trebalo ozbiljno zategnuti odnose sa svima koji se usude da priznaju nezavisvost Kosmeta...
- Ako neko bez vašeg znanja želi da vam otme 15 odsto teritorije, da krši sva međunarodna prava, prekraja granice, onda je to siledžijstvo. Zašto bi onda naša država sa njima imala dobre odnose?
* Očekujete li da će potencijalni partneri u budućoj vladi prihvatiti vašu platformu?
- Neće je prihvatiti samo oni koji rade protiv interesa Srbije.
* Radikali šalju iste poruke. Da li to dolazi do vašeg približavanja i da li je moguće da sa SRS formirate vladu?
- Nije to nikakvo približavanje sa SRS. Radikali su druga priča. Mi se na drugačiji način brinemo za državne i nacionalne interese, za poštovanje Ustava, od radikala.
* A, vlada sa radikalima?
- Oseća se u vazduhu koja bi vlada bila stabilna, i trebalo bi ići ka tom rešenju.
* Mislite na vladu sa DS i G 17 plus?
- Naravno.
* Verujete u dogovor o toj vladi?
- Mora se naći kompromis. Niko ne sme biti isključiv i tražiti neka mesta u vladi ako neka druga stranka ima bolja rešenja.
* Pozivate na kompromis, ali i vi i demokrate ste isključivi i insistirate na mestu premijera. Kako do rešenja?
- Može neka stranka da ima najviše poslanika, ali ako nije u stanju da formira vladu - džaba joj. Brojke su samo na papiru. Koštunica je, realno, najbolje rešenje za premijera.
* Šta ako DS, ipak, bude tvrd u zahtevu da Božidar Đelić bude prvi čovek vlade?
- Ako hoće da gubimo vreme, onda će nastaviti da budu isključivi.
* Hoće li Đelić dobiti podršku vaše koalicije ako mu Tadić poveri mandat da sastavi novu vladu?
- To je Tadićevo pravo, ali Đelić ne može da napravi vladu bez naše podrške. A, naša koalicija ga neće podržati.
* Osim tog premijerskog mesta, u javnosti se spekuliše o uslovu vaše koalicije da zadržite resor policije?
- Raspodela resora je poslednja faza dogovora o novoj vladi. Pre toga se mora postići dogovor o programu vlade i konstituisati novi parlament. Svi moraju ponuditi najbolje kadrove, a naša koalicija neće dozvoliti da neka stranka za bilo kog ministra predloži nekog Peru, samo zato što ta stranka tom Peri nešto duguje, ili što ga obožavaju u stranci.
* Vi ostajete ministar?
- Bez Nove Srbije nema vlade.
* Da li će Dragan Marković Palma biti u vladi?
- Ne verujem.

PREHLADA
* Zašto Koštunica i vi niste bili na konsultacijama kod predsednika Tadića?
- Prehlađen sam. Tek su počele konsultacije, tako da ćemo i Koštunica i ja uskoro vrlo rado otići kod Tadića.
N. ČALUKOVIĆ
novosti

Budimo odgovorni
V. N., 1. februar 2007

- DEMOKRATSKA stranka poziva sve stranke demokratskog bloka da u ovom važnom istorijskom trenutku pokažu odgovornost prema državi i građanima koji su im na izborima ukazali poverenje. Srbiji su preko potrebne stabilne institucije da se ne bi i dalje gubilo vreme u rešavanju najvažnijih ekonomskih i državnih pitanja - navodi se u saopštenju Demokratske stranke, uz argumente:
- Danas je pitanje budućeg statusa Kosova i Metohije najvažnije državno pitanje. U interesu građana Srbije, u interesu borbe za očuvanje državnog suvereniteta, ovom pitanju mora se prilaziti sa svom ozbiljnošću koje ono zaslužuje. Ono ne sme biti predmet posleizbornog pozicioniranja pojedinih stranaka. S obzirom na to da postoji državna platforma za pregovore o budućem statusu, koja je jednoglasno usvojena u Narodnoj skupštini Republike Srbije, potpuno je nejasno zbog čega je Demokratska stranka Srbije iznela stranačku platformu i njome uslovila dalje pregovore o formiranju Vlade - predočava se i konstatuje:
- Kreiranje različitih stranačkih platformi o Kosovu i Metohiji svakako nije doprinos jedinstvenoj državnoj politici.
novosti

vanja, obrati paznju na ono sto si tako snazno demantovao pre par dana:
 
