Ah, Nirvana... 

Slusala i slusala...

~Ne cuh tu varijantu, Decky.

malo si se zeznuo decky - u soul verziji pesma ide ovako :

Jesus wants me for a sunbeam,
To shine for Him each day;
In every way try to please Him,
At home, at school, at play.

Refrain

A sunbeam, a sunbeam,
Jesus wants me for a sunbeam;
A sunbeam, a sunbeam,
I’ll be a sunbeam for Him.

Jesus wants me to be loving,
And kind to all I see;
Showing how pleasant and happy
His little one can be.

Refrain

I will ask Jesus to help me
To keep my heart from sin,
Ever reflecting His goodness,
And always shine for Him.

Refrain

I’ll be a sunbeam for Jesus;
I can if I but try;
Serving Him moment by moment,
Then live with Him on high.

A sunbeam, a sunbeam,
Jesus wants me for a sunbeam;
A sunbeam, a sunbeam,
I’ll be a sunbeam for Him.

I’ll Be a Sunbeam

Nellie Talbot

Moz biti - ali i ova tkzv originalna se uklapa u temu 

ova pesma koju je svirala nirvana je nastala kao neka vrsta odgovora na tu originalnu pesmicu i naravno na celo  jevrejsko/hriscansko uchenje o bogu ...

podsetio me drugar juche na ovo ,pesma posvecena svim hriscankama

TYPE O NEGATIVE i njihova chuvena pesma :

Christian Woman

A cross upon her bedroom wall.
From grace she will fall.
An image burning in her mind.
And between her thighs.

A dying God-man full of pain.
When will you cum again?
Before him beg to serve or please.
On your back or knees.
There's no forgiveness for her sins.
Prefers punishment?
Would you suffer eternally.
Or internally?

For her lust.
She'll burn in hell.
Her soul done medium well.
All through mass manual stimulation.
Salvation.

Body of Christ.
She needs.
The body of Christ.

She'd like to know God.
Ooh love God.
Feel her God.
Inside of her - deep inside of her.

Jesus Christ looks like me.

Kazem ja, ne znas ti sta je pop muzika, niti znas sta ja slusam.

draga moja junky girl ,vec si pisala shta slushash , a ako to nije pop ,objasni mi molim te shta jeste 

Александра Слађана Милошевић и видео спот

''Под златним сунцем Србије''

http://www.youtube.com/watch?v=xXCTojjAZ74

*********************************************************************************

Горан Марић Макс, еx-"Бјесови":

Највећа Божија милост

Каква су искуства једног рокера који је крштен много касније, након једне каријере која ни по чему није упућивала да би могла да узме један такав ток?

То је у суштини тајна над тајнама, како Господ сваког од нас призива себи. Ја сам доживео највећу Божију милост, јер сам осетио призив ка Богу. Дошао сам до тога да сам имао две године кризе, да смо се ми као група "Бјесови", с таквим називом, изборили да том својом последњом плочом којом смо покушали да се искупимо следимо онај пример Достојевског када је, употребићу речи Беле Хамаша: "Ако је Достојевски измислио Зле духове, онда је он највећи злочинац света, али ако их је, пак, само открио, онда је био највећи алхемичар света." Он нам је показао начин на који се демони могу победити, а то је љубављу, самопрегором, стрпљењем и смиреношћу. Та нека максима коју смо нашли код Беле Хамаша охрабрила нас је да трећим томом своје "Бјесовске трилогије" покушамо да дамо назнаку. Трећа плоча је била наша и моја молитва да нас Господ прими себи, јер сам био свестан сагрешења и стравичног пада.
"Бјесови" су имали бројно поклоништво. Која је била њихова реакција на ваше самодокидање и метаморфозу која се десила?

Имали смо то бројно поклоништво које смо заслужили ваљда најгласнијим криком који је могао да се чује тада на домаћој сцени. "Бјесови" су на другој плочи радили оно што "Бјесови" и раде, само ми данас немамо чуло да то чујемо. "Бјесови" заправо урлају и вриште, стварају кризу. Та плоча је уједно била и протест против оваквог облика живота, оваквог битисања. Захваљујући искрености тог крика, Господ нам је подарио милост да пробамо да направимо то искупљење. Наша трећа плоча је зато била најмање бјесовска, али смо заузврат добили то да су нам људи по први пут прилазили на улици без страха, телефонирали нам, причали са нама, и осетио сам да су многи ту трећу плочу осетили као олакшање.

********************************************************************************

Драго Сенић, "Qрве":

Срећно крштен по рођењу

Колико је оно што радиш у оквиру бенда другачије од оног што си урадио на "Песмама изнад Истока и Запада" и да ли би "Qрве" могле да учествују на овом пројекту?

То је неки сплет срећних околности да наш бенд никад није постао превише познат, те да никад нисмо превише ни желели да припадамо мејнстриму. Како су године пролазиле, све више смо схватали да наш рад остаје незапамћен, тако да сам ја ово доживео као велику срећу, да су се нека моја размишљања поклопила са оним што је била идеја Митрополије црногорско-приморске и Светигоре, тако да су моја размишљања представљена на прави начин. Био је то природан начин да се музика мог бенда стави у један прави контекст.
Рокенрол су као умјетност увијек прије везивали уз ђавола неголи уз Бога. Да ли си доживио метаморфозу тиме што си почео да радиш неке друге ствари?

