Zdanja poklanjaju od slika se izdržavaju!

Licitacija vrednih slika banaka u stečaju ojadila srpsku baštinu
 
Slika Koste Hekmana

 
Piše Jasna Jojić
Ministarstvo finansija nasamarilo Ministarstvo kulture i javnost, da će se računi banaka u stečaju pre popuniti parama od “profitabilne” prodaje vrednih umetničkih slika nego rentiranjem njihovih basnoslovno skupih nekretnina, od kojih su neke bezmalo poklonjene ministarstvima pravde i dijaspore

Više puta tokom protekle godine, ljubitelji umetnosti iz Srbije i inostranstva, uzdisali su nad činjenicom da ni ubuduće, zasigurno, neće imati priliku da vide pojedina umetnička dela Petra Lubarde, Peđe Milosavljevića, Miće Popovića, Milana Konjovića i još desetine eminentnih autora sa prostora bivše SFRJ. Slike koje su i do sada skrivane od očiju javnosti jer su decenijama visile na zidovima kabineta direktora nekad najmoćnijih banaka u Srbiji. Sada su prodate nepoznatim kupcima, putem licitacije koju je Agencija za osiguranje depozita (doskora Agencija za stečaj, sanaciju i likvidaciju banaka), u nadležnosti Ministarstva finansija, organizovala “u tišini”, po holovima banaka. Slike su, kako neki tvrde, rasprodate, a da Agencija o tome nije obavestila čak ni Ministarstvo za kulturu i informisanje.

Da skandal bude veći, nadležni za poštovanje zakona o očuvanju kulturne baštine, tužilaštvo, policija i organi vlade Srbije, nisu se oduprli ovom lopovluku državne imovine, a Ministarstvo kulture nije uspelo da saopštenjima, (koja su mediji na žalost, uglavnom ignorisali) “ućutka” više nego komične argumente Agencije za osiguranje depozita.


UJDURMU
PROČITALI NA SAJTU

Ministarstvo kulture je za licitaciju umetničkih dela iz fonda banaka u stečaju koju je raspisala Agencija za osiguranje depozita, saznala nezvanično, sa sajta Agencije i odmah su reagovali protestnim dopisom. Kako nam je rekao Nikola Šeatović, pravnik Ministrava za kulturu i informisanje, odmah su im poslali pismo u kojem se između ostalog kaže: “Obaveštavamo Vas da je članom 119. Zakona o kulturnim dobrima (Službeni glasnik RS, broj 71/94) propisano pravo preče kupovine kulturnog dobra u korist ustanove zaštite”. U pismu se eksplicitno kaže i da je u oglasu za licitaciju Agencija ponudila i dela koja već imaju status pokretnog kulturnog dobra i to: dve slike Investbanke (“San” Jovana Rakidžića i “Predeo” Blagota Radovića), tri slike Beobanke (Miće Popovića, “Gvozden čita Politiku”, Peđe Milosavljevića “Amfora ili morsko dno)” i Stevana Čukića “Svečana kompozicija”), i slika Anibale De Loto “Portret Đorđa Vajferta”, JIK Banke.
“Molimo vas da predmetna dela izuzmete od javne prodaje i da ista u smislu navedenog člana zakona, ponudite po osnovu prava preče kupovine nadležnoj ustanovi zaštite – Muzeju savremene umetnosti Beograd”, napisao je ministar Dragan Kojadinović. Ali niti je licitacija odložena, niti su sačuvana dela koja su proglašena ili su na spisku da postanu pokretno kulturno dobro države. Kako nam je objasnila Silvana Hadži-Đokić, nadležna u Ministarstvu za kulturu za ovoj problem, pravnici Agencije prosto nisu prihvatili činjenicu da je Zakon o kulturnim dobrima, važniji od Zakona o stečaju banaka.


Kako se to desilo, objasnio nam je Aleksandar Jugović, pomoćnik ministra kulture u Sektoru za umetničko stvaranje, kulturnu industriju i kulturne odnose:
- Ministarstvo kulture saznalo je za licitaciju koju je za prodaju slika banaka u stečaju organizovala Agencija za osiguranje depozita, dan pre, i što je najstrašnije, ne od same Agencije već slučajnim ulaskom na njihov sajt gde je prodaja oglašena. Mi smo odmah reagovali dopisom da Agencija ne sme da proda ni jednu sliku pre nego što ih ponudi muzejima Srbije, i zatražili smo da se aukcija odloži dok se zvanično ne utvrdi ko je za šta nadležan. Oni su nas na žalost ignorisali i prodali čak i slike koje su bile kandidati da budu proglašene za pokretno kulturno dobro države – ogorčeno kaže Jugović dodajući da će Ministarstvo kulture insistirati da se ova situacija raščisti do kraja.
– Ne možemo imati razumevanja za argumente Agencije, da njihov postupak nije posledica nemara i bahatosti prema važećim zakonima, već briga za novac koje banke u stečaju moraju da vrate. Pošto, ni u jednoj civilizovanoj državi finansije ne mogu biti važnije od kulturnog nasleđa – naglašava naš sagovornik.