Čanak bi dalje sam
M. B., 1. februar 2007

ČANKOVI ligaši ozbiljno razmišljaju da formiraju svoj poslanički klub u novom sazivu parlamenta. Da li će to učiniti sami ili u kombinaciji sa poslanicima drugih stranaka, znaće se tek posle konačne raspodele mandata unutar koalicije LDP-GSS-SDU-LSV.
Potpredsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš najavio je za "Novosti" da ova stranka računa na najmanje tri mandata, od 15, koliko je osvojila koalicija. Ako bi dobili još jedan više, sabira on, to bi, uz garantovano mesto za Nenada Čanka, bilo dovoljno da se formira poslanička grupa. Aktuelni šef vojvođanskog parlamenta, ipak, podvlači da to nije zacementiran stav.
- Osnovaćemo svoj klub u Skupštini ako utvrdimo da postoji potreba za tim - pojašnjava Kostreš. - Nije tajna da smo zainteresovani za to, ali ćemo se o svemu dogovarati sa svojim koalicionim partnerima.
Kostreš predviđa da bi ligaši mogli da osnuju i grupu sa poslanicima iz stranka manjina, ako im iz koalicione kvote ne pripadne "magičnih" pet mandata.
Inače, Čankovim socijaldemokratama porasli su apetiti pošto su sabrani glasovi u Vojvodini. Pokazalo se, naime, da je koalicija okupljena oko LDP ostvarila najbolje rezultate upravo u severnoj pokrajini. Dobili su oko 83.000 glasova, ili 7,9 odsto. Prevedeno u skupštinske "formule" - to je šest mandata. A, ligaši se nadaju da će im iz ovog kolača pripasti čak pet poslaničkih knjižica. Tim pre što je u koalicionom sporazumu navedeno da se vojvođanski mandati raspoređuju tako šte se broj glasova u Pokrajini deli sa brojem glasova potrebnih za dobijanje jednog poslaničkog mesta. U raspodeli primat ima LSV, pa tek onda druge članice saveza.
Lider LDP Čedomir Jovanović kaže, međutim, da ne postoje nesporazumi sa Čankom oko raspodele mandata. On naglašava da će poslanička lista koalicije na čijem je čelu biti predata u zakonskom roku.
- Još razgovaramo o mandatima - rekao je Jovanović. - Kolektivni sporazum je jasan i u njemu piše da će se odnos poslaničkih mesta utvrditi na osnovu rezultata u Vojvodini, a tamo smo dobili šest mandata.
Jovanović je pozvao svoje partnere da očuvaju koalicionu infrastrukturu, jer ih na to obavezuju glasovi građana. To će omogućiti, nada se on, da savez LDP-GSS-SDU-LSV udvostruči izborni rezultat na glasanjima koja slede.

NIŠTA BLANKO
KOSTREŠ odbija spekulacije da je insistiranje LSV na svom poslaničkom klubu, ustvari, aranžman sa DS, kojima bi Čanak, navodno, ojačao pozicije u pregovorima oko sastava nove vlade. Bilo je priča, naime, da bi Tadićeve demokrate u zbiru sa ligašima imali 69 mandata, što bi narodnjacima izbilo iz ruke adut po kome oni i G 17 plus imaju više mandata od DS i samim tim dobijaju "tapiju" na mesto premijera.
- Verujte, nikome nismo obećali blanko podršku - napominje Kostreš. - Ali, ako se Đelić kao mandatar obaveže da će u najkraćem mogućem roku biti potpisan sporazum sa EU, Karadžić i Mladić isporučeni Trubunalu, sprovedena lustracija, a Vojvodina dobiti izvršnu i zakonodavnu vlast i izvorne prihode, onda ćemo biti uz njega.
novosti

Andreja Mladenović o novoj vladi
Tadiću ćemo izneti i ekonomsku platformu

Portparol DSS Andreja Mladenović najavio je za „Blic“ da će narodnjačka koalicija DSS - NS na narednom sastanku sa predsednikom Borisom Tadićem povodom formiranja nove vlade izneti drugi deo platforme koji sadrži njihov predlog rešavanja ekonomskih pitanja.

- Deo platforme koji se odnosi na Kosovo predstavili smo Tadiću u prvom krugu konsultacija, a na sastanku koji sledi iznećemo deo koji se odnosi na ekonomske teme - rekao je Mladenović koji nije precizirao iz koliko se delova sastoji platforma DSS, niti kada će na red doći razgovori o formiranju vlade i personalnim pitanjima.

