Sun Cu

Sun Cu (544 – 496 g.p.n.e.) bio je kineski pisac i mislilac, autor spisa Umeće ratovanja , izuzetno uticajnog drevnog spisa o vojnoj strategiji.
 
Sun Cu

On je takođe jedan od najranijih pobornika realizma u teoriji međunarodnih odnosa.

Ime Sun Cu ("Gospodar Sun") je počasna titula, pravo ime pisca je bilo Sun Vu. Bio je takođe poznat i kao Čang King.

Sun Cu kao istorijska figura

Jedini izvor koji postoji o životu Sun Cua je biografija napisana u 2. veku p.n.e. od strane istoričara Sim Kiana, koji ga opisuje kao generala koji je živeo u državi Vu u 6. veku p.n.e. i stoga bio savremenik velikih kineskih mislilaca, kao što je Konfučije. Prema predanju, Sun Cu je bio član kineske aristokratije bez zemljišnih poseda, poznate kao ši, koju su činili potomci plemstva koje je izgubilo svoje posede tokom konsolidacije Prolećnog i Jesenjeg perioda. Za razliku od većine ši plemića, koji su bili putujući akademici, Sun Cu je radio kao najamnik (slično današnjim vojnim konsultantima). Prema predanju, kralj Helu je unajmio Sun Cua kao generala negde oko 512. g. p.n.e. pošto je završio svoj vojni traktat Umeće ratovanja (na kineskom Ping Fa). Posle njegovog preuzimanja komande, država Vu, dotada smatrana poluvarvarskom, postala je jedna od najmoćnijih država tog perioda pošto je pokorila moćnu državu Ču. Sun Cu je iznenada nestao pošto je kralj Helu završio pokoravanje države Ču. Stoga su podaci o njegovoj smrti ostali nepoznati. Naslov Ping Fa može se prevesti i kao vojne metode, armijske procedure ili borbeno umeće. Oko 298. g. p.n.e. istoričar Žuang Ži, koji je pisao u državi Žao, zapisao je da je teorija Sun Cua postala sastavni deo vojnih metoda borbe, bilo u napadu ili odbrani, sa oružjem ili bez. Sun Cuovo delo bilo je filozofska osnova za ono što danas poznajemo kao azijske borilačke veštine.

Istorijski podaci o Sun Cu detaljno su razmatrani u u uvodu u prevod Umeća ratovanja iz 1910. godine, od autora Lajonela Gajlsa (dostupno kao onlajn tekst na Projektu Gutenberg).

Godine 1972. otkriveno je nekoliko tekstova urezanih na bambusu, u grobnici blizu Linjia u Šandongu. [1] Ovo je pomoglo da se utvrdi već postojeći tekst i dodaju novi delovi.[2] Ova verzija smeštena je u period između 134–118 g. p.n.e.,[3] i tako opvrgla teroije o kasnijem poreklu ovog dela.

Sun Bin, poznat kao Sun Osakaćeni, navodno obogaljeni potomak Sun Cua takođe je napisao tekst poznat kao Umeće ratovanja, koji je više orijentisan na praktične detalje nego na vojnu strategiju. [4] Najmanje jedan od prevodilaca koristio je za ovo delo izraz Izgubljeno umeće ratovanja, što je ukazivalo na dugi period u kome je knjiga Sun Bina bila izgubljena. Međutim, nema sličnosti između sadržaja ili stila pisanja između Sun Bina i Sun Cua.

Umeće ratovanja je jedno od najpopularnijih vojnih dela u istoriji. U drevnoj Kini bilo je dugo posmatrano kao štivo koje se moralo znati za prijem na više studije i kao jedno od najbitnijih dela u kineskoj književnosti uopšte. Postoje priče da su i Mao Cedung i Josif Staljin čitali ovu knjigu tokom ratovanja.

Postoji i predanje da je Sun Cu predan Sun Kvana, osnivača kraljevstva Vu, koje je bilo jedno od tri rivalska kraljevstva tokom perioda Tri kraljevstva.

Izvor: Wikipedia

      Taj covek je bio vojni savetnik. Posto je tada bio rat izmedju dinastija bilo je brdo takvih kao on i nudili su svoje usluge bez obzira na stranu. Samo da napomenem, ako bi savetnik prouzrokovao poraz najcesce bi bio ziv samleven, oshuren,...

       Napisao je delo koje ima vecnu vrednost... Dok ne pocnu stvarno da se gadjau nuklearkama, a onda je sve jedno bambus ili jok.

Videla sam skoro u knjižari "Umeće ratovanja", neki novi prevod, navodno, prvi celovit? Ja sam bila ubeđena da imam celu knjigu.