Ја сам бављење музиком доживљавао као метаморфозу у нешто боље. Касније дружење са људима и оцима цркве помогло ми је да своје одрастање усагласим са животом у цркви. Верујем да је то што сам крштен по рођењу било срећа, да је мој живот имао срећнији ток.

***********************************************************************************

Зоран Костић Цане (Партибрејкерс)

"Наравно да никоме ништа не треба ништа натурати, све је питање слободног избора. У вери нема зезања, није то нека лагодна позиција у којој се ужива. То је активно стање, стална и мукотрпна борба за оно добро у нама. Боја против сивила, лепота против ружноће, храброст против страха, и то против страха да станеш и видиш се онакаквим какав си стварно. Та борба је тешка јер сви ми смо људи од блата. И, зато мало-мало, ето ти рата. Зло је квантитет, а Бог је квалитет. Квалитет увек побеђује."

Вуча
(Darkwood Dub)

"Владика Николај је ове песме написао између два рата, и оне су се као богомољачке песме певане тридесетих година у народном мелосу. Ми смо те исте песме отпеваии користећи модеран музички израз и трудили смо се да их у тај израз максимално уклопимо. Резултат тога је да песма коју ми певамо звучи као било која песма (Darkwood Duba). То је само још један доказ да уметност, ако је права, не познаје временску блокаду, и да песме старе седамдесет година могу и данас да звуче свеже и ново."

Против блуда и ракије

"Да је рокенрол сатанска музика често се могло чути из западних, али и наших клерикалних кругова. Све је почело од чувеног скандала са изјавом Џона Ленона из 1966. да су Битлси популарнији од Христа, после чега су хришћански фундаменталисти почели масовно да спаљују њихове плоче. Као докази да се ради о ђавољој работи навођени су цитати песама Битлиса, Ролингстонса, Алиса Купера, хеви метал и хард кор група, обавезна чињеница да је Џими Пејџ поклоник Алистера Кроулија, затим је речено да је назив једног смешног бенда КИСС заправо скраћеница од Knights in tbe Service of Satan итд... Али као најбизарнији доказ антихришћанске природе рокенрола била је прича о уназад пуштеној (!) познатој песми Лед Цепелина Stairways to Heaven, где се наводно међу силним шумовима могло чути и призивање Сатане.

Супротни примери, песме Ника Кејва, Ала Грина, Нила Јанга, Вана Морисона етц. ретко су се наводиле, као и преобраћање рок пионира Литл Ричарда који се после неког привиђења за време авионског лета 1958. приклонио Богу, а мануо дрога, блуда и ракије, док је за рокенрол тврдио да се помоћу њега најбоље може исказат? Божија реч. Најчувенији случај таквог преобраћања у рокенролу јесте случај Боба Дилана, који је после пада са мотора, када је једва остао жив, снимио низ албума религијског садржаја, и коме се папа много касније лично захвалио на ширењу хришћанске вере. На Западу хришћански рок признат је и познат музички жанр, а коришћење стејџа као хришћанске проповедаонице честа је појава и у реп музици, препуно) блудних синова. Тако, пре него што су пришли католичанству, чланови хип хоп бенда God's Original Gangstaz били су оптужени за силовања, оружане пљачке и покушаје убиства."

********************************************************************************

Јеромонах Јован Ћулибрк

Вапај за смислом, јасан и гласан

Нисам поборник теорија завјере, али бојим се да је у питању био врло јасан политички програм који је уништавао српску поп културу. Због недостатка ње, ми нисмо били у стању да свијету његовим језиком кажемо истину

Симбиоза рокенрола и православља на овим просторима није била пречеста појава, па је и сама најава пројекта који ће на темељима поезије великог православног мислиоца владике Николаја Велимировића окупити нека водећа имена југословенског рокенрола била довољна да изазове велику пажњу. Тако је било и у Бањалуци трајно везаној за неке од есенцијалних домета транспоновања православне духовности у рокенрол, као што су Падот на Византија и Анастасија. Човјек који је био укључен у неке од њих, јеромонах Јован Ћулибрк је препуном амфитеатру Филозофског факултета у Бањалуци, а уз помоћ неких од стваралаца овог пројекта, покушао да приближи идеју која је привукла на први поглед тако неспојиве музичаре попут Партибрејкерса, Шапера и Крстића, Горана Трајковског из Анастасије, Маргиту Стефановић, Вучу из Darkwood Dub-а, Јасмину Митрушић из легендарних новосадских бендова Луна и Ла Страда, па све до двојице музичара који у овом сазвијежђу само привидно изгледају као мање потенцијално интересантни, а у ствари су највећи дио пројекта изгурали управо они, Горан Марић Макс из више непостојећих Бјесова и Драго Сенић из београдских Qrvi.