Inače, formiranje nove vlade i mučna atmosfera koja prati konsultacije u vezi s tim, juče su bili u drugom planu zbog posete izaslanika UN Martija Ahtisarija koji je predstavio svoj plan za Kosmet.

Odluka Republičke izborne komisije da se 8. februara održe ponovljeni izbori na šest biračkih mesta pomerila je i rokove za konstituisanje nove Skupštine i vlade. Naime, rezultati ponovljenih izbora biće, kako je „Blicu“ rečeno u RIK, poznati najkasnije do 12. februara, od kada teče i rok od 30 dana za formiranje novog parlamenta.

Nova vlada treba da bude formirana u roku od tri meseca od dana konstituisanja Skupštine, dakle 12. juna. S obzirom da konačni rezultai izbora nisu proglašeni, Vlada Srbije ima pun kapacitet. Stranke će svoje poslanike morati da odrede do 22. februara.

Poslaničke liste odredile su za sada G17 plus i SRS.

Na listi G17 nalazi se predsednik Mlađan Dinkić, a među poslanicima nema potpredsednika Ivane Dulić-Marković i Tomice Milosavljevića „zbog prezauzetosti“. Od ukupno 19 poslanika G17, njih sedam su žene, a jedna od njih je Gordana Rajkov, prva osoba sa invaliditetom u Srbiji koja će biti narodna poslanica.

I. C. - N. M. J.

    Protiv novih izbora

    Većina birača u Srbiji smatra da treba izabrati vladu koja će umeti da pravi kompromise i koja će istovremeno štiti nacionalne interese, pokazalo je najnovije istraživanje agencije „Strateški marketing“. Oko 47 odsto građana smatra da ne treba popuštati kada je reč o Kosovu sa ciljem da se ubrzaju pregovori sa EU. Istraživanje je pokazalo da 30 odsto građana očekuje da će vladu formirati DS, DSS i G17 plus. Vladu SRS DSS očekuje njih 21 odsto. Čak 74 odsto građana smatra da je bolje formirati bilo kakvu vladu, nego ponavljati izbore. Polovina anketiranih očekuje da će izbori ipak biti ponovljeni. Na mestu premijera, 28 odsto građana bi volelo da vidi Božidara Đelića, 27 odsto Tomislava Nikolića i 26 odsto Vojislava Koštunicu.


Izvor: Blic

ĐELIĆ NA LEDU
Konsultacije o novoj vladi pokazale da je Božidar Đelić jedini predloženi kandidat za premijera, ali i da on neće biti predložen jer ne može da obezbedi većinu u parlamentu. Očekujem da Tadić kaže: Čuo sam vas i očigledno je da u ovom trenutku postoji samo jedan kandidat, kojeg je predložila DS. A to sam ja!



Prvi krug konsultacija parlamentarnih stranaka kod predsednika Srbije Borisa Tadića o izboru nove vlade pokazao je tri glavne stvari: prva, da će vlada biti "demokratska", druga, da izbor premijera mora da bude dogovor DS i DSS, i treća, da Božidar Đelić gotovo sigurno neće biti mandatar nove vlade!

Iako su DS, koalicija oko LDP i albanske stranke sa juga Srbije glasno rekle predsedniku Tadiću da podržavaju izbor Đelića za premijera, izvor Pressa iz Predsedništva Srbije kaže da je "takav scenario malo verovatan".

- Pregovori o novoj vladi Srbije sasvim sigurno će narednih dana otići u drugi plan, zbog predstavljanja predloga Martija Ahtisarija o statusu Kosova.

Ali, posle prvog kruga konsultacija u Predsedništvu, očigledno je da je Božidar Đelić jedini kandidat, ali je takođe očigledno da on ne može da računa na sigurnu većinu u Skupštini Srbije, jer stranke demokratskog bloka uglavnom insistiraju na dogovoru DS i DSS, koji još nije postignut - kaže za Press funkcioner u Predsedništvu Srbije koji je insistirao na anonimnosti.

Đelić: Borise, izaberi me!

