OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, da li možemo da konstatujemo da, prema onome o čemu vi svedočite, do 08. maja 1992. godine, dok nije Blagoje Adžić otišao u penziju, nije moglo biti teorijske mogućnosti da neko iz Srbije i ja lično utičemo na vojsku JNA, na JNA? Je li tako ili nije?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nije tako. Ja sam već iznosio, nisam siguran da li je na privatnoj sednici ili otvorenoj, ali nema problema i otvoreno da kažem. Naveo sam primer penzionisanja 33 generala u februaru 1992. godine kada vam se obratio general Blagoje Adžić vezano za razloge penzionisanja mog zamenika. Dakle, on se ne obraća Branku Kostiću (sledeće pominjanje) koji potpisuje ukaze nego vama.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: To ste, to ste objasnili, molim vas. Da li dozvoljavate da se Blagoje Adžić obratio meni da intervenišem kod Predsedništva? Jer ja te odluke ne donosim. Ili da se neko nekome obrati da interveniše, računajući da će tome kome se obrati, da na toga može da računa da će mu pomoći u stvari u kojoj on želi da mu se pomogne?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja mislim ...

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li dozvoljavate to ili smatrate da sam ja odlučivao da se penzionišete vi ili vaš zamenik ili bilo ko drugi?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: General Adžić je imao svoj autoritet i kao starešina i kao čovek.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Svakako.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: I on, po tom autoritetu nije bilo spora da nije mogao da se obrati Branku Kostiću.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Otkud znate da se nije obratio Branku Kostiću?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa zato što sam bio prisutan kada je vas nazvao i kada ste mu rekli da dođe.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da, ali otkud znate da se nije obratio i Branku Kostiću, i Bori Joviću i Bogiću Bogićeviću i svim drugim članovima Predsedništva tamo i meni kao predsedniku Srbije? Otkud znate kome se on sve obratio? Zašto verujete da se samo meni obratio?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Zato što je razgovor bio samo sa vama i nije spomenuo bilo koga drugog da je oko toga razgovarao.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Razgovarao sa mnom, a da li je sa drugima razgovarao, je li vi tvrdite da on nije s drugima razgovarao?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne mogu da tvrdim, tvrdim da mi to nije rekao.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, možemo njega da pitamo. A tvrdite samo da vam nije rekao da je sa drugima razgovarao?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Znači nije rekao da je razgovarao sa nekim.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: On je častan čovek i ja ne sumnjam u to da bi ovde lažno nešto rekao. Ali da nastavimo onda. Da li je, upravo vezano za ovo dešavanje u Bosni i Hercegovini, da li je tačno da je zaključeno na sednici Predsedništva da se sačini zajednički plan za razoružavanje svih paravojnih formacija u Bosni i Hercegovini, koji je sačinjen 19. januara 1991. godine?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne, 24. decembra 1991. godine je na sednici Predsedništva Bosne i Hercegovine i vojnog vrha zaključeno da se taj plan napravi. A plan je razmatran 19. januara 1992. godine sa MUP-om Bosne i Hercegovine.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: I šta je bilo sa tim?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Naš je predlog zajednički bio, i Uprave bezbednosti i MUP-a Bosne i Hercegovine, da plan može uspeti samo ukoliko se pruži adekvatna politička podrška sva tri nacionalna lidera u Bosni i Hercegovini. I ta podrška nije bila pružena.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Nisu mogli da se slože.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Svaki je od njih tvrdio da je plan dobar, ali da njegov narod oružje nema nego da imaju ona druga dva. I zbog toga što taj plan nije prihvaćen, ja sam po toj osnovi išao na razgovor 05. februara sa gospodinom Alijom Izetbegovićem.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa dobro, recite mi pre toga molim vas, pošto ste pomenuli i ovu Patriotsku ligu naroda i njene štabove i naoružavanje, ta Patriotska liga naroda, to je bila muslimanska teroristička organizacija? Je li tako ili nije?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: To ste me već pitali, ja sam vam rekao da ne mogu da dam generalni odgovor za celu organizaciju, ali u organizaciji u svakom subregionalnom štabu postojala je specijalna diverzantsko-teroristička jedinica.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Znači formirani specijalni diverzantsko-teroristički vodovi?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: U svakom od ovih štabova te takozvane Patriotske lige naroda?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Subregionalnih štabova.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Subregionalni teroristički vodovi?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da, diverzantsko-teroristički.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, diverzantsko-teroristički vodovi, a ta Liga naroda pod narodom podrazumeva samo Muslimane. Je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne, oni su u programskoj orijentaciji ostavljali mogućnost da svaki pripadnik naroda Bosne i Hercegovine može da učestvuje u Ligi i bilo je pojedinačnih slučajeva u manjem broju, ali je bilo, koji su se priključili Patriotskoj ligi naroda.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, a da li je tačno, znači rekli smo, ja kažem teroristički, terorističke jedinice u svakom od tih štabova, vi kažete diverzantsko-terorističke, pa da ne cepamo dlaku na pola koja je razlika između toga. Da li je tačno da je Izetbegović u početku negirao postojanje ovih štabova, međutim, kad ste mu predočili dokaze, rekao je da će sprovesti detaljnu istragu i da će vinovnici biti kažnjeni, a nije uradio ništa? Je li tako ili ne? Dakle, nekoliko pitanja sam vam postavljao, postavio. Je li tačno da je Izetbegović negirao? Je li tačno da, kada ste predočili dokaze, da je rekao da će ispitati i da će vinovnici biti kažnjeni i tako dalje?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Tačno je da je u početku negirao. Kada sam mu, kada mu je pokazan deo dokaza, onda je rekao da za to nije znao i da će preduzeti mere i još je dodao da, dok je on predsednik i dok se on pita, da na JNA neće niko napasti. Po našim saznanjima, u narednih mesec dana neke radnje su preduzete po njegovom naređenju. Ispitivani su slučajevi zloupotrebe novca koji su prikupili bili za naoružanje i verovatno su tražili način gde smo prisutni i kako smo tu organizaciju otkrili.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa je li on održao obećanje da neće niko napasti na JNA?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Na JNA je napadnuto prvi put organizovano na Dom JNA u Sarajevu, [ vidi detaljnije] u vreme kada Izetbegović (sledeće pominjanje) nije bio u Sarajevu, kada je bio u avionu kada se vraćao iz Lisabona (Lisbon) i tada je počeo opšti sukob JNA i Patriotske lige u Sarajevu, a sutradan će uslediti i Dobrovoljačka ulica. [ vidi detaljnije - sledeće pominjanje]

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Znači tada su počeli napadi i ubijanje pripadnika JNA?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Bio je jedan slučaj zarobljavanja osam vojnika iz sarajevskog garnizona za koje smo kasnije ustanovili da su likvidirani u gradskom parku i to su učinili pripadnici Zelenih beretki, dakle specijalnih sastava.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa dobro ...
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: To su bili pojedinačni napadi, ali opšti napadi su krenuli od Doma JNA pa na dalje.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Znači bilo je pojedinačnih napada posle tog Izetbegovićevog obećanja, a ovaj opšti napad je bio kada je on bio u avionu iz Lisabona. A koliko dugo je on bio u Lisabonu, da li znate?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja ne znam kada je otišao, znam kada se vraćao.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A možete da pretpostavite valjda da je to bio jedan vrlo kratak odlazak u Lisabon i da to što je bio u avionu u trenutku napada nema nikakve veze sa odsustvom njegove odgovornosti za to. Patriotska liga naroda je bila pod njegovom komandom. Je li tako ili nije?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: U političkom smislu iza toga je stajao, znači u onom operativnom, neposrednom delu Ejup Ganić (sledeće pominjanje).

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A je li Ejup Ganić bio njegov zamenik?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ali je on njegov zamenik, znači ...

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Je li on preneo na njega funkciju vrhovnog komandanta i to preko televizije?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste, iz kasarne u Lukavici kada je bio tamo.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Prema tome, Izetbegović je direktno odgovoran za zločine te takozvane Patriotske lige naroda u vreme kad apsolutno niko nije ugrožavao nikoga u Bosni i Hercegovini.

SUDIJA MEJ: Mislim da svedok ne može da svedoči o tome. To je možda pitanje o kome treba da odluči raspravno Veće. Međutim, zvuči kao da se uključuju presude i zaključci koje optuženi pokušava da donese, a nije na svedoku da to potvrdi.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, gospodine Mej, usmeriću se na činjenice. Generale, ako možemo da budemo racionalniji, da li je tačno da je 06. aprila 1991. godine organizovan u Sarajevu ispred hotela ''Holidej In'' (Holiday Inn) miting za Jugoslaviju? [ vidi detaljnije] 06. aprila 1991. organizovan miting za Jugoslaviju, miting podrške Jugoslaviji.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da. Ja nisam siguran da li je bio 05. ili 06.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, neka bude 05. ili 06. aprila. Da li je tačno da je na mitingu na kome je bilo oko 100.000 ljudi, što je za Sarajevo ogroman broj priznaćete, među kojima rudari iz Ilijaša, Kaknja, Breze koji su došli da podrže Jugoslaviju? Da li je tačno da se iskoristila onda propaganda kako će u leđa mitinga da pucaju neki četnici iz prostorija Srpske demokratske stranke u hotelu?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: To je bila isplanirana provokacija preko nekih pripadnika Zelenih beretki koji su bili smešteni u zgradi srednjotehničke škole pored Holideja In-a. I oni su opalili metak prema masi sa leđa, a onda je protureno da pucaju iz Holidej In-a, kako su rekli četnici, pripadnici SDS-a, jer su tu bile prostorije pre toga SDS-a koji je najvećim delom bio evakuisan.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Već su ih bili napustili tada.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Bilo je još ljudi unutra.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da, a recite, ti koji su pucali što ste utvrdili i koje ste rekli da su Zelene beretke, samo da se zna ovde, ko su te Zelene beretke?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Zelene beretke to je bio prvi naziv dok nije obelodanjen naziv Patriotska liga naroda. Karakteristični su bili po zelenim beretkama koje su u određenim prilikama stavljali i imali su zelene šalove za raspoznavanje, a ovo je jedinica koja je tu dejstvovala sa opštine Stari Grad.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A je li to bio teroristički akt? Ne samo provokacija kako kažete nego teroristički akt.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja sam izneo činjenice, ne mogu da dajem ocene. Mislim da ...

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Je li to bio prvi slučaj pucnjave sa muslimanske strane da okrivi Srbe, a posle se sećate i reda za hleb, i Vase Miskina, [ vidi detaljnije] i Markala jedan i Markala dva? [ vidi detaljnije] Je li tu počela praksa da se ubijaju svoji ljudi a okrive Srbi za to? Je li to bio prvi slučaj?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja ne znam kasnije za Markale i sve to šta se događalo, to znam iz medija, a na ovom mitingu nije ubijen nego je ranjen jedan čovek.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa to što je ranjen nije zasluga onoga što je pucao ...

SUDIJA MEJ – PITANJE: Pomozite nam kod sledećeg, generale. Ovo su vrlo ozbiljne optužbe, tvrdi se da je jedna strana pucala na svoje sopstvene pripadnike, ubijala svoje ljude i da je to rađeno kao provokacija. Možete li nam reći na osnovu kojih saznanja vi to tvrdite? Meni se čini da vi niste u to vreme bili u Sarajevu.

SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne, nisam bio u Sarajevu, imao sam organe bezbednosti u Sarajevu koji su uhvatili poruku preko radio uređaja koji su koristile Crvene beretke ...

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Zelene beretke.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Zelene beretke, izvinjavam se, da se počne sa akcijom. I iza toga je došlo do pucnja i došli smo i do televizijskog snimka gde je uhvaćen, ja sada mislim da je to bio Caco po nadimku, iz zgrade srednjotehničke škole da su nakon toga izlazili. Znači, postojao je fono snimak iz radio saobraćaja i deo televizijskog snimka da izlaze iz srednjotehničke škole. Onda, tu je bila specijalna jedinica, deo specijalne jedinice MUP-a koji je odmah upao u ''Holidej In'' i znam za naređenje da se unutra sve polomi i da ništa ne sme ostati čitavo. Uhapšeni su, ja mislim tri ili četiri lica koja su bila u prostorijama SDS-a i nikada nije izvršeno kriminalističko veštačenje kojim bi se dokazalo da su pucali, parafinska rukavica, čaure ili ostali elementi dokazivanja, i nakon toga su pušteni. Jedan od tih ljudi sada živi u Beogradu.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa dobro, to su bili neki ne mnogo važni članovi SDS-a koji su se zatekli u prostorijama i uhapšeni, rečeno je da su to ti koji su pucali, a onda su bez objašnjenja pušteni. Je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Jer nisu imali čime da ih optuže, a vama je potpuno jasno i poznato da su to uradile Zelene beretke. Je li tu ima kakve sumnje?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nema, imam i neka imena ko je predvodio akciju, ko je rukovodio akcijom.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Je li Juka Prazina ušao u zgradu Tehničke škole?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne. On je u stvari bio taj koji je naredio pucanje iz zgrade škole.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ko je Juka Prazina, kažite samo da se zna, kratko?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jedan od kriminalaca lokalnih koji je pušten bio iz zatvora i koji se uključio u Zelene beretke kao i na drugim prostorima gde su kriminalci korišćeni, od Hrvatske pa ...

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, ja vas pitam sad za Juku Prazinu, za kriminalce i da je on bio tada u Zelenim beretkama. Je li to tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Tačno.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A je li tačno da su u hotel upale Sandžaklije koje je predvodio Mirza Jamaković, inače inspektor SUP-a Bosne i Hercegovine?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Oni su dobili zadatak da sravne hotel sa zemljom. Je li tako? I tamo prostorije SDS-a.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Oni su uhapsili tu trojicu što su se tu zatekla i posle ih pustili bez ikakvog objašnjenja. Je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: E sad za trenutak da pomenem događaj u Dobrovoljačkoj ulici, [ vidi detaljnije - sledeće pominjanje] zbog upravo ove Izetbegovićeve (sledeće pominjanje) strategije. Da li je, prema sasvim pouzdanim saznanjima vojne službe bezbednosti, da li su akciju u Dobrovoljačkoj ulici izveli pripadnici Zelenih beretki takođe, a u operativnom smislu da li je tačno da je akcijom neposredno rukovodio Zaim Backović zvani Zagi koji je u to vreme bio zamenik komandanta Teritorijalne odbrane, praktično kod Hasana Efendića (sledeće pominjanje) koji je bio komandant štaba? Nekoliko sam vam pitanja u ovome postavio, ali suština je događaj u Dobrovoljačkoj ulici, ko je izvršio i šta se dogodilo?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Izvršile su ga Zelene beretke opštine Stari Grad koje su bile pod komandom, u operativnom smislu, Emina Švrakića, a Zaim Backović je bio, da tako kažem, na komandnom mestu u zgradi Predsedništva na drugom spratu, u jednoj kancelariji gde je bio i sin Alije Izetbegovića Bakir i gde je dolazio i Ejup Ganić (sledeće pominjanje) radi praćenja situacije oko izvlačenja komande Druge vojne oblasti kroz Dobrovoljačku ulicu.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dakle generale, nema nikakve sumnje da ...

SUDIJA MEJ: Zaustaviću vas, prošlo je vreme za pauzu. Sada ćemo napraviti pauzu na 20 minuta.

(pauza)

SUDIJA MEJ: Izvolite, gospodine Miloševiću.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Generale, da li je sporno da se tim zločinom u Dobrovoljačkoj ulici komandovalo direktno iz kancelarije Izetbegovića, iz Predsedništva Bosne i Hercegovine? Po svemu onome što vi znate.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: To nije bila kancelarija Izetbegovića, to je bila jedna mala kancelarija preko puta sale za sastanke u zgradi Predsedništva.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Kad kažem kancelarija, ne mislim na njegovu sobu gde on sedi nego mislim na Predsedništvo Bosne i Hercegovine gde je on bio predsednik Predsedništva.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Znači iz zgrade koja predstavlja njegovu kancelariju, njegovo sedište, iz njegovog sedišta.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

TUŽILAC NAJS: Pre nego što nastavimo, časni Sude, želeo bih da nešto kažem. Ne nameravam da zaustavim ovu liniju ispitivanja ali Veće će primetiti da se svedok nije bavio Bosnom prilikom svog glavnog ispitivanja i to iz razloga koje nam je objasnio kada se spremao da započne svedočenje. Pitanja koja se sada postavljaju o Bosni će sigurno uticati i na vreme i na obim dodatnog ispitivanja jer se sada pokriva cela ta zapravo nova tema.

SUDIJA MEJ: U redu, mi nećemo zaustaviti ovu liniju ispitivanja zato jer ona može biti relevantna za pitanja koja tek treba da pokrijemo. Prema tome, o tome se mora govoriti. Izvolite, gospodine Miloševiću.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ: Gospodine Mej, u vezi sa ovim što gospodin maločas kaže, mislim da je veoma relevantno da se ustanovi kako su počeli napadi u Bosni i Hercegovini.

SUDIJA MEJ: Nećemo vas zaustaviti.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li je tačno da neposredno na terenu jedinicom Zelenih beretki komanduje Mustafa Hajrulahović zvani Talijan, a da jedinicom Patriotske lige naroda koju smo već definisali, Stari Grad, komanduje Emin Švrakić, a po vertikalnoj liniji na terenu je bio potčinjen Hasanu Čengiću? Je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja ne znam za ovu vertikalnu liniju, da je to potčinjenu Hasanu Čengiću. Ova dva lica koja smo naveli, imali smo ta saznanja, a znam za dolazak Hasana Čengića u zgradu Predsedništva nakon prenošenja komandne funkcije na Ejupa Ganića.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, kad govorite o prenošenju te glavne funkcije, da li je tačno da, kada je 02. februara uveče u vreme napada na Dom JNA iz Zenice [ vidi detaljnije] u Sarajevo došao Fikret Abdić i obratio se preko radio-televizije narodu apelujući na mir, to je bilo oko 19 i 55, dvadesetak minuta iza toga iz Lukovice se na televiziju javlja Alija Izetbegović (sledeće pominjanje) i sva predsednička ovlašćenja prenosi na Ejupa Ganića, praktično Ganić postaje vrhovni komandant? Je li to tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne 02. februara, verovatno je lapsus, 02. maja.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da 02. petog, ne 02. drugog, 02. petog, tačno.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Tačno je ovo.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li je napadom na vojnu kolonu u Dobrovoljačkoj ulici [ vidi detaljnije] komandovao Ejup Ganić koji je kasnije javno istupao sa tezom koja potvrđuje da je on u stvari komandovao?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja znam da je dolazio u ovu komandnu sobu odakle su išle veze prema jedinicama na terenu. I znam kasnije za njegove izjave da nije bilo dogovoreno, navodno, da izlazi cela komanda Druge armije sa generalom Kukanjcem nego da se izvrši samo zamena generala Kukanjca za Aliju Izetbegovića, i da uopšte nije bilo dogovora da izlazi vojska iz komande, da je trebala tamo ostati blokirana. I time je pravdao zašto je izvršen napad na tu kolonu.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: I ta kolona vojske koja je izlazila iz kasarne nije vršila nikakve borbene aktivnosti, ona se jednostavno izvlačila iz te kasarne koja je bila blokirana.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Iz kolone niko nije opalio ni metak.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li je tačno da su starešine i vojnici bili izvučeni iz vozila, da su odmah ubijena četiri oficira i jedna žena i jedan mladi vojnik dok su ostale prebacili u fiskulturni dom gde je vršeno njihovo ispitivanje od strane komandanta vojne policije Kerima Lončarevića i Fikreta Muslimanovića, bivšeg pukovnika JNA?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Fikret Muslimović, ne Muslimanović. Tačno je to.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li je tačno da je, u vezi likvidacije i spaljivanja osam vojnika JNA u gradskom parku, da je prema pouzdanim saznanjima hapšenja ovih vojnika i kasniju likvidaciju i spaljivanje izvršio čovek pod pseudonimom Mišo, inače pripadnik vojne policije te takozvane Patriotske lige naroda, uz neposrednu asistenciju Ismeta Bajramovića zvanog Ćelo, inače kriminalca koji je pre toga pušten iz zatvora radi priključenja Zelenim beretkama?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Naveo sam ja taj događaj već ranije.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dakle tačno je.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: To su operativna saznanja koja su lica izvršila likvidaciju, a tačno je da je osam lica likvidirano.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li je tačno da je Izetbegović 26. aprila 1992. godine u Skoplju na sastanku sa Brankom Kostićem, [ vidi detaljnije - sledeće pominjanje] između ostalog tu se razgovaralo o svim aspektima, rekao da u Bosni i Hercegovini nema paravojnih sastava, a da kada mu je predočena naredba Hasana Efendića kao novog komandanta bosanske TO, naredba kojom je naređena blokada svih vojnih objekata u Bosni i Hercegovini i napadi na jedinice koje bi pokušale da izađu iz tih objekata, odgovorio da je to učinjeno bez njegovog saznanja i saglasnosti?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja nisam bio na tom sastanku i ne znam kako je protekao. Znam za to kako je general Blagoje Adžić (sledeće pominjanje) nas informisao kada se vratio sa sastanka.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Je li vas tako informisao?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li je tačno da ste vi vodili sa Izetbegovićem razgovor 05. februara 1992. godine u Sarajevu?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A da li je tačno da je nakon neuspelog dogovora sa MUP-om Bosne i Hercegovine da se izvrši razoružanje paravojnih sastava BiH, znači Generalštab odlučio da vi u razgovoru sa Izetbegovićem njemu predočite saznanja i činjenice vojne službe bezbednosti o pripremama ove takozvane Patriotske lige naroda za napade na JNA?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Delimično su tačni razlozi zbog čega sam išao na taj razgovor. Jedno je zato što nije prihvaćen onaj plan od 19. januara, a drugi je što smo nakon toga poslali informaciju za četiri člana ondašnjeg Predsedništva SFRJ i predlagali preduzimanje samostalne akcije razoružavanja. Međutim, iz Predsedništva su nam vraćene informacije na kojima nije bilo nikakvog stava.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa dobro, recite mi u vezi sa ovim pripremama takozvane Patriotske lige naroda za napade na JNA, da li je tačno da je u toku razgovora Izetbegović dugo odbijao da takva organizacija uopšte postoji na teritoriji BiH, i kad mu je tek predočen deo originalne dokumentacije, rekao je da se ti paravojni sastavi sada objektivno ne mogu razoružati?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: To mislite na razgovor sa mnom?

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Tačno.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li je tačno da je tada rekao da se mora obezbediti da oni ne napadaju i ne blokiraju JNA ali da je u stvari onda u drugoj polovini aprila upravo komandant Teritorijalne odbrane napisao direktivu o opštoj blokadi JNA u Bosni i Hercegovini? Je li to tako ili nije?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste, o opštoj blokadi vojnih objekata u Bosni i Hercegovini.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li imate, generale, bilo kakva saznanja o naoružavanju HDZ-a na području Slavonskog Broda i SDA na području Dervente u toku 1991. i 1992. godine, dok ste vi bili na funkciji?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa imali smo podataka na celom tom prostoru.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li vam je poznato ko su Mujkić Rešad i Šefik?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja znam za to ime Šefik, a ja mislim da je prezime Mujičić, ne znam Rešada.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A da li vam je išta poznato o dva kamiona, šlepera ljubljanske registracije koji su marta 1992. godine stigli u Slavonski Brod i odatle u pratnji MUP-a BiH prebačeni u Derventu?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nisam imao ta saznanja, ne mogu da se setim toga.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li vam je poznato ko je Petar Očaušanin?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Bio je Očaušanin organ bezbednosti, ja mislim u garnizonu Brčko, ako se ne varam.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Bio je organ bezbednosti u garnizonu JNA u Derventi, upravo kad su ovi kamioni došli, kada se ovaj transport dogodio.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Moguće da je bio u Derventi, znam da je bio na tom prostoru.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li vam je poznato da je Rešad Mujkić u to vreme bio predsednik SDA za Slavonski Brod i potpredsednik SDA za celu Hrvatsku?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne mogu toga da se setim.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A da li vam je poznato da je vlasnik privatnog preduzeća ''Kolt'' bio upravo taj Rešad Mujkić iz Dervente, i da je to preduzeće kupilo od proizvođača l.798.350 komada, pištolje i municiju raznih kalibara i vrsta tada? Bila je informacija o tome.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: O tome nije bila informacija, to je bio deo koji je lansiran kroz kampanju oko navodnog naoružavanja, preko Muslimana, oko naoružavanja Hrvata na tom prostoru. Znači ja za to ne znam, nemam operativnu informaciju o tome.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro. A da li vam je onda poznat vaš izveštaj od 05. avgusta 1991. godine koji ste podneli Generalštabu o stanju, [ vidi detaljnije - sledeće pominjanje] evo ja imam ovde, gore piše rukom ''Izveštaj načelnika Uprave bezbednosti Generalštabu, štabu Vrhovne komande JNA, Ace Vasiljevića, 05. avgusta 1991. godine'', a ovo je otkucano, piše ''teze za izlaganje načelnika Uprave bezbednosti SSNO, u Generalštabu 05. avgusta 1991. godine''. Da li se sećate tog vašeg izlaganja i situacije koju ste opisali?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne sećam se toga, sećam se da imam 06. avgust kao zapisan.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Moguća je, moguća je greška kod vas jer ovde piše 05. avgust, možda je sastanak bio 06. avgusta.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne znam šta je tema.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa evo šta piše u izveštaju, ja ću vam pročitati pa ćete mi reći, a daću vam ga da ga pogledate. Govorite o tome da je u Hrvatskoj JNA proglašena okupatorskom i da treba očekivati da će se u narednom periodu činiti veliki napori da se JNA imenuje kao agresor. ''Vrhovništvu Hrvatske veoma se žuri da isprovocira rat sa JNA kako bi Hrvatsku prikazala kao žrtvu agresije i time izazvala vojnu intervenciju Zapada radi zaštite ''demokratije''. Verovatno je to jedan od osnovnih razloga što na kriznim područjima po nahođenju zapovednika snage MUP-a i ZNG mučki napadaju jedinice JNA''. Da li se sećate toga?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja mislim da ja takav izveštaj nisam sastavljao, a ako postoje takve beleške negde, to bi moglo da bude izlaganje nekog od rukovodilaca SSNO-a koje sam beležio.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, izlaganje nekog od rukovodioca, daću vam ja sada ove teze da pogledate, pošto se ovde kaže da su ovo teze vašeg izlaganja, upravo na tom sastanku. A da li su tačne ove činjenice i ocene koje se iznose, prema vašem saznanju?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nisu one sporne.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Molim?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: One nisu sporne.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Nisu sporne?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nisu.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ: Dobro.

