Navuhodonosor (604-562)
Veliki car Vavilona

Raspadom nekada moćne asirske države posle smrti Asurbanipala nastaju na Bliskom istoku nova carstva - Medija, Egipat i Vavilon. Tvorac novovavilonske države bio je Nabopalasar, zapovednik asirskog kralja. On je iskoristio slabljenje Asirije i u savezu sa Kijaksarom, vladarem Medije, čija je kćerka postala žena naslednika vavilonskog prestola - Navuhodonosora.

Prestolonaslednik

Nabopalasar je stvorio jaku državu i on je počeo izgradnju Vavilona u kojoj su učestvovali čak i njegovi sinovi.
"Korpe od zlata i srebra za nošenje cigala naredio sam da se ispletu i dao ih da Navuhodonosor, prvorođeni, najstariji, ljubimac mog srca, nosi glinu, vino, ulje i mirisne trave, zajedno sa mojim ljudima," piše na jednom od natpisa ovog vladara.

Pobeda nad Egiptom

Krajem VII veka pre Hrista Egipćani osvajaju Siriju što, naravno, nije odgovaralo Vavilonu. Nabopalasar zato i šalje Navuhodonosora da im se suprotstavi. Kod Karhemiša 605. godine pre Hrista sukobile su se dve velike vojske i Neho, egipatski faraon, pretrpeo je težak poraz.

Međutim, pobeda nije iskorišćena. Umire Nabopalasar i Navuhodonosor je morao da požuri u Vavilon kako bi sebi obezbedio presto. Zahvaljujući podršci jakog sveštenstva to je i učinio, a vladao je dugo, čitave 43 godine, dovevši Vavilon do vrhunca moći.
Bez većih borbi on je uspeo da nametne vlast Vavilona zemljama između Eufrata i Sredozemnog mora, ali ustanci na ovim osvojenim teritorijama bili su česti.

Prvi judejski ustanak
   
      

Proročanstvo

Prema biblijskoj legendi, Navuhodonosora je mučio jedan san. On je video statuu sa zlatnom glavom, srebrnim grudima i rukama, strukom od bronze, nogama od čelika i stopalima od gline. Danijel mu je objasnio ovu viziju. Navuhodonosorova država predstavljena je zlatnom glavom, ali posle nje će se uzdići nova carstva. Persijsko, srebrno, grčko, bronzano, i moćno rimsko predstavljeno čeličnim nogama.
      
      
      
   

Judejski kralj Jehojakim priznao je vlast Vavilona, ali se posle tri godine pobunio. Ipak, nije dočekao gnev nekadašnjeg suverena. Umro je pre dolaska vavilonske vojske, a nasledio ga je osamnaestogodišnji sin Jehojahin.

Kada su se, 597. godine pre Hrista, Navuhodonosorove trupe našle pred zidinama Jerusalima, on je, u pratnji majke i najvišeg plemstva, izašao pred cara da moli za milost. Ali milosti nije bilo. On je zarobljen i odveden u Vavilon. A njegov stric Matanija ili Cedekija, postavljen je za vazalnog kralja Judeje.

Uništenje Jerusalima

Sedam godina on je bio veran Navuhodonosoru, ali onda je i on precenio svoju moć i rešio da otkaže poslušnost. Jaka vavilonska vojska je krenula sejući strah na svakom koraku. Osvajala je grad po grad, a onda je stigla i do Jerusalima. Godinu i po dana je trajala opsada. U gradu su ljudi su umirali od gladi i iscrpljenosti. A onda je odbrana popustila.

Vavilonci su uleteli u Davidov grad rušeći sve pred sobom. Spaljen je i razoren čak i Solomonov hram. Neverni kralj Cedekija je uhvaćen u bekstvu, a onda mu je suđeno. Pred njim su zaklani njegovi sinovi, a zatim su mu iskopane oči. A onda je godinama živeo kao zarobljenik na dvoru. U ropstvo je tada odvedeno i 4.600 Jevreja koji su u Vavilonu ostali do pada ovog carstva.

Osvajanja

Posle osvajanja Jerusalima, vavilonska vojska napala je i Tir, ali opsada je trajala je 13 godina. Ipak, posle nje više nije bilo pobuna u Navuhodonosorovoj državi. Navuhodonosor je bio veliki graditelj. Podigao je nove i obnavljao stare hramove kako bi imao podršku sveštenika, tada važne političke sile. Vavilon je postao najraskošniji grad tog vremena. Krasile su ga monumentalne građevine i široke ulice, zigurati, palate... A posebno zanimljivi bili su viseći vrtovi koje je izgradio za svoju ženu. I koji su svrstani među sedam svetskih čuda.

Kraj vladavine

O poslednjim godinama njegove vladavine nema nikakvih podataka. Mnogi naučnici zaključuju da je prestao da se bavi državničkim poslovima i da je oboleo. Verovatno mentalno. Kada je umro nasledio ga je sin Amel-Marduk, koji je vladao svega dve godine. A ni ostali naslednici nisu uspevali duže da ostanu na prestolu. Carstvo je brzo i prestalo da postoji.
A. Ivanović

okrutno..

takvo vreme bilo.

Za vreme njegove vladavine donet je najokrutniji pisani zakonik tog vremena "Lipit-ištar". Ma pravo ludilo...