On dodaje da još nije odlučeno da li će biti drugog kruga razgovora o mandataru, ili će uslediti razgovori između ključnih političkih stranaka o sastavu nove vlade.- Posle prvog kruga konsultacija u Predsedništvu uslediće niz neformalnih razgovora sa predstavnicima parlamentarnih stranaka kako bi se došlo do sporazuma koji će novoj vladi obezbediti stabilnu većinu - rečeno nam je u Tadićevom kabinetu.

Međutim, ovo po svoj prilici nije razumeo i kandidat DS za premijera Božidar Đelić, koji je očekuje od predsednika Borisa Tadića da što pre upravo njega predloži za novog premijera.

Manjine za dogovor DS i DSS

Partije manjina koje su ušle u Skupštinu Srbije podeljene su oko podrške kandidatima za premijera. Lider SVM Jožef Kas rekao je da se do nove vlade i premijera mora doći dogovorom DS i DSS, a na konkretno pitanje da li bi podržao Đelića, on kaže: "Đelić je bio moj kolega u vladi, sposoban je, ali treba da iznese teret današnje situacije".Dogovor DS i DSS podržava Sulejman Ugljanin iz Liste za Sandžak, Unija Roma Srbije i Romska partija, dok su albanske stranke sa juga Srbije prenele predsedniku Tadiću da one podržavaju izbor Đelića za premijera.


- Očekujem da predsednik kaže strankama: Čuo sam vas i očigledno je da u ovom trenutku postoji samo jedan kandidat, kojeg je predložila Demokratska stranka. A to sam ja!

Treba sačekati dve nedelje da se ostale stranke izjasne o mojoj kandidaturi - dodao je Đelić i dodao da bi, zbog odugovlačenja kod potvrđivanja izbornih rezultata, parlament mogao da se konstituiše najranije oko 20. februara.

Lidija kod predsednika


Konsultacije o novoj vladi počele su 29. januara. Tadić je prvo razgovarao sa najjačom strankom, SRS, koji su kod predsednika poslali vrlo neobičnu delegaciju, koju su predvodile Nataša Jovanović i glumica Lidija Vukićević. Posle sastanka, "radikalke" su izjavile da ih je od Tadića zanimalo samo jedno: kada će podneti ostavku!

Na pitanje imaju li kandidata za mandatara, SRS nije dala odgovor. Posle radikala, Tadić je razgovarao sa DS, koja je predložila Đelića za premijera i vladu koju bi činile DS, DSS, G17 i koalicije oko LDP.


Sutradan je stigla delegacija DSS-NS koju je predvodio potpredsednik DSS Dragan Jočić. Umesto razgovora o vladi, Tadiću je predata platforma DSS o Kosovu. Niko od "gostiju" nije odgovorio na pitanje Tadića "imate li mandatara". Ni tim G17 Plus, koji je predvodio Dinkić, nije imao odgovor na pitanje "imate li mandatara". Dinkić je jasno rekao da se do novog premijera mora doći u dogovoru DS i DSS, ali i uz saglasnost njegove stranke.


SPS je predsedniku Tadiću rekao da je zbog izbornog rezultata odustao od svog kandidata za premijera, ali je rekao da je njegova stranka spremna za razgovore o vladi nacionalnog jedinstva. Koalicija oko LDP Tadiću je rekla da podržava Đelića, ali da im ne pada na pamet da uđu "demokatsku vladu" sa DSS i G17 Plus!
press

Postizborne kalkulacije
Kosovo zamrzlo formiranje vlade

Brzo konstituisanje novog parlamenta, što je na neki način najavljeno nakon jučerašnjih konsultacija stranačkih predstavnika u vezi sa Kosovom i Metohijom, biće siguran znak da je postignut dogovor između DS i DSS o formiranju nove vlade. „Svako odlaganje formiranja vlade do krajnjih rokova predstavljalo bi političko samoubistvo“, kaže za „Blic“ Zoran Stojiljković, profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.


On smatra da bi konstituisanje novog skupštinskog saziva značilo dobar korak ka kompromisu za formiranje vlade jer bi to donelo i dogovor o predsedniku Skupštine koji bi označio početak podele pozicija buduće vlasti. Ipak, Stojiljković je svestan da bi do izbora predsednika Skupštine, parlamentom predsedavao najstariji poslanik.

- Na političkom polju se trenutno vode dve igre, jedna na osnovu broja osvojenih mandata, gde prednjači DS, a druga na osnovu koalicionog potencijala u kojoj vodi DSS. Međutim, sada je priča o Kosovu dovela do pauze koju najviše koristi stranka Vojislava Koštunice i to za usložnjavanje i pojačavanje svoje pozicije - objašnjava Stojiljković i istovremeno upozorava da preveliko prolongiranje formiranja vlade ne odgovara nijednoj stranci.