SUDIJA MEJ: Dozvolite da svedok vidi ovaj dokument tako da to možemo da pojasnimo.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Evo pojasnićemo, samo bih hteo da pročitam još nešto. Ovde kaže: ''U BiH, legalni i legitimni organi vlasti BiH su ponovo za sedam dana prolongirali slanje regruta u JNA. Stranačko paravojno organizovanje SDA, HDZ-a i SDS-a je u završnoj fazi. Napadi na JNA od strane lidera HDZ-a i SDA su sve drskiji. Jedinice JNA, posebno u Bosanskoj Krajini, pod neprekidnom su agenturnom osmatračkom delatnošću Hrvatske obaveštajne službe. Glavni inicijator antiarmijskih delatnosti u BiH je ministar odbrane BiH Jerko Doko. Sporazum između SDS i MBO (Muslimanska bošnjačka organizacija) ima perspektivu ako i Alija Izetbegović prihvati ovu realnost. To je trebalo da se smiri situacija''.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Tog dela se sećam.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A onda govorite i o Srbiji, o delatnosti nekih opozicionih partija, kako Srbi nemaju interes da budu pod simbolom komunističke JNA. Tu citirate Srpski pokret obnove, kažete da sve to ima cilj da se JNA kompromituje i razbije i istovremeno stvaranjem Srpske nacionalne garde stvori paravojna formacija koja će silom preuzeti vlast u Srbiji a JNA ukinuti. O tome šta SPO namerava da uradi sa aktivnim vojnim licima JNA se javno govori, citirate ''Zadržaćemo u Srpskoj gardi oficire do čina kapetana, lekare i inženjere viših činova, sa ostalima ćemo se obračunati na svoj način'' i tako dalje. Da li se toga sećate?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ovog zadnjeg dela ne.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Evo pogledajte, ovo je, ovo je vaš, ovo su teze od vašeg izlaganja, verovatno će vas podsetiti. Ovo što sam vam citirao na kraju je treće strane, gde govorite o napadima MUP-a, ''mučki napadaju jedinice JNA Ministarstvo unutrašnjih poslova i Zbor narodne garde''. Na kraju treće strane vam je to što sam vam citirao o mučkim napadima. Možete da pogledate ceo dokument pa možemo kasnije ...

SUDIJA MEJ – PITANJE: Generale, pogledajte molim vas ovaj dokumenat kako bi osvežili pamćenje o njegovom sadržaju, a nakon toga će vam i Veće postaviti nekoliko pitanja o njemu. Generale, recite nam pre svega šta je to, šta je taj dokument koji ste upravo gledali?

SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja se dokumenta u ovoj formi ne sećam uopšte. Ovde nema ni mog rukopisa i ovo je napravljeno kao neke teze za izlaganje. Ja sam obično sva svoja izlaganja beležio u svojoj radnoj beležnici i retko sam imao kucani tekst i da sa kucanog teksta nešto pričam. Ali, ja sam rekao da je deo nečega ovde što je optuženi pročitao tačan. No, teze ovakve, ja opet kažem ja sam pisao u svojoj beležnici i relativno dobro pamtim, a da sam ja tražio da mi neko drugi pripremi teze za referisanje, to nije bio moj stil rada, to znaju svi u Upravi koji su me poznavali. Ja sam uvek sam spremao sve što sam trebao da izlažem i to sam pisao u svojoj beležnici. Da imam beležnice, mogao bih da pogledam, ali meni taj 05. avgust ne prolazi, prolazi mi 06. avgust. To je prvi datum kada je, pamtim ga po tome što su tog dana dobijeni prvi put podaci o ilegalnom oružju u luci Konstanca i tad sam imao sastanak kod generala Kadijevića (sledeće pominjanje). Znači ne mogu, sad bih morao da pročitam ceo tekst pa da vidim da li nešto odgovara ili ne odgovara. Ponavljam, ja ovakav tekst nisam nosio niti sam izlagao na sastanku.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa dobro da li ima ...

SUDIJA MEJ – PITANJE: Samo trenutak, samo trenutak. Da li u ovom dokumentu postoji nešto što se može povezati sa vama, neki detalj koji ukazuje da je to vaš tekst?

SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne. Ja tekst nisam pročitao ceo. Znači kategorički stojim da ga ja sastavljao nisam. Ovaj tekst ima karakter možda pripremanja nekog tima, da se meni da šta je to šta ja treba da referišem. Znači ponavljam, ovakav tekst nikada, ne samo ovaj nego bilo koji drugi nisam imao kao kucani tekst koji sam nosio na sastanak i izlagao. Za sastanke sam se pripremao najčešće sam, to sam beležio u različitom obimu u svojoj radnoj beležnici, a kada sam izlagao nisam čitao nego sam diskutovao živom rečju. Dalje ...

SUDIJA MEJ: U redu.

SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Dozvoljavate još da dodam. Uobičajeno je u proceduri u Upravi bezbednosti da, ako bi ovo kucano bilo za načelnika Uprave, onda gore obavezno stoji ''vojna tajna, strogo poverljivo, primerak broj taj i taj''. Znači, sasvim sigurno gore u desnom uglu, to je rutinska jedna stvar koja se stalno kucala. Ne mora da bude štambilj, da se zavede ako se to daje, na primer, kao neki radni materijal, ali oznaka tajnosti stoji. I neuobičajeno je da na kraju teksta na levoj donjoj strani nema inicijala lica koje je tekst sastavljalo i lica koje je to kucalo.

TUŽILAC NAJS: Časni Sude, molim da se svedoku tokom sledeće pauze da prilika da u potpunosti pročita ovaj dokument. Mislim da je suviše sada tražiti od svedoka, dok sedi na mestu za svedoke da pregleda dokument od pet stranica. Zato bi bilo dobro da ga tokom sledeće pauze on detaljno pročita, da se malo pauza možda i produži jer bi nam to bilo od koristi.

SUDIJA MEJ: U redu. Sada ćemo ovaj dokumenat označiti za identifikaciju. Međutim, pre toga imamo tu još jedan dokument koji potiče od optuženog, a to je čini mi se nacionalna struktura generala JNA. To će dobiti sledeći dokazni broj, a ovaj dokument koji je sada kod svedoka će dobiti broj koji sledi nakon toga.

sekretar: Da, časni Sude, spisak će imati broj dokazni predmet odbrane 101, [ vidi detaljnije] a dokument o kojem govorite 102, [ vidi detaljnije - sledeće pominjanje]  označen samo za identifikaciju.

SUDIJA MEJ: Generale, molim vas da tokom sledeće pauze pažljivo pročitate ovaj dokument, kada vam bude zgodno da to učinite bezbrižno. Izvolite, gospodine Miloševiću.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da stavimo na stranu normalni izgled tog dokumenta, jer na njemu piše ''teze za izlaganje načelnika Uprave bezbednosti'' i tako dalje, to ste bili vi, ali da stavimo na stranu, ja neću da polemišem o tome je li to vaš dokument ili nije, s obzirom da vam je gospodin Mej dao uputstvo da pročitate u pauzi. Molim da imate u vidu da ću vam postaviti pitanje sa stanovišta sadržine onoga što piše u tim tezama, je li to tačno ili nije, s obzirom na to vreme o kome se referiše u tom dokumentu, je li to tačno ili ne. Vi ste rekli da je tačno ono što sam vam citirao, ali pročitajte ceo dokument pa ćete moći da mi odgovorite je li to tačno ili nije.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jedan deo sam rekao da je tačan, deo koji sam prepoznao.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Prepoznali ste jedan deo. Prema tome, zamoliću vas posle pauze da kažete šta tu, na primer, nije tačno, jer bitna je materijalna istina a ne forma dokumenta koju ste mogli i zaboraviti, ili vam je neko napravio teze ili nije i tako dalje. Cilj mog pitanja nije to nego sadržina o kojoj se govori u tome. A da li u to vreme, da li je tačno, znači ovo smo videli, ničim izazvani napadi na JNA, ovaj Dom JNA, pa Dobrovoljačka ulica i tako dalje, da li je tačno da u to vreme su hrvatske jedinice upale u Bosnu i Hercegovinu i izvršile likvidaciju Srba, nešto kasnije od toga naravno, ali to je bio prvi veliki napad u selu Sijekovac, Bosanski Brod 27. marta 1992. godine? [ vidi detaljnije - sledeće pominjanje]
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Tačno je.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Je li to bio prvi napad oružanih formacija Hrvatske na teritoriju Bosne i Hercegovine i uopšte prvi napad bilo kakvih oružanih formacija izvan Bosne i Hercegovine na teritoriju Bosne i Hercegovine?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pre toga je porušen most bio u Orašju na Savi koji je spajao Bosnu i Hercegovinu sa Hrvatskom, a i mislim da je bilo i vatrenih dejstava sa prostora Hrvatske prema bosanskoj strani. Ali ovaj veći upad, ja mislim da je to bio jedan od prvih upada.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li je tačno da je dejstvo izvodila 108. brigada Zbora narodne garde koja je operisala na teritoriji Slavonskog Broda i da je komandant te takozvane Patriotske lige naroda za severoistočnu Bosnu Vahid Karavelić (sledeće pominjanje), kasnije general u BiH, posedovao originalnu dokumentaciju o nabavci oružja i municije za jedinice Patriotske lige naroda oko Zvornika, upravo iz skladišta te brigade, te 108. brigade Zbora narodne garde koja je upala na teritoriju Bosne i ...

SUDIJA MEJ: Gospodine Miloševiću, postavljajte jedno po jedno pitanje. Šta želite da sada svedok odgovori?

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Prvo, da li je tačno da je po vašim saznanjima dejstva izvodila 108. brigada Zbora narodne garde?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A da li je tačno da nabavka oružja i municije za jedinice te takozvane Patriotske lige naroda takođe potiču iz skladišta te brigade za reon Zvornik?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Prema dokumentaciji koja je pronađena kod tada kapetana Karavelić Vahida tačno je.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Hvala vam. A recite mi da li je tačno da je upad u Bosanski Brod tada izvršen sa tridesetak vozila, 15 tenkova? I onda su u selu Sijekovac likvidirane srpske porodice Zečević, Bašić, Radovanović? [ vidi detaljnije]

SUDIJA MEJ – PITANJE: Samo trenutak. Prvo 30 vozila, 15 tenkova. Da li znate da li je to tačno?

SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja ne mogu sada da dam precizan podatak koliko je bilo tenkova, koliko vozila niti poimenično ove porodice koje su navedene, koje su likvidirane. Ali znam da je to bila jedna jača borbena grupacija, da je bilo oklopnih vozila i znam za zločin koji je počinjen nad lokalnim Srbima koji su posle toga, tela su bačena u Savu, ali nemam ove detalje koje optuženi navodi.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, možemo onda da idemo dalje. S obzirom da su i hrvatsko vrhovništvo i Izetbegović hteli u to vreme rat i na Kosovu, da li je tačno da je služba bezbednosti vojske još mnogo ranije otkrila prve ilegalne grupe na Kosovu u okviru JNA?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa jeste, te su grupe, prva je grupa u JNA otkrivena negde početkom 1981. godine.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Znači još 1981. godine je otkrivena?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Znači pre početka demonstracija na Kosovu 11. marta [ vidi detaljnije] otkrivena je prva ilegalna grupa u JNA, od nekih dvadesetak i nešto članova, čije je jezgro bilo u Sarajevu, u garnizonu Sarajeva.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li je tačno da je vaša služba 1984. godine otkrila vojno organizovanje albanske emigracije u svetu, sa centrima u zemlji?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da, u julu 1984. godine otkriveno je objedinjavanje svih ilegalnih organizacija na Kosovu koje je izvršeno 17. februara 1982. godine i naziv te nove objedinjene organizacije bio je ''Pokret za albansku Socijalističku Republiku Jugoslaviju'' ili skraćeno PASARAJ.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li je tačno da je vaša služba 1990. godine otkrila ilegalan uvoz oružja na Kosovu i dokumentovala ga?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa ja sam govorio o uvozu pištolja preko firme ''Kinteks'' za Kosovo.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li je tačno, generale, da 1990. i 1991. godine ni generali ni oficiri JNA se nisu bavili politikom već su profesionalno obavljali svoju dužnost, očekujući da Predsedništvo SFRJ i politički faktori nađu politička rešenja?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Po onome što je meni prisutno, to je tačno.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ovde, vama je poznato ime Čandića koji je bio organ bezbednosti kod vas?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Želim da vas pitam, ne u vezi s njegovim iskazom jer to nije vaš posao, nego u vezi samo sa jednim delom njegovog iskaza gde je on navodno citirao vas. Naime, on je ovde rekao da ste vi na jednom sastanku organa bezbednosti ljutito govorili kako Milošević sprovodi aktivnost da mu generali JNA potpisuju neku lojalnost. Pošto sam to prvi put čuo, molim vas da mi odgovorite na pitanje je li tačno da ste vi govorili o tome da Milošević traži od generala JNA da mu potpisuju lojalnost?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nije tačno uopšte.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Onda mogu da preskočim nekoliko pitanja. Kada govorite o oficirima koji su bili u Vojsci Republike Srpske Krajine ili u Vojsci Republike Srpske i uopšte o tim događajima u vreme o kome vi možete merodavno da svedočite, da li je tačno da je upravo vaša Uprava bezbednosti koristila priliku da, kad neki bivši pripadnik JNA dođe da obiđe porodicu, dođe iz Republike Srpske Krajine ili Republike Srpske, da ga svrate na neformalan razgovor da bi se obavestili o stanju, prikupili informacije i tako dalje? Pošto nisu imali nad njima neke komandne ingerencije, da su koristili razne neformalne mogućnosti, kada neko dolazi da sa njim kontaktiraju i prikupe informacije iz tih neformalnih razgovora. Je li to tačno?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja tada nisam bio u Vojsci Jugoslavije, a po onome što mi je poznato, njih niko nije ni pozivao da dođu kod svojih ranije pretpostavljenih na te razgovore, ali mi je poznato da su oni sami dolazili, verovatno i radi zainteresovanosti da li će biti mesta za njih ponovo u Vojsci Jugoslavije.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li je tačno da je generala Mladića kao visokog oficira JNA, a inače iz Bosne, na mesto komandanta štaba Vrhovne komande, odnosno komandanta štaba Vojske Republike Srpske imenovalo rukovodstvo Republike Srpske?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne znam ko ga je imenovao, nije mi to poznato.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Još samo da vas pitam za još jedan navod Čandića za koji biste morali znati. On je govorio o rezervnom vojniku JNA koji se zvao Goran Nikolić. On je rekao da je on likvidirao četiri vojnika nakon čega je, po Čandiću, samo formalno uhapšen a zatim pušten na slobodu. Pošto mi se ovo činilo neverovatno, ja sam zabeležio da vas pitam kada dođete da svedočite da li je bilo moguće da neki vojnik likvidira nekog vojnika u JNA pa da ga samo formalno uhapse i puste na slobodu? I da li uopšte nešto znate o tom događaju?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja za takav događaj da je Goran Nikolić likvidirao četiri vojnika ne znam. Znam da je on likvidirao četiri zarobljenika ZNG.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Zbora narodne garde, da.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste, Zbora narodne garde.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Bez obzira, opet se svodi na zločin.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ali, ali iza toga on je priveden, saslušan i pod krivičnom prijavom predat vojnom pravosuđu i u vojnom zatvoru je bio sve do prestanka onog stanja neposredne ratne opasnosti, kada je predat civilnom pravosuđu u nadležnost. I znatno je, znatno kasnije sam saznao da je bio i kažnjen, ne znam kojom kaznom. Znači nije tačno da je pušten nakon ispitivanja.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Tu je suština pitanja jer ako je neko napravio zločin pa ga neko formalno uhapsi i pusti, onda je na neki način njegov saučesnik. Je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Sasvim tako.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: On je, dakle, uhapšen, bio u zatvoru vojnom, posle predat civilnom pravosuđu i osuđen.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Kasnije sam saznao da je osuđen, znači tada nisam bio u toku šta se događa jer sam penzionisan.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li znate nešto o tvrdnji Čandića da su pripadnici JNA u selu Ljubače kod Tuzle ubili komandira voda vojne policije, Albanca, a prema podacima koji su meni dostavljeni, istina je da je taj komandir voda vojne policije ubijen na barikadi koju su postavili muslimanski ekstremisti, kada je intervenisao oko razoružanja vojnika JNA koji su prevozili hranu? Da li znate nešto o tome?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Znam i detalje oko toga. Tačno je ovo što ste vi naveli. Znači, prvo su razoružani vojnici i oduzeta im hrana koju su prevozili u skladište, a onda je intervenisao komandir voda vojne policije, taj poručnik Albanac, i on je na toj barikadi ubijen.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ko ga je ubio?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja ne znam imena ovih iz Patriotske lige naroda koji su držali barikadu.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Znači, ubili su ga muslimanski ekstremisti koji su držali barikadu?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste. A njima je nadređeni bio tada kapetan Karavelić Vahid, i nakon toga je Karavelić uhapšen i još tri oficira iz njihovog štaba koji je bio tada u Živinicama.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, i to smo onda razjasnili. A recite mi molim vas, da li je tačno da u JNA nikad nije donošena nikakva odluka o formiranju armije Republike Srpske ili kako su oni govorili, armije bosanskih Srba? Ni na kakvom nivou unutar JNA niko nije planirao osnivanje armije Republike Srpske, to je bila stvar Republike Srpske. Dakle, moje pitanje je da li je neko u JNA doneo bilo kakvu odluku o osnivanju armije Republike Srpske?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Meni nije poznato da je bilo ko iz JNA radio na tome. Znam čak za jedan insert iz razgovora koji je prepričao, ovaj, general Adžić po povratku iz Skoplja na sarajevskom aerodromu sa, ja mislim, Karadžićem i Koljevićem koji su se interesovali za sadržaj razgovora, dogovora u Skoplju [ vidi detaljnije] prethodnog dana 26. i da su oni tada, prema interpretaciji generala Adžića, likovali da će dobiti svoju državu, a da će JNA postati njihova vojska. I to je sa jednim podsmehom govorio o toj njihovoj ideji general Blagoje Adžić. Znači, ne da nije JNA učestvovala u tome nego, po ovoj interpretaciji se vidi da je to čak smatrala i apsolutno nemogućim.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Apsurdnim. Dobro. Vi ste, generale, govorili o nekom sastanku kod mene marta 1992. godine.[ vidi detaljnije]  Ja lično nemam tako dobro pamćenje kao vi, ali koliko se ja sećam, upravo Zoran Janaćković koga ste pomenuli je tražio da vas ja primim jer raspolažete nekakvim informacijama koje želite da mi iznesete. Je li to tako bilo?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja ne mogu da kažem ko je predložio, ja sam opisao kako sam kod vas došao. Znači rekao mi je Zoran Janaćković, znači doslovno što mi je rekao, ''šef hoće da te vidi''.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro. Kad ste došli ...
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Šta je tome prethodilo, ja ne znam.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Tome je prethodilo da je on meni objasnio da vi imate neke informacije koje želite da mi saopštite. Je li tačno da, kad ste došli kod mene, ja vas nisam pitao ništa nego sam rekao ''Evo slušam vas, izvolite generale, šta imate?''
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Prvo, Zoran Janaćković u to vreme nije načelnik Resora državne bezbednosti.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: To i ne tvrdim, već je bio u Ministarstvu inostranih poslova.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa sam hteo da kažem da ja tada sa njim nisam komunicirao niti mogao da mu stavim do znanja da imam neke informacije. A opisao sam kako je razgovor tekao i stoji da ste vi tada rekli da nemate šta da me pitate, ja sam iscrpno referisao.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Naime, slušao sam šta imate da mi kažete.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Je li tako? Je li tačno da ste mi onda govorili o uticaju stranog faktora i o održavanju budućih demonstracija marta, koje su planirane bile za 09. mart 1992. godine? Je li tačno da je između ovih prvih i ovih drugih stajao strani faktor, prema informacijama koje ste vi imali?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja ne mogu decidno da se setim šta sam sve referisao, ali je sigurno da sam govorio o aktivnosti stranog faktora i sigurno je da je najveći deo izlaganja bio upravo posvećen našim saznanjima iz vojne službe o tome kako će proteći demonstracije. Jer poznato je vama da smo ja i general Blagoje Adžić u februaru imali kontakt sa Vukom Draškovićem, upravo radi upozorenja da se ne izaziva građanski rat u Beogradu na ulicama kroz rušilačke demonstracije.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, sad na stranu šta ste mi tada vi dali kao informacije. Pitam vas da li vam je poznato da je iza tih devetomartovskih demonstracija stajao strani faktor i 1991. i 1992. godine?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Znate kako, svi su ti ljudi imali, čelni ljudi iz opozicije imali brojne kontakte sa raznim stranim predstavnicima i sada ja ne mogu da dam precizno ocenu i da kažem da je ta i ta služba njima naredila da organizuju demonstracije, ali je evidentno da su oni bili u kontaktu sa raznim stranim predstavnicima, od diplomatskih pa do drugih.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, da ne idemo dalje pošto očigledno ne želite dalje da idete na taj teren. Da li sam ja od vas tražio bilo kakve informacije o generalskom kadru, neke specifične informacije o vojsci ili bilo šta drugo? Da li sam tražio da me o bilo čemu vi dalje informišete?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne, niste ništa konkretno tražili od ovoga sada što ste naveli, samo ste rekli da ja radim neke informacije u Upravi, da to znate i da bi ste voleli da ih vidite.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Koliko se ja sećam, a čini mi se da ste i vi rekli da pretpostavljate da ja dobijam informacije koje izlaze iz vaše službe, a da sam vam ja rekao da ja nikakve informacije vaše službe ne dobijam i da verovatno tu negde ima neka, kako bih rekao, neki filter koji te informacije zaustavlja. Je li tako bilo ili nije?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne, nije tako. Decidno ste rekli, ja sam vam odgovorio da svaki dan dostavljam informacije MUP-u Srbije, MUP-u Crne Gore i saveznom MUP-u, a vi ste rekli da nešto od toga dobijate, ali da niste sigurni da li vam nekada nešto i sklone pa bi ste zato voleli da vam ja dostavljam informacije. Ja sam vam rekao da, ako ne dobijete informaciju i 01. maja, na državni praznik, znači da su vam sklonili jer svaki dan radimo informaciju i svaki dan dostavljamo.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro. A da li ste bilo kada vi lično prisustvovali da sam ja zvao bilo kog generala na razgovor? Da li imate saznanja o tome da sam zvao bilo kog generala iz Vojske Jugoslavije ili JNA na razgovor?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja ne znam za to, znam šta mi je rekao general Adžić kada sam se ja njemu javio da treba da idem na razgovor.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa šta vam je rekao general Adžić?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Doslovno mi je rekao: ''Hvala ti što si mi to rekao kao čovek, ali ja znam da Slobodan njih poziva i siguran sam da si ti prvi i da ćeš biti poslednji koji mi je to rekao''.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Znači niko mu do tada nije rekao ali on pretpostavlja da ja nekog pozivam.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne, rekao je da zna, ne da pretpostavlja.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, 'ajmo onda da raščistimo ovo sa generalom Stevanovićem Božidarom ...
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Taj deo je bio na privatnoj sednici.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro. Ne znam da li da preskočim onda ili da ...

SUDIJA MEJ: Pređimo na privatnu sednicu.

(privatna sednica)

sekretar: Časni Sude, na otvorenoj smo sednici.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Generale, vraćamo se na Kosovo, samo sad ne sa stanovišta onih pitanja o kojima smo na početku razgovarali nego sa opšteg stanovišta. Da li je tačno da smo na Kosovu imali terorizam i to ne samo UČK već i mnoge druge terorističke organizacije? I da je 1999. godine, dakle i u vreme kad ste vi bili reaktivirani, vojska na Kosovu bila suočena sa dobro organizovanim terorističkim jedinicama, naravno ne samo s njima već i sa agresijom NATO pakta koja se događala paralelno i istovremeno?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja sam imao saznanja iz kontakta sa nekim licima koja su poznavala stanja na Kosovu, još od 1997. godine, da je tamo objektivno konstituisana paravojska koja je uspostavljena gotovo na čitavom prostoru Kosova i Metohije i da su to bile jake i dobro naoružane snage. I znao sam i za neke oficire koji su ranije bili u JNA, koji su bili suđeni zbog organizovane neprijateljske delatnosti, da se nalaze na čelnim funkcijama u toj paravojnoj organizaciji. Znači, to je meni poznato i poznato mi je da je bilo još grupa naoružanih, manjih, u vreme kada sam ja reaktiviran i da je blokiranje i uništavanje tih grupa, pre svega, bio zadatak MUP-a Srbije. U fazi kada sam ja došao na Kosovo tako je bilo. I znam da je bio spor na onom sastanku, ne spor, 17. maja kod vas, znači u diskusiji ste spomenuli portparola Vojske Jugoslavije, da je neoprezno i nepotrebno davao izjave za javnost, da su sve grupe manje-više na Kosovu uništene.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Što nije bilo tačno.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da, znači da to nije tačno i drugo, da to može da ima štetne posledice, jer bi to onda moglo da znači da bi se sad vojska mogla povući, i da NATO može ući na Kosovo jer nema grupa, prema tome, zašto će vojska na Kosovu. Znači samo potvrđujem široko ovo što ste sada rekli.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, s obzirom da ste do 1992. godine bili neprekidno u aktivnoj službi i da ste jedno vreme bili na čelu Uprave bezbednosti, da li vam je poznato, prema podacima koje ste ukupno imali o situaciji na Kosovu, koliko je građana srpske nacionalnosti u te dve dekade, znači u dve decenije, da uzmemo samo dve gde ste vi bili u, kako bih rekao, najaktivnijoj vojnoj službi, moralo da napusti Kosovo zbog pritisaka koji su na njih vršili albanski ekstremisti?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja nemam precizne brojčane pa čak ni okvirne podatke o tome koliko je Srba napustilo Kosovo, ali u tom periodu od 1981. godine, kada smo sticajem okolnosti morali da pratimo delatnost ekstremnih snaga na Kosovu, prisutni su mi brojni primeri pritisaka raznih vrsta, silovanja, tuče Srba, pritisaka da od njih se otkupi zemlja i da se isele. Znači, evidentno je da su ti pritisci od jednog dela ekstremista na Kosovu bili evidentni. Zbog toga je, u tom periodu nije bilo jednostavno čak da se dobije dozvola za iseljenje sa Kosova od organa vlasti, upravo da Srbi koji su hteli u velikom talasu da napuštaju Kosovo, morali su pre toga da dobiju odobrenje mesnih vlasti da imaju zaista razlog zbog čega treba da se isele jer je to pretilo opasnosti da Kosovo postane etnički čisto. A brojčane podatke ja o tome nemam.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A da li je, eto u to sve vreme o kome govorite, od 1980. do 1990. godine, eto od 1980. pa do 1992. godine, dok ste bili u aktivnoj vojnoj službi, da li je bilo pritisaka Srba na Albance, bilo koje vrste, ili je samo bio jednosmeran pritisak albanskih ekstremista na Srbe da se iseljavaju?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa nije mogla manjina da vrši takav pritisak. Međutim, među Srbima je bila jedna manja ekstremna grupacija, vi je znate, znate koji su to ljudi.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Koji na primer, na koga mislite? Ne znam.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa od Kecmanovića, Bulatovića i drugih iz Kosova Polja.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa jesu ubili nekog oni?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Dozvolite samo da kažem, nije bilo pitanje da li su ubili niti sam ja to tvrdio. Oni su u stvari vršili podgrejavanje na otpor i stalno isticanje ugroženih prava, znači prenaglašavanje svega toga. Znači, ja ne sporim da su problemi postojali, ali je i u srpskom establišmentu postojao ekstremni deo koji je imao i jako radikalne, ekstremne stavove.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Čekajte molim vas, u čemu su ekstremni stavovi, na primer, Bulatovića, ako smo maločas konstatovali da su Srbi bili žrtva pritisaka? Ekstremni stavovi su protest protiv takvih pritisaka i pri tome taj protest je isključivo verbalni a ne nikako nasilje. Je li tako bilo ili ne?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa jesu vršili neko nasilje?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Oni su u manjini bili, nasilje nisu mogli da primenjuju, ali vi se sećate transporta i vozova koji su bili organizovani sa Kosova i dolazaka u Beograd radi vršenja pritiska da se ...

