Sport, Ishrana I Prirodni Dodaci Ishrani

Većina ljudi koji se redovno bave fizičkom aktivnošću neretko upada u zamku neodgovarajuće ishrane. Nemački istraživači anketiranjem velikog broja aktivnih sportista i sportski aktivnih pojedinaca došli su do zaključka, da su ove greške u ishrani gotovo sistematske, pa su na osnovu odgovora anektiranih napravili zbirku najčešćih pogrešaka.

Svi sportisti i uopšte osobe, koje se redovno bave nekom sportskom aktivnošću veoma dobro znaju, da fizička aktivnost zahteva unos većih količina belančevina. To je potpuno ispravna informisanost, koja se, u većini slučajeva neadekvatno sprovodi u delo, pošto se najčešće greši u pogledu izborana namirnica za podmirenje povećanih potreba za belančevinama. Ako se te povećane potrebe u belančevinama nadoknađuju tako što se jede više mesa i mesnih prerađevina, tada se, pored belančevina unosi i velika količina takozvanih “skrivenih masti”, što je za sportiste nepoželjno i štetno opterećenje. U zavisnosti od vrste sporta i kategorije sportiste, povećane potrebe za belančevinama treba da se zadovolje unosom belančevina biljnog porekla iz  raznih žitarica,koštičavog voća, povrća i nemasnih (posnih) mlečnih prerađevina (surutke).
 
Drugo pogrešno uverenje u krugovima osoba koje se bave sportom jeste, da se glad i slabost, koji se neretko javljaju tokom treninga (premda je to znak da je takav trening loše isplaniran i sproveden), može najbrže i najefikasnije da se ukloni unošenjem uobičajenih slatkiša, sa visokim sadržajem tzv. Prostih šećera, poput sukroze, fruktoze i glukoze. Ovakav način rešavanja nastale hipoglikemije odnosno normalizacije sniženog nivoa šećera u krvi, jeste brz, ali je efekat kratkotrajan i kontraproduktivan, jer je ubrzo praćen ponovnim padom šećera u krvi i osećajem jake gladi. U nedostatku pravilno sastavljene dnevne ishrane sportiste, koja ne dozvoljava pad nivoa šećera u krvi tokom treninga, mnogo je bolje, iako ne baš idealno rešenje, ako se glad, umesto slatkiša, otklanja jednom bananom. To se, naravno, nikako ne odnosi na vrhunske sportiste, već na osobe koje se intenzivnije bave fizičkom aktivnošću. Aktivno bavljenje sportom treba da je pod kontrolom stručnjaka koji će dati potrebne savete vezane za ishranu svakog individualnog sportiste.

Skoro da nema takve sportski aktivne osobe, koja nije upoznata sa činjenicom da ekstrakti belančevina značajno povećavaju sportski učinak. Ovaj podatak je datač samo uslovno, pošto se odnosi na aktivne i vrhunske sportiste. Naime, za osobe koje se sportom bave samo povremeno, u slobodno vreme, proteinski dodaci ishrani su nepotrean i skup izdatak, koji, ako se ne primenjuju pravilno, mogu ozbiljno da opterete organizam.
 
Jedna od zabluda, koja je prisutna čak i kod vrhusnskih sportista, jeste, da se žeđ, nakon napornog treninga ili takmičenja najbolje gasi tzv. izotoničnim napicima. Izotonični rastvori su takve tečnosti u kojima je koncentracija soli (elektrolita) identična sa onom kojase nalazi u krvnoj plazmi, odnosno u samim ćelijama. Izotonični sportski napici sadrže optimalnu količinu soli, odnosno mineralnih materaija i/ili ugljenih hidrata, ali su oni za većinu nevrhunskih sportista i nakon prosečnog napora, potpuno nepotrebni. Iako je unos hrane i tečnosti veoma individualan i specifičan u svakog sportiste, ipak, postoje i neka generalna pravila. Naime, tokom napornog treninga i takmičenja dolazi do pojačanog tzv. neprimetnog ispravanja (perspiratio insensibilist) koje se odigrava putem kože i odavanjem velikih količna izdahnutog vazduha. Ovim putevima, gubi se isključivo voda, bez rastvorenih materija. Isto tako, putem noja, koji je hipotonična tečnost, što znači, sadrži manju koncentraciju soli nego krvna plazma, gubi se znatno više vode, nego soli. Neproporcionalno je veći gubitak vode u odnosu na so, koji je utoliko veći, što je sportista bolje kondicioniran, jer adaptirane znojne žlezde konzervišu so, i samim tim izlučuju veoma “razblaženi znoj”. Ovde treba da se naglasi, da se u običnom, kolokvijalnom žargonu, pod solju, podrazumeva kuhinjska so, a ne i soli ostalih telesnih minerala. Pošto se tokom fizičkog napora gubi značajno više vode nego soli, izgubljena telesna tečnost treba da se nadoknadi čistom vodom, dok neke važne mineralne materije, kao što su kalijum, magnezijum, fosfati i ostale, uzimanjem negazirane mineralne vode, ili svežeg prirodnog soka od paradajza ili jabuke. Tu naravno dolaze u obzir i specifični, pravilno ukomponovani napici za sportiste, o kojima će se detaljno raspravljati u daljem delu teksta.
 
