Mihail Kutuzov

Mihail Ilarionovič Kutuzov (16. septembar 1745. - 28. april 1813.) je bio ruski feldmaršal, kojeme se pripisuje da je spasio Rusiju za vreme Napoleonove invazija Rusije 1812.

Rani život

Rođen je u Sankt Petersburgu. Završio je 1759 artiljerijsku i inženjerijsku školu. Od 1770. učestvovao je u Rusko-turskom ratu (1768.-1774.). Već 1771. unapređen je u potpukovnika. Ranjen je u 1774., pa se posle toga lečio u više zemalja. Kad se vratio u Rusiju 1776. služio je 6 godina na Krimu pod komandom Suvorova. Unapređen je 1777. u pukovnika, a 1784. u general-majora. Istakao se u Rusko-turskom ratu (1787.-1792.). Zauzeo je Očakov, Odesu, Tiginu i Izmail. Posle toga rata bio je ambasador u Konstantinopolju, komandant i inspektor vojske u Finskoj 1795., komandant korpusa u Sankt Petersburgu, ambasador u Berlinu.

Rat u Austriji

Komandovao je ruskim korpusom 1805. kada je Napoleon napredovao prema Beču. Pobedio je u bici kod Direnštajna 11. novembra 1805. Izveo je strateške manevre, koji su ušli u istoriju ratovanja. Strateškim manevrom od Braunaua do Olomouca izveo je vojsku iz opasnosti okruženja i porazio je maršala Mira kod Amštetena i Mortijea kod Direnštajna.

Uoči bitke kod Austerlica pokušao je da spreči savezničke komandante da ulaze u bitku. Međutim bio je preglasan od strane Austrijanaca, pa je za bitku pokazao jako malo interesa. Sudelovao je u bici kod Austerlica 2. decembra 1805. i u bici je ranjen. Posle te bitke ruski car je sklonio Kutuzova od komandovanja armijom. Od 1806. do 1811. bio je vojni guverner Kijeva i Litvanije.

Rusko-turski rat 1806.-1812

Car Aleksandar I Romanov ga ponovo postavlja tek 1811. za komandanta moldavske armije. U bici kod Rusa višestruko brojnija turska vojska doživela je poraz. Bilo je 60.000 Turaka protiv 15.000 Rusa. Posle toga Kutuzov je namerno povukao rusku vojsku na drugu stranu Dunava zavaravši na taj način protivnika. Tajno je nekoliko meseci kasnije preko Dunava na tursku stranu prebacio manju jedinicu, sa kojom je noću iznenadio tursku vojsku. Više od 9.000 Turaka poklano je te noći, pa se turski komandant Ahmet-paša predao Kutuzovu 23. novembra 1811. Posle toga je sklopljen 1812. Bukureštanski sporazum po kome je Besarabija pripala Rusiji. Car je Kutuzova posle toga uspeha imenovao knezom.
 
Veliki otadžbinski rat 1812.

Kada je Napoleon 1812. izvršio invaziju Rusije ruski ministar rata Barklaj de Toli je odlučio da se sledi politika spržene zemlje i da se ruska vojska povlači umesto da rizikuje veliku bitku. Ta strategija je izazvala negodovanje vojnika i generala, a posebno kneza Petra Bagrationa. Zbog toga je Kutuzovljevo imenovanje kao glavnokomandujućeg 17. avgusta 1812. dočekano je sa oduševljenjem. Kutuzov se odlučio na veliku bitku na prilazima Moskvi. Dve vojske su se sukobile u bici kod Borodina 7. septembra 1812. To je dotada bila jedna od najvećih bitki u istoriji sa oko četvrt miliona vojnika. Rezultat bitke je bio neodlučan, ali pola ruske vojske i četvrtina francuske vojske je poginulo ili ranjeno. Posle savetovanja u selu Fili Kutuzov se vratio na strategiju svoga prethodnika o povlačenju kao načinu da se spasi ruska vojska što je moguće duže. Cena je bilo gubljenje Moskve. Moskva je evakuisana. Posle toga Napoleon je bio prisiljen na povlačenje, pa ga je progonila ruska vojska. Samo mali delovi francuske velike vojske napustili su Rusiju.

Izvor: Wikipedia