- Srbija ne može da dopusti da odluku Saveta bezbednosti UN dočeka bez nove vlade - smatra profesor sa FPN. Sa njim se slaže i Vladimir Goati, predsednik organizacije „Transparentnost Srbija“ koji kaže da su pregovori o konačnom statusu Kosova u najosetljivijoj fazi, te da bi bilo izuzetno važno da država ima pouzdanu i stabilnu vladu jer su, u suprotnom, šanse Srbije u daljim pregovorima neuporedivo manje.

Zoran Stojiljković objašnjava da su nakon proglašenja rezultata prvo usledile lake konsultacije, pa zvanični kontakti, a da će sada uslediti druga runda konsultacija u kojoj su isključene najmanje realne opcije kao što su vlada DSS i SRS i novi izbori.

- Sada su u igri mnogo intenzivniji pregovori, fokusirani na ono što je ostalo u kombinaciji za formiranje nove vlade - kaže Stojiljković.

Za razliku od njega, Goati smatra da je Srbija bliža novim izborima jer je vladajuća koalicija, prvenstveno DSS, nezadovoljna podelom karata.

- Prolongiranje pregovora o formiranju vlade želi politička grupacija koja je sada na vlasti jer je nezadovoljna rezultatima - kaže Goati i dodaje da onaj ko bude izdejstvovao nove izbore biće krivac što nema vlade i zbog toga bi mogao da dobije manje glasova na narednim izborima.

- Ukoliko sada ne bude napravljena vlada, bojim se da ćemo imati situaciju sličnu onoj sa predsedničkim izborima, odnosno da ćemo ući u ciklus ponavljanja parlamentarnih izbora. U takvoj situaciji delovao bi princip sličan sili centrifuge koji bi male partije izbacio iz parlamenta - kaže Goati.

Stojiljković, međutim, odbacuje ovakvu mogućnost ističući da su stranke svesne da javnost gubi strpljenje. Ipak, on kaže da ne bi isključio mogućnost formiranja koncentracione vlade u kojoj bi učestvovale sve parlamentarne stranke.

- Formiranje vlade narodnog jedinstva bilo bi samo odlaganje raspisivanja novih izbora na period od najviše godinu dana - zaključio je Stojiljković.

blic

Mlađan Dinkić pozvao DSS i DS na dogovor
Ako nema vlade, od aprila bez penzija, i plata u upravi, zdravstvu i školstvu

Ako nova vlada Srbije ne bude formirana u što kraćem roku, preti opasnost da od 1. aprila, kada ističe rok za privremeno finansiranje budžeta, bez plata ostanu zaposleni u državnoj upravi, zdravstvu i obrazovanju, a penzioneri bez penzija, upozorio je juče lider G17 plus Mlađan Dinkić.

Predsednik G17 plus je na konferenciji za novinare ocenio da je neophodno da nova vlada Srbije bude što pre formirana, jer 31. marta ističe privremeno finansiranje budžeta.

Dinkić, koji je donedavno bio ministar finansija Srbije, upozorio je na opasnost da posle 31. marta usledi potpuna blokada u državnim plaćanjima.

„To znači nemogućnost plaćanja svih plata u državnoj upravi, obrazovanju, zdravstvu, obustavu isplate penzija i plaćanja spoljnih dugova...“, rekao je Dinkić i istakao da bi sve ostalo bilo kršenje zakona jer niko iz trezora ne može da vrši plaćanja bez odluke Skupštine.

Kao najbolji izlaz iz te situacije on je naveo formiranje nove vlade i istakao da bi realna opcija bila da vladu sastave DS, DSS i G17 plus.

Dinkić očekuje da nova vlada bude formirana u martu i da do kraja meseca predloži parlamentu novi budžet.

Sve ostalo bi, prema njegovoj oceni, bila zloupotreba jer je sadašnjoj vladi istekao mandat i svako odlaganje može se objasniti samo njenom željom da duže ostane na vlasti.