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da se zaštite.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Znači da se drugačije definišu odnosi i položaj Srba na Kosovu. Znači, vršena je manipulacija sa ljudima i traženo rešenje u Beogradu. I sad, ako bi se vraćali 12 godina u nazad, verovatno da bi Srbi poželeli onakvo stanje kakvo je bilo 1990. godine a ne kako je sada.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Vi znate ko je rasturio Jugoslaviju i ko je okupirao Kosovo.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne znam na koju Jugoslaviju mislite, ima više Jugoslavija.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa i onu Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju a i ...

SUDIJA MEJ: Samo trenutak. Sada prelazimo na opštu raspravu. Da li imate drugih pitanja o aktivnostima Srba na Kosovu? To je bila tema.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da povežem neke stvari. Da li je tačno da je, posle Kosova, najveći broj Srba pre izbijanja sukoba u bivšoj SFRJ upravo usled različitih pritisaka napuštao teritoriju Bosne i Hercegovine, pre izbijanja?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: U Bosni i Hercegovini?

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: I teritoriju Hrvatske. Da li znate koliko je pre izbijanja sukoba bilo srpskih izbeglica iz Hrvatske u Srbiji, na primer? Da li ste imali o tome podatke?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: To su različiti vremenski periodi. Ja znam za broj pripadnika JNA koji su sa porodicama napustili prostor Slovenije i Hrvatske, to je bilo negde oko 18.500 ljudi, a negde oko 5.000 porodica. A stoji činjenica da gde god je dolazilo do krizne situacije ili do početka rata, da je migracija stanovništva pratila tu pojavu, i ne samo Srba nego su iz Bosne i Hercegovine bežali i Muslimani i Hrvati koji nisu hteli da učestvuju u tim događajima. Ta migracija, da je tako nazovem, je naročito karakteristična od februara, marta 1992. godine, nakon postavljanja prvih barikada u Sarajevu posle ubistva Gardaševića na srpskoj svadbi.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Šta se desilo na toj, je li to bilo prvo ubistvo?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: To se obično tretira kao prvo ubistvo. Međutim, pre toga već smo navodili da su ubijani oficiri, mlađi oficiri, podoficiri JNA. Znači, ubijen je Čeh Vojko kod Lištice, još u avgustu 1991. godine, zatim je ubijen zastavnik Mihailović u selu Sapna, između Tuzle i Zvornika. Međutim, to se ne računa kao da su žrtve nastale i govori se uvek o Gardaševiću kao prvoj žrtvi u Bosni i Hercegovini.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Civilnoj, civilnoj.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nije nikad naglašavano civilnoj nego prvi Srbin koji je ubijen govoreno je da je Gardašević, a zastavnik Mihailović je bio isto Srbin. Znači, ta ubistva su krenula od avgusta meseca na području zapadne Hercegovine pa onda preko ovog drugog slučaja u Tuzli, pa je onda ubijen poručnik Albanac, isto u okolini Tuzle, kod skladišta Ljubača između Tuzle i Živinica. Dakle, bilo je vojnih lica koji su pre toga bili žrtve, ali ubistvo Gardaševića je izazvalo blokiranje Sarajeva koje su organizovali iz SDS, ali i drugih odmah stranaka, i SDA i HDZ. Bilo je 19 barikada 01. marta, 12 barikada su držali Srbi, četiri su držali Muslimani i tri su držali Hrvati. I tada je MUP Bosne i Hercegovine i JNA jednom, ovaj, zajedničkom akcijom rasturili su te barikade i smirilo se Sarajevo tog 01. marta.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, da li se može ceniti, generale, da se upravo u tom jednom nizu godina, da je došlo do eksplozije muslimanskog fundamentalizma koji je svoju oštricu usmerio pre svega prema Srbima?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Znate kako, to su jako globalne ocene, ja više volim da baratam činjenicama. Ja mogu da govorim o povampirenju nacionalističkih strasti u svim nacionalnim sredinama koje, umesto da budu zaustavljene jednom organizovanom političkom akcijom svih faktora koji su mogli to da učine, objektivno se išlo na raspirivanje, uvek sa optuživanjem drugog naroda za nešto što se čini, a svoj narod je, po tumačenju tih lidera, žrtva. I vi ste učestvovali na onim sastancima takozvanog putujućeg cirkusa i Predsedništva koje se, Predsedništva Jugoslavije koje se sastajalo sa pokušajem da se dođe do mira, ali na žalost, to je bio uzaludan pokušaj.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li je vama poznato da je upravo to raspirivanje i konfrontiranje jednih sa drugima, to podsticanje islamskog fundamentalizma, podsticanje ideja iz Drugog svetskog rata bio deo zamisli i ...

SUDIJA MEJ: Ne, ne možete. Uopšte niste slušali njegov odgovor. Odgovor je bio sasvim jasan, rekao je da ne želi da se bavi stvarima na takav način. Prema tome, pokušati stavljati svedoku reči u usta nije propisan način unakrsnog ispitivanja. U svakom slučaju, sada idemo na pauzu od 20 minuta.

(pauza)

SUDIJA MEJ: Izvolite, gospodine Miloševiću.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pre nego što nastavim sa pitanjima gde sam stao, pošto smo rekli da će general pročitati ovaj dokument koji nosi naziv ''Teze za izlaganje načelnika Uprave bezbednosti u Generalštabu 05. avgusta 1991. godine'', jeste li uspeli da pročitate? [ vidi detaljnije]
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jesam, jesam.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Samo mi kratko odgovorite, da li to što je tu u tim tezama navedeno je sporno ili nije?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Prvo je sporno što to nije referisanje u Generalštabu kako je rečeno i gore što je napisano u tekstu, štabu Vrhovne komande. Ovo je mesečno referisanje u Operativnom centru Generalštaba i na taj, na to referisanje retko kada ide načelnik Uprave bezbednosti, ide neko od načelnika odeljenja u Upravi bezbednosti, prvog ili drugog odeljenja. Sporan je dakle materijal koji je neki od referenata pripremao za svog načelnika koji ide da referiše i to je dosta paušalna priprema. Ja sam siguran da ni taj načelnik nije ovo izlagao na ovakav način. Znači, ima spornih delova. Ima konstatacija koje čak nikako ne bi smele ni da se kažu, kao na primer na trećoj strani, najava dolaska mirovnih snaga Evrope u Jugoslaviju bez oštrog protesta saveznih organa, čak i saveznog sekretara za narodnu odbranu, pa u zagradi rečeno ''U svojim intervjuima savezni sekretar za narodnu odbranu više puta je isticao da će svaki prelazak jugoslovenske granice stranih trupa u bilo kom svojstvu...'' i tako dalje. Znači, apsolutno je u suprotnosti sa odnosima u Generalštabu i sa autoritetom koji je imao general Kadijević, da bi bilo ko od starešina izneo ovakvu ocenu, da kritikuje svog saveznog sekretara. Znači, to je, ja ne tvrdim da ovo nije autentičan materijal, ne mogu da kažem da je to montirani materijal, ali u svakom slučaju, to je viđenje nekog od referenata šta njegov načelnik treba da referiše. Tu se, znači deo koji se odnosi šta je tačno, po mome ocene koje su tačne, to je na trećoj stranici, ovo što kaže stanje u Hrvatskoj.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: To sam vam i citirao.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da. Te ocene stoje. Ne stoji apsolutno na četvrtoj stranici ovakva ocena da je neko mogao to, bilo ko odgovoran iz Uprave reći ''Ovim načinom'', znači citiram: ''Ovim načinom vrhovništvo Hrvatske kali svoje jurišnike, a istovremeno nastavlja sa uvozom velikih količina raznovrsnog kvalitetnog oružja kojim se neće libiti da tuče sve objekte JNA, uključujući i zgradu SSNO''. Meni, ja nemam drugi komentar nego da kažem da mi je ovo smešno, ovakva konstatacija jer prvo, tada i nema uvoza oružja, u tom periodu kanali su bili presečeni uglavnom a nikako da imaju oružje da iz Zagreba gađaju Beograd. Tačno je ovo u sledećem pasusu da postoje haubička oružja 122 i 152 milimetara, ali je tačno da su radili na nabavci protivoklopnih i protivavionskih raketa. To su bili ''stingeri'' i druge rakete. Tačan je i sledeći ceo ovaj pasus, da ne ulazimo u detalje, da gubimo, na petoj stranici, pretposlednji pasus koji govori o paravojnom organizovanju na Kosovu i Metohiji je završen sa ''da se u ovoj Pokrajini nalazi oko 400.000 neraspoređenih vojnih obveznika'' i tako dalje i tako dalje, i da izrađuju protivtenkovske prepreke, ja se tog podatka ne sećam, da je takav podatak postojao. Sadržaji na šestoj stranici su tačni, i naročito ovaj treći deo oko stanja u JNA mislim da odgovara. Dakle, časni Sude, ovo je neka radna verzija nekog od referenata u Upravi bezbednosti za referisanje u operativnom centru Generalštaba a ne saveznom sekretaru ili štabu Vrhovne komande. I ja zbog toga, znači ja sam siguran da na tom referisanju nisam bio jer kao načelnik Uprave retka je prilika bila da idem u Operativni centar Generalštaba na referisanje jer sam ja bio potčinjen saveznom sekretaru.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, ja mislim da je ovo dovoljno, ali nije sporno, dakle, da ovo što sam vam citirao o mučkim napadima na jedinice JNA od strane MUP-a i Zbora narodne garde i tako dalje, kao pojavi koja je duže trajala, da to predstavlja u smislu materijalne istine ono što i vi možete da potvrdite, bez obzira da li je ovo vaše lično izlaganje ili izlaganje nekog od vama potčinjenih oficira?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa nismo u terminologiji vojnoj ni u Upravi bezbednosti upotrebljavali te izraze ''mučki napadi''. U to vreme, JNA je legitimna sila Savezne Federativne Republike Jugoslavije i svaki napad na nju je u stvari mučki, nema potrebe da se to naglašava, to je pridev jedan koji nije bio uobičajen u terminologiji u Upravi. Znači radi se o napadima na JNA i dovoljno je to reći, da li su mučki ne znam ...

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Sami ste rekli, svaki napad je mučki kad je reč o ...
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste, kad se radi o legitimnoj sili.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, da se vratimo tamo gde smo stali. Govorili smo o toj aktivnosti u Bosni, na Kosovu radi razbijanja Jugoslavije, o terorizmu, o 1999. godini i postojanju terorističke organizacije, sukobima sa vojskom, policijom i tako dalje. Da li je tačno, dakle, po vašoj oceni i onome što se događalo i podacima kojima ste raspolagali, da su u stvari napadi NATO na Kosovu bili otvorena podrška albanskim teroristima u borbi protiv Jugoslavije i protiv legalnih vlasti Republike Srbije?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Opet se radi o tim krupnim globalnim ocenama, da li su bili podrška. Sigurno je da su te snage iskoristile to kao svoju podršku, ali da li je to bilo cela agresija, da je sračunata da se njima pomogne ili da se prekinu sukobi na Kosovu, znači ja ne mogu da dajem ...

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, da li je pre agresije NATO bilo nekakvog velikog bežanja sa Kosova ili pomeranja stanovništva?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne znam za to, pretpostavljam da nije, ali ne znam.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A recite mi, da li je tačno da su u pojedinim medijima i pojedini navodni nosioci javne reči u Jugoslaviji u toku rata i posle njega pisali o monstruoznim zločinima koje je navodno Vojska Jugoslavije počinila na Kosovu i da je u stvari upravo vaša služba proveravala tačnost i meru u kojoj se to dešavalo, da li se radi o istinitim pisanjima ili konstruisanju i senzacionalističkim člancima?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja mogu da govorim samo o jednom slučaju novinara iz Kraljeva koji je dao stranim medijima jedan članak u kojem je navedeno, navedeni su stravični zločini koje su navodno počinili pripadnici Vojske Jugoslavije, kao na primer jedan slučaj pucanja iz protivavionskog mitraljeza u glavu deteta koje je udaljeno nekoliko metara. Ispitivan je taj, ispitivani su svi ti navodi i on nije mogao u toku tog ispitivanja da navede ni jedan konkretan podatak koji bi ukazivao da se nešto tako i događalo. Izgovarao se da je to čuo u raznim kafanama od bivših rezervista koji su prepričavali te događaje, ali i našim proverama na terenu i svemu onome što smo poznavali, ništa od toga nije moglo da potvrdi pisanje tog novinara. I on je suđen u vojnom sudu u Nišu za, ja mislim, dela širenja raznih glasina i toga. Znači ja znam za taj slučaj koji smo proveravali i iz tog slučaja nije bilo ništa tačno, a on se pravdao nasedanjem na nekakve priče a nije mogao čak ni da navede lica od kojih je to čuo.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, recite mi generale, da li vas je pre nego što ste davali izjavu istražiteljima nekoliko puta na vaš kućni broj pozivala Nataša Kandić iz takozvanog Fonda za humanitarno pravo?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nije nekoliko puta, ja mislim da je jedanput ili najviše dva puta. Ja sam sa njom imao, znači sa njom sam učestvovao u intervjuu na Studiju B, televizijskom, gde je govoreno bilo, obeležavana je godišnjica stradanja u Srebrenici i onda je ona iza toga nastojala da dođe do saznanja šta se događalo na Kosovu i inače koja ja saznanja imam. Ja sam odbio i rekao sam da to što znam postoje organi kojima ću to i reći, mislio sam na upravo ovaj Sud ovde i odbio sam razgovor sa njome i nije bilo niti dosađivanja niti naknadnih pozivanja.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, a je li to osoba koja je u jugoslovensku i svetsku javnost plasirala inicijalno onu informaciju o nekakvoj akciji ''Potkovica'' koja je navodno imala za cilj sistematsko proterivanje Albanaca sa Kosova?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne znam to ja, nisam upoznat sa time.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A jeste čuli sa plasiranje te priče o operaciji ''Potkovica'' kojom je trebalo da se isteraju Albanci sa Kosova?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pitan sam i u ispitivanju da li znam za taj izraz, ja sam rekao da ne znam i zaista ne znam.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro. Da li vam je uopšte poznato bilo šta što bi ukazivalo na postojanje nekog plana, na bilo kom nivou u lancu komandovanja, da se isteraju Albanci sa Kosova?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja iz aktivnosti, dok sam bio u Generalštabu, ne znam da takav plan postoji, ali stoji činjenica da je veliki broj napustio taj prostor i ja mislim da sam u prvom delu svedočenja iznosio šta sam video kako izgleda taj prostor Kosova kad sam došao dole, da je uglavnom izuzev urbanih, većih urbanih sredina sve bilo drugo pusto. Pod kojim su okolnostima izašli, ja ne znam. Pretpostavljam da je jedan deo išao i bežeći od rata, ali na osnovu primera koje sam iznosio za neka mesta, očigledno da je bilo i posledica postupanja pojedinih grupa na tom području.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li znate da navedete ime i jednog, i jedne jedinice ili i jednog komandira ili komandanta u vojsci koji je u tom smislu postupao ili u tom pravcu izdao bilo kakvo naređenje da se isteruju Albanci?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja za tako ne znam a kada bih znao, sigurno bi bio suđen.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dakle, bio bi suđen?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Bi.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Vi ste za vreme agresije NATO 1999. godine bili na jednom od najviših mesta u vojnoj bezbednosti. Da li ja, da li je moja pretpostavka tačna da vi niste dobijali svakodnevne izveštaje iz svake armije, s obzirom na činjenicu da su komunikacije bile često u prekidu i da je bilo zastoja u informisanju?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Tačno je da nismo iz svake potčinjene grupacije od organa bezbednosti dobijali svaki dan izveštaj.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: To vas pitam.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ali izveštaj smo dobijali svaki dan, ali ne od svake grupacije.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li je onda bilo moguće da čak ni načelnik štaba Vrhovne komande nema priliv svih informacija o svemu što se dogodilo na Kosovu u toku dana, s obzirom da je Kosovo bilo najugroženije u napadima NATO?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Načelnik Generalštaba nije mogao da ima podatke o svemu što se događalo na Kosovu jer je njegov nivo takav da i ne mora da zna za sve detalje, ali on je svaki dan dobijao dnevni operativni izveštaj jer je, elektronskim vezama potčinjene komande su dostavljale operativnom centru Generalštaba svoje dnevne operativne izveštaje. To su kratki sumarni podaci o stanju na ratištu i svaki dan je imao izveštaj, dnevni izveštaj operativnog centra. Samo je pitanje obima i sadržaja šta taj izveštaj obuhvata.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, vrlo dobro. Vi ste govorili ovde o zajedničkoj komandi na Kosovu u toku 1999. godine. Je li tačno da su ti sastanci bili isključivo koordinacija rada nadležnih državnih organa na toj teritoriji, a ne neka u smislu komandovanja institucija koja na bilo kakav način ugrožava redovni lanac komandovanja u Vojsci i Ministarstvu unutrašnjih poslova?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Prvo ja sam bio samo na jednom takvom sastanku koji je relativno kratko trajao i ja sam ga opisao kako je protekao. [ vidi detaljnije - sledeće pominjanje] Iznosio sam takođe i mišljenje načelnika Generalštaba ko se više informiše, znači koga više informiše njegov potčinjeni, da li zajedničku komandu ili njega. Znači da to sada ne ponavljam jer ja mislim da je to bilo na privatnoj sednici.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro molim vas, 'ajmo da se oko ovoga razumemo, ovo nije za privatnu sednicu. Kosovo je bilo tada i teško bombardovano, kao što znate 40% ukupnog bombardovanja je bilo koncentrisano samo na teritoriju Kosova koje je 10% teritorije Srbije. Je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne znam za taj procenat.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li je sporno da su problemi koji su postojali na Kosovu imali i svoj naravno vojni aspekt, i bezbednosni aspekt, i politički aspekt, i unutrašnje politički i međunarodno politički, i ekonomski aspekt, i socijalni aspekt i velike probleme, od snabdevanja do zdravstva? I niz drugih stvari, znači jedan kompleksan složen problem koji se ne može svesti samo na pitanje jedinica, ratnih dejstava već uopšte života građana koji su stanovnici Kosova i Metohije, u jednoj situaciji rata, svakodnevnog, danonoćnog bombardovanja i dejstvovanja terorističkih grupacija? Je li to tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Svaki rat nameće brojne probleme na teritoriji, ne samo na Kosovu nego i ratovi koji su vođeni na drugim prostorima. Znači u osnovi je tačno da se javlja masa problema.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro. Šta ima logičnije nego da zbog toga što su veliki problemi koncentrisani na Kosovu, da tamo na licu mesta bude detaširan neko iz savezne Vlade, to je potpredsednik savezne Vlade Nikola Šainović (sledeće pominjanje), neko iz republičke Vlade, to je Zoran Anđelković, član republičke Vlade i istovremeno predsednik Privremenog izvršnog veća i da oni, u komunikaciji sa svim faktorima političkim, vojnim, policijskim i drugim, se obaveštavaju o celini stvari i zajedno sa drugima učestvuju u koordinaciji tih aktivnosti koje treba da olakšaju život građanima s jedne strane, a sa druge strane da omoguće efikasnu odbranu i od agresora i od terorista. Je li tako ili nije?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja mislim da nije. Zbog toga, kada bi bio problem samo tog informisanja ovih državnih struktura o stanju na teritoriji iz ugla vojno-političke situacije, to bi moglo da se vrši i putem papira, informacija. I drugo, što to nije imalo, taj sastanak na kome sam ja bio nije imao karakter da se raspravlja o stanju na teritoriji sa ovog aspekta o kojem vi govorite. Na tom sastanku je izvršeno informisanje o vojnim aktivnostima koje su bile, o aktivnostima MUP-a u prethodnom danu i dogovorene borbene aktivnosti za sutrašnji dan. Dakle, tu se radi praktično o onome što to čini jednu komandu i nije sporno da treba neko da izvrši koordinaciju između dejstava snaga Vojske Jugoslavije i snaga MUP-a, jer mi smo u ranijem periodu, po koncepciji opštenarodne odbrane, imali takozvane komitete za opštenarodnu odbranu i društvenu samozaštitu koji su imali sličan heterogeni sastavi i državne organe koji su koordinirali te aktivnosti. Međutim, ovde se ipak radi o jednom izmeštenom mestu komandovanja jer je sve ovo moglo da se razrešava i na nivou Generalštaba.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa zar nije razrešavano na nivou Generalštaba ono što je u lancu komandovanja vojske ili u lancu komandovanja policije u Ministarstvu unutrašnjih poslova? Da li je, da li vi tvrdite da je na neki način bio presečen jedinstven lanac komandovanja i jednostarešinstvo u Vojsci Jugoslavije time što su se vršile te koordinacione aktivnosti na Kosovu?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja bih rekao da je ispravnije reći da se komandant Treće armije u stvari nalazio u jednom sendviču, u komandnom smislu, između Generalštaba kojem je potčinjen i Zajedničke komande kojoj referiše. I zbog toga iz onih dokumenata koja su mi ovde pokazivana, on daje savete na bazi stava Zajedničke komande, daje savete svom pretpostavljenom da treba da izmene svoju naredbu kojom je regulisan način upotrebe da bi se primenio onaj, ona odluka koja je doneta na Zajedničkoj komandi. Znači, to je jedna neprirodna stvar u lancu komandovanja koja postoji.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa zašto je neprirodno da neko ko je na nižem nivou komandovanja, vrlo visokom ali na nižem, ali bliže problemima, sugerira višoj komandi i traži odobrenje da nešto uradi drugačije zato što to smatra primerenijim samoj situaciji na terenu? Zar to nije uobičajeno, da podređeni može imati inicijativu ali uvek izvršava naredbu više komande?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Po vojnim propisima, mlađi je čak dužan da pre nego što se donese rešenje i da odluka, da sugeriše pretpostavljenoj komandi ili pretpostavljenom starešini svoje mišljenje o nečemu.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa šta drugo radi?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ali kada to naređenje jednom dođe, a to je naređenje koje je došlo bilo iz Generalštaba, onda po njemu više nema predlaganja niti diskutovanja.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Šta ako se promeni, promene okolnosti pa smatra da nešto treba promeniti pa sugerira opet, ne kaže ''neću da izvršim'', nego ''sugeriram vam da prilagodite to i to jer su se okolnosti promenile''? Šta ako se to desi?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Problem je što je te okolnosti promenila Zajednička komanda.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa valjda nije Zajednička komanda promenila okolnosti nego su okolnosti materijalnog stanja na terenu mogle da se promene. I u čemu se redi u stvari, šta je to što je predložio Pavković (sledeće pominjanje) načelniku štaba Vrhovne komande što nije bilo u skladu sa naređenjem? Precizirajte to.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa morao bih da se vratimo na taj dokumenat da ga analiziramo, ali nema ni tog početnog dokumenta na koji general Pavković stavlja sugestiju, da zbog stava Zajedničke komande treba korigovati raniju odluku.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: O čemu onda govorimo?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Znači govorimo oko toga da je u stvari komandant Treće armije bio između dve komande i kada o tome raspravljamo, onda može da se postavi pitanje zašto na sastanku te Zajedničke komande on nije intervenisao zbog nesprovođenja naredbe o prepotčinjavanja snaga MUP-a na Kosovu jer je to mesto gde je trebalo da se razreši prepotčinjavanje.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A zašto bi intervenisao ako je prepotčinjavanje izvršeno? Da li smo mi, generale, samo da se razjasnimo oko nečega, da li smo precizirali o čemu se radi? Naredba je bila da se jedinice MUP-a u zoni borbenih dejstava, dok traju borbena dejstva, prepotčinjavaju komandama vojske jer ne sme da dođe do, i to je uobičajena praksa. Znači dok traju borbena dejstva u zoni odgovornosti određene vojne jedinice, jedinice MUP-a koje se nalaze na toj teritoriji prepotčinjavaju se komandi te vojne jedinice, bez obzira da li se radi o brigadi, korpusu ili bilo kome drugom, dok traju borbena dejstva. One se ne prepotčinjavaju kao MUP, ne prepotčinjavaju se u izdavanju ličnih karata, pasoša, kriminalističkoj onoj redovnoj aktivnosti, saobraćajnoj i tako dalje, već jedinice koje se nalaze u zoni borbenih dejstava vojne komande koja odgovara za ta borbena dejstva se prepotčinjavaju tome. I to je sve. Je li tako ili nije, generale?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nije, ovaj, tako je sad ...