"Песме изнад Истока и Запада" у рокерској одори, ако све буде по плану, свјетло дана ће угледати на Васкрс у Краљеву, граду српских царева.
Репортер: Колико су "Песме изнад Истока и Запада" она дуго жељена копча са албумом који је по неком консензусу проглашен најбољим југословенским рокенрол албумом икада "Одбраном и последњим данима" "Идола"? А бојим се да ће то питање бити често постављано, нарочито након изласка компакт-диска?

Јеромонах Јован: Једном сам питао Срђана Шапера када би омот "Одбране..." изгледао као "Sgt. Pepper", ко би био на њему. Он ми је одговорио: "Па, не знам много људи, али сигурно би на њему била три човјека која су тада пресудно утицала на нас - тадашњи јеромонаси Амфилохије, Атанасије и Иринеј." Мислим да је то најбољи одговор о чему се ради. "Одбрана и последњи дани" су били свакако можда несигуран, али први и неопходан корак за ово до чега је дошло. Пут преображења није лак и све од Идола преко Падот на Византија, Мизара, Телонауке Совршене, Апорее и Анастасије, до чињенице да Црква коначно стаје иза оног што је "Достојевски двадесетог вијека". А ја заиста мислим да је Јан Кертис (Ian Curtis) оно што је роман био на крају двадесетог вијека. Многи су се чудили Достојевском и говорили какав је то пророк који пише романе, али ја заиста мислим да је пророк могућ и у овом свијету, свијету поп културе, тако да је онај који је требало да се нађе на омоту "Одбране и последњих дана" благословио настанак "Песама изнад Истока и Запада "и тиме је прича дефинитивно заокружена.
Шта је проузроковало тај прекид у српском рокенролу када је у питању интерес за православље који су, ето, срећом премостили македонски бендови "Падот на Византија" и "Анастасија"? Откуд тако дуга пауза?

Нека катастрофа која се иначе десила половином осамдесетих. Сјећамо се дана када је нестала Луна, када је нестао Шарло Акробата. Ево, мени је једна од најрадоснијих ствари када сам прочитао оно што је Маги рекла у интервјуу за НИН да она данас када гледа види само први албум Катарине и донекле други албум ЕКВ као нешто што је било важно, а за остало мисли да је био промашај. Ја искрено мислим да је средином осамдесетих дошло до неког холокауста над српском културом када се одједном појавило нешто што се зове неодговорност, јер, замислите, одједном од чињенице да је Беби Дол радила са Хауардом Дивотом (Howard Devoto) и i Rip Rag & Panic, да је Вивијан Голдмен учествовала на албуму Идола дошли смо до тога да је наша сцена на почетку деведесетих била потпуно сељачка. Нисам поборник теорија завјере, али бојим се да је у питању био врло јасан политички програм који је уништавао српску поп културу. Због недостатка ње, ми нисмо били у стању да свијету почетком овог несрећног рата његовим језиком кажемо истину о томе шта се овдје дешава.
Колико су "Песме изнад Истока и Запада" носталгично подсјећање на та времена која уобичајено зовемо добрим, старим?

Мислим да су оне у најбољем смислу њихов повратак. Значи не само подсјећање. Ми се сви са позитивном носталгијом сјећамо тих времена, али спремност с којом су људи ушли у овај пројекат и прије свега искрено мислим квалитет оног што је створено, говори да је Бог, како каже псалмопјевац Давид, сачувао силу своју у људима, да је Христос ту некад запретану силу ослободио, јер мени се чини да ово што су ови људи створили појединачно можда најбоље пјесме које је свако од њих створио.
Ако учешће људи из круга "Идола" не представља велико изненађење, колико је то случај са оним који су некад били дио врло битних, можда помало опскурних бендова, као што су "Луна" или "Ла Страда"?

Свако ко је дубоко копао, дубоко је ископао. А ко дубоко копа, копа за Христом на било који начин. "А Христос је као океан", као што рече стара Луна, па собом покрива све.
Има доста људи, и то се чуло на вечерашњој трибини, који тешко повлаче знак једнакости између рокенрола и православља. Да ли између ове двије области постоји веза будући да су настале из битно другачијег коријена?

И древне црквене мелодије су првобитно биле мелодије дионисијских свечаности. Наш први глас у византијском појању у Старој Грчкој је служио за тренирање омладине и војске. Данас је то најљепши литургички глас. Ја тиме не мислим да ћу врло битно разграничити ствари. Ова плоча је само знак једног великог почетка, а не канонизованог црквеног облика ако би неки хтјели тако да схвате. То је израз дубинског вапаја за смислом, само не нечујног него врло јасног и гласног. Вапаја за смислом дубоког покајног бијега и дубоког уцрковљења једне генерације и, коначно, изрази њене радости. Као што кажем да су се сви чудили да је роман био искориштен за пророштво једног Достојевског, тако се сада можда чуде и овом новом облику, али то само значи да је Христос вјечно нов и вјечно млад, ништа више.

na sta je to pravoslavlje spalo kad mora da se hvata za izlizane rokere...