Ne mali broj osoba koje redovno upražnjavaju neku vrstu telesneaktivnosti smatra, da je pre jutarnjeg bavljenja sportnom znatno efikasnije uzeti šolju čaja, nego šolju kafe. Ova je konstatacija ponovo, samo delimično tačna. Naime, vrhunski sportisti pre treninga retko uzimaju bilo kafu ili čaj, mada su i u tom pogledu gledišta stručnjaka sportske medicine podeljena. Postoje, naime, dokazi, da polifenoli – aktivni principi iz čaja, veoma pospešuju termogenezu (stvaranje i odavanje toplote) pa samim tim, sagorevanje nepotrebnih, rezervnih masti tela. Sve je više takvih stručnjaka koji sportistima, kao dodatak ishrani, preporučuju specijalno pripremljene oblike zelenog čaja (npr. Green Ica Power® od firme Nature’s Herbs i druge). Pored navedenog uticaja zelenog čaja na stvaranje telesne toplote, tein,alkaloid iz čaja, znatno pojačava mentalnu svežinu, dok kofein iz crne kafe, podstiče fizičku snagu i osvežava telesnu aktivnost. Stoga, ako se pošto-poto želi održati jutarnji ritual pijenja nekog napitka, tada pre “džogiranja” radije popijte šoljicu crne kafe, ili,što je još zdravije, a jednako stimulativno, jednu kapsulu sibirskog žen-šena.
 
Mnogi amaterski, pa i aktivni sportisti smatraju da se pre početka treninga ne sme uzeti niti jedan zalogaj hrane, i tu, zaista greši. Istina, pre početka treninga, bolje je uzeti malu količinu sasvim lake hrane, nego opteretiti organizam teškom hranom, ali se gladovanje ne preporučuje. Pre početka jutarnjeg trčanja, hodanja, vožnje biciklom i drugih aktivnosti, potrebe zadovoljava jedna banana ili šolja posnog jogurta (od obranog mleka). Ako je doručak bio bogatiji od navedenog, poželjno je da se do početka fizičke aktivnosti sačeka, bar jedan sat.
Pošto je banana spomenuta nekoliko puta, potrebno je u nekoliko reči i obrazložiti zbog čega se smatra idealnom hranom za sve one koji žele da budu fit. Stariji naziv banane je pizang. Banane su plodovi biljaka koje imaju oblik drveća, ali spadaju u porodicu trava. Iako subanane plodovi, ne sadrže semenej, samo neke vrste na otočju Tahiti, ali su i ti plodovi jestivi. Banane iz Istočne Indije i sa Malajskih ostvra su crvenkaste boje i u sirovom obliku nisu jestive, međutim, pečene ili pohovane su izvrsne, a pored toga služe i kao sirovina za izradu kvalitetnog brašna.
         Banane se smatraju voćem “od kojeg se goji”. Odista, 100 grama banana sadrži više kalorija nego jedna jabuka ili kruška, a prosečna banana daje organizmu oko 100 kcal lako svarljive energije u vidu voćnog šećera. Ako se banane uzimaju umesto obroka (a ne kao dezert, posle jela), tada ne goje.
         Banane su u stvari čudesno voće. One su “higijenskijezapakovane” u vlastitu ljusku, mogu da se oljušte i jedu bez prethodnog pranja kore, a da se pri tome njihov sadržaj ne zaprlja. Idealne su konzistencije za jelo, za njih ne treba ni pribor za jelo, ni salveta. Skoro da ne treba ni da se žvaću, tope se u ustima, i imaju izvrstan ukus. Pored energije, sadrže veliku količinu mineralnih materija i vitamina. Idealna su hrana iz “reformisanog” jelovnika.