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Hoćete da kažete da nisu jedinice MUP-a na Kosovu u zoni borbenih dejstava, na primer brigade ili korpusi bile prepotčinjene vojnoj komandi?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da, to stoji u intervenciji generala Pavkovića. Meni se čini da je to negde iz kraja maja 1999. godine, gde upravo opisuje to stanje načelniku Generalštaba i njemu se žali da ne može, znači da prepotčinjavanje nije izvršeno zbog toga što iz MUP-a Srbije takvo naređenje potčinjenim sastavima nije ni došlo. I zbog toga je onda general Ojdanić kod vas intervenisao i požalio se na to stanje, i po onome što je meni rekao da ste mu vi odgovorili, da ta naredba i nije izdata radi problema saradnje MUP-a i Vojske na Kosovu nego da je više dato radi problema sa MUP-om u Crnoj Gori.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Šta to znači, da vi tvrdite da MUP i Vojska nisu adekvatno sarađivali u skladu sa naredbom mojom, odnosno Vrhovne komande da se sastavi MUP-a prepotčinjavaju za vreme borbenih dejstava, u zoni borbenih dejstava komandama Vojske Jugoslavije?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja sam jasno rekao šta stoji u intervenciji generala Pavkovića prema generalu Ojdaniću.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, to ćemo raspraviti onda kada budemo ...
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Znači ima u tom dokumentu i to je jasno.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Tu je general Ojdanić, pa on je bar dostupan. Nije mi poznato da je on imao takav problem, naprotiv, shvatao sam da sasvim dobro sarađuju dole na terenu a on lično nije imao taj problem.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa nije bila ta saradnja dobra jer ste i sami rekli da se moramo sastati, 17. maja je rekao da se sami moramo sastati da rešimo probleme saradnje.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pošto ste izneli da jedni na druge prebacujete probleme, ja sam vam rekao da morate da razrešite i da je takva vrsta rada ravna sabotaži. I da vi svi morate da radite za državu i da je to vaša dužnost, a ne da međusobno se sukobljavate.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: To je tačno.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Molim lepo, mislim to je nešto što je nesporno.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Tačno ste taj deo rekli.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Molim vas da vas pitam dalje ...
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Dozvolite samo da odgovorim. Ali, do 09. jula se nije mogao upriličiti sastanak koji ste vi naredili da održimo sa Službom državne bezbednosti, dakle od 17. maja do 19. jula načelnik Resora državne bezbednosti je bio nedostupan načelniku Uprave bezbednosti Vojske Jugoslavije i tekna intervenciju generala Ojdanića je došlo do tog sastanka 09. jula. Dakle, problemi su postojali.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A jesam li ja vama naredio tada na tom sastanku da, ako bude problem, da ja lično budem izvešten?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja ne znam da li vas je neko izveštavao.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A na intervenciju generala Ojdanića je održan sastanak?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da, 09. jula.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Znači kad je intervenisao, onda je sastanak održan. Nije moralo da dođe do mene da bi sastanak bio održan.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Znači morao je intervenisati načelnik Generalštaba, a to nije njegov nivo, načelnik Resora državne bezbednosti u Srbiji.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Slažem se, slažem se ali je sastanak na njegovu intervenciju održan. Molim vas da mi odgovorite da li je mogao general Pavković kao komandant Treće armije, bez obzira što vi nećete da uvažite da je ovo neka vrsta koordinacije, da li je mogao da postupi bilo kako mimo naređenja štaba Vrhovne komande? Da li je mogao da donese bilo kakvu odluku, 'ajde da pretpostavimo da on eto sedi na toj koordinaciji koju vi zovete Zajednička komanda, da donese bilo kakvu odluku mimo ovlašćenja i mimo okvira naređenja koja ima od štaba Vrhovne komande? I da li je doneo bilo kakvu odluku mimo okvira, direktive štaba Vrhovne komande, pod uticajem eto te Zajedničke komande i tog Šainovića za koga kažete da je on izdavao naređenja?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne znam za to, ja nisam u tome učestvovao tako da ne mogu da odgovorim na to pitanje.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dakle ne znate da li je doneo bilo kakvu odluku koja bi odudarala od neprekinute linije komandovanja, od Vrhovne komande do dole?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne znam, nisam pratio rad komande.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa dobro, je li vam poznato da je Šainović bio potpredsednik savezne Vlade?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: I da je zadužen bio od strane savezne Vlade da prisustvuje stalno na Kosovu? Da li je logično da se potpredsednik savezne Vlade sastaje sa komandantom Treće armije, sa komandantom Prištinskog korpusa, sa komandantom policije na Kosovu, sa predsednikom Privremenog izvršnog veća, sa drugim političkim ličnostima tu? Da li vam je to logično i normalno?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Logično je.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li vam je poznato da je to izvršno veće, Privremeno izvršno veće Kosova i Metohije bilo sastavljeno od Srba, Albanaca, Roma, Turaka, Muslimana, Egipćana, dakle od svih nacionalnosti, čak da su Srbi bili u manjini u tom izvršnom veću, da su rešavali sva pitanja, od socijalnih, pitanja snabdevanja, pitanja izbeglica, snabdevanja električnom energijom, zdravstvenih problema ...

SUDIJA MEJ – PITANJE: Sada se udaljavate od teme i nemoguće je svedoku da odgovori na ovako opširno pitanje. Prvo pitanje ticalo se Privremenog izvršnog veća i njegovog sastava. Da li znate koji je bio sastav tog tela?

SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja konkretno ne znam za taj sastav ali mi je prisutno da je ono bilo međunacionalno.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Višenacionalno, hoćete da kažete.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Višenacionalno zastupljeno.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A dobro, vi ste rekli Šainović je imao neka ovlašćenja. Evo vi ste bili na tom sastanku, [ vidi detaljnije] da li je on imao nešto na tom sastanku da odobri, da naredi, da bilo šta uradi? Sami ste rekli da je tu bila jedna neformalna atmosfera i da je svako izlagao iz svog domena šta ima i da su zajedno nastojali da vide o čemu se radi i šta je najpametnije da se uradi, svako u okviru svojih ovlašćenja. Pavković u okviru ovlašćenja koje ima naredbom od Vrhovne komande, Lukić u okviru ovlašćenja koje je imao od ministra unutrašnjih poslova, Šainović u okviru onoga što je imao od savezne Vlade, Anđelković u okviru onoga što ima kao predsednik Privremenog izvršnog veća i član republičke Vlade, svako u okviru svojih ovlašćenja? Je li to bilo vama jasno ili ne? Sami ste rekli bio je neformalan sastanak, niste, nije Šainović izdavao nikakve naredbe. I da li je Šainović uopšte mogao nešto da naredi Pavkoviću?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Znači mnogo opet ima pitanja. Prvo, rekao sam i činjenica je da je gospodin Šainović bio cenjen ili po funkciji koju ima kao podpredsednik savezne Vlade ili kao čovek koji je od vas poslat na Kosovo, da je imao nesporan autoritet najstarijeg na tom sastanku.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa zar nije on bio najstariji.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja govorim ...

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Potpredsednik savezne Vlade svakako je po funkciji najstariji tu.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Dozvolite, znači to je prva stvar. Druga, složio se sa time na kraju, njegova je reč bila zadnja kada je verifikovao da se upotrebe snage MUP-a u sledećem danu oko zaostalih terorističkih grupa u reonu Drenice. Znači on je kratko to dao, niko nije ustajao mirno da to primi kao naređenje, ali je njegova bila zadnja. I sledeće, sada ste sami već rekli da MUP na Kosovu nije bio potčinjen Vojsci Jugoslavije, komandantu Treće armije jer ste rekli da MUP valjda prima naređenja od, da snage MUP-a na Kosovu primaju naređenja od republičkog MUP-a iz Beograda, kao što komandant Treće armije prima naređenja od Generalštaba iz Beograda.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Generale, dajte da budemo korektni. Da li pravite razliku između toga što je normalni lanac koji je uspostavljen zakonom i činjenice da isto tako u skladu sa zakonom postoji naredba Vrhovne komande sa mojim odobrenjem, odnosno na moj zahtev, u kojoj kaže ''jedinice MUP-a u zoni odgovornosti borbenih dejstava jedinica Vojske Jugoslavije za vreme trajanja borbenih dejstava su prepotčinjene komandama Vojske Jugoslavije''? I da je to jedna najrazumnija moguća mera da ne bi došlo do međusobnih, čak ako hoćete da neko, jedan drugog ubije zbog toga što nema koordinacije i zbog toga što nema jedinstvene komande, zbog toga što se nema jedinstvena pozicija na terenu, zbog toga što se nema tačno podela zadatka šta ko radi i da je normalno ...

SUDIJA MEJ: Ne, ovo nije pitanje. Vi to što ste sada rekli morate izreći u formi pitanja kako bi svedok na to mogao odgovoriti a ne da vi držite govor.

SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Shvatio sam šta sam pitan. Znači, nije sporna opravdanost te naredbe koju ste vi dali, sporno je to što ta naredba linijom MUP-a nije spuštena na njihove potčinjene organe na Kosovu.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Zar nije dokaz upravo taj sastanak gde se oni dogovaraju međusobno šta će ko da radi, šta će vojska, šta će MUP i šta je, upravo da oni tu koordiniraju?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: U komandovanju nema koordiniranja nego se predlažu mere, a onda najstariji komandant vojni izdaje naređenja.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa zar nije Pavković tu najstariji vojni komandant i zar nema komandante u zoni borbenih dejstava kojima su prepotčinjene te jedinice MUP-a, tamo gde traju ta borbena dejstva?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa ja sam vam već rekao da se upravo taj general Pavković žalio načelniku Generalštaba, i to pismeno, da MUP nije potčinjen.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro. Dobro, mislim imamo ovde ko može to da objasni, pa bojim se da će da mi ode vreme u nadmudrivanju oko jedne stvari koja je toliko logična i jasna. Znate, u pravu ima, kaže lex specialis derogat lege generali, generalno postoje ti lanci tako a bila je moja posebna naredba da su oni prepotčinjeni. Znači, u zoni borbenih dejstava dok traju borbena dejstva oni su prepotčinjeni a za svoje osnovne funkcije svakako da nisu jer imaju mnogo drugih funkcija koje ...

SUDIJA MEJ: S pravom ste rekli da nećete ulaziti u debatu sa svedokom. Mislim da se zapravo radi o svađi. Molim vas da pređete na neku sledeću temu.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro. Hoćete da kažete da sam ja preko Šainovića želeo da kontrolišem Vojsku i MUP? Pa ako sam ja kontrolisao Vojsku i MUP kako kaže ova druga strana, šta će mi Šainović da preko njega kontrolišem?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nisam ...

SUDIJA MEJ: Možete li odgovoriti na to pitanje, generale Vasiljeviću? Možda je to nešto o čemu ćemo mi morati da odlučimo na kraju suđenja. Ako vi možete nešto dodati, molim vas da to učinite.

SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja nisam tvrdio da ste vi preko Šainovića komandovali direktno sa Trećom armijom, znači to ja nisam tvrdio u obliku kako vi kažete. Ja sam rekao da ste praktično imali snagu i moć i da je Šainović imao svoj autoritet upravo zahvaljujući vašoj funkciji koju ste obavljali, da je dole delovao kao čovek po čijim se stavovima na kraju i postupalo, i da je time komandant Treće armije nekada bio dovođen u situaciju da mora da predlaže Generalštabu da promeni odluke koje je pre toga doneo. I opet ćemo se vratiti da gubimo vreme ...

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Bolje da ne gubimo vreme, da pređemo na sledeću temu jer mislim da je ovo potpuno jasno. Molim vas, pominjali ste ranije ubačenog, grupu francuske obaveštajne službe Jugoslava Petrušića zvanog Dominik i nekog Orašanina. Je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ovde u toku svedočenja nisam. U toku ispitivanja jesam.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ja sam video u toku ispitivanja. I nazvali ste to Deseti diverzantski odred i ''Pauk'' i tako dalje. Je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne, nisam to nazvao i pojasnio sam da to nije Deseti diverzantski odred nego da su neki pojedinci iz Desetog diverzantskog odreda bili u sastavu te grupe. To je prva stvar. A Deseti diverzantski odred, koliko je meni poznato, bio je odred iz Vojske Republike Srpske.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A dobro, ovo vas i pitam zato generale. Da li je sporno da je ta grupa bila pod kontrolom francuske službe?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: To se pokušavalo dokazivati kasnije i kroz aferu koja je ispala pod nazivom ''Pauk'', oko koje ste vi i bili informisani. Činjenica je da je Jugoslav Petrušić bio pripadnik francuske obaveštajne službe, francuske službe DST-a.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dakle, to nije sporno?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: To nije sporno, ali je sporno izvlačiti zaključak da je on po zadatku te službe formirao grupu i otišao na Kosovo. On je sa Orašaninom bio pritvoren mesec dana u vojnom pritvoru. A tvrdnje su bile da upravo je francuska služba poslala tu grupu u Jugoslaviju, te podatke vam je 06. maja dao Resor državne bezbednosti Srbije. Oni u toku naše istrage nikada nisu potvrđeni. U saglasnosti sa Resorom državne bezbednosti doneta je odluka da se ta lica proteraju iz Jugoslavije, oni koji nisu državljani SRJ, a onda nekoliko dana iza toga ponovo ih hapsi Služba državne bezbednosti i ide sa ovim kvalifikacijama i da su čak pripremali atentat na vas.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa je li to bilo tačno ili nije?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Po onome što mi znamo, nije bilo tačno niti je u sudskom postupku kasnije to potvrđeno.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa dobro, zar nisu oni bili u zatvoru i pušteni tek naknadno, od ovih novih vlasti? Je li to tako ili nije?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne. Nije. Oni su bili u vojnom pritvoru 30 dana. Materijal je nakon prethodne istrage dat vojnom tužilaštvu i ono je iznelo mišljenje da tu nema elemenata krivične odgovornosti. O tome je obavešten Resor državne bezbednosti. Oni su se složili isto sa tim ocenama, da bi smo nekoliko dana kasnije mi iz novina saznali da su uhapšeni, da su pripremali atentat na vas, da je to bila grupa koju je poslala francuska služba. I time se verovatno hteo stvoriti utisak, i kod vas i u javnosti, da vojna služba nije bila sposobna da taj slučaj dovede do kraja nego eto, vas je spasila Služba državne bezbednosti.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Znači hteli su kod mene da stvore lažni utisak, i kod javnosti da stvore lažni utisak. A to nije bilo ništa tačno, je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Neka se dozvoli da je ovo moj utisak koji ja iznosim, koji su utisak kod vas hteli da stvore, a tvrdim da od toga ništa nije bilo tačno, izuzev da je Jugoslav Petrušić bio pripadnik francuske službe i koji je dobio odsustvo da bi se uključio u dejstva na Kosovu.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Znači, francuska služba daje ovako velikodušno odsustvo svom pukovniku da ide da se uključi u dejstva na Kosovu?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: On, koliko znamo, nije bio pukovnik.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Tako su ga zvali, koliko se ja sećam.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da, zvali su se mnogi ali različitim nazivima, ja ne znam za to.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A dobro, da li je to ta ista grupa koja je učestvovala u onom zločinu oko Srebrenice?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja to ne znam.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Nemate nikakva saznanja o tome?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nikakva saznanja nemam o tome.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, onda to neću da vas pitam dalje. A dobro, kad govorite o odlasku Albanaca sa Kosova, da li je tačno da su brojne i velike albanske porodice napuštale Kosovo zajedno i sa onim svojim članovima koji su bili pripadnici UČK, kad su se ovi povlačili i bežali sa Kosova?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Bilo je takvih slučajeva. Nije bilo pravilo, ali je bilo takvih slučajeva.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A da li je tačno da je veliki broj pripadnika OVK nalazio način da pobegne upravo tako što bi se umešao u civilno stanovništvo koje je, organizovano od njihove strane, išlo da pređe granicu?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne mogu da govorim sada o ovom drugom delu, kada govorite da je to bilo organizovano da izađu jer ja sam govorio i o nekim slučajevima gde je to činjeno pod pritiskom. Ali sasvim je moguće da su pokušavali da se izvuku zajedno sa civilima koji su se povlačili.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A da li se sećate da je bila naredba da se čak ni na vrlo uočljivo vidljive pripadnike UČK ne sme otvarati vatra ako postoji opasnost da budu povređeni civili? Da li se sećate toga?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Sećam se.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A dobro, jedno opšte pitanje. Po vašem mišljenju, po vašoj oceni jer ste vi bili pretpostavljeni starešina, da li su oficiri bezbednosti Vojske Jugoslavije na Kosovu u vreme NATO agresije radili svoj posao u skladu sa propisima? Da li su nastojali da svaki počinjeni zločin istraže i učine da se otkriju njihovi počinioci?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Iz referisanja koja sam ja primio na Kosovu od možda čak i dvadesetak organa bezbednosti došli smo do zaključka da su organi bezbednosti profesionalno obavljali svoje zadatke, s tim da istraživanje okolnosti zločina nije posao organa bezbednosti. Tim poslom su se bavili nakon prijavljivanja slučajeva istražni organi i vojna tužilaštva, a ako bi ih ovi organi zaduživali da neke radnje urade po njihovom ovlašćenju, onda su te radnje i činili.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: U svakom slučaju, koliko sam shvatio vaš odgovor, mada je malo bio širi, vaša je ocena da su organi bezbednosti Vojske Jugoslavije na Kosovu 1999. godine savesno obavljali svoju dužnost.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Vi ste ovde naveli da je nakon mog izbora za predsednika SRJ Služba državne bezbednosti nekim aktom potčinjena direktno meni, i to Služba državne bezbednosti Srbije.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja, ako ćemo o tome raspravljati, molim privatnu sednicu.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ja se bojim da ćemo da izgubimo mnogo vremena jer samo vas pitam jeste li vi ikada videli taj akt i kako uopšte mislite da može biti moguće da jedan organ Republike Srbije ...

SUDIJA MEJ: Sada ćemo da pređemo na privatnu sednicu.

(privatna sednica)

sekretar: Časni Sude, na otvorenoj smo sednici.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Imam još samo kratko vreme na ovoj sednici, ja se nadam da će te mi dozvoliti sutra još neko, makar i najkraće vreme. Želim samo da vam pročitam i da tražim vaš komentar, pošto ste vi svedočili o tome da u Rakitju nije bio centar a ljudi to gledaju. Evo pročitaću vam ovo što sam dobio. Ne sugeriram vam ništa, samo tražim vaš komentar.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: A mogu li odmah da samo dam napomenu, dok ne pročitate?

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Kažite.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Vi ste tvrdili da je u Rakitju zatvor iz kojeg su puštani pripadnici ZNG. Ja sam upravo rekao da je centar za obuku bio u Rakitju.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Evo sad ću vam pročitati ovo, molim vas. ''Vojnik JNA Utrzan Marko, rođen 1971. godine, od oca Radovana i majke Vere, iz Kikinde, zarobljen je od pripadnika Zbora narodne garde septembra 1991. godine u vojnom objektu Prečac kod Zagreba, zajedno sa još dvadesetak njegovih drugova, vojnika JNA. Komandant njegove jedinice je bio izvesni kapetan Radulović. Pripadnici Zbora narodne garde odveli su ih u Rakitje, u raniji Centar za opštenarodnu odbranu, gde su ih najpre selekcionirali po nacionalnoj pripadnosti, tako što su izdvojili i pustili na slobodu Hrvate, Slovence, Albance i Muslimane dok su Srbe i Crnogorce zatvorili i izložili mučenju. Nakon višednevnog fizičkog mučenja Utrzan'', dakle taj vojnik Marko Utrzan, ''Utrzana su pripadnici Zbora narodne garde ubili vatrenim oružjem, pucajući mu u glavu. Njegov leš u zatvorenom limenom kovčegu isporučen je porodici 05. oktobra od strane JNA, kada je i sahranjen. Na zahtev porodice, sud je dozvolio ekshumaciju i obdukciju u kojoj su učestvovali patolozi sa VMA i vojno-istražni organi. Nakon ...''

SUDIJA MEJ – PITANJE: Samo trenutak. Već smo prešli van vremena koje nam stoji na raspolaganju. Samo trenutak. Generale, da li vi znate nešto o ovom konkretnom incidentu?

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ: Molim vas, samo da završim ovo. Nakon...

SUDIJA MEJ – PITANJE: Ne, ne. Drugačije ćemo to uraditi. Generale, da li znate nešto o ovom incidentu ili ne? Recite nam to.

SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne znam o ovom konkretnom incidentu, ali po načinu šta se događalo u to vreme sa pripadnicima JNA u Hrvatskoj, cenim da je verodostojno.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Molim vas samo da imate u vidu, gore navedene podatke saopštila je gospođa Lončarević Nana iz Beograda, njena se adresa daje i broj lične karte, inače rođena sestra majke Utrzan Marka, u saglasnost njegovih roditelja, nakon što je na televiziji prateći haški proces čula da Vasiljević osporava postojanje zatvora u Rakitju. Dakle, oni ...

SUDIJA MEJ: Ne, ovime se nećemo dalje baviti. Vreme je isteklo. Na to se možete vratiti sutra ujutro. Gospodine Miloševiću, razmotrili smo vaš zahtev da vam se dodeli više vremena. Daćemo vam, ukoliko želite, sutra prvu jutarnju sednicu do prve pauze, kako bi završili svoje unakrsno ispitivanje.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ: Dobro, gospodine Mej.

SUDIJA MEJ: Generale Vasiljeviću, molim vas lepo da se vratiti sutra ujutru ovamo kako biste završili vaše svedočenje u 9 sati. Sada možete ići. Mi imamo još nekoliko administrativnih pitanja koja trebamo rešiti. Dok svedok odlazi iz sudnice, želim da pomenem dve stvari koje želim izneti na dnevni red. To su čisto administrativne stvari u vezi sa svedocima po pravilu 92 bis. Pogledao sam izjave prvog dela svedoka, međutim, zaključio sam da, barem u mojoj fascikli, nedostaju dodaci koji idu uz izjave svedoka B-1732. Uz tu izjavu trebalo bi ići više dodataka, a ja imam samo dodatak broj 1, samo taj. Među tim dodacima je i beleška o sastanku sa gospodinom Miloševićem. Prema tome, molim da se to dostavi. Zatim, dodatak izjavi, postoji i dodatak izjave svedoka C-1150, dodatak nosi broj RMCM01. Možda se i to može pronaći.

TUŽILAC NAJS: Da, svakako, to ćemo pronaći. Izvinjavam se zbog problema. Imate li još nešto ili možemo na trenutak preći na zatvorenu sednicu?

SUDIJA MEJ: Da.

Utorak, 18. februar 2003. - Svedok general Aleksandar Vasiljević

Utorak, 18. februar 2003.
Svedok general Aleksandar Vasiljević
Otvorena sednica
Optuženi je pristupio sudu
Početak 09:05h

SUDIJA MEJ: Izvolite, gospodine Miloševiću.

UNAKRSNO ISPITIVANJE: OPTUŽENI MILOŠEVIĆ

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Generale, govorili ste o vojnoj liniji u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije, i koliko sam shvatio, vi tvrdite da je tom vojnom linijom rukovodio Radmilo Bogdanović.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ovo je za privatnu sednicu.

SUDIJA MEJ: Prevodioci su zamolili da ponovite odgovor koji ste dali, generale.

SVEDOK VASILJEVIĆ: O vojnoj liniji sam govorio na zatvorenoj sednici.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, sad smo verovatno na privatnoj ...

SUDIJA MEJ: Da, u redu, onda ćemo preći na privatnu sednicu.

(privatna sednica)

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: S obzirom na vašu funkciju, generale u Upravi bezbednosti ...

SUDIJA MEJ: Samo trenutak, čekajte da zvanično objavimo da je reč o javnoj sednici.

sekretar: Sada smo na javnoj sednici.

SUDIJA MEJ: Da, izvolite.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: S obzirom na vašu funkciju u Upravi bezbednosti, ja želim da iskoristim priliku vašeg svedočenja da mi potvrdite ili osporite neke stvari koje smo ovde čuli o navodnom, od navodnog pripadnika KOS-a, kako se on lično predstavio iako KOS predstavlja već prevaziđen izraz, Slobodana Lazarevića koji je ovde svedočio. Dakle, da li sam ja dobro zapisao da ste vi ovde pitani u vezi sa Lazarevićem, ja sam zapisao ono što ste vi rekli, ''apsolutno nepoznat'', ''kategorično tvrdim da nije bio pripadnik bezbednosti Vojske Jugoslavije, odnosno JNA''. Je li to tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li je moglo, generale, da se desi da vi kao načelnik Uprave bezbednosti ne znate nekog da je zaposlen u Upravi bezbednosti, ne znate neki organ bezbednosti, bar eto tog nivoa na kome se predstavlja Lazarević?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dakle, isključena je mogućnost da on ipak bude pripadnik KOS-a, kako kaže, a da vi to ne znate?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Apsolutno je isključena mogućnost.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Hvala vam lepo. E, molim vas, pominjan je Ajdinović (sledeće pominjanje), oficir bezbednosti. Da li je tačno da je apsolutna neistina i to da su 1991. godine u Vojniću organi KOS-a, Ajdinović pre svega, organizovali ubistvo dva brata Hrvata iz Švedske, braće Brajdić?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja nikakva saznanja nemam i lično ne mogu da poverujem da bi na tome bio angažovan bilo ko od aktivnih vojnih lica, a pogotovo pripadnik Vojne bezbednosti.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Je li Ajdinović bio pripadnik Vojne bezbednosti?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Bio je oficir bezbednosti.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Je li on bio dobar oficir ili je bio sklon kriminalu?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nije bio sklon kriminalu, bio je dobar oficir.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Bio je dobar oficir?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Imao je nekakvih svojih pogleda i problema, ali on nije bio sklon kriminalu i mogu da kažem u osnovi da je bio pošten oficir.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pošten čovek, pošten oficir. Dobro. Da li je moguće da on izvrši takvo delo a da vi ni na kakav način ne dobijete informaciju o tome?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja sam opisivao kako se vrši selekcija informacija po liniji, po vertikalnoj liniji organa bezbednosti. Znači mogla je da postoji mogućnost da se ta informacija na nivou organa bezbednosti Pete vojne oblasti selektira i meni se ne dostavi, ali da se nešto tako imalo na nivou Pete vojne oblasti, onda bi to bilo zaista prikrivanje, krivično delo prikrivanja takvog podatka. Znači, ko bi to radio, on bi bio u stvari saučesnik u takvom događaju. Ali, ja sam bio radoznao i da se raspitujem i kasnije, kad sam saznao prvi put za taj slučaj, kad sam ispitivan i došao sam do toga da to apsolutno nije pouzdana informacija.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa dobro, ovde je bilo objašnjavanja, upravo od strane tog vašeg navodnog člana KOS-a, pripadnika KOS-a, da je zločine počinila specijalna jedinica 21. korpusa pod komandom Ajdinovića i to između ostalog, ubistvo gradonačelnika Vrginmosta Obradovića, [ vidi detaljnije] dalje miniranje pruge Vrginmost-Glina i vodotornja u Glini. Da li išta znate o takvim stvarima i da li i malo može, da li ima zrnce istine u ovome što je iznosio ...

SUDIJA MEJ – PITANJE: Mi ćemo doneti odluku o tome da li je to istina ili ne. Svedok to ne može reći. On može da kaže da li nešto zna o tome, dakle on može da nam kaže nešto o svojim saznanjima. Da li ste vi, generale, znali bilo šta o ovim pitanjima?

SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja nisam znao i ne mogu da verujem da je Ajdinović bio komandant bilo kakve jedinice. Ja znam da je on do kraja 1991. godine, znači imam pouzdane podatke, bio u organima bezbednosti. Imao je radnih sukoba sa svojim načelnikom, radni sukob, i koliko znam, iza toga je izašao iz organa bezbednosti. Ali taj 21. korpus nije bio aktivan kad sam ja bio u vojsci, ja mislim da je to kasnija faza. A oko ubistva predsednika opštine Mitrovića, ja ne bi ovde iznosio, znači indikacije su bile da je to druga neka grupacija uradila, znači nikakve mogućnosti nema da je to uradio Ajdinović ili bilo ko od starešina iz bezbednosti. Zbog toga što je taj čovek bio komunističkog opredeljenja, znači Obradović, ja mislim da je po toj liniji i likvidiran, a moji organi bezbednosti su svi bili iz takvih porodica.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Recite mi, poznato vam je da je bila zaoštrena ideološka ta konfrontacija u Krajini, pa po ovome što vi kažete, da li je jasno da je upravo taj oficir koga ste sad pominjali mogao da bude konfrontiran samo sa onom drugom strujom na čijem je čelu bio Milan Babić, ne taj oficir nego taj gradonačelnik?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da, znači ne mogu ja sada da kažem sa tom strujom oko Milana Babića, više je struja tamo bilo, struja koje su išle iz Srbije, ovaj, uticaj iz Srbije.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ja sam vas pitao za Milana Babića.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja ne znam ...

