@ tomahavkic

Postoje razne definicije nacionalizma i šovinizma. Pravne i političke. Kao pravnik, čija je uža oblast interesovanja medjunarodno pravo i medjunarodni odnosi, ja sa te strane profesionalno mogu da uočim te razlike. Ipak, moj lični, sociološki, racionalni stav prema pojmovima nacionalizam i šovinizam je apsolutno negativan. Suštinski, izmedju ta dva pojma je vrlo tanka linija. Nacionalizam je nastao kao pokretačka snaga gradjanske klase 18 i 19 veka, borba za naciju kao gradjanski pojam-stanovništvo u jednoj državi, jedinstvenoj i nedeljivoj. Dakle, to je bila osnova za borbu protiv feudalne rascepkanosti i apsolutističke monarhije. Kasnije početkom XX veka nacionalizam se definiše znatno uže:"kao shvatanje, doživljaj nacije u etničkom smislu". Od tada, takav nacionalizam postaje vrlo često osnova za šovinizam, kao najekstremniji oblik. Komunisti su zauzeli sasvim drugi stav:"Nacija je apstraktan pojam, koji služi prikrivanju klasnog izrabljivanja narodnih masa. Nacionalna ideja, samo je uvod u nacionalističke strasti, a one vode ka šovinizmu, šovinizam mržnji, a mržnja dovodi do sukoba." Ako pogledamo realno, unazad 15 godina, od uvodjena "višestranačkog sistema", šta se može zaključiti??? Koje su to "ideje", koje su prve počele da izlaze iz Pandorine kutije, na ovim prostorima??? Upravo nacionalističke. Priče o naciji, "ugroženosti srpstva", "ugroženosti hrvatstva, verske institucije koje zloupotrebljavaju plemenitu ideju vere i religije...itd. Sve nebuloza do nebuloze. Zato sam ja racionalno uveren da je Titova ideja bratstva-jedinstva bila jedini mogući recept zajedničkog života u jednoj više-nacionalnoj državi, kao što je bila SFRJ. A ako ćemo precizno o tome koje prvi počeo...podsetiću te na 1981god. i albanske nacionalističke demonstracije za nezavisno Kosovo. Albanski nacionalizam je najviše pomogao dolasku Miloševića na vlast 1986, realno. Onda se polako formira ta veliko-srpska ideja, ponovo se ističu ideje četništva. Nažalost, od vodećih srpskih komunista. Sasvim pogrešna reakcija na albanski nacionalizam. Kao odgovor na to u Sloveniji i Hrvatskoj, sećaš se, počinje ponovo budjenje nacionalizma i separatizma. Takodje pogrešna reakcija. Umesto, da su generacije koje su tada imale 20 ili 30 godina stale uz jugoslovensku ideju(Ante Marković, Ivan Stambolić), većina u je na početku stala uz "nacionalne ideje", u svim republikama. Svi su se pravdali nacionalizmom drugih, braneći sopstveni. To važi:i za Srbe, i za Hrvate, i za Albance... Zato mislim da je moralno krivica jednaka. Kao što reče Djole Balašević jednoj pesmi:"Krivi smo mi, jer smo ćutali."    

”Uredbom” isporučili Miloševića

V.N.  18.04.2005, 18:43:46

BivŠi potpredsednik Vlade Čedomir Jovanović izjavio je u emisiji “Insajder” da je stvaranje velikih razlika u DOS-u počelo već u noći između 5. i 6. oktobra 2000. godine i da je prelazna vlada formirana na insistiranje Vojislava Koštunice, što je, prema njegovim rečima Zoran Đinđić ocenio kao “pobedu bez vlasti”.
Govoreći u emisiji TV B92, autora Brankice Stanković, o događajima koji su prethodili hapšenju Slobodana Miloševića, bivši potpredsednik Vlade opisao je susret Zorana Đinđića sa Kolinom Pauelom, kao ’šokantan’, jer je razgovor protekao u disciplinovanju naše politike”. “Ono što je neizostavno stavljeno pred nas bio je 31. mart do kada je svet tražio da Milošević bude uhapšen, objasnio je Jovanović.