Izvor: Blic

 U Beograd danas stižu predstavnici EU sa zahtevom da se hitno formira Vlada
Pomeranje roka nemoguća misija

Predlog srpskih političkih lidera da se odlože pregovori u Beču, zakazani za 13. februar, niko u međunarodnoj zajednici nije dočekao sa odobravanjem, pa su male šanse da do toga i dođe. Ako je suditi prema porukama koje su juče došle iz međunarodnih institucija, ukoliko se datum sastanka i pomeri to će biti tek za nekoliko dana.

Zato je i ostalo nejasno da li će predsednik Srbije Boris Tadić otputovati u Beč sa takvim zahtevom, iako je načelno pristao da preuzme tu ulogu na konsultacijama koje je prekjuče održao sa predstavnicima ostalih parlamentarnih stranaka.

Uprkos najavi Tadića da će odlaganje pregovora prvo zatražiti telefonskim putem od zemalja članica Kontakt grupe, do toga nije došlo, već je odlučeno da puls međunarodne zajednice u petak ispipaju Tadićevi savetnici.

Kako su za „Blic“ juče objasnili u Predsedništvu Srbije, savetnici predsednika republike će razgovarati sa ambasadorima zemalja članica Kontakt grupe o usaglašavanju rokova pregovora o Kosovu i Metohiji, kao i formiranju demokratskih institucija u Srbiji.

Da se srpskom predlogu o pomeranju sastanka u Beču nije niko obradovao, potvrđuje i izjava britanskog ambasadora u Beogradu Stivena Vordsvorta. Na pitanje da li je realno da predsednik Tadić dobije odlaganje za pregovore o Kosovu dok se ne konstituiše srpski parlament, on je odgovorio:

- Kako ja posmatram stvari, novi saziv parlamenta može biti konstituisan 11. februara, tako da mi nije jasno da li je odlaganje uopšte potrebno. Iskreno se nadamo da će srpska strana iskoristiti priliku da se brzo i konstruktivno uključi u konsultacije.

Kako je on objasnio, međunarodna zajednica želi da vidi konstruktivan doprinos Srbije razgovorima u Beču.

- Gospodin Ahtisari je specijalni izaslanik generalnog sekretara UN, i on rukovodi procesom koji je pod pokroviteljstvom UN. Ne potcenjujemo osetljivost ovih pitanja za srpsku stranu, ali je očigledno da je mnogo bolje da ona budu rešena uz učešće Srbije, nego bez nje. Naš ministar za evropska pitanja, gospodin Hun, će boraviti u Beogradu 7. februara kako bi o ovim temama razgovarao sa srpskim zvaničnicima - rekao je za „Blic“ Vordsvort.

Evropa ne prihvata odbijanje predloga

Ipak, moguće je da se stav o pomeranju pregovora promeni posle posete visokih predstavnika EU, koji će danas doputovati u Beograd. Nemački ministar inostranih poslova Frank-Valter Štajnmajer, visoki predstavnik EU Havijer Solana i evropski komesar Oli Ren će u razgovorima sa rukovodstvom Srbije zatražiti hitno formiranje nove proevropske vlade i ponuditi potom obnovu pregovora o pridruživanju uz ispunjavanje haških uslova.

Evropska „trojka“ će uz to utvrditi da li je moguće očekivati bilo kakvu opipljiviju nagodbu oko Kosova ili, bar, „meko“ neprihvatanje uz pregovore, ali ne i odbijanje predloga Martija Ahtisarija.

Kako su Beti preneli evropski diplomatski izvori, evropski partneri smatraju da Srbija nikako ne sme odbaciti dodatne pregovore, jer bi time ozbiljno ugrozila svoje dalje približavanje EU i stabilnost regiona, a zapretila bi i opasnost neke vrste izolacije Srbije.

Dodali su da EU teško može uticati na Ahtisarija da promeni rokove za dodatne pregovore što je predsednik Boris Tadić najavio da će zatražiti, ali su ocenili da bi više uticaja na Ahtisarija mogli imati neki vanevropski činioci.