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro. Ne znate, dakle, da idemo dalje. A recite mi, molim vas, šta znate o ubistvu prvog oficira bezbednosti ili kako vi profesionalno govorite prvog organa bezbednosti? Ja ovde imam podatak da je to bilo maja ili juna 1991. godine na putu Gorica-Zagreb, odnosno aerodrom Zagreb, Zagreb, da je to bio poručnik, da je bio pripadnik Službe bezbednosti i da je ubijen. Je li tačan ovaj podatak koji ja imam, generale?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Tačan je taj podatak mada iza toga ima poginulih organa bezbednosti u Sloveniji. On je ubijen na jednom punktu koji je u to vreme držala, držao MUP Hrvatske u okviru akcije koju su zvali ''Jež''. Znači, to je bilo 12 punktova u nekoliko pojasa oko Zagreba. I ja mislim da je on išao negde prema Sisku, ako se ne varam, da je krenuo bio službeno i nije poštovao proceduru i ubijen je.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Inače taj poručnik koga je ubio hrvatski MUP koji je bio pripadnik JNA i pripadnik Službe bezbednosti je bio Hrvat. Je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: On je prvi pripadnik Službe bezbednosti koga je ubila hrvatska policija u događajima koji su tada počeli.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da, s tim da to kod njih nije značilo ništa biti Hrvat ili neke druge nacionalnosti, osnovno merilo je bilo da je bio pripadnik JNA.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Vrlo dobro. Moram da razjasnim jedan, jedan događaj za koji vi tvrdite i koji je vezan za pripadnika jedinice Gorana Radosavljevića Gurija, koji se preziva Đeletović, vi ste tvrdili ovde nešto, ja ne znam je li to bilo na javnoj sednici. Možete li na javnoj sednici o tome da govorite?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne, na zatvorenoj.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ: Na zatvorenoj. Dobro.

(privatna sednica)

sekretar: Sada smo na javnoj sednici.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da bar nešto iskoristimo na otvorenoj sednici. Generale, govorili ste o tome kako se u drugoj polovini 1991. i početkom 1992. godine u JNA vršilo nekakvo etničko prečišćavanje oficirskog kadra. Je l' tako, to ste vi govorili?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Kada, koji period, kada ste rekli?

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Od druge polovine 1991. i u 1992. godini.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Govorio sam o 1992. godini i kasnije.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Znači govorili ste o 1992. godini i kasnije?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: O procesu jednom koji je imao jedan širi zamah, a neka prva penzionisanja su krenula u drugoj polovini 1991. godine.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Samo da skratim ovo. Molim vas, ja želim samo na jednu stvar da stavim poentu, a to je na to da ste rekli da je vršeno etničko prečišćavanje. Pošto imam ovde, ja nemam više dokumenata o tome, ali imam jedan koji je iz Generalštaba Vojske Jugoslavije, Sektor za organizaciju, popunu i informisanje, personalna Uprava, 14.10.1992. godine. To je vreme kada, pošto je formirana SRJ, vojska je smanjena, vrši se nekakva reorganizacija i popuna oficirskog kadra jer je jedan veliki deo ostao u Hrvatskoj, jedan u Bosni i Hercegovini, jedan u Makedoniji i tako dalje. Dakle, citiram ovde, pošto je ovo objašnjenje, kaže se: ''Zanemaruju se preambule'', odnosno ''u kojoj je jasno naznačeno da se analiza kadra aktivnih vojnih lica i civilnih lica u Vojsci Jugoslavije treba da izvrši sa stanovišta pouzdanosti i patriotizma, profesionalnosti i morala''. Dakle, gde vam je ovde bilo kakva etnička pripadnost? Profesionalnost, pouzdanost, patriotizam, moral, to je valjda za svaku vojsku. Gde vam je ovde etnička, uzmite evo ovaj dokument, pogledajte da li ga smatrate verodostojnim. Potpisao je Risto Matović, načelnik, ima da je i zaveden.

SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da, ja nisam rekao da je izvršeno apsolutno etničko čišćenje ...

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ja ne govorim o apsolutnom ni o relativnom, ja govorim da li je bilo etničkog čišćenja vojske, molim vas.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Bilo je, znači konkretno sam ja upozoravan da iz svoje službe, ne treba mi to, nema potrebe, hvala.

SUDIJA MEJ – PITANJE: Ne, ali molim vas pomozite nam kod sledećeg, generale. Pogledajte to pošto optuženi ima nameru da to uvede kao dokazni predmet, nema sumnje. Samo nam recite šta je to. Da li vam se čini da je to autentičan dokument?

SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa ovo je verovatno po ovome što ja vidim, po formi, znači to bi trebalo da bude autentičan dokumenat. Ali ovde se kaže da neke komande su tumačeći i preduzimajući mere po telegramu sektora, pa je naveden Sektor organizacija, popuna, personalna uprava, zanemarili preambulu, odnosno uvodni stav u kojem su jasno naznačene ...

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ti kriterijumi.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste. Što znači da su neke komande išle mimo ovog kriterijuma pouzdanosti, patriotizma, profesionalnosti i morala, znači da je bilo već nekih pokušaja eliminisanja ljudi po nekim drugim kriterijumima.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ali ja upravo govorim o tome da sa vrha dolazi intervencija koja sadrži kriterijume koje sadrži svaka vojska danas u svetu.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ovo nije sporno.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A da li bilo kakva druga stvar može onda biti samo izraz nečije samovolje ili zloupotrebe, dakle?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ako je meni 1992. godine, u martu 1992. godine rekao general na drugoj čelnoj funkciji u ondašnjoj JNA ...

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ko je to?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: General Života Panić, pošto hoćete da kažem ime.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A šta je on bio, zamenik načelnika Generalštaba?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Tada je praktično bio načelnik Generalštaba. ''Vi mladiću još imate neke Hrvate u službi''. Znači mislio je na kapetana koji je u stvari radio na onoj akciji otkrivanja oružja oko Špegelja (sledeće pominjanje) i oko svega.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: I tražio je da se Služba bezbednosti očisti od onih koji nisu Srbi i Crnogorci. Ja sam mu rekao da onda može da ukine Upravu bezbednosti, da ima personalnu službu i ona će mu pročistiti ko je Srbin, ko je Crnogorac i ti će ostati. I rekao sam da, dok sam ja u Upravi bezbednosti, niko neće otići po tim kriterijumima, ne morate da se smeškate, ja to pričam tačno šta mi je rekao.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A znate što se smeškam?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Zašto?

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Zato što je očigledno to bio privatni razgovor a ne njegova naredba, jer da je bila naredba vi bi je izvršili, a možda neki privatni razgovor uz ručak koji ...
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne, nikada ja ...

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: ...vas ne obavezuje.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nikada ja nisam, reći ću, završiću ja priču. Nikada ja, prvo, nisam išao na ručak niti sam imao privatan razgovor sa bilo kojim od čelnih ljudi. I drugo, dok je došao Nedeljko Bošković, prozvao je kapetana po imenu i rekao ''Ti izađi odavde, više ti ovde nije mesto''. I taj je čovek bio više godina na platnom spisku Uprave bezbednosti a na posao nije mogao da dolazi. Znači, ja ne govorim sada da je celo stanje u celoj Vojsci Jugoslavije išlo tim tokom, ali da su takve intencije bile, to nije sporno. I zbog toga se i reagovalo sada koji su kriterijumi za prekid radnog odnosa. Nije navedeno da to prevashodno bude nacionalna struktura ili ...

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Nije navedeno, ne prevashodno nego uopšte nije navedeno.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne, nije navedeno šta je razlog, ali ja pretpostavljam da je to, pa zbog toga sasvim ispravno upozoravaju da to treba da bude moral, pouzdanost, čestitost, profesionalnost i tako dalje. Znači, ovo je upravo dokument koji posredno dokazuje ono što sam govorio.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, dobro, ali da li taj dokument dokazuje nastojanje upravo da se postupa pošteno prema ljudima, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost, da se postupa jednako. Tu nema nikakve veze ni sa kakvom etničkom pripadnošću.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja bih rekao, znači ovo je akt kojim se želi zaustaviti neki proces koji je već bio započet.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Koji je mogao da bude samo akt samovolje pojedine, tu se kaže ''u pojedinim komandama se dešava to i to i to ne sme da se dešava'' i tako dalje. Dobro, bojim se da ...

SUDIJA MEJ: Gospodine Miloševiću, vaše vreme je isteklo. Da li želite da se ovaj dokument uvede kao dokazni predmet?

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ: A mogu li da postavim još dva pitanja samo?

SUDIJA MEJ: Da. Dajte da se dokument uvede kao dokazni predmet. Dajte ga sekretaru. Imate pravo na još dva pitanja.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Molim vas, pominjete kako se JNA povukla iz Makedonije na osnovu sastanka koji je održan između predstavnika republičkih vlasti Makedonije i predstavnika JNA februara 1992. godine. [ vidi detaljnije] Je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Je li sporno da je pre Drugog svetskog rata Makedonija bila deo Srbije?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne znam šta je bilo pre Drugog svetskog rata.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Je li sporno da nije ni jedan metak opaljen niti je bilo ko napravio bilo kakvo nasilje u Makedoniji i da se vojska povukla bez ikakvih sukoba?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: To je tačno, iako su bile provokacije manjeg obima i prema Vojsci u Makedoniji.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, bile su provokacije ali niko nije pucao na vojsku u Makedoniji.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Bio je upad u skladište u Vizbegovu kod Skoplja gde je cela straža razoružana i svo naoružanje iz skladišta je bilo izvučeno u toku noći. I onda smo morali da intervenišemo, da pronađemo gde su ti vojnici, bili su zatvoreni u Titovom Velesu. Znači, bio je jedan grub nasrtaj na vojsku ali nije došlo do pucanja.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Nije došlo do pucanja, nije došlo do prolivanja krvi, održan je sastanak rukovodstva, vojska je izašla iz Makedonije bez ikakvih, ni jedan prozor nije razbijen. Je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Tačno.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li ste vi smatrali da to treba tada da posluži i kao model za povlačenje JNA iz Bosne i Hercegovine?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa to bi trebao da bude model za po svuda, za povlačenje JNA sa bilo kojeg prostora.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A zašto je došlo onda do sukoba tamo? Je li tačno da je upravo razlika u tome što u Makedoniji nije bilo napada na vojsku, a na ovim drugim prostorima veoma svirepih i veoma krvavih napada na vojsku? Je li tako ili ne?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja mislim da nije. U Bosni i Hercegovini već se izdvojila srpska vlast, izdvojio se srpski MUP i pravila se posebna država.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa zar nismo mi konstatovali kako je ...

SUDIJA MEJ: Dozvolite da svedok završi. Ovo je poslednji odgovor.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa je l' su Srbi započeli nasilje u Bosni i Hercegovini, ne tvrdite valjda to, generale?

SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja ne tvrdim, to nisam ni govorio. Ja sam rekao, znači, da su bitne razlike u republici u kojoj postoje velike etničke celine Srba ili Hrvata ili Muslimana ili u Hrvatskoj Srba i Hrvata, a sasvim je druga situacija u Sloveniji i Makedoniji, gde je Srba veoma malo i onda napuštanje tog prostora je moglo da ide mnogo lakše i dogovorno.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, da li ...

SUDIJA MEJ: Ne, gospodine Miloševiću. Gospodine Miloševiću, vi ste imali svoje vreme. Sada ćemo napraviti pauzu na 20 minuta.

- Ustanite molim.

(pauza)

- Izvolite sesti.

SUDIJA MEJ: Amikusi, izvolite.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Hvala, časne sudije. Ja bih hteo jedno unapred objašnjenje da dam Sudu, ja bih zaista pokušao ako mogu, pre svega, kroz moje unakrsno ispitivanje da se pozabavim organizovanjem, komandovanjem i rukovođenjem Jugoslovenske narodne armije i sve to u kontekstu ustavnih rešenja i trudio bih se da se uglavnom toga držim. Dakle, gospodine Vasiljeviću, tokom glavnog ispitivanja vi ste, ja se izvinjavam, veoma je kratka ova pantljika na kojoj su moje slušalice, ne mogu ni da se uspravim. Pardon, u redu je. Vi ste tokom glavnog ispitivanja objasnili da ste, da je 1987. godine došlo do značajnih promena u organizaciji JNA, tako ste kazali, i da su pri tome obrazovane one tri vojne oblasti o kojima ste govorili. Je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: A da li je te godine, sem te organizacije tih oblasti, došlo do ikakve promene u suštinskom organizovanju, komandovanju i rukovođenju armijom, mislim na ustavna rešenja?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja mislim da nije, s tim da je deo poslova oko vojne obaveze i popune oružanih snaga prenet na republičke Sekretarijate za narodnu odbranu.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Dobro, to je isto tako jedna ovako formalna stvar. Mene interesuje suština. Vi dobro znate da su te stvari koje se tiču organizovanja, komandovanja i rukovođenja JNA regulisane bile Ustavom iz 1974. godine. Je li tako? Vi ste, kao što sam čuo, a znao sam to, vi se sećate da sam ja bio jedan od branilaca u slučaju ''Opera'' 1991. i 1992. godine. Ja ta svoja lična iskustva ne smem, niti mogu niti hoću da koristim u unakrsnom ispitivanju ovde, pogotovu što gospodin Najs, kolega Najs nije uopšte ovde postavljao pitanja u vezi ''Opere'' i ''Labradora'' iako je to bilo u sažetku. Dakle, ja sam i tada znao da ste vi bili u službi u kojoj ste bili i da ste vrlo dobro upoznati sa stvarima koja se tiču ovih pitanja o kojima bih vas ja pitao. Dakle, meni je poznato da ste vi 1961. godine završili Vojnu akademiju i da ste negde oko sedamdesetih godina već bili gotovo sa petnaestogodišnjim stažom u JNA, je li tako, i to na poslovima bezbednosti?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: I vi dobro znate sve ono što se događalo tih godina u jugoslovenskom društvu, kao čovek koji se bavio bezbednošću armije, i da ste znali kako i šta se događalo u vezi transformacije, rukovođenja i organizovanja JNA. Je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Manjim delom sam to, ja znam šta se događalo ...

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Mene interesuju samo vojna pitanja.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Samo u okviru posla kojim sam se bavio, znači na to mogu apsolutno precizno da odgovaram.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Mene interesuje samo, naravno, ništa drugo sem vojnih pitanja. Vi znate da je tih godina bila vrlo razvijena diskusija oko toga da li vojsku treba centralizovati, profesionalizovati, usavršiti kao u svakoj državi i za to je bio vojni vrh sa načelnikom Generalštaba Bošnjakom. Je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa i sad je pitanje reorganizacije i profesionalizacije, o tome se i sada raspravlja.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Da, ali u tom momentu je postojala i ona druga struja, pošto je u jugoslovenskom društvu samoupravljanje počelo da dominira u svim oblastima društva, to samoupravljanje je trebalo da dobije svoje mesto i u organizovanju vojske. Je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne, nije.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Ne. A da li je postojala ideja da se vojska podruštvi, da se osnuje, da se svaki čovek naoruža, da se sprovede ideja odumiranja i države i društva u formi naoružavanja celoga društva stvaranjem teritorijalne odbrane?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: To je koncept koji je postojao stalno, koncept opštenarodne odbrane.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: To je koncept koji su zastupali Kardelj, Bakarić i Tito.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne znam ko je zastupao, znam za taj koncept.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Hvala. I da li je praktično Ustavom iz 1974. godine došlo do stvaranja teritorijalne odbrane, po prvi put, rešeno u samom ustavu?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja mislim da jeste ali nisam pouzdano siguran u to. Mislim da jeste.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Hvala. Da li je na taj način došlo tada već do stvaranja dve paralelne ravnopravne, dva paralelna ravnopravna segmenta oružanih snaga u Jugoslaviji, Jugoslovenske narodne armije i Teritorijalne odbrane?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da, kao deo jedinstvenih oružanih snaga.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Dobro. Da li je Teritorijalna odbrana po Ustavu faktički postala vojska republičkih i pokrajinskih skupština?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne, ona je bila vojska koja je, znam samo za to pouzdano, sastavni deo oružanih snaga, jednaka komponenta kao i JNA, s tim da je organizovana na drugim principima, i ne mogu ništa drugo šire da kažem.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: A da li možete da kažete da je tim konceptom, stvaranjem teritorijalne odbrane, nanet udar jedinstvu oružanih snaga, upravo u komandovanju i rukovođenju u, ja govorim u mirnodopsko vreme?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Do 1990. godine tih problema nije bilo.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: E, upravo o tome i govorim. Znači do 90-tih godina tih problema nije bilo. A da li je tačno da je već tada, pogotovo u vojnom rukovodstvu, postojalo uverenje da je to priprema oružanih snaga republika za njihovo suprotstavljanje eventualno u slučaju intervencije JNA? Da li je već tada postojalo to uverenje?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nije. Ja sam rekao, do 90-tih godina nije bilo problema.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Dobro, ja ću vam predočiti kasnije nešto što se nalazi u jednom tekstu, ali u ovom momentu vas pitam da li je fakat 1990. godine, i 1989, 1990. i 1991. godine, kad je nastupila jugoslovenska kriza, praktično postojalo osam posebnih vojski i Jugoslovenska narodna armija, i da od one ideje da se dođe do odumiranja države i vojske, mi smo fakat imali osam država, osam vojski i plus Jugoslovensku narodnu armiju kao saveznu vojsku. Je li tako bilo?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nije. Ja opet ostajem pri tome da do 1990. godine ja nisam zapažao nikako da u okviru teritorijalne odbrane postoji neka druga republička vojska koja je otuđena od savezne države i da se pravi, ide na stvaranje republičkih armija.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Ali 1990. godine, nakon stvaranja onoga što se dogodilo u Sloveniji, teritorijalne odbrane koja se već oformila u Sloveniji i nakon oformljenja oružanih snaga Hrvatske u okviru države koja postoji, da li je tada već moglo da se govori bar o te dve potpuno odvojene oružane snage u okviru jedne države?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Na primer u Hrvatskoj to se nije dogodilo. Ja mislim ni u Sloveniji. Jedan deo teritorijalne odbrane je pretvoren i asimiliran kao jezgro buduće republičke vojske. U Hrvatskoj cela Teritorijalna odbrana nikada nije, Teritorijalna odbrana Republike Hrvatske nikada nije postala Zbor narodne garde. Upravo se zbog toga stvaraju paravojni sastavi. Dakle, nije preslikana Teritorijalna odbrana koja je sada postala Zbor narodne garde.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Nego je postala potpuno odvojena oružana sila u okviru države koja je još uvek postojala?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Znači bila je ono što je bila i ranije ali narušavana i potkopavana, i ilegalnim putem i iznutra. To je karakteristično i u Bosni i Hercegovini, sa Patriotskom ligom naroda koja vrši inflitraciju, odabir kadrova, rukovodećih kadrova u štabovima teritorijalne odbrane, koje u stvari vrbuje za buduću republičku vojsku.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Dobro, to je široka tema, teško da možemo to, nemam vremena da to raspravimo. Ono što mene interesuje, gospodine Vasiljeviću, to je ako mogu od vas da dobijem, da bi sud sagledao što bolje tu situaciju, sve ono što vi neposredno ili posredno znate o funkcionisanju Ministarstva za odbranu, Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu, Generalštaba i naročito štaba Vrhovne komande u ovom periodu između 1989. i maja 1992. godine. Vi to, pretpostavljam, dobro znate obzirom na funkcije koje ste obavljali i poslove koje ste radili.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne znam šta je pitanje.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Ne, ja ću vam postavljati, ja vas samo upozoravam, ja ću vam postavljati konkretna pitanja. Ja bih vam pri tome, ja se moram držati glavnog ispitivanja, onoga o čemu ste već bili pitani i ja ću u ovom svom unakrsnom ispitivanju koristiti samo jedan dokument koji sam dobio uz optužnicu, a to je tekst ''Država bez vojske'' Veljka Kadijevića (sledeće pominjanje) i to samo one podatke koji se tiču konkretnih stvari u koje ste, pretpostavljam, bili upućeni. Vi znate za taj tekst?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne znam na koji tekst mislite, ne znam na koji deo.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Pokazaću vam.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Davno sam ga čitao, knjigu, ali imam svoje mišljenje oko toga.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Časne sudije, već uz optužnicu taj tekst smo dobili još oktobra 2001. godine. On je preveden i na engleski, koliko ja znam jer sam dobio to obaveštenje u Tužilaštvu, i određeni broj podataka iz te knjige ja bih predočio generalu Vasiljeviću. Dakle, da li vam je poznato ...

SUDIJA MEJ: Samo da se podsetimo kakva je pozicija u vezi te knjige. Da li je ona postala dokazni predmet?

TUŽILAC NAJS: Dokument je iznesen i svedok se mora pitati da li je spreman da se time pozabavi, odnosno da li je spreman da odgovara na ta pitanja i da li želi da na njih odgovori na zatvorenoj sednici.

SUDIJA MEJ: Dobro, time ćemo se pozabaviti. Možemo li prvo videti kakva je situacija sa ovom knjigom. Ne sećam se da li je ona dokazni predmet ili nije.

TUŽILAC NAJS: Nije dokazni predmet, to je Kadijevićeva knjiga koju smo ...

SUDIJA MEJ: Da, ja se sećam da je to Kadijevićeva knjiga, ali ne mogu da se setim referenci mada se ona spominjala u predmetu. Gospodine generale, možete li se osvrnuti na pitanja koja se tiču ove knjige. Kažete da ste je pročitali i da imate vlastito mišljenje o njoj. Je li to tako?

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Samo podatke ću vam predočavati, ništa drugo.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Samo da odgovorim. Tu sam knjigu čitao davno, nakon njenog izlaska. U njoj ima masa činjenica koje apsolutno stoje, po mom sadašnjem sećanju, ali stoje i neki podaci koji meni nikada nisu bili prisutni. Na primer, da se govori navodno u toj knjizi o tome da je armija trebala da izađe na liniju Karlobag – Virovitica. Ja to u Generalštabu nikad ni od koga nisam čuo pa ni od generala Kadijevića.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ: Časne sudije ...

SUDIJA MEJ: U redu. Sad ću vas zamoliti da odgovorite na pitanja zastupnika. Ako sam dobro shvatio, on vam želi postaviti neka pitanja u vezi sa tim. Ako u bilo kom trenutku želite da pređemo na privatnu raspravu, samo to zatražite.

SVEDOK VASILJEVIĆ: Mislim da nema problema oko privatne rasprave zato što je to knjiga koja je izašla u javnost, ali koliko sam ja autentičan sagovornik za to, videćemo.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Časne sudije, ja ću zaista da se trudim da se bavim samo faktima za koje pretpostavljam da ih gospodin Vasiljević zna i da je čak radio na prikupljanju određenih podataka da bi se te akcije uopšte mogle sprovesti. Ni jedno ime neću spominjati vezano za ...

SUDIJA MEJ: U redu.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Gospodine Vasiljeviću, da li vam je poznata procena štaba Vrhovne komande, zato i govorim to, to je procena štaba Vrhovne komande izneta pred kraj 1989. godine a to je sledeće – da je štab Vrhovne komande procenio, u tom momentu 1989. godine, da u upravljanju i zbivanjima u Jugoslaviji dominantnost preuzima strani faktor, kao i upravljanje jugoslovenskom krizom?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja 1989. godine nisam u štabu Vrhovne komande, ja sam tada u komandi divizije u Sarajevu.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Dobro, sve ću preskočiti onda ova pitanja koja sam imao, a sledeće pitanje će biti ovo. Da li vam je poznato da je 03. aprila 1990. godine održana sednica Predsedništva SFRJ? Da li ste možda bili prisutni toj sednici na kojoj je štab Vrhovne komande izašao sa određenim ocenama i predlozima?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja sam rekao da sam i u to vreme, znači da vam olakšam situaciju, do 08. jula 1990. godine ja sam komandant divizije u Sarajevu.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: E, da li znate, da li je do vas došlo ovo što ću vas pitati, da je štab Vrhovne komande tada izložio procenu i predložio određene mere? A procena je bila sledeća, da li vi to znate, da li ste čuli i da li ste o tome obavešteni da je procena bila da na unutrašnjem planu je već srušen ključni segment SFRJ, federalno uređenje, a da prethodno na odgovarajući način nije promenjen Ustav SFRJ? U zemlji vlada haos, opšte bezakonje od koga je samo korak do građanskog rata. To je bilo pod A. Pod B: usled raspada Varšavskog pakta i događaja koji su prethodili raspadu SSSR-a, došlo je do promene strategijskog značaja jugoslovenskog prostora za Zapad, a time je promenjena i politika Zapada prema Jugoslaviji. Da li ste znali za tu procenu i ocenu koja je izneta na Predsedništvu SFRJ, kao što sam kazao, 03. aprila 1990. godine?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Uopšteno, kroz sistem informisanja potčinjenih komandi stoje glavne ocene iz toga. Da, poznato mi je to.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Hvala. Da li je tačno da su predložene određene mere, a pre svega uspostavljanje narušenog ustavnog poretka i stavljanje van snage svih akata koji su u suprotnosti sa Ustavom SFRJ? Da li ste čuli da je takav predlog tada stavljen Predsedništvu?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja mislim da jeste.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Vi znate da je prema Ustavu iz 1974. godine zadatak oružanih snaga bio dvojak, sa jedne strane odbrana zemlje od spoljne agresije, a sa druge zaštita ustavnog poretka.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da, kao oružanih snaga u celini.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: A da li znate da je tada štab Vrhovne komande dao procenu sledeću – da je Ustav iz 1974. godine obezbeđivao da se na ustavan način ruši celovitost jugoslovenske države, a da se istovremeno na ustavan način ne može sprečiti rušenje celovitosti Jugoslavije i da su zbog toga predlagane promene u Ustavu?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Znači kao okvir to stoji, ali ja te detalje sa sastanka ne znam.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Ali znate da je o tome bilo reči?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Bilo je, informisan sam.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: I da li znate za to da je ta procena i ti predlozi koji su izneti od štaba Vrhovne komande na Predsedništvu, da su bili većinom glasova prihvaćeni na Predsedništvu?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne znam za to.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Ne znate. A da li znate da li je išta od toga što je predlagala Vrhovna komanda sprovedeno?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne znam, ja mogu da pomognem možda, ovaj, ako kažem sledeće. Znači, sećam se podataka da je, pre svega su ti procesi dezintegracije bili karakteristični za Sloveniju. Znači tamo su ti procesi prvi krenuli, i ignorisanje saveznog Ustava i eliminisanje važnosti oko nekih 40 zakona koji su bili iz domena opštenarodne odbrane a koji su bili u suprotnosti sa Ustavom Slovenije. To su bili savezni zakoni koji su, znači 40 zakona iz sektora opštenarodne odbrane i društvene samozaštite praktično u Sloveniji su proglašeni kao nevažeći.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Gospodine Vasiljeviću, ja ću doći do onog momenta zbog čega sve ovo pitam i to će biti, mislim, od velike pomoći, po mojoj proceni, za Sud. Već 1991. godine ste bili vrlo aktivni u radu i štabu Vrhovne komande i Generalštaba?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Jeste bili?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jesam.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: E sad, baš te godine i čini mi se pred kraj te godine došlo je do sledeće procene koju je vojno vođstvo imalo i o čemu se razgovaralo i ja ću morati u ovoj situaciji, da ne bih bilo šta improvizovao, da vam pročitam nekoliko rečenica koje stoje u ovom tekstu kao procena i ocena vojnog rukovodstva, pre svega Generalštaba i štaba Vrhovne komande. Ovde stoji sledeće: ''Za opravdanje agresije postojale su dve varijante. Prva, ako branioci jedinstva Jugoslavije prvi primene silu, onda opravdanja imaju jer ''unitarističke velikosrpske snage idu da silom po Jugoslaviji ruše demokratski izabrane režime''. To je prva procena. I druga, ''ako se to ne dogodi, onda secesionističke snage Jugoslavije naterati da upotrebe silu radi nametanja svoje volje''. Da li znate za to?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Za tu procenu?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Ako možete Sudu da objasnite, sudijama ovo što se ovde navodi gde se govori, ovako uzgred bih vas morao da pitam.