VLADA
ODLUKA O POKLONU

Agencija za osiguranje depozita na internet sajtu i dalje drži spisak od 135 slika za prodaju. Na početku stečaja najveće srpske banke imale su fundus od 732 dela a do decembra 2006. godine, kako je R92 obavestila Dobrila Hajduković, direktor Sektora stečaja i likvidacije Agencije, prodala je 310 slika. Među njima je i 30 slika tako vrednih da bi ih svaka država proglasila kulturnim dobrom i zadržala. Od te celokupne prodaje računi banaka u stečaju popunjeni su sa 35,5 miliona dinara!


Ispostavilo se, međutim, da čak ni taj “finansijski” argument Agencije ne drži vodu. Njihov je odgovor bio da se umetnine moraju prodati zato što oni ne mogu dozvoliti da se najvrednije slike, koje su u svom posedu imale nekad najveće srpske banke, poklanjaju. U javnim saopštenjima naglasili su da to ne bi bilo pošteno jer se tim parama, dobijenim na licitaciji pune stečajni računi Jugobanke, Investbanke, Beobanke, Beogradske banke, Slavija banke i JIK banke, koje moraju da vraćaju svoje dugove. Niko od nadležnih iz finansijskog resora međutim, nije objasnio zašto se o slivanju novca na te račune nisu brinuli i u mnogim drugim situacijama, kad su velelepna zgrade ovih banaka po celoj Srbiji prodavali ili izdavali po neverovatno smešnim cenama.

O najdrastičnijem primeru tog licimerstva Agencije, odnosno Ministarstva finansije, R92 je pisala nedavno. Ispostavilo se da, pošto je rešenjem o stečaju, do kraja realizovan plan “suptilne” otimačine 30.000 kvadrata zdanja Beobanke u centru Beograda (po proceni stečajnog upravnika, na dan stečaja vredne više od 75 miliona evra), godinu dana kasnije, Agencija je procenila da će Beobanci “pomoći” tako što će nekoliko zgrada rentirati državnim organima. Tako su prvo zdanje Beobanke u Vasinoj ulici, po mizernoj ceni dali u zakup Ministarstvu za dijasporu (koje je potkrovlje zgrade bagatelno izdalo Kongresu srpskog ujedinjenja Majkla Đorđevića!). A potom su Ministarstvu pravde ustupili čak 10.000 kvadrata. Sudije Trgovinskog suda i stečajni upravnici Agencije, su dakle “pomogli” da banke u stečaju što pre namire svoje dugove, i tako što su zgradu Beobanke u Deligradskoj izdali Trgovinskom sudu, a zgradu na Zelenom Vencu, dali za preseljenje prvom i drugom beogradskom tužilaštvu, u proseku, za 2,5 evra po kvadratu!

Ovo je urađeno po odluci stečajnog Veća Trgovinskog suda u leto 2003. kojim je tada predsedavao sudija Goran Kljajević, sada u zatvoru, zbog afere stečajna mafija.


KRAĐE
TUŽILAC ĆUTI

Javno tužilaštvo ne samo što prethodnih meseci nije preispitalo zakonitost licitacije slika banaka u stečaju, već ni pet godina unazad nije proverilo sumnje da su pred stečaj iz pojedinih banaka pokradene mnoge umetnine koje bi bile proglašene kulturnom baštinom, među kojima i `Portret starca` Petra Lubarde, koji se nalazio u Beobanci. Na sreću ova je slika bila na restauraciji u Narodnom muzeju, i pre više godina je zavedeno njeno postojanje.
Da bruka bude veća doprinose i sumnje da su licitacije nameštene. Jedna od njih održana je u vreme godišnjih odmora, pa su je u stručnim umetničkim krugovima nazvali “letnja rasprodaja”. Posebno bi trebalo ispitati ko je i po kojim kriterijumima veštačio vrednost i određivao početne cene slika.

Kad je R92, o ovom čudnom “profitabilnom projektu za rentiranje prostora” pisala krajem prošle godine, u Agenciji za osiguranje depozita rekli su nam da su stečajni upravnici postigli najbolju cenu za zgrade Beobanke. Po našem istraživanju međutim, tržište ih je damantovalo. Iz nekoliko Agencija za nekretnine su nam rekli da su se za zakup pomenutih zgrada Beobanke zainteresovale mnoge inostrane banke i da su za kvadrat, pod istim uslovima pod kojim ih je dobilo Ministarstvo pravde, nudile od 10 do 20 evra po kvadratu, znači čak i desetostruko više. I što je vrlo bitno, novac od rente zgrada Ministarstvu pravde uopšte se ne sliva na stečajni račun Beobanke. Kako nam je objasnio pomoćnik ministra pravde za finansije, Srbislav Cvejić, zakup se kompenzira. Odnosno, Ministarstvo pravde ne uplaćuje ni dinar na stečajni račun Beobanke, već im se zakupnina mesečno odbija zbog duga koje je Beobanka imala prema građanima na osnovu stare devizne štednje!

Ispada eto, da su finansijski eksperti iz Agencije za osiguranje depozita, izračunali da je isplatljivije da račune banaka u stečaju pune “racionalnom” prodajom umetničkih dela, umesto milionima evra koje su mogli uzeti rentiranjem njihovih zgrada. Najbolji primer za to je da se Agencija potrudila da Beobanka na stečajnom računu sada ima i 110.000 evra dobijenih prodajom 77 umetničkih dela u njenom vlasništvu, ali da zbog ugovora o zakupu njenih zgrada Ministarstvu pravde, svakog meseca gubi oko 100.000 evra.

Izvor: Revija 92