Članice EU nisu sasvim jedinstvene u politici prema Srbiji i načinu i tempu rešavanja kosovskog pitanja, iako izuzetno snažan pritisak Vašingtona na članice EU da podrže Ahtisarijev predlog i rokove, utiče na delimična pomeranja stavova onih evropskih zemalja koje su insistirale na kompromisu i pregovorima Beograda i Prištine, rekli su agenciji Beta izvori EU u Briselu.
Amerika hoće konačan status

Frank Vizner, izaslanik SAD u pregovorima o Kosovu, tokom jučerašnje posete Beogradu ponovio je predsedniku Tadiću i premijeru Koštunici da SAD u potpunosti podržava Ahtisarijev predlog nazvavši ga „istorijskim dokumentom“. Ističući da je ovo trenutak pravljenja istorije, Vizner veruje da će se „pregovori o statusu Kosova završiti sa što je moguće manjim odlaganjima, kako bi Kosovo ostvarilo svoju budućnost i kako bi se iskristalisali odnosi između Srbije i Kosova“. Ipak, uputan da li administracija Džordža Buša podržava zahtev srpske strane za odlaganjem razgovora u Beču, dok se ne konstituiše srpski parlament, Vizner je šturo rekao:

- Pažljivo sam saslušao predsednika Tadića i premijera Koštunicu kada su mi objašnjavali parlamentarni proces u Srbiji. Odlazim u Beč, a zatim u Moskvu, sa uverevanjem obojice da će srpske vlasti aktivno uključiti u pregovore i učestvovati u ovoj finalnoj rundi. Takav stav i rešenost srpskih vlasti, koji lično pozdravljam, preneću u Vašington i očekujem da će vlada SAD biti zadovoljna.

Ipak, on nije precizirao da li će u pregovorima učestvovati nova vlada Srbije, niti kada će se srpska strana uključiti u pregovore. On je istakao da očekuje da će razrešenje kosovskog pitanja doprineti da „Srbija može da nastavi svoj put i da bude partner ne samo SAD već i drugim evropskim zemljama, a jednog dana u budućnosti i da postane deo EU“.

Ekipa „Blica“

    Moskva insistira na pregovorima

    Čvrst stav Rusije posle susreta sa najvišim evropskim funkcionerima izneo je šef diplomatije Sergej Lavrov, ponovo vrativši „lopticu“ na pregovarače, što znači da ne može „mimo Srbije“. Srbiji je tako pružena šansa i od nje se očekuje da iskoristi podršku i podudaranje interesa sa ruskim, jer Rusi ipak „ne mogu biti veći Srbi od Srba“, kako bi formulisala poziciju i učinila sve da u pregovorima odbrani svoj stav o pitanju koji se prvo tiče neposredno nje, pa tek onda svih ostalih zemalja - kaže za „Blic“ Željko Vučen dopisnik Tanjuga iz Moskve.

    On kaže da je stav Moskve zasnovan na međunarodnom pravu da se odvajanje dela teritorije ne može izvršiti bez saglasnosti država koje su u pitanju i da se jedna strana ne može ignorisati.

    Vučen dodaje da se zbog toga i insistira na nastavku pregovora između Prištine i Beograda i na postizanju kompromisnog rešenja, prihvatljivog za obe strane.

    - Za Rusiju je to važno, budući da je i ona kao zemlja okružena sa četiri nepriznate republike - Južnom Osetijom, Abhazijom, Pridnjestrovljem i Nagorno-Karabahom. I u njihovom slučaju Moskva insistira na pregovornom rešavanju konflikta, pritom, kao i u kosovskom slučaju, bez postavljanja „veštačkih rokova“ za pregovore. Ruski predsednik Vladimir Putin je u više navrata ukazao na sukob postojećih principa prava naroda na samoopredeljenje i principa teritorijalne celovitosti država kojeg se pridržava, ističući da će biti stvoren presedan, bilo pozitivan bilo negativan, jer i drugi narodi u separatističkim regionima mogu s pravom da pitaju po čemu se razlikuju od Albanaca na Kosovu. Zapadne zemlje, međutim, insistiraju na tome da je kosovski slučaj „jedinstven“. I dok će na tom „apstraktnom nivou“ rasprava o, kako izgleda prevazđenim, principima biti nastavljena – učestali su politički kontakti na relaciji Vašington-Brisel-Moskva - kaže Vučen.

    Na molbu da prokomentariše mogućnost da Rusija uloži veto u savetu bezbednosti naš sagovornik kaže:

    - Sve jača i stabilnija „nova, energetska Rusija“ sarađuje po nizu pitanja sa EU i SAD - oko bliskoistočne krize, nuklearnih programa Severne Koreje i Irana - osvaja svoje mesto na međunarodnoj sceni i definitivno nije zainteresovana za sukobljavanje sa partnerima, ali se protivi i „lomljenju preko kolena“ kada je reč o rešavanju konflikata i jednopolarnom svetu.


Izvor: Blic