SUDIJA MEJ: Koja strana?

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: 46. i 87. stranica gde se, ja sam to već pročitao ali se ovde govori o tome i stavljeno je pod navodnice, ta opasnost od velikosrpskih snaga. Ja vas molim, generale Vasiljeviću, s obzirom na sve ono što znate o tim stvarima, pre ovih vremena, da li je u svakoj krizi koja je nastupala na jugoslovenskim prostorima uvek dolazilo do toga da se iza toga kriju pre svega velikosrpske unitarističke snage i da je to često, često bilo isticano?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne, zavisi ko je to isticao. Iz jedne sredine to uvek, sve što se događalo tumačeno je iz te pozicije, ali mi u vojnom vrhu nismo tako gledali. Iza svih tih situacija su stajale u stvari ekstremne separatističke snage, bez obzira čije su. Znači separatisti su, ovaj, jednaki po cilju koji su hteli.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: E sad, gospodine Vasiljeviću, pošto ste kazali da je takva procena bila, da li je tačno da se dogodila upravo ova druga varijanta, jer je 27. juna 1991. godine došlo do sukoba Teritorijalne odbrane Slovenije i JNA i pogibije oko 50 nenaoružanih vojnika JNA, [ vidi detaljnije] a Predsedništvo Slovenije je ocenilo da je JNA agresor, pozivajući stanovništvo na otpor? Da li je tako bilo?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Prvo, netačna je konstatacija koja se stalno u medijima ponavljala, da su bili to nenaoružani vojnici, golobrada deca. Znači to nisu bili nenaoružani vojnici, bili su vojnici JNA kao cela JNA što je bila, a stoji činjenica da je JNA proglašavana okupatorskom i da se prema njoj tako i odnosilo.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: A je li tačno da je Predsedništvo Slovenije ocenilo da je JNA, posle tog napada koji je Teritorijalna odbrana izvršila nad armijom, da je JNA proglašena agresorom?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste, rekao sam.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: A da li znate uopšte koliko je vojnika poginulo u Sloveniji u to vreme?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Poginulo je, koliko ja znam, ukupno 56 pripadnika armije.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Hvala. A da li znate da je već tri dana kasnije, ovo je bilo 27. juna, 30. juna ili 01. jula, bili ste neprecizni kad ste davali izjavu istražnom sudiji u Beogradu 1999. godine, da je jedna jedinica JNA napadnuta na mostu ''Mladost'' u Zagrebu, kada su ranjena dva pripadnika JNA? [ vidi detaljnije] Znači samo tri dana nakon ovoga što se dogodilo u Sloveniji.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: 30. juna.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Dobro. Onda je došlo do one blokade kasarni i svega onoga što se događalo oko kasarni nakon toga?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Hvala. Da li vi znate da je 30. juna, kod istražnog sudije u Beogradu ste izjavili da je 30. juna 1991. godine snimljen presretnuti razgovor između Franje Tuđmana (sledeće pominjanje) i Alije Izetbegovića? Je li tako? Pazite 30. juna, to je baš tih dana.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da, tog dana istog.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Tog istog dana. U tom razgovoru, da li je tačno, Franjo Tuđman govori Aliji Izetbegoviću da je vreme da se Bosna i Hercegovina pokrenu protiv JNA, a na to mu je Alija Izetbegović odgovorio da on prati stanje ali da još nije vreme za pokret. Da li je bilo tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Tačno.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Je li tačno da je kriza u radu Predsedništva nastala tek u martu 1992. godine, odnosno 1991. godine između 12. i 14. kada su se glasovi pokrili, bilo je 4:4? Do tog momenta Predsedništvo je donosilo punovažne i valjane odluke.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Bilo je prvo 4 ...

SUDIJA MEJ: Gospodine Tapuškoviću, mi smo čuli svedočenje o tome i možda će ovaj svedok možda govoriti iz druge ruke. S obzirom na vremensko ograničenje, moram vas zamoliti da pređete dalje.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Ja zaista pokušavam da u maksimalno kratkom roku od jedno pola sata, 40 minuta obavim, to toliko ima toga. Časne sudije ja sam čitao taj transkript više meseci i to je film koji traje preko 100 sati, to su dokumenti, ja sam izvukao samu srž svega onoga o čemu do sad nije bilo reči. Ja se zaista trudim da maksimalno vodim računa o vremenu i ja ću to pokušati da učinim tako a da vi ipak što bolje sagledate situaciju. Jer moje sledeće pitanje, vi znate da je prvo stvarno strano mešanje, protiv čega je štab Vrhovne komande bio, kada je Stipe Mesić (sledeće pominjanje) stupio na dužnost predsednika Predsedništva SFRJ, u prisustvu tročlane delegacije Evropske zajednice.

SUDIJA MEJ: Mi smo čuli iskaz gospodina Mesića, ne treba nam ovaj svedok za ovu temu. Ako imate kakva pitanja koja se tiču onoga na šta se on lično može osvrnuti, u redu, ali ne moramo slušati stvari koje smo već čuli. Molim nastavite.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Evo šta ja hoću da pitam gospodina Vasiljevića a što on sasvim sigurno zna, a to je da je vojni vrh bio protiv toga.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Protiv čega?

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Protiv toga da Mesić na takav način preuzme dužnost.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa nije se vojni vrh mešao u izbor predsednika Mesića.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Dobro. Vama je poznato da je 20. januara 1991. godine, na molbu Vlade Republike Hrvatske, Predsedništvo SFRJ odobrilo produženje roka za razoružanje i raspuštanje regularnih oružanih snaga. Da li znate to?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: To je bilo 19.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: 19, dobro. A je li vam poznato da je istog tog dana Stipe Mesić kao potpredsednik Predsedništva SFRJ izjavio na Saboru Hrvatske demokratske zajednice da je Hrvatska kupila oružje za svoju policiju preko trgovinske mreže i da je Hrvatska rešena na samoodbranu te da su stoga rezervne policijske snage dobile ista ovlašćenja kao i regularna policija. Prema njegovom mišljenju, jedine paralelne snage u Hrvatskoj su one u Kninskoj krajini. To je bilo istog dana ili sutradan nakon što se donela ova odluka Predsedništva, 20. januara.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da, doslovno je rekao: ''Pa nisu valjda mislili da ćemo uvesti penkala pa pisati molbu da nas ne napadaju''.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: A da li je tačno, da li je vama poznato, pošto se Predsedništvo više nije moglo sastajati, da je Stipe Mesić bez odluka Predsedništva svoje odluke kao vrhovni komandant, iako nije imao odluku Predsedništva, saopštavao preko štampe, preko javnih sredstava informisanja a da uopšte nije imao odluku Predsedništva?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne znam za te njihove odnose kakvi su bili.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Ne znate. Sve ovo bih otprilike završio sa još jednom stvari koja ima direktne veze sa ovim. Da li je međunarodna zajednica u jednom momentu pokušala da izvrši uticaj na SSNO da preuzme ulogu Predsedništva SFRJ, odnosno vrhovnog komandanta i to na jednom sastanku koji je održan krajem 1991. godine u SSNO sa Sajrusom Vensom? Je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja ne znam za to, tome sastanku nisam prisustvovao i nisam informisan.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: A da li vam je Veljko Kadijević (sledeće pominjanje) odgovorio da je bolje da međunarodna zajednica učini što može da se Predsedništvo sastane?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne znam za to, znam za jedan slučaj gde je pokušavano da se izvrši jedna vrsta pritiska na tadašnjeg komandanta Ratnog vazduhoplovstva da naprave puč i da se zavede red u zemlji, sa obrazloženjem da su u ranijoj istoriji Jugoslavije uvek vazduhoplovci bili ti koji su to radili, ali ne znam za ove detalje razgovora između Vensa i saveznog sekretara.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Dobro, generale Vasiljeviću, ja bih završio sa sledećim ovu temu. Vama je poznato da u SSNO-u, Generalštabu i štabu Vrhovne komande nikada nije bilo govora o stvaranju, ostvarivanju bilo kakvih drugih ciljeva sem usmerenih na očuvanje Jugoslavije. Da li vam je poznato da vojno rukovodstvo nije donelo ni jednu odluku niti izvršilo bilo koju odluku koja je bila protivna takvom cilju?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Tačno.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: I još ovo. Često se govori ovde pred, u ovoj sudnici, i ako bi mogli sudijama da objasnite, Beograd, Beograd, Beograd, kako je morao da se pita Beograd. Da li je tačno da je Generalštab, SSNO i štab Vrhovne komande imao sedište u Beogradu i da Generalštab i štab Vrhovne komande nikad nije išao na teren u kompletnom sastavu?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Tačno je.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: I ako bih mogao kratko jedan broj pitanja u vezi Vukovara i Kosova. Ovu temu sam završio. Meni neće trebati više od desetak minuta. Oko Vukovara, gospodine Vasiljeviću, da li vi znate tačan broj podataka o broju pripadnika Zengi koji su bili u tom okruženju u Vukovaru?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne znam pouzdano.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Ni približno?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Sam taj grad Vukovar, koliko ih je bilo ne znam, znam da su bili zanavljani stalno, znači da je vršeno dovođenje svežih snaga, da su imali prethodno uređen grad za odsudnu odbranu.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Šta je to bilo?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne razumem.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: A šta je to bilo?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Znači imali su utvrđene vatrene tačke po gradu, po stambenim zgradama koje su pretvarali u praktično bunkere, znači branili su se od zgrade do zgrade.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Dobro. A da li znate u kakvom je obliku bilo to njihovo naoružanje, šta su imali od naoružanja?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Imali su nešto od artiljerijskog naoružanja, imali su nešto protivavionskog, lakih raketa, imali su protivoklopnih sredstava, od raketnih bacača do protivtenkovskih mina.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Na jednom snimku koji sam gledao, koji sam dobio od Tužilaštva, vidim da je bilo i tenkova koji su bili oduzeti braniocima Vukovara. Je li bilo tenkova?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne, taj snimak koji ste gledali to je u nekom drugom mestu.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Dobro, znači nije bilo. Dobro.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ernestinovo ili Laslovo, nisam siguran.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: A rekli ste u glavnom ispitivanju da ste onoga dana kada ste stigli u Vukovar, kad je prestala borba 19. novembra, da su toga dana poginula tri vojnika. Rekli ste na pitanje tužioca Najsa.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nisam ja tada bio, ja sam bio u Milićima na sastanku sa generalom Gračaninom i mislim da taj datum nije tačan. Znači, moj prvi dolazak u Vukovar kada sam došao, to je možda negde par dana posle početka dejstava kada je došla gardijska brigada, znači tada je poginulo negde oko 18 pripadnika vojne policije, bilo je ranjenih i poginulih.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: A da li znate uopšte koliko je bilo poginulih vojnika u tom sukobu oko Vukovara? [ vidi detaljnije]
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja mislim da je bilo ukupno 516.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Da li znate za postojanje naredbe da se posebna pažnja vodi na zarobljenike u tom smislu da će to biti vrlo važno i za razmenu koja bi trebala da usledi, razmenu zarobljenika? Da li je postojala jedna depeša u tom pogledu?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja ne znam da je bilo gde zarobljavanje dovođeno u kontekst da se izvrši razmene, znači to nije, ali da su bila upozorenja oko poštovanja Ženevske konvencije i pažljivog postupanja prema svim zarobljenim licima, znači to znam da je bila takva naredba.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: A da li je prema vašoj beležnici, o tome sam saznao iz vašeg iskaza koji ste dali istražnom sudiji u Beogradu, da je u vašoj beležnici bilo upisano da je u Sremsku Mitrovicu bilo smešetno 1.300 zarobljenika?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja mislim da je to bilo 1.062, ali moguće je da je 1.300.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Dobro, a da je ispred KP doma u Sremskoj Mitrovici u autobusima u tom momentu bilo još 1.050 zarobljenika?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: To je ta druga cifra.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: A, to je ta druga cifra. A dobro, da li je tačno da je u jednom momentu u Šidu, kako ste zabeležili u svojoj beležnici, bilo 5.000 zarobljenika pa da je onda izvršena vrlo pažljiva selekcija i svi koji nisu imali veze sa okršajem u Vukovaru bili su pušteni u pravcu u kome su hteli da odu?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne, tih 5.000 lica to nisu bili zarobljenici. To je 5.000 lica koje je izašlo iz porušenog grada od kojih, koje je prihvatao Crveni krst Srbije u Šidu i Mitrovici i tu su ljudi bili testirani gde ko hoće, da li ima kod nekoga da ode da se zbrine. I to su oni podaci koji su ovde izlazili, oko dve kolone kojima Hrvati nisu dozvolili da uđu u Hrvatsku iako su hteli da se vrate tamo.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Dobro, a da li je za ratne zarobljenike bilo formirano, da li su bila formirana dva sabirna centra u Stajićevu i Begejcima?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: To su centri koje je imala Prva vojna oblast i postojali su ti sabirni centri.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: I prema podacima koje ste imali u svojoj beležnici, u Stajićevu je bilo 1.283 zarobljenika.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: A vi ste, vi ste 16. decembra 1991. godine obišli Stajićevce i Begeljce. Je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: I tada ste ustanovili 1.324 ratna zarobljenika u Stajićevu i 133 u Begejcima.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Je li tačno da je 70 identifikovano kao izvršioci najtežih zločina? Je li tačno? Je li ove centre o kojima govorimo pre vašeg dolaska četiri puta već bila obišla ekipa Međunarodnog Crvenog krsta?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Koliko ja znam jeste.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Jeste li vi, čuo sam, po kazivanju svedoka doktorke Bosanac, da ste vi u jednom avionu bili prisutni kada je izvršena razmena 50 i nešto zarobljenika, da ste vi bili ti koji ste to obavili?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jesam.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: I još u vezi toga bih vas pitao da li je iko od tih zatvorenika, ratnih zarobljenika koji su bili na tim mestima gde su bili, da li je iko izgubio život, da vi znate?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Znam za onaj slučaj koji se navodio, vojnika rezerviste Nikolić Gorana koji je likvidirao četvoricu. To sam u prethodnom svedočenju iznosio. I ja mislim da je bilo ukupno do kraja osam smrtnih slučajeva koji su svi bili procesuirani i ustanovljeno je da se radilo o prirodnoj smrti, s tim da se ne sabira broj iz Stajićeva i iz Begejaca sa brojem u Sremskoj Mitrovici. Zbog toga što, kada sam ja došao bio na to područje, interesovalo me je da vidim šta je to, taj sabirni centar. Znači procenio sam da to nisu uopšte primereni uslovi za smeštaj tih ljudi jer je bilo jako hladno, objekti nisu zagrevani i ja sam intervenisao u štabu Vrhovne komande sa tom informacijom i nakon toga su prebačeni u Sremsku Mitrovicu i u KP dom Niš gde su bili sasvim normalni uslov za boravak tih ljudi.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Ovih 70 su bili procesuirani ali na kraju je ipak došlo do razmene ''svi za sve'' i više se nije vodilo računa ko je za šta bio osumnjičen, već je izvršena jedna razmena, u jednom momentu, tamo negde krajem 1992. godine.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Krajem 1992. godine je, to je u avgustu mesecu, izvršena razmena ''svi za sve''.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Da.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Gde je oko 800 lica, koliko ja znam, a ja sam tada bio u pritvoru zajedno sa njima, zamenjeno za 34 ukupno čoveka, uglavnom su to sve bili civili sa područja Jugoslavije. Ni jedan osumnjičeni za ratne zločine, a bilo ih je ukupno 186 u postupku pred Vojnim sudom u Beogradu, nije otišao u razmenu. Znači, oni koji su bili osumnjičeni ili su već bili osuđeni za ratne zločine u razmenu nisu išli. U razmenu su išli drugi ljudi koji su učestvovali u oružanoj pobuni, ali nisu činili krivična dela. Prema tome, tih 50 ako je tada razmenjeno, ja mislim da je to bilo 10. decembar 1991. godine, oni su zamenjeni za zarobljene pripadnike JNA iz Gospića i još neke oborene pilote, onaj Stojčinović koji je bio kidnapovan, [ vidi detaljnije] a niko od ovih nije imao status zločinca ili sumnjivog za zločine.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Dobro, mislim dovoljno je, nema se vremena da sad ulazimo u detalje. I još bih završio sa nekoliko pitanja u vezi sa Kosovom. Vi znate, mislim da bi mogli znati, da je već odmah posle kraja Drugog svetskog rata doneta naredba da svi oni koji su za vreme rata otišli sa Kosova, makar imali kuće i imanja, ne mogu da se vrate na Kosovo. Da li znate za tu, za taj zakon, pre svega se ticalo Srba?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Još jednom molim vas, nisam ...

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Da li znate za zakon koji je odmah posle Drugog svetskog ...

SUDIJA MEJ: Ne, ne, mi smo već doneli odluku o tome da je ovakvo svedočenje sasvim izvan vremena i vremenskog raspona, posebno kada je reč o ovom svedoku. Možda drugom prilikom to bude istoričar koji će se baviti ovim pitanjima, ali ne ovaj svedok. Molim vas idite dalje.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Sasvim ste u pravu, časni sudijo, verovatno će biti prilike da se oko toga nešto čuje, ali ako bi mogli bar da mi onda u ovih zadnjih dvadesetak godina, negde između 1970. i 1990. godine, da li su u pojedinim trenucima nastupali kritični momenti, kao u slučaju Martinovića 1985. godine kada su bila drastična iseljavanja sa Kosova Srba?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jesu.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Više puta u određenim razmacima dođe do takvih stvari pa se onda Srbi masovno iseljavaju. Da li bi mogli Sudu da objasnite šta se dogodilo, na primer, Martinoviću 1985. godine?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa on je bio fizički maltretiran i skinut je bio go i stavljena mu je flaša od piva u čmar.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Je li nakon toga bilo masovnog iseljavanja?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa bilo je, to je ubrzalo proces koji nikad nije prestajao. Znači proces iseljavanja Srba, ja sam objašnjavao da je bio kontinuiran, ali je to verovatno, takav je i neki slučaj silovanja koji su bili, podgrejavali su da to ide i bržim tokom.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Dobro, o tome ste već govorili, ali ...

SUDIJA MEJ: Ograničiću ovo ispitivanje. Zaista morate da se bavite onim vremenom kojim se bavi ovaj svedok, gospodine Tapuškoviću, a to je 1999. godina. Ukoliko želite da mu postavite neka pitanja u vezi sa tim, učinite to, ali vraćanje na događaje u istoriji nam neće pomoći.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ: Časne sudije, to nije bila istorija, to je bio proces koji je trajao decenijama, to u vezi Kosova.

SUDIJA MEJ: To je istorija. Što se nas tiče, to je istorija. Molim vas da idemo dalje. Ako želite da ga pitate nešto u vezi sa 1999. i njegovim svedočenjem, to možete, ali ne možete postavljati opšta pitanja. Već sam objasnio zašto. Biće istoričar koji će se time baviti.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Da li je, vi ćete čuti jednog svedoka koji će ovih dana doći, koji je govorio o tome da je gospodin Vasiljević najupoznatiji sa stvarima vezanim za Kosovo, ali dobro, ja ću uvažiti stav časnog sudije Meja. Mene interesuje ovo, 1989. i 1990. pa i tih godina o kojima ste vi govorili, tih, uzmimo 5-6 godina pred 1990. godinu, je li bila vrlo velika migracija i dolazak albanskih državljana sa kompletnim porodicama na teritoriju Kosova i koji su ostajali tamo da žive?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: To su ranije godine, kada su oni koji su emigrirali iz Albanije, iz režima Envera Hodže (Enver Hoxha) bili prihvatani kao useljenici na Kosovo i dobijali su razna zemljišta.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: I omogućivano im je da žive normalno tu na tim prostorima.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Kao i svim drugim imigrantima.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: U redu, mislim da je to dovoljno. Ali kao čoveka koji je ponovo došao na Kosovo u službenoj dužnosti, u službenu dužnost aprila meseca 1999. godine, da li ste tada boraveći na Kosovu i baveći se poslovima kojima ste se bavili došli do nekih saznanja šta se dogodilo u Račku? [ vidi detaljnije - sledeće pominjanje]
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nisam.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Ni do kakvih?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nikakvih.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Čak niste ni čuli šta se dogodilo?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja sam to ranije čuo kroz štampu da su bila oprečna mišljenja. Međutim, zaista se, niti sam se oko toga interesovao niti je bilo, ni privatnih rasprava čak oko toga.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: A kad ste stigli, bombardovanje NATO-a bilo je u jeku?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Da li je tada u tom momentu najvažniji zadatak za vojsku bio, prvenstveni zadatak za vojsku i za civilno stanovništvo je bio kako zaštititi vojsku i civilno stanovništvo, bez obzira o kome se radilo, da je to bio dominantan zadatak koji je imala vojska, policija ...

SUDIJA MEJ: Mislim da je ovo upravo, upravo ona vrsta pitanja kojima ćemo mi morati da se bavimo. Raspravno veće će odlučivati o tome šta se desilo.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: Časne sudije, general Vasiljević je radio veoma važan posao u vojsci i ja ga pitam da li on zna da su to bile odlučne stvari kojima se vojska u tim momentima bavila, u momentu kada je čak pretila i intervencija, kopnena intervencija?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Težište je bilo na obezbeđenju graničnog pojasa i na protivvazdušnoj odbrani, zbog stalnih napada avijacije NATO po objektima u kojima je bilo vojske.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ – PITANJE: A da li je OVK koristio napade NATO-a?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja znam da su postojale grupe OVK koje su bile odmetnute u nepristupačnim terenima i da je vršena njihova blokada i uništavanje.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ: Hvala. Hvala.

TUŽILAC NAJS: Samo par administrativnih pitanja, časni Sude. Mi ćemo dostaviti izveštaj istoričara, možda je već priložen. Nisam siguran da li će to da bude svedok na kojeg će moći da se potroši dovoljno vremena, na to ću morati da se vratim sledećeg utorka.

SUDIJA MEJ: Mislim da ćemo morati da odvojimo dovoljno vremena za njega.

TUŽILAC NAJS: Za nju. Kada je reč o knjizi gospodina Kadijevića, mislim da je praksa ranije bila da se kao dokazni predmet uvodi ona stranica koja se pokaže svedoku. Gospodin Tapušković se pozivao na nekoliko stranica i to takođe mogu da budu stranice o kojima bih i ja želeo da postavljam pitanja. To je povelika knjiga, ali možda bi bilo, iskreno govoreći, lakše kada bi Veće prihvatilo celu knjigu kao dokazni predmet jer i mi ćemo se njome baviti.

SUDIJA MEJ: Možda možemo kasnije da to razmotrimo, ali u ovom trenutku mi smo vezani odgovorima ovog svedoka. Njegovi odgovori, njegovo svedočenje su oni dokazi koji nas interesuju a ne knjiga.

