Voce kao hrana i lek

Dunje
Niske su kalorične vrednosti 62 kcal u 100 g voća, pa se preporučuju u ishrani gojaznih.
Od minerala dunje sadrže kalcijum, natrijum, gvožđe, fosfor i bakar.
Od vitamina karotin (provitamin vitamina A), vitamine B-kompleksa i vitamin C.
Sadržaj voćnih kiselina i šećera daje im posebnu aromu.


Višnje
Višnje sadrže biljni pigment koji je moćni antioksidans u prevenciji srčanih oboljenja i tumora.
Najveći sadržaj u višnjama je ugljenih hidrata i glukoze. Višnje su bogat izvor kalijuma. Imaju visok procenat vode oko 84%, a sadržaj belančevina je jako nizak. Masti nemaju.
Zbog sadržaja vinske, jabučne i limunske kiseline, kao i vode deluju jako osvežavajuće na organizam. Višnje sadrže vitamin C i vitamine B grupe, kao i kobalt, što je pogodno za smanjivanje krvnog pritiska, za jačanje krvnih sudova, posebno kapilara.
Zbog sadržaja antocijana (biljnog pigmenta), koji se nalazi u celom plodu višnje pogodan je u prevenciji raka, kao i za lečenje anemija. Sadrži i kumarin koji ima sposobnost da smanjuje gustinu krvi pa su višnje dobre u prevenciji arteroskleroze i malokrvnosti.


Trešnje
Trešnje sadrže veliku količinu vode, pa im je energetska vrednost vrlo niska svega 48 kcal u 100 g voća. Sadrže celulozu pa dobro regulišu probavu, a zbog velikog sadržaja vode i kaoijumaolakšavaju izbacivanje vode iz organizma, pa tako poboljšavaju rad bibrega, žuči i jetre.
Trešnje imaju i najveću količinu C vitamina u odnosu na ostalo koštičavo voće. Zreliji plodovi tamnije boje sadrže veću koncentraciju antocijana i imaju veće antianemijsko delovanje.


Banane
Banane sadrže balastne materije i zbog toga su značajne za regilisanje varenja, ali su za razliku od oraha recimio ili muslija pogodne za dijete jer sadrže svega 0,5 % masnoće na 100 g voća i 70 % vode. Dobra je i zato što odmah stvara osećaj sitosti. Prosečna banana ima oko 90 kalorija. Naučnici su ustanovili da 2 banane dnevno mogu smanjti visok krvni pritisak za 10% nedeljno.


Smokve
Sveže smokve su niskokalorično voće oko 41 kcal u 100 g voća. Dobrog su mineralonog sastava i poseduju kalcijum i fosfor u povoljnom odnosu.
Suve smokve sadrže skoro 4 puta veću količinu ovih minerala. Smokve sadrže kalijum i magnezijum pa ublažavaju deprsiju, umor i olakšavaju predmenstrualne tegobe.
Ovo voće sušenjem dostiže čak 65% šećera, pa se ne preporučuje dijabetičarima, kao i osobama sa povišenim nivoom holesterola, triglicerida i naravno kod redukcionih dijeta.
Značajan su izvor selena, bakra i gvožđa. A sadrže i nešto vitamina B grupe, beta-karotina i vitamina C.
Zbog velike količine šećera zabranjuje kod proliva, a suve smokve su izuzetne u terapiji zatvora.


Kivi
U 100 g kivija ima čak oko 85 mg vitamina C i samo 44 kcal. Ovo voće značajan je izvor kalijuma koji reguliše krvni pritisak, a bogat je i folnom kiselinom koja potpomaže sintezu proteina. Supstanca lutein štiti vid.
Najbolje ga je jesti u svežem stanju svakog dana naročito zimi u većim količinama.
Osobe obolele od dijabetesa moraju ga jesti u određenoj količini zbog ugljenih hidrata.
Kivi snižava holesterol, neutrališe slobodne radikale, povećava odbrambene sposobnosti organizma i potpomaže eliminaciju toksina iz organizma.


