Cao! Imam samo da kazem  ... Previse se nerviram! Do pre godinu-dve sam gutala sve nepravde i uvrede,a sada sam pukla tako da me i najmanja sitnica izbaci iz takta! Postala sam uzasno anksiozna,plasim se svega i brinem za sve! Sto je najgore,pocela sam sebi da udaram samare kad me uhvati takvo stanje jer ne znam nikakav nacin da izadjem iz tog bedaka!  Studentski psihijatar kaze da se to mnogima desava i da samo treba da se opustim i druzim... To sam i probala,ali ne ide!
   Student sam,pa trpi i moj faks.A da ne pricam o decku,on trpi najvise! Zaista sam probala sve da se izvucem,ali ne ide! Mozete li mi IKAKO pomoci?! Pruziti makar zrnce nade da ce sve doci na svoje mesto i da ce biti ok?! Plasim se da ako se ovo nastavi ne zaradim neku srcanu ili drugu bolest ili,ne daj Boze,poludim!!! Unapred VELIKO HVALA na svakom savetu! 

pa... ovaj... nadji drugog psihologa

@goldie18

Очигледно је да си дубоко незадовољна својим животом. Из написаног, није могуће извести закључак који сегмент живота те чини, тако, незадовољном.

Ако студираш нешто што волиш и ако студије "иду" како - тако, ту места, великом,, незадовољству нема.

Претпоатављам да твоје незадовољство произилази из твоје веза са, споменутим, дечком. Размисли да ли је то права веза.

Да би дошли до правог закључка неопходно је да, овде, изнесеш што више детаља о твојој вези и стручна помоћ неће изостати. 

  Cao!Opet ja!Hvala sto je neko ipak pokusao da mi pomogne!Nije veza u pitanju.Sve je pocelo pre oko dve godine kada mi je jedan od boljih drugova umro od leukemije.Ja,kao i svi drugi,sam se nadala njegovom oporavku,a kada nije ispalo tako...Pre toga sam bila jako mirna,druzeljubiva osoba koja je za jedan sekund mogla da zaboravi kada joj se ucini nesto lose.Medjutim od tog nesretnog dogadjaja sve se preokrenulo.Svi oko mene su nastavili po svom starom,a ja po novom!Nikog nisam trpela,svakom sam u oci govorila sta mislim i mnoge"prijatelje"naterala od sebe.Sto i nije tako lose,lose je to sto ne mogu da se naviknem(jos uvek)na novu mene,sada mnogo zatvoreniju,povuceniju,hladniju...ponekad mrzim ceo svet.I ranije sam imala takve faze,ali su me brzo prolazileTada sam i srela sadasnjeg decka koji mi je dosta pomogao i mnogo mi znaci sto je pored mene,ali ponekad mi prosto nije ni do cega.Stalno imam neki utisak da ce se nekoj meni bliskoj osobi nesto desiti,ili mozda meni(sto me toliko i ne brine kao ovo prvo)i da nemam vremena da ga sa svima korisno provedem.I niko ne moze da mi kaze sta da radim,ja sam uvek bila glavni psiholog u drustvu,za druge,ali kad meni treba pomoc... HVALA UNAPRED!

Iako u ovoj temi nije pisanu vise od 2 godine,moram da je ozivim da ne bih otvarao novu temu...

Ovako,idem u prvi razred srednje.Skoro svakog dana se zbog necega nerviram i zeleo bih to da promeni.Razlozi su ponekad smesni,zbog video igre recimo...E sad,brizljiv sam puno i na sve obracam paznju i zelim da bude u najboljem redu i mrzim nepravdu pa me ponekad nervira kad se nepravda ucini i nemoke drugom .Moj brat koji je godinu dana mladji je "hladovina" tj. easy-going pa me i to ponekad nervira.Ipak,moj deda i stric su takodje "zivcani" pa predpostavljam da mi je to nasledno ali ja bih zeleo da promenim to u svom ponasanju ali ne znam kako...
Nadam se da ce neko znati odgovor

Ne postoji resenje... sem ako ne zelis da odes i zivis u nekoj shumi van svakog kontakta sa ljudima, ili da budes ko JC da hodas i propovedas gluposti 

Pa wtf da radim onda? Samokontrola?

To ti je to, sem ako neces da se nakljukas lekovima.  Treba ti u stvari period u kome mozes da se odmoris i opustism ne bi li resetovao sebe, ali to traje samo kratko jer cim se sretnes sa ljudima ode sve u bestraga

Meditacija 

Probaj da se ne obazires na te stvari koje te nerviraju. Jos uvek si mlad i nije bas zdravo ako se nerviras na dnevnoj bazi. Takodje, probaj da se vise obazires na dobre stvari u zivotu nego na lose npr ako ti se desilo nesto dobro ti pomisli na to a ne na to kako si se iznervirao zbog neke stvari