DODATNO ISPITIVANJE: TUŽILAC NAJS

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Nekoliko pitanja za dodatno ispitivanje i pokušaću njima da se bavim na uobičajen način. Ali prvo nekoliko opštih pitanja a onda ću pokušati da idem hronološki. Generale, pre par trenutaka vi ste napravili razliku između Makedonije i Slovenije s jedne strane i drugih delova bivše Jugoslavije, sa druge strane, kada vam je postavljeno pitanje o mirnom odvajanju Makedonije. Čini se da ste vi rekli, a ispravite me ako grešim, da je razlika između te dve države i ostatka bivše Jugoslavije to što u Makedoniji i Sloveniji nije bilo Srba. Da li je to karakteristika na osnovu koje ste vi pravili razliku i zbog čega je došlo do odvajanja ovih država mirnim putem?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja nisam rekao da nije bilo Srba nego nije ih bilo u značajnijem broju i zbog toga u Makedoniji, odnosno u Sloveniji nisu držani plebisciti Srba, njihovi referendumi oko toga gde hoće da žive, u kojoj državi hoće da žive. I zbog toga taj problem izlaska JNA u Sloveniji i Makedoniji je išao daleko lakše. U Bosni i Hercegovini i u Hrvatskoj Srbi su se na referendumu izjasnili da hoće da žive u Jugoslaviji. Problem je bio u tome što je njima uglavnom se prihvatalo da oni mogu da žive u Jugoslaviji, ali mogu da odu u Jugoslaviju a ne da sa njima odu i prostori na kojima žive. I ta kontradiktornost je u stvari dovodila posle do oružanih sukoba i do građanskog rata.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Još jedna opšta stvar u vezi s tim. Očigledno vama je postavljeno mnogo pitanja u jednom dužem periodu i kad god možete da odgovorite na pitanje kratko, u našem je interesu da to uradite. Vi ste komentarisali o tome da li su u pitanju bili dečaci ili vojnici koji su otišli iz JNA u Sloveniji, oni su bili u vojsci. Da je vojska želela da zadrži Sloveniju silom, da li je mogla to da učini?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja mislim da je mogla bez ikakve sumnje.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Još jedno konkretno pitanje. Kada ste se bavili svojim sastancima sa optuženim u vezi sa Kosovom 1999. godine, optuženi je izneo nekoliko tvrdnji u vezi sa tim sastancima i sugerisao da je ono što je on rekao na tim sastancima bilo odraz stvarnosti i njegovih namera kako je u stvari trebalo raditi. Odgovorite nam sa da ili ne da li prihvatate to što je on rekao, da je to bila jedina verzija stvarnosti, jedina verzija događaja ili je postojala i neka druga realnost pored onoga što je on govorio na tim sastancima. Ako biste mogli da nam odgovorite sa da ili ne?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja imam svoj utisak, ja ne mogu da iznesem pouzdane činjenice, da je ipak postojalo i nešto drugo što nam u vojnom vrhu nije bilo prisutno.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Već ste govorili o jednoj ili dve karakteristika tih sastanaka, ko je bio tamo, ko nije bio, ko je ostao nakon sastanka i slično. Molim vas odgovorite samo sa da ili ne na sledeće pitanje, ukoliko možete da odgovorite, dakle samo sa da ili ne. Da li vam je na raspolaganju bio materijal, ili da li vam je bio poznat materijal koji bi vam pomogao u zaključku da je postojala i druga stvarnost od one koju je prezentirao optuženi? Dakle, da li je postojao drugi materijal na osnovu koga ste mogli zaključiti da je postojala i druga stvarnost? Samo sa da ili ne, molim vas.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Ponovo ako možete da odgovorite samo sa da ili ne. Da li je to materijal na koji bi ste se mogli pozvati pred ovim Većem, bilo na javnoj ili zatvorenoj sednici?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne mogu da dam odgovor na to pitanje.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Ako tokom mog dodatnog ispitivanja neko pitanje skrene vašu pažnju na bilo šta u vezi sa tim aspektom, molim vas recite nam. Kada je reč o Kadijevićevoj knjizi, mogu li vas zamoliti da komentarišete nekoliko drugih pasusa. Već ste rekli da je pozivanje na Karlobag liniju nešto što vi ne prihvatate, ili razumete, mislim da ste tako rekli, sada je reč o 49. stranici knjige. On govori da su bile tri faze izvršenja zadatka u konceptu raspoređivanja snaga, i na početku je zadatak oružanih snaga bio da brani Srbe i nacionalni interes Srba u Hrvatskoj. Drugi je da povuče garnizone iz Hrvatske, garnizone JNA iz Hrvatske. Treći je bio da se ostvari puna kontrola nad Bosnom i Hercegovinom i četvrti da se stvori i odbrani nova jugoslovenska država, država jugoslovenskih naroda koji žele da budu deo nje. Da li prihvatate da su to bila četiri cilja ili četiri zadatka raspoređivanja snaga?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne. Ja mislim da upravo je tu moje neslaganje sa nekim delovima knjige, imajući u vidu kada je tu knjigu i u kojim okolnostima general Kadijević sastavljao i pisao. To je period kada se ja nalazim u zatvoru, to je period kada sam ja ispitivan u smislu da, ako se ja otvorim, o tome šta je radio vojni vrh Kadijević, Adžić i Brovet ja ću drugačije, ovaj, proći. Znači, tada je postojala objektivno klima u kojoj je na neki čudan način tada Kadijeviću dat i radni prostor i deo materijala da to može pisati, a kasnije se do nikakvog vojnog materijala nije moglo doći, čak ni do banalnih stvari. Ja mislim da je on pisao u skladu sa onim što se tada želelo čuti. Ja ne znam uopšte da je bio raspored snaga iz Slovenije u Bosnu radi toga da bi se Bosna, ovaj, kontrolisala. U Bosni je bilo dosta snaga. Bio je problem gde tu toliku vojsku iz Slovenije razvući, a ona je razmeštena i u Crnoj Gori, u Baru konkretno i u drugim južnim delovima. Tako da ja, meni takav pristup koji je general Kadijević pisao nije jasan.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: U redu. Postaviću vam pitanje u vezi sa još par pasusa jer su vam ekstenzivno postavljana pitanja o tome i vi ste izrazili neslaganje sa njima. U izvesnom smislu vaše neslaganje je dovoljno, kao što je rekao časni sudija Mej ali ipak bih želio da vas pitam. Na stranici 52 general je rekao ''Konstanta rata u Hrvatskoj je da se srpski narod morao braniti, odnosno osloboditi na prostoru gde je živeo''. Da li prihvatate da je ovo analiza onoga što se desilo u Hrvatskoj?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa to je veoma pojednostavljeno, jedan deo takve analize i jedan deo takvog ukupnog stanja, sve zavisi o kojoj se fazi govori. Znači, u prvoj fazi kada je došlo do masovnog naoružavanja po stranačkoj osnovi, po liniji HDZ-a i minimalne količine oružja i demonstracije te sile oko krajeva gde su pretežno živeli Srbi, govorio sam o onih 19 novoformiranih policijskih ispostava kod srpskih krajeva, onda to važi, takva konstatacija za taj period, da je bilo straha i da su nastojali da se pre svega organizuju mesno po selima, po naseljima, od straha od upada tih snaga, kao što je to bilo zapamćeno u ranijoj istoriji.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Možda ću se kasnije vratiti na to, ali bih zamolio da komentarišete poslednji pasus na stranici 83, bavi se napadima na JNA. I ja želim da vam postavim pre toga jedno pitanje. Generale, da li ste vi i dalje ponosni na JNA onakvu kakvoj ste vi pripadali, čiji ste bili pripadnik? Iz vaše perspektive, da li ste i dalje ponosni na nju?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja sam ponosan kao oficir i kao svaki drugi starešina koji je tu profesiju izabrao po svojoj volji i ponosan sam što sam bio u toj armiji.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Hvala lepo. Kadijević je rekao sledeće o onima koji su napadali JNA ignorišući njena pozitivna dostignuća, posebno za novu Jugoslaviju a naročito za srpski narod u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini. I on ide dalje i kaže: ''U isto vreme, oni su se nadali da će kompromitovati politiku trenutnog srpskog vođstva koje je vodilo JNA, čak i pre toga''. Dakle, Kadijević govori o srpskom vođstvu koje je vodilo JNA u svojoj knjizi. Vi se ne slažete sa takvim objašnjenjem koje je on dao ili se slažete sa tim?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Slažem se zato što je na sastancima na kojima sam ja bio čak imao i kritički stav prema srpskom rukovodstvu i to ima i zabeleženo u mojoj beležnici. To je bilo opstruisanje mobilizacije, opstruisanje i pružanje pomoći da se oružana sila kompletira.

SUDIJA MEJ: Izvolite, gospodine Miloševiću.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ: Mislim da je neki nesporazum sa prevodiocima jer ovde vidim na transkriptu da se kaže da je svedok imao kritički stav prema srpskom rukovodstvu, a shvatio sam da je svedok rekao da se ne slaže sa tim, jer je na sastancima na kojima je on prisustvovao Kadijević imao kritički stav prema srpskom rukovodstvu, a to je prilična razlika u odnosu na ono što je prevedeno i uneto u transkript.

SUDIJA MEJ – PITANJE: Da, da, u redu, transkript kaže drugačije pa ćemo zamoliti svedoka da pojasni. Gospodine, da li se radilo o vašem stavu ili o Kadijevićevom stavu koji je bio kritičan?

SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne o mom stavu nego o stavu generala Kadijevića i ostalih iz vojnog vrha koji su meni bili poznati.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Sada ćemo poći hronološkim redom. Mislim da su vam postavljena pitanja o sporazumu sa HDZ negde u martu 1990. godine u vezi sa JNA. Zatim u maju ste kazali ...

SUDIJA MEJ: Izvolite, gospodine Miloševiću.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ: Kad ja citiram neki papir, vi insistirate da svedok mora da ga ima pred sobom. Ja smatram da bi on morao da ima knjigu pred sobom, da može da vidi ovo što mu se citira, da bi mogao da komentariše ako se već ispituje.

SUDIJA MEJ: Ne. Knjiga nije dokazni predmet. Dokaz će biti ono što svedok o njoj kaže. Ja sam dozvolio i gospodinu Tapuškoviću i gospodinu Najsu da čitaju delove iz ove knjige svedoku kako bi on mogao dati svoj komentar. Komentar je dokazni materijal a ne knjiga.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Gospodine generale, govorili ste o podršci JNA Srbima u Hrvatskoj koji su, kao što ste opisali, bili suočeni sa poteškoćama u vezi sa secesijom. Srbi su bili naoružani, uglavnom su imali oružje koje je bilo dato sa onih mesta gde je bilo uskladišteno. Po čijim ovlašćenjima i kojeg nivoa je bila vlast koja je dala dozvolu da se to oružje da Srbima u Hrvatskoj?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja sam i u ispitivanju u ranijoj fazi uvek govorio da se ne slažem sa tim izrazom ''naoružavanje Srba od strane JNA'', znači formirane su jedinice legalne teritorijalne odbrane koje nisu postojale u tom prostoru. Govorio sam o Šestoj ličkoj diviziji i o drugim jedinicama koje su imale brojčane, svoje brojčane oznake i bile su počinjene JNA. I ja koliko znam, radi se samo o naoružavanju i kompletiranju tih jedinica teritorijalne odbrane, a stalno se upotrebljava izraz ''naoružavanje Srba'' kao neke paravojne strukture. Ja za to ne znam. Govorio sam o pojedinačnim slučajevima gde su, navodio sam četiri pojedinačna slučaja gde su davane neke banalne količine oružja ili je to sprečeno da se učini.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Pitanje na koje još uvek želim da mi odgovorite je, naime, ako je oružje koje je izdato Srbima ono oružje koje je prethodno bilo uskladišteno na tom području, na kojem nivou vlasti bi se takva odluka trebala doneti? Dakle, da je do toga došlo, koji nivo vlasti bi bio potreban za to?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja mislim da bi to morala takva odluka da ide od Predsedništva, a operativno da je realizuje JNA. Ali ja opet ponavljam, vi opet upotrebljavate izraz ''naoružavanje Srba'', ja govorim o teritorijalnoj odbrani.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Prema vašim saznanjima, kada je prvi predstavnik Državne bezbednosti Srbije bio u Kninu? Možete li nam u vezi toga pomoći, kada tokom 1990. godine, ako znate?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: To je početak druge polovine 1990. godine. Ja sam došao u Upravu bezbednosti 08. jula 1990. godine i možda u narednih dva meseca već sam imao prva saznanja o tome.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Hvala. Materijal koji se vezuje za Špegelja (sledeće pominjanje), neću vam postaviti puno pitanja u vezi sa tim, ali taj materijal je bio dostupan negde krajem 1990. godine, zar ne?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne znam na koji materijal mislite, koji konkretno?

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Za onaj za koji imate direktnu odgovornost, naime, filmovi, oni tajni filmovi za koje vi kažete da su definitivno njegovi. Kada su oni prvi put bili vama dostupni?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Prvi snimak, fono snimak je bio sačinjen 14. oktobra 1990. godine. Prvi televizijski snimak je bio sačinjen 19. oktobra 1990. godine i sukcesivno dalje. To je što se tiče snimaka, a što se tiče saznanja šta je Špegelj tada radio i šta je zagovarao, ja imam ta saznanja od 02. oktobra 1990. godine a načelnik bezbednosti u Petoj vojnoj oblasti nekih desetak dana pre toga.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da li sam vas ispravno shvatio da je to materijal za koji nedvosmisleno kažete da se na njemu pojavljuje Špegelj i da ga je snimila tajna kamera?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Drugi materijal koji je u to montiran nije materijal za koji vi imate ličnu direktnu odgovornost?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja pretpostavljam da nemam direktnu odgovornost ni za ono što sam tajno snimao jer sam otkrivao pripremanje oružane pobune protiv Jugoslavije, nego, ako je meni to dobro prevedeno, ja zbog toga reagujem. A drugi delovi filma koji su snimljeni su iz javnih nastupa lica koja se tu prikazuju.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Montiranje tog materijala u onaj materijal koji ste vi naručili, odnosno korišćenje takvog materijala to su činili drugi, to vi niste radili?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja to nisam radio, ja sam objasnio da sam u to vreme bio uglavnom u zatvoru.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: U redu, ali da razjasnimo. Vi zato niste u poziciji da definitivno decidno kažete da je u tom materijalu snimljen Špegeljev glas. Ja ne kažem da to nije njegov glas, ja samo tvrdim da vi niste u poziciji da definitivno kažete da se uvek, u svakoj rečenici, radi o njegovom glasu.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja decidirano kažem i tvrdim da je to njegov glas, da sam lično snimao te sastanke tajne koje su održavali, da je materijal tajno snimljen bio sve vreme apsolutno pod mojom kontrolom i da je samo jedan deo materijala dat za snimanje filma i izuzimanje tog materijala i njegovo usnimavanje na budući film. Znači prisustvovao sam, i nakon završenog snimanja, kasetu vraćao ponovo kod sebe. Znači, nikakve sumnje nema da se radi o apsolutno verodostojnom materijalu jer sam lično snimao i lično je materijal bio kod mene.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Možda ću se na to vratiti, mada sumnjam. Poslednje pitanje u vezi sa Špegeljem. S obzirom na činjenicu da je materijal bio dostupan već u jesen 1990. godine, zašto se on nije pustio u javnost sve do proleća 1991. godine? Koja je bila svrha toga?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Svrha snimanja materijala nije bila da se pravi film. Mi smo radili na otkrivanju paravojnog organizovanja i ilegalnog uvoza oružja i to profesionalno dokumentovali za sudsku proceduru i za presecanje te delatnosti. Znači materijal nije sniman da bi se pravio film, a zašto je to došlo da je konačno pušteno 25. januara, to je zbog toga što su sve do prikazivanja tog materijala čelnici Hrvatske, od Franje Tuđmana pa preko Stipe Mesića negirali da je u Hrvatskoj vršen ilegalni uvoz oružja i da su pravljene paravojne organizacije u okviru HDZ-a. Ja sam, ja nisam bio u Beogradu kada je to puštano ali sam izvešten da, kada je video film, da je tek tada Tuđman promenio stav i obećao da će krivci biti isporučeni sudu.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Dosta pitanja vam je postavljeno u vezi sa kontrolom, posebno u vezi sa teritorijalnom odbranom i rekli ste da postoje tri stvari koje mogu dovesti, koje mogu prouzrokovati promene u kontroli - proglašenje vanrednog stanja, stanja neposredne opasnosti i ratnog stanja. Do 1991. godine da li je u tom smislu došlo do ikakve relevantne deklaracije, da li je tako nešto izdano pre 1991. godine?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pre 1991. godine, ja mogu da govorim o 1981. i 1989. godini kada su proglašavana vanredna stanja na Kosovu.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: To je sve?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne, a o 1991. godini ...

TUŽILAC NAJS – PITANJE: U redu. Da li je ikakva deklaracija koja bi imala pravosnažnu moć proglašena 1991. godine, tokom 1991. godine?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Kada kažete da je do toga došlo?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: To je došlo, koliko ja mogu da se setim, ali tu ne mogu da budem apsolutno siguran, ja mislim negde ili krajem septembra ili početkom oktobra kada je proglašeno stanje neposredne ratne opasnosti.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Od strane krnjeg Predsedništva, bez predstavnika većine bivših država?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja sam rekao da je to za nas bilo Predsedništvo i da je stav vojnog vrha bio ako i jedan član tog Predsedništva funkcioniše, a drugima nije zabranjeno da tu prisustvuju, mi ćemo to tretirati kao vrhovnu komandu i od Predsedništva u sastavu kako je tada bilo.

SUDIJA MEJ: Sada je 12 i 15, napravićemo pauzu od 20 minuta.

- Molimo ustanite

(pauza)

- Izvolite sesti.

SUDIJA MEJ: Izvolite gospodine Najs.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Generale, 1991. godine teritorijalna odbrana u istočnoj Slavoniji je bila tema o kojoj vas je pitao optuženi, pitao vas je da li ste bili u pravu kada ste govorili o dve vrste teritorijalne odbrane, da li ste vi bili u pravu kada ste to rekli, i vi ste njemu rekli, to je bilo 13. februara, u prošli četvrtak: ''Ja sam objašnjavao o teritorijalnoj odbrani na čelu koje su bili ljudi iz vašeg MUP-a''. Ne znam da li želite da dodate nešto više detalja u vezi sa tim, bilo na javnoj ili na zatvorenoj sednici.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja mislim da smo o tome dosta razgovarali. Ja nemam više šta da dodam od onoga što sam rekao.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: To se odnosi na čoveka pod nadimkom Badža?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Vama je pokazan ili tačnije pročitan spisak od 16 generala iz 1991. godine i vi ste stalno pokušavali da napravite razliku između onoga što se desilo početkom i onoga što se desilo krajem, pri kraju 1991. godine. Ne znam, nisam siguran da li ste na kraju uspeli da to kažete. Pre svega, želim da proverim ako je to neophodno, da li tih 16 generala uključuju, ja mislim da su četvorica njih bili neka vrsta akademika, dakle ne uključuju sve one koji su bili zaduženi za borbene jedinice. To je dokazni predmet D101, [ vidi detaljnije] ali nemamo vremena da ga pogledamo. Ako se ne možete setiti, nećemo trošiti vrijeme na to, ali recite nam u čemu je bila razlika između prve i druge polovine 1991. godine, na šta ste hteli da skrenete našu pažnju kada je reč o sastavu generaliteta sa stanovišta njihove etničke pripadnosti?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Optuženi je tvrdio uporno da u 1991. godini su samo, ja mislim, dva Srbina ili tri Srbina eventualno bili u generalitetu, a ja sam uporno govorio da je to do juna 1991. godine, a nakon toga, u istoj toj 1991. godini došlo je do pomeranja sa funkcije ili penzionisanja nekih generala, i navodio sam imena o kojima se radi i na kojim funkcijama su bili. A ko je od njih imao akademsko zvanje, ja tu analizu nisam pravio.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: I da li je to promenilo balans sa stanovišta nacionalne pripadnosti ili nije?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Što se tiče tog užeg generaliteta i ljudi koji su bili na komandnim funkcijama, jeste. Konkretno u Prvoj vojnoj oblasti je promenjeno, promenjen je u Drugoj operativnoj grupi komandant i sva ona druga lica koja sam navodio.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Hadžić je postavljao pripadnike teritorijalne odbrane u istočnoj Slavoniji i ako je to činio, činio je u svojstvu premijera ili predsednika tamošnjih organa. Koliko vi znate, kome je on odgovarao, ako je ikome raportirao?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja ne znam i da je postavljao i ne znam pouzdano kome je i da li je on to raportirao. Ostajem pri onome što sam rekao, da je najuticajniji čovek na tom prostoru u pogledu i kadrovanja i upotrebe tih jedinica te, kako sam ja rekao, druge teritorijalne odbrane bio upravo Stojičić Badža.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Dakle, koliko ste vi mogli to videti, nije postojala zvanična linija raportiranja u pravcu nekog zvaničnog vladinog tela ili ministarstva ili ministra. Koliko ste vi to mogli primetiti?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja tu liniju nisam video i ne znam za to.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Na vašem položaju tokom 1991. godine očigledno bi ste se brinuli o bilo kakvom izveštaju o pogrešnom delovanju. Pre nego što pređemo na to, recite mi, da je postojao izveštaj Amnesty International o pogrešnom delovanju srpskih paravojnih snaga, da li bi vama bila skrenuta pažnja na njega?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne znam od koga bi trebala da mi bude skrenuta pažnja. Kod koga je bio taj izveštaj?

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Uopšteno govoreći, s obzirom na vaš položaj i na ono što ste vi radili za Vladu, da su međunarodne humanitarne organizacije pripremale izveštaje u jesen 1991. godine i žalile se, na primer, na delovanje srpskih paravojnih grupa, da li bi onda takve izveštaje vaša vlada, na primer, stavila vama na raspolaganje?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Prvo, ja nisam bio potčinjen nikakvoj vladi, ja sam bio potčinjen saveznom sekretaru za narodnu odbranu i mislim da ja resorski nisam bio zadužen da vodim brigu oko toga da bi taj izveštaj trebao kod mene da dođe.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Kome bi onda takvi izveštaji otišli, pa ćemo posle toga ići dalje. Recite nam kome bi takvi izveštaji otišli, ako bi se njima uopšte bavila vlada ili vojska?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne znam. To je bila, znači, nevladina organizacija, strana nevladina organizacija i ja ne znam kome je ona i da li je slala taj izveštaj. Meni nije prisutno da je bilo šta dolazilo u ondašnji vojni vrh, bilo šta od te organizacije.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Onda ne možemo da trošimo vreme suda pokazujući ovaj dokazni predmet, ali vi nam pomozite kod sledećeg generale. U vreme do vašeg penzionisanja 1992. godine, s obzirom na nivo na kojem ste vi bili u vojsci, rekli ste da JNA nije uzimala u obzir međunarodne izveštaje o lošim stvarima učinjenim od strane JNA.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: JNA nije pratila sistemski, pretpostavljam da u saveznoj državi je postojala služba u nekom ministarstvu koja se bavila time šta pišu strani mediji, ali u armiji takva institucija nije postojala. Do nas nije dolazilo tako nešto na upoznavanje.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: A ni savezna Vlada ni Vlada Srbije nisu dostavljale takve informacije Vojsci, koliko je to vama poznato?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nije, koliko je meni poznato.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da se pozabavimo jednim detaljem. Jutros su vam ponovo postavljena pitanja o Lovasu i Tesliću i vi ste vrlo detaljno odgovorili časnom Veću o tome kome ste vi podnosili izveštaje, kada je došlo do izvesne zabune u pitanjima koja je postavljao optuženi. Da li treba da pravimo razliku između Lovasa i Teslića i takođe u vezi sa tim, ko je koga trebao da informiše u svakom od ovih slučajeva?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Treba da se pravi razlika zato što oko Lovasa, ja sam tada bio u aktivnoj službi i po funkcionalnoj dužnosti sam slao informacije, a oko Teslića ja nisam u aktivnoj službi nego su to moja posredna saznanja.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Ne, ova tema koju sam hteo da vas pitam bila je na zatvorenoj sednici pa neću sada time da vas zamaram. Idemo dalje. U jednoj fazi je optuženi sugerisao da su samo opozicione stranke u to vreme stvarale paravojne grupe. Da li vi to prihvatate ili ne? A onda nakon vašeg odgovora imam jedno dodatno pitanje.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Prihvatam. Ja ne znam da je tadašnja stranka na vlasti formirala paravojne sastave.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Ako pogledamo stranke koje su ih osnivale, da li su ciljevi tih stranaka, iako su one tehnički bile opozicione stranke, bili u stvari vrlo naklonjeni ciljevima optuženog?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne bih mogao to decidno da kažem. Ja sam to tada tumačio, a i sad sam uverenja, da formiranje tih paravojnih sastava je pre svega bilo radi stvaranja nekog svog političkog imidža da se te stranke bore za interese ugroženih Srba.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Ako su takvi paravojni sastavi stvarani, da li znate, ako ne, možemo da pogledamo odgovarajući članak, kakve bi onda bile posledice po Zakonu o opštenarodnoj odbrani iz 1982. godine, kada je reč o kontrolisanju tih paravojnih sastava? Da li znate da li je njih trebalo onda smatrati delom oružanih snaga?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne, postoji procedura po kojoj se formiraju jedinice koje su sastavni deo oružanih snaga.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Molim da pogledamo jedan deo Zakona o opštenarodnoj odbrani iz 1982. godine. To je već uvedeno kao dokazni predmet 352 tabulator 21. [ vidi detaljnije - sledeće pominjanje] Molim da to stavimo na grafoskop. Englesku verziju na grafoskop, original svedoku molim. Gledamo član 91. Zakona o opštenarodnoj odbrani u kome piše: ''Oružane snage čine jedinstvenu celinu i sastoje se od Jugoslovenske narodne armije i teritorijalne odbrane. Pripadnik oružanih snaga je i svaki građanin koji sa oružjem ili na drugi način učestvuje u otporu protiv neprijatelja''. Da li su paravojni sastavi o kojima su vam postavljana pitanja, o kojima ste govorili, iza kojih su stajale određene političke stranke, zar se oni ne bi kvalifikovali, da li su se oni trebali kvalifikovati kao pripadnici oružanih snaga po ovom Zakonu?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ovo je samo jedan član koji govori o tome ko može da uđe u oružane snage, ali postoje mehanizmi po kojima oni mora da budu organizovani - prvo u pogledu uniforme, obeležja, starešinstva i svega onoga što je poznato, šta čini oružane snage, bez obzira da li se radi o teritorijalnoj odbrani ili o Jugoslovenskoj narodnoj armiji. A ovakvih grupa, kao neke od kojih sam ja navodio je bivalo van ovog sistema i postojalo je naređenje oko primanja tih dobrovoljačkih sastava, dobrovoljaca u stvari, u legalne sastave oružanih snaga. Ja govorim o JNA i o legalnoj teritorijalnoj odbrani. Znači, nije dovoljno da neko bude naoružan da bi bio pripadnik oružanih snaga nego postoje drugi atributi po kojima se to može vrednovati kao takvo.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: A sada kažete da su oni svi bili uključeni u oružane snage ili kažete da je njima na neki način bilo dozvoljeno da deluju izvan kontrole?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne, ja nisam rekao ni jedno ni drugo. Ja sam rekao da tumačenje samo ovog prvog člana, 91. kojeg ste naveli, znači to nije jedini atribut, da nosi oružje i da je sa time postao pripadnik oružanih snaga. Ja znam za konkretne grupe koje su dolazile po liniji stranaka, to je pre svega u Krajini Kninskoj i koje su bile odatle proterivane, vraćane istim autobusom nazad. To su grupe bile iza kojih je uglavnom stajala SPO u to vreme. I govorio sam o onim slučajevima ranije u onim centrima za prihvat dobrovoljaca koje je organizovala JNA 1991. godine, kada nisu hteli da obuku uniformu i stave obeležja koje je nosila tada JNA, i isto su udaljeni ih tih centara.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Ukratko još jedan drugi dokazni predmet koji je već uveden. To je dokazni predmet 352, tabulator 24. [ vidi detaljnije] To je Službeni glasnik Republike Srpske u vezi sa proglašenjem Zakona o odbrani. Za nas samo prva stranica, žao mi je što smo ovoliko kopirali, trebao sam da smanjim broj stranica. Vidimo ovde Zakon o odbrani Republike Srbije, Službeni glasnik od 27. jula 1991. godine. Za Veće, na drugoj stranici član 118, u stvari to nije na drugoj stranici, to je mnogo stranica kasnije. Generale, molim vas pogledajte član 118. Tu se kaže: ''Oružane snage u skladu sa zakonom organizuju, popunjavaju, naoružavaju, opremaju, osposobljavaju samo nadležni državni organi''. Da li ste bili upoznati sa ovom odredbom i na koji način se to uklapalo sa postojanjem paravojnih sastava izvan tog sistema?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja nisam imao prilike da vidim ovaj član niti ovaj Službeni glasnik Srbije, a mislim da je to u redu ko može da naoružava i oprema, znači nadležni državni organi. Verovatno se misli na Ministarstvo odbrane Srbije, na Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije, pošto je ovo Službeni list Republike Srbije.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Hvala. Nekoliko pitanja o Vukovaru. Ja sam se bavio samo ograničenim delom onoga što je otkrila vaša istraga kada su vam postavljana pitanja u vezi sa Vukovarom. Optuženi vam je postavljao mnogo više pitanja. Možete li nam pomoći oko sledećeg – kada ste tražili informacije od Šljivančanina i Mrkšića da li su oni već bili optuženi, da li je ovaj sud već bio podigao optužnice protiv njih?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja mislim da jeste, ja sam rekao koje su godine, sa Šljivančaninom sam se sreo 1997. godine, a sa Mrkšićem 1998.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da li vam je poznato, da li ste videli dogovor o evakuaciji koji je postojao u to vreme, mi smo ga nedavno videli kao dokazni predmet u ovom predmetu?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne znam na koju evakuaciju mislite.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Na evakuaciju iz bolnice. Da li ste videli taj sporazum? [ vidi detaljnije]
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne, nisam.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da je to bio sporazum napravljen kako treba, kojim se obezbeđuje adekvatna evakuacija, i to rana evakuacija, vi ste pitani u vezi sa učešćem JNA, odnosno neučešćem JNA u svemu tome. JNA je držala kod sebe ljude koji su kasnije bili ubijeni, poklani. Da li je njima trebalo neko ovlašćenje da bi te ljude predali nekom drugom telu, mislim na JNA, da preda te ljude nekom drugom telu?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne znam, ja pretpostavljam da bi trebalo.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Mislim da je deo priče koju smo mi čuli o okolnostima koje ste i vi potvrdili bio da se Šljivančanin brinuo zbog lokalne teritorijalne odbrane. Po vašem iskustvu, da li je JNA bila ravna lokalnoj teritorijalnoj odbrani?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Lokalna teritorijalna odbrana nije bila ravna JNA. Međutim, ljudi koji su bili u njoj mogli su da čine nekontrolisane postupke. Znači ne radi se tu o komparaciji snaga između JNA i te teritorijalne odbrane nego o klimi u kojoj su se pojedinci iz teritorijalne odbrane odnosili onako kako sam to i ja svedočio, a i drugi svedoci. Postojala je objektivno fizička opasnost za te ljude od pojedinih ekstrema u toj teritorijalnoj odbrani, i zato su zazirali neki da se suprotstave onako kako su morali i trebali.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ: Samo jednu malu ispravku. Svedok govori o pojedincima iz teritorijalne odbrane, o ponašanju pojedinaca iz teritorijalne odbrane, a u transkriptu i prevodu nema pojedinaca već se govori o teritorijalnoj odbrani generalno. Svedok je upotrebio precizno reč pojedinci.