Limun
Limun sadrži veliku količinu vitamina C, pa se preporučuje u svakodnevnoj ishrani svih populacionih grupa u prevenciji i lečenju svih zapaljenja.
Organske kiseline u limunu i grejpfrutu podstiču lučenje želudačnog soka i time pomažu varenje hrane.
Osobe koje pate od gastritisa i čira na želucu trebalo bi da piju razblaženi sok od limuna.


Jagode
Bogate su vodom, pa im je energetska vrednost svega 26 kcal u 100 g voća. sadrže vitamin B i karotin, a imaju veliku količinu C vitamina, pa se svrstavaju u vrlo moćne antioksidanse koji neutrališu dejstvo slobodnih radikala izazivača tumora. Značajni su izvor kalijuma, fosfora, magnezijuma i gvožđa.
Sitniji i tamniji plodovi sadrže veću količinu vitamina i minerala.


Kupine i maline
Maline imaju specifičan miris i ukus koji potiče od eteričnih ulja. A opor ukus kupina potiče od znatne količine tanina. Ove vrste voća imaju osvežavajuću moć zbog jabučne i limunske kiseline.
Što se tiče vode sadrže oko 80% vode, pa je energetska vrednost svega oko 25 kcal i potiče prvenstveno od ugljenih hidrata – glukoze, saharoze i fruktoze. Lako su svarljive jer celulozu nemaju. Najviše imaju vitamina C i nešto vitamina B grupe, kao i beta-karotina (provitamina vitamina A).
Blagotvorne su u prevenciji i lečenju anemije, zbog svoje obojenosti koju im daju pigmenti antocijanina. A beta-karotin je moćan antioksidans.
Od minerala sadrže najviše kalijuma, koji je dobar za snižavanje krvnog pritiska, pa se preporučuje za očuvanje srca i krvnih sudova.
Kupine sadrže više kalcijuma od malina, pa ih treba isključiti iz dijeto terapije gde je ovaj unos ograničen.
Sve bobičasto voće karakteriše visoka koncentracija antikancerogenih materija, pa se ovo voće preporučuje u prevenciji nastanka tumora.


Kajsije
Kajsije sadrže dosta vode i niske su enewrgetske vrednosti oko 28 kcal. Imaju veliku količinu provitamina A (beta-karotina). Samo 200 g kajsija skoro da obezbeđuje dnevnu potrebu za ovim provitaminom. kajsije sadrže i dosta kalijuma koji podstiče rad srca, a kao dobar diuretik preporučuje se kod bubrežnih i kardiovaskularnih oboljenja. Pored toga one sadrže ijod cink, hrom, mangan.
Zbog količine šećera ne preporučuju se kod obolelih od dijabetesa. Sveže kajsije treba da izbegavaju i osobe koje pate od nadimanja i gorušice. Poneko koristi jezgra koštica, ali treba biti obazriv zato što jezgra sadrže cijanovodoničnu kiselinu.


Breskve
Sadrži veliki procenat vode, pa je male energetske vrednosti oko 37 kcal u 100 g voća.
Osim toga obiluje beta-karotinom, vitaminom C i B.
Energetska vrednost ovog voća potiče uglavnom od ugljenih hidrata, pa se ne preopručuje dijabetičarima.
A sadržaj celuloze čini je teže svarljivom, pa se neoljuštena ne preporučuje osobama koje pate od želudačnih i žučnih oboljenja.
Što se tiče minerala ima kalijuma i natrijuma, pa je izvrstan diuretik. Breskve su dobre za osobe koje pate od kardiovaskularnih oboljenja i povišenog krvnog pritiska.


Kruške
Kruške sadrže oko 40 kcal u 100 g voća i to uglavnom ugljene hidrate oko 11%. Pored toga sadrže i biljna vlakna, tanin i pektin.
Zbog biljnih vlakana koje sadrži krušku treba da izbegavaju osobe sa povećanom kiselinom u želudcu, osobe sa svim crevnim poremećajima, osobe sa oboljenjem žučnih puteva, kao i one osobe koje pate od gastritisa. Njima su dopuštene samo oljuštene i ispasirane kruške.
Zbog šećera dijabetičari ih trebaju izbegavati. U njima ima vitamina C, a od minerala kalijum i fosfor.
Sirova i neoljuštena kruška dobra je protiv zatvora.


