Beograd: Idi na Internet, pa vidi šta ti dete radi

Idi na Internet, pa
vidi šta ti dete radi
Svaki put kad požele da saznaju šta im deca jedu ili čime se igraju, roditelji se samo "prikače" na sajt vrtića i pred njima se pojavi - "direktan prenos"

Stojeći prvi put pred vratima vrtića, otac grčevito steže ruku svoje mezimice. Preplašen on, preplašena ona, ne zna se ko više. Tek što su se vrata za njom zatvorila, zabrinutom ocu kroz glavu već prolaze najgore moguće scene - namrštena vaspitačica, bajat ručak, deca koja jure njegovo jedinče oko stola, čupaju je i grizu...

A, tako bi rado zavirio u vrtić da vidi šta radi njegova mala princeza. Roditelje tridesetak mališana, koji su rešili da svoje dete upišu u beogradski vrtić "Dečiji svet", ne proganjaju ovakve crne misli. Svaki put kad požele da vide šta njihovo dete radi i da li je dobro, oni se samo prikače na Internet sajt vrtića, i pred njima se pojavi direktan prenos. Jer, ovo je jedini vrtić sa ovom vrstom video-nadzora u našoj zemlji.

Vesna Maraš, vlasnica vrtića "Dečiji svet", kaže da se na uvođenje kamera u obdanište odlučila zato što je, posle 23 godine rada s decom, shvatila da roditelji žele da znaju šta deca rade u vrtiću. A, ovako imaju uvid u sve, od toga šta su deca jela do toga šta su učila.

- Sobe, u kojima borave naše tri grupe mališana, superbebe, superkids i bigkids, povezane su kamerama, a da li će roditelji pogledati tokom dana ili ne, zavisi od njihovih potreba i vremena. Oni koji rade, često nemaju baš puno vremena za to. Ali, imamo nekoliko mališana kojima jedan od roditelja provodi po nekoliko meseci u inostranstvu, u Parizu, Los Anđelesu i Abu Dabiju. Njima je ovo prilika da vide dete, ali i da se s njima preko Interneta dopisuju - kaže Vesna Maraš.



Novine na sajtu

Vrtić "Dečiji svet" u strogom centru grada, u Ulici admirala Geprata, radi od 2003. godine, a u njemu mališani svakodnevno uče strane jezike, veronauku, matematiku, vajanje, idu na izlete, pozorišta, muzeje... U rad je uključeno i mnogo stručnih saradnika, a često organizuju i humanitarne akcije. Kako najavljuju iz ovog vrtića, uskoro će uvesti još jednu Internet novinu, pa će svi mališani, biti predstavljeni slikama i glasovima.





Vlasnica "Dečijeg sveta" na ovu ideju je došla pre godinu dana, a onda je, posle kraćeg testiranja, roditeljima omogućeno da prate šta se dešava u vrtiću. Za tehnički deo bio je zadužen njen suprug Prvoslav Maraš, koji je postavio kamerice u sve sobe u kojima mališani tokom dana borave, skinuo sa Interneta programčić uz koji je sve to postalo moguće i tako je sve počelo. Da decu ne bi mogao da gleda baš svako, roditelji su dobili samo njima poznate šifre, koje po želji mogu proslediti bakama, dekama, ujacima i tetkama. A, procedura je veoma jednostavna, kad uđu na sajt, odu na deo za roditelje, ukucaju šifru i slika iz vrtića se pojavi.

- Kad smo uveli kamere, roditeljima je sve to bilo interesantno, pa je prenos išao tokom celog radnog vremena. Kasnije smo, međutim, odlučili da to vreme ograničimo na nekoliko sati, dok traju aktivnosti i ima šta da se vidi. Deca su često napolju, u obližnjem parku, pa je bilo besmisleno da kamere budu uključene dok se igraju ili kad spavaju - kaže Vesna Maraš.

Vaspitačica Slađana Golinger, priča da su mališani u početku bili uzbuđeni i obraćali pažnju na kamere, a posle su se navikli. Sada ta euforija drži samo nove. Klinci, svesni da roditelji u svakom trenutku mogu da vide šta rade, trude se da ih ne obrukaju, a tome doprinosi i program samopoštovanja, odnosno tabla na koju se kače slike onih koji se lepo ili ružno ponašaju.

Tata četvorogodišnjeg Luke radi u Abu Dabiju, pa je komunikacija preko Interneta često jedini način da sina vidi.
- Tata može da vidi da li sam dobar, da li se igram. On sad tamo radi, na kratko, pa se vrati. I pričamo tako preko kompjutera. Ali, kad sam u avionu, kad idem kod njega, nema kamera, pa mogu da radim šta hoću - kaže Luka, i dodaje da mu je najveća želja da dobije sestru.

Aleksu iz Obrenovca tata gleda s posla, a mali Petar, čiji je otac dekan jednog beogradskog fakulteta, kaže da tata baš i nema puno vremena da ga gleda, ali zato uđe na sajt, pa sluša šta njegovo dete radi. A mama Marijana, čije dve ćerke idu u ovaj vrtić, kaže da, kada je na poslu, često zaviri na sajt, da vidi da li su dobri, a ponekad, onako u žurbi, i pošalje starijoj ćeri Mini nekoliko redova.
A. Klarić