VUČINIĆ NA KOLENIMA

U hapŠenju Slobodana Miloševića učestvovala je mobilisana jedinica policije, JSO i Legija. Zbog “komplikovane situacije” jer je Miloševića obezbeđivala VJ, pretila je opasnost od sukoba i jedini izlaz, prema Jovanovićevim rečima, bio je razgovor sa Miloševićem, koji je dogovorio Ivković. U Miloševićevoj kući bez vode i struje Jovanović je, kako je kazao, naišao na Sinišu Vučinića koji je “na kolenima klečao i plakao sa automatskim oružjem u ruci”, a pojavio se i “Bjelica, koji je u njega uperio pištolj”. Milošević je, kazao je Jovanović, bio svestan da će završiti u Hagu. Tražio je da mu sude domaći sudovi i nije bio zadovoljan predloženom formulacijom garancije koju su potpisali Milan Milutinović, Zoran Đinđić i Vojislav Koštunica.
- Milošević je tražio da se napiše da se ne hapsi po nalogu Haga, da neće biti isporučen sudu druge zemlje. To je bio prvi aneks, a drugi da mu se omogućava svakodnevno sretanje sa porodicom - kazao je bivši potpredsednik Vlade.
Svet je uslovljavao finansijsku pomoć Miloševićevim izručenjem Hagu, dok je prema Jovanovićevim rečima, Koštunica insistirao na legalizmu i proceduri “što je ostale izluđivalo”. Nakon što je u Saveznoj skupštini pao zakon o saradnji sa Hagom, zakazana je vanredna sednica DOS-a i tada je, kod Koštunice u kabinetu, “Čanak prosledio papir u kome traži saglasnost predsednika stranaka DOS oko ekstradicije, koji su potpisali svi osim Koštunice”.
“Kvorum” iz Crne Gore
- GrubaČ predlaže izlaz iz situacije - da savezna vlada donese uredbu. Mi tražimo od Koštunice da zove Žižića. To se dešava u jedan - dva ujutru, on izlazi napolje. Čanak mu dobacuje “ostajemo obezglavljeni”. Koštunica se vraća i saopštava da se sa Žižićem dogovorio da jedan predstavnik iz Crne Gore obezbedi kvorum. Dešava se nešto što niko ne može da objasni. U ponedeljak na konferenciji za novinare Koštunica napada odluku vlade i uredbu, jer smatra da se krši ustavni poredak SRJ, koji ne dozvoljava ekstradiciju - rekao je Jovanović objasnivši da je na kraju Vlada Srbije donela odluku o ekstradiciji, ali da Milošević nije mogao biti pušten iz centralnog zatvora bez sudskog naloga, a nije bilo sudije koji bi to potpisao.
Jako su teški razgovori sa upravnikom CZ, koga ne zovemo samo mi, nego i Koštuničin kabinet i šalju mu poruku da će odgovarati ukoliko pusti Miloševića i podseća ga da od nas traži nalog suda. Na kraju sam ja razgovarao sa Batićevim pomoćnikom, Vulićem, zaduženim za zatvore, koji je otišao u zatvor i lično čuvarima rekao za odluku Vlade. Dobili smo tako minimalnu podršku od samih ljudi u zatvoru da Miloševića isporučimo Hagu - kazao je Jovanović.

RAZGOVORI U BARUTU

- Razgovarali smo u kući koja je bila opterećena barutnim mirisima, hodali po čaurama. Okolo su se nalazili polupijani četnici koji su izgledali nenormalni. To je svet kojem Milošević ne pripada, ali je to jedini svet u kojem je mogao da se kreće...
Došlo je do pucnjave ispred kuće. Miloševićeva ćerka silazi sa sprata držeći u ruci revolver. Miloševićevi saradnici počeli su da se skrivaju iza fotelja, čuo sam brave koje se zaključavaju. Prišla mi je i rekla zašto sam im uništio porodicu, ali reagovao je advokat Fila, koji se tu nalazio i koji mi je skretao pažnju da nije racionalna - opisivao je Jovanović noć Miloševićevog hapšenja.


Izvor
http://www.novosti.co.yu/vest.php?vest=39609&rubrika=Društvo

Kada sam postovao tekst veza je bila uzasna te mi je stalno pokazivalo da tekst nije poslat.
Zbog toga se  desilo da je tekst dupliran nekoliko puta.
SF, hajde obrisi sve ove duplirane postove.

Dupli post.

Jos jedan

:|