Jabuke
Jabuke sadrže oko 85% vode, oko 15% ugljenih hidrata i 2% protiena. Voćnih šećera ima oko 10%, kao i mineralnih materija: fosfor, kalijum, kalcijum, magnezijum, gvožđe itd. Zatim sadrže vitamine (karotin, vitamine A, B C).
Jabuke su vrlo su važne za negu zuba, zato ih je najbolje jesti sirove i neoljuštene, jer se grickanjem sveže jabuke čiste zubi voćnim sokom iz jabuke, a i cela usna šupljina.
Sirove oljuštene jabuke trebalo bi da izbegavaju osobe koje pate od dijareje, gastritisa i ulkusa. Međutim, pečene ili kuvane jabuke su lek za ove tegobe.
Zbog sadržaja pektina jabuke su dobre u eleminicaji viška holesterola i izlučivanja štetnih matreija iz organizma, pa je dobro da ih konzumiraju osobe koje pate od oboljenja jetre i bubrega, kao i za lečenje anemije.


Lubenica
Lubenica sadrži oko 95% vode, pa je na prvom mestu po diuretičkoj moći. Zato se preporučuje u ishrani osoba kod kojih je otežano izlučivanje tečnosti (kardivaskularna oboljenja, oboljenja jetre i bubrega).
U 100 g voća ima 21 kcal koje potiču od lako resorbujućih ugljenih hidrata. Zato se konzumiranje voća ograničava kod dijabetesa i povišenog nivoa triglicerida.
Pored kalijuma od minerala sadrži još fosfor, magnezijum i cink. Od vitamina karotin (provitamin vitamina A) i vitamin C.


Dinja
Dinja je niskokalorično voće, sadrži samo 24 kcal u 100 g voća, pa se preporučuje kod redukcione dijete. Osim toga sadrži oko 2000 mikrograma beta-karotina (provitamina A) u 100 g voća, koji je čuvar imuniteta, a dobar je i kao antikancerogena materija. Dinja sadrži i nešto vitamina B-grupe, kao i vitamin C. Pored toga u dinji ima kalijuma, fosfora, magnezijuma i kalcijuma. Dinja je izvrstan diuretik, pa se preporučuje osobama sa otežanim izlučivanjem vode iz organizma (kod zapalenja bubrega, bešike, prostate, reume, gihta).
Dijabetičarima kao i osobama sa povišenim nivoom triglicerida u krvi preopručuje se oprez, zbog lako resorbujućih ugljenih hidrata.


Lešnik
Osušen plod lešnika koji se i koristi u ishrani sadrži oko 701 kcal u 100 g voća. Visoka energetska vrednost potiče od visokog sadržaja masti oko 70%, ugljenih hidrata 6% i belančevina 14%.
Veliki je izvor vitamina E i linolne kiseline.
Lešnici sadrže i značajne količine kalijuma, kalcijuma i sumpora, nešto fosfora i magnezijuma.
Zbog velike količine masti ne preporučuje se kod dijeta za mršavljenje, kod žučnih oboljenja i povišenog nivoa triglicerida i holesterola u krvi.
Lešnik je pogodan u dijetoterapijama za neuhranjene.


Orah
Orah sadrži 60 % masti. Energetska vrednost je 649 kcal u 100 g voća, tako da nije pogodan za ishranu kod žučnih oboljenja, kod povišenog holesterola i triglicerida u krvi.
Ali masti u orahu su nosioci vitamina E koji je moćni antioksidans i antikancerogeni vitamin. Neophodan je za normalno funkcionisanje nervnog sistema, stvaranje reproduktivnih ćelija i funkcionisanje hipofize. Sadrži i masnu alfa-linoleinsku kiselinu koja je dobra protiv kardiovaskulanih oboljenja.
Od vitamina sadrži značajne količine vitamina B6, koji je neophodan u prevenciji anemije kao i vitamin B2 koji je potreban organizmu za normalno funkcionisanje vida i obnavljanje kose i kože.
Orah od minerala sadrži veliki procenat magnezijuma koji omogućava normalno funkcionisanje nervnog sistema,a takođe ublažava i predmenstrualne tegobe.
Orah sadrži od minerala još i kalijum, kalcijum i fosfor.
Možemo zaključiti da je orah dobar u borbi protiv starenja i bolesti kao što je rak.


