Srbija već sedam meseci bez predstavnika u 14 zemalja
Ključeve ambasada drže Tadić i Koštunica

Srpske vlasti ni sedam meseci posle proglašenja nezavisnosti Crne Gore nisu ni blizu dogovora ko će interese naše zemlje zastupati u Podgorici. Iako se prva ambasadorka Crne Gore Anka Vojvodić već smestila u vili „Crnogorka“, srpska strana ništa nije učinila kako bi makar obezbedila zgradu u kojoj će se nalaziti buduća ambasada Srbije u Crnoj Gori.

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Drašković za „Blic“ kaže da nije predložio kandidata za ambasadorsko mesto u Podgorici, ali da je premijeru i predsedniku Srbije Vojislavu Koštunici i Borisu Tadiću preporučio da kandidata treba tražiti van Ministarstva, pošto među karijernim diplomatama trenutno ne postoji najbolje rešenje za tu poziciju.

- I premijer i predsednik su se složili da to bude neko van Ministarstva spoljnih poslova, ali nikada nisam uspeo, uprkos brojnim zahtevima, da obezbedim sastanak sa obojicom i da prodiskutujemo ko bi bio najpogodniji za tu funkciju - kaže Drašković. On ističe da je Koštunica bio raspoložen za razgovor, dok je predsednik Tadić izbegavao komunikaciju na tu temu.

Dug spisak praznih mesta

Osim Podgorice, ambasadorska mesta već više od pola godine upražnjena su u brojnim prestonicama, poput Londona, Rima, Madrida, Helsinkija, Kopenhagena, Ljubljane, Varšave, Buenos Ajresa i Tirane. Čak ni četvorica imenovanih ambasadora u Kanadi, Belgiji, Rusiji i Slovačkoj nisu preuzela funkcije zato što im predsednik Boris Tadić nije potpisao ukaze ili akreditivna pisma.

Drašković je za stanje u srpskoj diplomatiji optužio predsednika i premijera Srbije tvrdeći da ambasadori u petnaestak država nisu određeni zbog „partijskih kombinatorika koje traju već sedam meseci“.

- Maksimalno sam urgirao, ne jednom već 110 puta, da se pitanje ambasadora reši. Govorio sam da je krajnje neodgovorno i opasno da u završnicu pregovora o statusu Kosova naša zemlja ulazi bez ambasadora u tri važne zemlje Kontakt grupe, Rusiji, Velikoj Britaniji i Italiji - kaže Drašković i ističe da se „takvim neodgovornim ponašanjem ugled zemlje direktno srozava“.

- Takvo stanje nanosi štetu međunarodnom ugledu Srbije, a država i njeni interesi moraju uvek biti iznad partijskih - ocenio je šef diplomatije Srbije.

Prebacivanje loptice

Ipak, ljudi iz okruženja Tadića i Koštunice ne dele mišljenje sa ministrom spoljnih poslova. Portparol DSS Andreja Mladenović prebacuje odgovornost na predsednika Tadića, tvrdeći da je Vlada Srbije učinila sve što je u njenoj moći, te da nije problem u Vladi već u predsedniku Srbije. Upitan da li zemlja trpi zbog toga što Srbija nema ambasadore u vodećim svetskim prestonicama, Mladenović je rekao da pitamo predsednika Srbije zašto to nije završeno.

- Sve ostalo ide svojim tokom. Nijedna ambasada nije van funkcije iako ambasadori nisu izabrani - rekao je Mladenović za „Blic“.

U kabinetu predsednika Tadića glavni razlog za to što je 14 ambasadorskih mesta još upražnjeno vide u donošenju novog Ustava i izborima.

- Ambasadori će preuzeti svoje funkcije ili će biti imenovani tek nakon 21. januara - rečeno nam je u Predsedništvu, uz pozivanje da takva praksa vlada svuda u svetu.

- Kada bi neka zemlja u Srbiju poslala ambasadora u predizbornom procesu pre promene vlasti, Srbija na to ne bi gledala pozitivno, jer bi nam bila nepoznata politika koju taj ambasador zastupa - kažu u Predsedništvu i ističu da je zbog toga pre slanja diplomata u svet neophodno da se izborni proces okonča.

Ivana Cvetković

    Beograd hoće i Podgoricu i Cetinje

    Kako „Blic“ saznaje, u MIP Srbije još pre sedam meseci napravljen je plan sistematizacije radnih mesta za ambasadu Srbije u Podgorici, ali Vlada Srbije se još nije izjasnila o tom predlogu. Taj plan predviđa da na osnovu reciprociteta Crna Gora našoj zemlji ustupi odgovarajući prostor u Podgorici, dok bi Srbija obezbedila prostor za crnogorsku ambasadu u Beogradu. Kako saznajemo u MIP, Srbija je zainteresovana za reprezentativno predstavništvo u Podgorici, ali i kuću na Cetinju u kojoj je nekada bilo smešteno srpsko diplomatsko predstavništvo.

    - Kuća na Cetinju bila bi istureno odeljenje ambasade u Podgorici - kaže naš sagovornik i ističe da ta vila treba da pripada Srbiji na osnovu zakona o restituciji. U vili na Cetinju već godinama je smešten Etnografski muzej Crne Gore, zgrada nije stavljena pod zaštitu države kao spomenik kulture, a nema čak ni telefonsku liniju. Poslednji ambasador Kraljevine Srbije bio je Boro Mihajlović koji je Cetinje napustio 1916. nakon kapitulacije Crne Gore.


    Crnogorci žele na Dedinje

    Ambasada Crne Gore u Beogradu najverovatnije će se već početkom sledeće nedelje useliti u neku od vila na Dedinju - rekla je za „Blic“ crnogorska ambasadorka Anka Vojvodić. Ona nije želela da precizira o kojoj lokaciji je reč, budući da su u toku pregovori sa srpskom stranom. Vojvodićeva se nada da će se uskoro postići dogovor i o lokaciji rezidencije Crne Gore.

    Crnogorska ambasada smeštena je privremeno u vilu „Crnogorka“ koju su nekada koristili funkcioneri ove bivše jugoslovenske republike. Diplomatska budućnost ove vile, međutim, nije tako izvesna zato što prava na vilu polaže kneginja Jelisaveta Karađorđević.


Izvor: Blic