SUDIJA MEJ: Da.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Još dva pitanja generale. Da li ste bili upoznati sa regulativama o primeni međunarodnog humanitarnog i ratnog prava na delovanje oružanih snaga SFRJ iz 1988. godine?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: U globalu ja poznajem te propise, ali konkretno ne znam na koji propis mislite.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da li se to odnosilo i na ophođenje prema ratnim zarobljenicima?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da se vratim na svoje prvo pitanje da bi bilo jasno. Da bi JNA pustila veliki broj ljudi koji su pod njenom kontrolom i da bi ih predala nekom drugom telu, da li je bilo potrebno da dobije ovlašćenja od nekog drugog tela da bi se to uradilo kako treba?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja koliko znam, postojao je sporazum između nadležnih organa Hrvatske o razmeni zarobljenih lica i u JNA je postojao i poseban organ, posebno telo koje se bavilo tim problemom.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: To se odnosi, kao što shvatate, na puštanje ljudi u takvim okolnostima da su oni kasnije bili pobijeni. Da bi oni bili pušteni, morao je neko dati ovlašćenje JNA da to učini. Je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja sam mislio vi ste govorili o ratnim zarobljenicima i o razmenama. Ja koliko znam, u Vukovaru nije izvršena nikakva razmena. Razmene su vršene kasnije, sve do avgusta 1993. godine, odnosno 1992. godine. Ako se radi o zarobljenima iz bolnice u Vukovaru, [ vidi detaljnije] tu nikakva razmena nije izvršena, oni su predati pod okolnostima kako sam ih ja mogao videti i opisao.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Neću na tome dalje insistirati. Dubrovnik. Čini se da ste u jednoj fazi dali malo protivrečne odgovore u vezi s tim da li su iz Dubrovnika bile preduzimane akcije. [ vidi detaljnije]  Vi ste govorili o snagama koje su prelazile reku Neretvu, a to bi moglo biti mnogo kilometara od Dubrovnika, a onda ste u jednoj drugoj fazi, čini mi se da ste optuženom odgovorili da je bilo nekih akcija koje su dolazile iz Dubrovnika. Možete li nam to pojasniti?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Mogu. Ja sam rekao da su snage Zbora narodne garde sa područja zapadne Hercegovine, ja konkretno znam za Metković, prebacivane u Dubrovnik preko dela bosanske teritorije, odnosno opštine Neum i te su snage dejstvovale iz Dubrovnika. Znači, to je kontekst u kome sam govorio.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da to razbijemo na pojedinačne delove jer to bi moglo da jako interesuje sudije. Kada kažete iz Dubrovnika, da li govorite o starom delu grada ili govorite o širem području i okolnom području?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Niti sam bio komandant na tom području, niti sam fizički dolazio u tom periodu na to područje, ali na osnovu informacija koje su mi stizale kao neke vesti, znači bilo je da se dejstvuje i iz starog dela grada i iz Dubrovnika kao grada u celini. I govorio sam o imitiranju razaranja koja se vrše paljenjem starih guma. Međutim, to su moja sporadična saznanja.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: To su saznanja koja ste dobili od drugih. Na primer, paljenje guma, da li su paljene gume ili su se automobili zapalili pa su onda i gume gorile, ono što smo mi videli na video snimku, ili vi to jednostavno ne znate?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne, ja znam samo za informaciju da su paljene gume a ne da su goreli automobili pa onda od tih guma, ovaj, da je bio dim. Znači, radi se o podmetanju velikih paljevina da bi se animirala međunarodna javnost. Ja znam za takvu informaciju.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Ali ništa od toga nije iz prve ruke ili čak iz druge ruke. Je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne, ja nisam bio na tom terenu, to je dolazilo od organa bezbednosti iz Druge operativne grupe.

SUDIJA MEJ: Da.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ: Mislim da je ovo pogrešan komentar jer svedok svedoči u funkciji šefa Uprave bezbednosti vojske. Prema tome, on svedoči o onome što je imao kao oficijelne informacije prikupljene na oficijelan način od ovlašćenih organa, pa ovde da li iz prve ili druge ruke ne znači bog zna šta.

SUDIJA MEJ: Da, mi ćemo doneti odluku koliku ćemo težinu pridati tim dokazima u dogledno vreme. Još nešto?

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Još uvek smo na Dubrovniku. Kada kažete da je JNA prećeno iz Dubrovnika, kada je to bilo i gde, na osnovu obaveštajnih informacija koje ste vi dobili?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja sam rekao da, prvo, nisam bio načelnik obaveštajne Uprave i drugo, to nije područje kojim su se bavili organi bezbednosti. Ja nemam izveštaje koji redovno stižu i nije zadatak organa bezbednosti da sa tog područja izveštavaju kako su protekla vojna dejstva. Ja takvih informacija nisam imao. To je bilo kroz kontakt organa bezbednosti po sasvim drugim stručnim pitanjima, gde je spominjano u ovom obimu kako sam vam ja sada rekao. Znači ja tu ne mogu da dam pouzdane pokazatelje jer nisam bio ni resorski zadužen za taj problem.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Hvala. 1992. godina. Generale, tokom glavnog svedočenja vi ništa niste rekli o Bosni jer u to vreme više niste bili na položaju. Može biti da ste izrazili mišljenje o tome da li uopšte želite da nam date neke dokaze o Bosni, s obzirom na vašu prošlost. Međutim, vama je postavljeno nekoliko pitanja u unakrsnom pitanju i ja ću vam postaviti nekoliko pitanja koja proizilaze iz toga. Vojska Republike Srpske i Vojska Republike Srpske Krajine, ko je finansirao te snage?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja sam rekao da sam tada u penziji. Ja sam govorio jasno o finansiranju. To je išlo, što se tiče znači ličnih primanja starešina u Vojsci Republike Srpske, znači to sam objašnjavao i nemam šta na to više da dodam.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Iznešeno je nekoliko tvrdnji o tome koliko su zapravo bile razdvojene ove razne snage. Da li je postojao neki izvor finansiranja za koji ste vi znali jer ste imali neke svoje veze, o tome vas je pitao i optuženi? Dakle, da li se VRS finansirala iz nekog drugog izvora osim onoga koji je dolazio iz Jugoslavije?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Kada govorite o ovome, verovatno mislite na taj period o posle 1992. godine. Znači, ja za taj period nemam činjenice. Ja sam govorio o delu finansiranja koje je išlo u onom slučaju kad sam govorio o 1991. godini, kad sam se sreo sa čovekom koji je učestvovao u prenošenju novca. Ali to je 1991. godina.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Hoćete li biti ljubazni i pogledati samo jedan dokument? Ovo je novi dokazni predlog, časni Sude.

sekretar: Časni Sude, to će biti dokazni predmet optužbe 388, [ vidi detaljnije] a dokument Generalštaba Vojske Jugoslavije od 14. oktobra 1992. godine označava se u svrhu identifikacije kao dokazni predmet odbrane 103. [ vidi detaljnije] 

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Gospodine generale, pogledajte molim vas ovu odluku Vlade Srpske Republike Bosne i Hercegovine koja je usvojena na sednici održanoj 14. maja 1992. godine, dakle dva dana nakon što ste vi penzionirani, ako imamo ispravnu evidenciju o tome. Odluka se tiče korišćenja primarnih sredstava, odnosno govori o primarnoj emisiji. ''Primarna emisija'', pretpostavljam da se radi o štampanju novca, ''Narodne banke Jugoslavije će se koristiti u skladu sa odlukom Narodne banke Jugoslavije koja se tiče zajedničke monetarne politike i zajedničkih principa kreditne politike''. I zatim dalje: ''Kako bi se izbegli nepovoljni efekti rata na ekonomiju Srpske Republike, do 80% primarne emisije biće korišćeno za specijalne svrhe''. Dakle, taj novac će se preneti na specijalne račune. Da li znate što se pod ovim mislilo, o čemu je ovde reč? Ja ću vam pokazati još jedan dokument. Časni Sude, ovo će biti isto tako novi dokument. Dok ga tražimo, izvinjavam se i gospođi Diklić što je nisam ranije upozorio da ću ovo koristiti.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja ne znam, meni ovo uopšte nije poznato, a i inače nisam stručnjak za tu oblast, finansije.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Potpuno vas razumem, generale, ali u svetlu pitanja koja su postavljena o prirodi ovih snaga i tvrdnji da je postojala razdvojenost između njih, i isto tako u svetlu vaših kontakata sa ljudima koji su bili na visokim položajima u bosanskom sukobu, hteo bih da čujem vaš odgovor u vezi sa sledećim dokumentom, a onda ponovo i u vezi s dokumentom koji sam spomenuo.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ: Gospodine Mej.

SUDIJA MEJ: Izvolite, gospodine Miloševiću.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ: Dobio sam ovu odluku, to je Službeni glasnik Republike Srpske i odluka o korišćenju sredstava, a sekretar Veća je rekao dokazni predmet se odnosi na to i na neki akt JNA. Ja nemam nikakvog akta JNA ovde u ovom dokaznom predmetu, koliko vidim u transkriptu.

SUDIJA MEJ: Dokument JNA je dokument koji ste vi predložili i koji je postao dokazni predmet odbrane. Prema tome, samo trenutak. To su, ovo su sada dokumenti drugi koji se sada predlažu, a dokument JNA je jedan od vaših dokumenata koji smo označili u svrhu identifikacije. Gospodine Najs, mislim da se ipak odmičemo predaleko od ispitivanja, od svedočenja ovog svedoka. Postoje granice onoga na šta on može da odgovori..

TUŽILAC NAJS: Ovaj svedok je iskorišćen od strane optuženog za iznošenje raznoraznih tvrdnji o navodnoj razdvojenosti tih raznih tela i o njihovoj samostalnosti u odnosu na njega. Svedok se pozvao na svoje izvore i svoju blizinu sa tim izvorima, odnosno svoju bliskost sa ljudima koji su bili na položajima moći i on je dao odgovore u vezi sa tim pitanjem. Ovo je jedan vrlo kratak dokazni predmet, neće dugo trajati.

SUDIJA MEJ: Treba da završimo sa svedokom za 15 minuta. Izvolite.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Gospodine generale, ovo je dokument Ministarstva odbrane Republike Srpske kojim se traži kredit iz primarne emisije, u jugoslovenskim dinarima. U drugom paragrafu se kaže: ''Poznato je da je Savezna Republika Jugoslavija odobrila određena sredstva iz primarne emisije u svrhu zadovoljenja potreba Republike Srpske i da na realizaciji radi Komercijalna banka iz Beograda''. Zatim se takođe spominje dostavljač kao i novac koji dolazi iz jugoslovenske banke. Časni sude, nameravao sam da zamolim svedoka da ima to na umu, kao i paragraf koji se tiče činjeničnog stanja iz sporazuma o krivici gospođe Plavšić.

SUDIJA MEJ: Mislim da bi trebalo da budemo vrlo oprezni u vezi sa ovim pre nego što postavite pitanje svedoku.

TUŽILAC NAJS: To je dokument, ovo je dokument za koji možemo reći da je u svakom slučaju prihvatljiv, tiče se izvora dokaznog materijala i podložan je drugim dokaznim izvorima sličnog sastava iz zatečenih događaja. To je javni dokument koji sadrži izjavu jedne osobe, to je potpuna i saglasna izjava jednog pojedinca. Svedoci tokom ovog suđenja inače komentarišu izjave drugih ljudi bilo u knjigama, bilo u nekom formalnijem, službenijem okruženju, izjave osoba koje nisu neposredno prisutne. Mi smatramo da bi bilo nerealno ne uzeti u obzir šta je u određenim okolnostima izjavila dotična osoba. Govorim o paragrafu 14 u vezi sa ovom temom.

SUDIJA MEJ: Ja sad govorim za sebe, ali meni se to čini prerano. Ja se slažem sa vašom tvrdnjom da smo mi dozvoljavali svedocima da komentiraju dokumente, ali u ovom slučaju, s obzirom na okolnost,i to je daleko kontroverznije i meni se, iskreno govoreći, ne sviđa vaša ideja da postavite takvo pitanje svedoku.

TUŽILAC NAJS: U redu ...

SUDIJA MEJ: Nema sumnje da možete da napravite poentu prilično brzo i ako želite da uvedete nove dokaze, vi to naravno možete učiniti ali se meni čini da ne bi bilo u redu da to radite preko ovog svedoka.

TUŽILAC NAJS: U redu, neću više trošiti vreme na to.

SUDIJA MEJ: Gospodine Kej, izvolite.

PRIJATELJ SUDA KEJ: Izgleda da smo doista daleko odmakli od svedočenja ovog svedoka i onoga što on korisno može reći. On je ovde samo korišćen za iznošenje nekih komentara i u svim drugim okolnostima mislim da on neće biti od pomoći raspravnom Veću.

SUDIJA MEJ: Vi znate, gospodine Najs, da smo mi sud sastavljen od profesionalnih sudija, mi nismo porota. Mi smo čuli šta je svedok rekao i mi znamo koje su granice njegove struke i njegove ekspertize. Naravno, svi ovi dokumenti su otvoreni, na vama je da ih koristite i stavite ih pred nas, ali nama se ne čini da trebamo i argumente u vezi sa njima, uz dužno poštovanje, pogotovo ne putem ovog svedoka koji je pred nama.

TUŽILAC NAJS: U redu. Ja ću onda tako postupiti, na toj osnovi. Ja ovo radim putem svedoka zato što je on bio iskorišćen za tu temu, koju mi nismo iskoristili zbog nekih njegovih zabrinutosti. Ako mogu samo da završim sa jednim pitanjem koje se odnosi, za slučaj da Veće ne želi da to pitam, na to da li je svedok bio upoznat sa nekim drugim metodama finansiranja armije tokom tog perioda.

SUDIJA MEJ: U redu je, naravno da to možete pitati.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Gospodine generale, da li znate, da li ste bili upoznati sa nekim drugim načinom finansiranja, osim onoga koji je naznačen u ovim dokumentima, Vojske Republike Srpske u to vreme? Dakle, osim ovih identifikovanih izvora, znate li još za neke druge?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne znam van onoga što sam do sada govorio i zaista se radi o specifičnim pitanjima. I da sam bio u aktivnoj službi, znači, ja nemam nikakvih dodirnih tačaka sa ovom problematikom. Znači, ne mogu tu ništa da kažem osim, van onoga što sam do sad svedočio, ja nemam o tom finansiranju više šta da kažem.

SUDIJA MEJ: Da li želite da taj poslednji dokument priložite kao dokazni predmet?

TUŽILAC NAJS: Možemo se na to vratiti putem nekog drugog svedoka, časni Sude. Izgleda da se ovaj svedok osvrnuo na to.

SUDIJA MEJ: U redu.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Ja ću, zbog problema sa vremenom, preći na drugu fazu. Moram napomenuti da je svedok dao iskaz o Bosni bez glavnog ispitivanja. Sada ću preći na drugi deo njegovog svedočenja koji se odnosi na Kosovo. Gospodine generale, vi ste izneli jedan niz opaski o istorijatu konflikta, sukoba na Kosovu. Veće je naznačilo da im ne treba taj deo iskaza, odnosno njegovi detalji, u svakom slučaju ne od vas, uz dužno poštovanje. Ja ću vas sada pitati u vezi jednog izveštaja koji je humanitarne prirode, za koji smo čuli da je prosleđen vlastima. To je izveštaj koji je izdao Hjumen Rajts Voč (Human Rights Watch), to je dokazni predmet 198 [ vidi detaljnije] koji je već uveden i zove se, naslov izveštaja je ''Nedelja terora u Drenici''. Kada ste odgovarali na pitanja optuženog, rekli ste vrlo malo ili skoro ništa o nedelima koja su učinjena na štetu kosovskih Albanaca. Dokazi koji su trenutno pred Većem govore da je ovaj izveštaj, koji je podnešen u vreme kada ste vi bili na vašem položaju, dostavljen, i to detaljno, Saveznoj Republici Jugoslaviji, i to na više mesta. Vi možda niste videli ovaj dokument, a možda i jeste. Ako pogledamo u rezime, časni Sude, i to je sve što treba učiniti da bi se podsetili, vidimo da je ovo izveštaj koji govori o ozbiljnim kršenjima međunarodnog humanitarnog prava koji su počinile snage Vlade Srbije i Vlade Jugoslavije na području Drenice na Kosovu, tokom poslednje nedelje 1998. godine. I zatim se takođe govori detaljno o Račku. [ vidi detaljnije] Ono što mene zanima ...

SUDIJA MEJ: Izvolite gospodine Kej.

PRIJATELJ SUDA KEJ: Mislim da bi prvo trebalo da ustanovimo da li svedok uopšte zna za ovaj dokument, pre nego što mu se postavi pitanje opšte prirode. Vrlo je važno da li on uopšte zna za to.

TUŽILAC NAJS: Upravo to sam i hteo da ga pitam.

SUDIJA MEJ: Njemu se može postaviti pitanje da li zna za incidente koji su opisani u dokumentu. On mora biti ovlašćen da svedoči o tome.

PRIJATELJ SUDA KEJ: On to može učiniti ali meni se čini da je, kao da je rečeno da, u najmanju ruku, prema transkriptu, da on nije htio odgovoriti na pitanje da li je video dokument ili ne.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Ja sam rekao da je on možda video dokument a možda i nije. Gospodine generale, da li ste vi videli ovaj dokument? I ako niste, da li je taj dokument, odnosno ono što je u opštim naznakama tu sadržano nešto na šta su vam drugi skrenuli pažnju?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne, prvi put vidim taj dokumenat. Ne znam uopšte za sadržinu njegovu, i o zločinima koji su počinjeni na Kosovu nemam više šta da kažem osim onoga što sam već svedočio. To su saznanja koja sam iznosio. Račak nije bio uopšte u vreme kada sam ja bio u aktivnoj službi, a i ne znam detalje uopšte šta se tamo događalo.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: U tom slučaju sledeće pitanje. Ako postoji nekakav izveštaj, a kao što sam rekao, on je deo spisa i postoje dokazi da je on dostavljen, izveštaj u kome se u detalje govori o humanitarnoj situaciji, odnosno kršenjima humanitarnog prava do kojeg je došlo u periodu od septembra 1998. do marta 1999. godine, da li su postojale neke strukture kojima ste vi odgovarali, koje vam na to nisu skrenuli pažnju, neke više vlasti?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ako je prevod koji sam dobio tačan, pitate me u vezi sa nečim što se desilo dok ja nisam bio u aktivnoj službi, stoga ja ne znam ništa o tome.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Izveštaj se odnosi na događaje koji su odigrali kratko, odnosno relativno kratko, ne mnogo pre nego što ste vi bili u aktivnoj službi, reaktivirani, a govori o vrlo teškim zločinima koji bi se trebali istražiti. Mene zanima da li je postojao neki sistem o kojem ste vi govorili kada ste odgovarali na pitanja optuženika, sistem koji ne bi dozvoljavao, koji vam ne bi omogućavao da pročitate taj materijal?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne, nikakva zabrana ne bi bila da se to ne može dati na čitanje ili čak, ovaj, dati zadatak da se izvrše i provere neke informacije. Ja sam vam govorio o slučaju novinara koji je objavio u stranim medijima podatke koji su bili vrlo alarmantni i da smo odmah nakon toga krenuli u provere tih podataka. Ali meni nije prisutno da je taj materijal dostavljen vojnim organima, meni to uopšte nije poznato.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Hvala. Jedno pitanje u vezi sa zajedničkom komandom. Časni Sude, u prvom registratoru dokaznih predmeta optužbe, sad ću vam dati broj, to je dokazni predmet 387, [ vidi detaljnije] nismo to gledali jer sam pokušavao uštedeti na vremenu, ali reč je o jednom velikom dokumentu označenom tabulatorom 38. Ako bismo to mogli pogledati sa svedokom, molim vas, samo par stranica valja pogledati u svetlu pitanja koja je postavio optuženi. Sada je vrlo važno da pogledate i ovo, a ne da uzmete u obzir samo svedočenje svedoka o ovoj temi. Gospodine generale, ovo je zapisnik sa sastanka nečega što se nazivalo zajednička komanda. Na drugoj stranici, datum je 22. juli 1998. godine, dakle pre vašeg relevantnog perioda, međutim, bez obzira na to, vi ste pregledali ovaj dokument. Ja ću sada zamoliti sudije i poslužitelja da pogledamo stranicu 27 od ukupno 164 i da je stavimo na grafoskop. Ovde postoji jedan pasus koji bih vam hteo pročitati, generale, zato što znam da ste ga pregledali i verovatno ćete, i pored vremena koje ste proveli na mestu za svedoke, moći da ga se setite. Gospodin Šainović ovde govori o dva detašmana, samo malo iznad toga. Poslužitelju, molim vas spustite to niže dole.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne mogu da pronađem.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Gospodine generale, nije važno, ja ću vam to pročitati. Dakle, gospodin Šainović govori o dva detašmana na planini Rudnik da bi se napala Lauša (Llaushe). Borbena grupa se takođe mora aktivirati kako bi se presekao put ka Lauši.

SUDIJA KVON: To je u gornjem delu?

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da, tako je, gospodine Kvon, hvala vam. Ako se sećate tog pasusa iz zapisnika recite nam, molim vas, što nam ovaj pasus govori o ovlašćenjima koja je imao Šainović?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Imao je ovlašćenja kao komandant te zajedničke komande da usaglasi dejstva između snaga MUP-a i snaga Vojske, na konkretnom zadatku. Tu ostaje ...

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Hvala. Hvala lepo, gospodine generale, želim da uštedimo na vremenu. Pogledajte stranicu 50 od 164. Dok je poslužitelj traži, dozvolite mi nekoliko reči. To je pasus gde gospodin Šainović kaže sledeće: ''U graničnom području armija se mora pozabaviti svojim obavezama i zaduženjima. Naime, u ovom području policija mora pokriti svu teritoriju i konsolidovati se. Državna bezbednost treba da zauzme treće područje'', odnosbno treću oblast i zatim, niže dole, ''Državna bezbednost i armija moraju izneti zajednički predlog u vezi sledećih planova''. Isto tako na stranici 50, pri dnu stranice, da, to je tu dole. Ako se sećate ovog pasusa, gospodine generale, da li se to poklapa sa vašim objašnjenjima o tome kakva je zaista bila funkcija zajedničke komande?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja nisam gledao ovako detaljno ove materijale, oni su mi pokazani samo kao zapisnik. Tada sam rekao da ja nisam zapazio na sastanku na kojem sam ja bio 01. juna da je bilo ko vodio nekakav zapisnik. Ovde je interesantno da se ustanovi kako, nakon ovih stavova koje iznosi gospodin Šainović u funkciji u kojoj je bio, reaguje komandant vojne jedinice koji je prisutan na tom sastanku. Dakle, da li on o tome izveštava pretpostavljenog komandanta i komandu i da li dobija verifikaciju toga. Znači, ja to ne znam, ja mogu da zaključim samo na osnovu onoga što sam bio prisutan, da se sastanak zaključivao sa prostim slaganjem onoga što je bilo predloženo, da se to sutradan treba uraditi i nakon toga je taj sastanak bio završen. Kako je ovaj dalje mehanizam tekao, meni to u detaljima nije prisutno.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: I zadnji pasus koji nam može biti od pomoći, 130 stranica od 164, donji deo stranice. Veće će se setiti pitanja postavljenih u vezi sa zajedničkom komandom i Vrhovnom komandom, ovde se spominje gospodin Minić koji govori o pripremi izveštaja u vezi sa realizacijom plana da se uništi DTS, merama, snagama, instrumentima, rezultatima, posledicama, sve treba da bude prezentirano. Komanda mora da napiše taj izveštaj. Dalje se kaže sledeće: ''Sa ovim izveštajem moramo da idemo pred Vrhovnu komandu''. Ako je ovo ispravan zapisnik sa tog sastanka, da li on na ispravan način odražava vaše shvatanje veze između zajedničke komande i Vrhovne komande?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da, ovde stoji da treba da bude obaveštena Vrhovna komanda o izveštajima koje ove komande na koje se to odnosi treba da sačine i dostave zajedničkoj komandi, da bi se to dalo Vrhovnoj komandi. Ja sam to tako shvatio, ako sam dobro shvatio.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Poslednja dva, tri pitanja. Izvinjavam se, generale, što smo vas zadržali ovako dugo. Tiče se sastanka na kojem se raspravljalo o nestalim, odnosno poginulim osobama. Vi ste takođe spomenuli da su ljude terali sa Kosova. Naravno na sudijama će biti da, kada za to dođe vreme, odluče kakvi su dokazi o ovoj temi i ovim brojkama. Međutim, vama su u vezi sa tim postavljena pitanja od strane optuženog. I ako postoje dokazi o tome da je negde oko 800.000 ljudi prisiljeno da napusti Kosovo, i ako postoji statistika o ekshumacijama koja govori o tome da je negde oko 3.500 ili nešto više ljudi ubijeno za vreme krize, da li postoji neki komentar koji bi nam vi mogli dati koji objašnjava ovaj jaz, dakle jaz između ovih i daleko, daleko nižih brojki, dakle da li bi na neki način to mogli objasniti kako bi sudije, kada za to dođe vreme, mogli doneti odluku?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Meni nisu prisutni podaci koliko je žrtava bilo na Kosovu. Znam za poginule i ranjene pripadnike Vojske Jugoslavije i rekao sam i to da mi u štabu Vrhovne komande, nikada nije bio nikakav podatak koji bi ukazivao na politiku proterivanja Albanaca sa Kosova. Ja se ograničavam na ono gde sam radio i gde znam situaciju ali verujem da ni u vojnom vrhu ničeg sličnog nije bilo.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: U redu. S obzirom na tela koja su ekshumirana u Srbiji i za koja se putem analize DNK može utvrditi da li su sa Kosova, tako da se može uspostaviti veza sa nekim konkretnim selima, da li na tu temu imate kakav komentar koji nam može pomići?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nemam.

TUŽILAC NAJS: Hvala vam.

SUDIJA KVON: Gospodine generale, biću vrlo kratak. Imam jedno pitanje u vezi sa vojnom linijom i policijom. Iako smo se definisanjem vojne linije bavili na otvorenoj sednici, mislim da je ipak bolje, iz razloga bezbednosti, da pređemo na privatnu sednicu.

(privatna sednica)

TUŽILAC NAJS: Bio bih veoma zahvalan za malo vašeg vremena nakon što se svedok povuče.

sekretar: Na otvorenoj smo sednici.

SUDIJA MEJ: Na otvorenoj smo sednici. Generale Vasiljeviću, ovim je vaše svedočenje završeno. Žao mi je što smo vas ovde toliko dugo zadržali i hvala vam što ste došli. Možete otići.

SVEDOK VASILJEVIĆ: Hvala vam.

SUDIJA MEJ: Vraćamo se na privatnu sednicu.

(privatna sednica)