Ananas
Ananas sadrži ugljene hidrate i njegova energetska vrednost iznosi oko0 46 kcal u 100 g voća. Od minerala ima kalijuma, natrijuma, kalcijuma, magnezijuma, fosfora i mangana. Od biljnih pigmenata ima beta karotin. Od vitamina sadrži vitamin C i nešto biljnih vlakana, što podstiče probavu naročito belančevinama.
Ananas je dobar kod reumatičnog artritisa, a dobar je protiv celulita i stvaranja bora.
Sadrži veću količinu šećera, pa bi trebalo da ga dijabetičari izbegavaju.


Pomorandža
Mandarine i pomorandže sadrže ugljene hidrate (grožđani šećer). Od vitamina najviše vitaimn C u 100 g voća oko 50 mg. Pored vitamina C ima vitamina B1, B2 i B6.
Zato je ovo voće dobro u borbi protiv prehlada, a povećava i apetit jer organske kiseline podstiču lučenje želudačnog soka.
Dobro ih je jesti u svežem stanju, a i u raznim salatama (voćnim ili sa povrćem kombinovano sa jajima ili tunjevinom).
U stvari svaki dan treba započeti sveže ceđenim sokom od narandže zaslađenim medom.


Grejpfrut
Ovo voće je hibrid limuna i narandže. Od vitamina najviše ima vitamin C i B1, kao i vitamin B2, zatim nijacina i karotenoida. Grejpfrut ima veliki sadržaj julikopena, antioksidansa koji je značajan za prevanciju tumora creva i prostate, a dobar je i za snižavanje nivoa (LDL) holesterola u krvi.

Šljive
Ovo voće je bogat izvor kalijuma i fosfora, gbožđa,magnezijuma, kao i karotina, vitamina C i E. Šljive sadrže i pigment antocijana koji je važan u prevenciji anemije.
Pored toga u šljivama ima dosta ugljenih hidrata, glukoze 51%, fruktoze 14% i saharoze 31%. Jabučna i limunska kiselina u kombinaciji sa voćnim šećerima daju dobar ukus ovom voću. Biljna vlakna sadržana u šljivama igraju važnu ulogu u regulaciji pravilnog rada creva, pa su dobre (i sveže i suve) protiv hroničnog zatvora.
Dijabetičarima se preporučuje oprez jer sadrže znatne kiličine šećera. Sušene šljive su im zabranjene, a sveže mogu jesti u malim količinama dok nisu prezrele.


Grožđe
Grožđe sadrži veliku količinu vode oko 82%, 16% glukoze i fruktoze, 0,40% masti i 0,80% belančevina. Zbog velokog sadržaja kalijuma i voćnih kiselina podstiče mokrenje i pomaže u eliminaciji toksina iz organizma. Bolje dejstvo u tom pogledu ima grožđe koje nije prezrelo, sa krupnoim i sočnim zrnom.
Prisustvo organskih kiselina deluje laksativno na organizam i reguliše rad creva tj. sprečava zatvor.
Tako da diuretička i laksativna svojstva grožđa deluju dobro kod gojaznih osoba prilikom sprovođenja dijeta.
Tanini i polifenoli kojih ima u grožđu branioci su organizma od virusa i spadaju u antikancerogene materije. A grožđani šećer je neophodan za rad mozga i srčanog mišića. Flavonoidi preventivno deluju na pojavu bolesti krvi i krvnih sudova.
Dijabetičari ga trebaju izbegavati.
Grožđe treba dobro oprati tako što se grozdovi potope u mlaku vodu i ostave da odstoje neko vreme, a potom ih treba isprati mlazom tekuće vode da bi se odstranila hemiska sredstva kojim je voće tretirano.