ne da oseti...vec da zavrsi u raju

no to ja fazon kad neka institucija hoce baviti sa narkomanstvom sto se hrani iz samomrznju( depresiju i bedu) ne sme da bude toga izazvatelj, mislim samomrznju i bedu

Bratac, koji je ovo jezilk?   

A sto se tice batine....ok....mozda i to nekome u nekoj situaciji i stanju duha pomaze i jeste na korist i vecnost....svakako ne svima i u svim okolnostima i svakako da valjda niko od svestenika ne pokusava kroz svoje propovedi batinu da ustanovi kao metod spasenja....to ne bi bilo ok.......nego trebalo bi da se vidi kako stoji Otac Branislav sa parama....to je pitanje svih pitanja.....ako ti narkomani ne sluze za neko gnusno pranje novca onda sto se mene tice ko voli nek izvoli da se tamo leci, ali ako je to paravan za nesto drugo , onda da se ispita......
Nista ne insinuiram, samo postavljam moguce probleme....

kada kazem batine to ne znaci da treba nekog stalno biti da bi se opametio. ponekad i matori to zasluzuju. kako dete kada nije dobro i ne zeli da slusa dobijne po guzi, tako i u centru. ne mozes ti gde je sveto mesto da govoris razne pogrdne stvari. gde te bog cuva,a on moze duhovno to da cini,sto je veliko olaksanje.

Манастирска „Кућа живих”, последња нада за наркомане
Уништио сам породицу, изгубио пријатеље, овде уз рад и дисциплину већ се одупирем злу које ме је спопало, каже Владимир Филиповић

Отац Јелисеј испред манастира Ковиљ
Фото М. Лакетић


Нови Сад – Осим новосадског удружења „Раскршће”, у немедицинској борби против болести наркоманије, од којих је најтежа хероинска зависност, на подручју Војводине, најдаље је отишла Епархија бачка. Братство манастира Ковиљ годинама пружа уточиште младима који траже помоћ да би се извукли из пакла у који су запали. Монаси на челу са владиком јагарским др Порфиријем прихватају их отворена срца и храбре на путу избављења. Пре више од три године владика Порфирије благословио је отварање центра „Кућа живих” у Ченеју, надомак манастира.

У овој кући четрдесетак младића, одвикавајући се од дроге, живи и ради под надзором свештеника, али и других стручних лица.

– Ова заједница први је већи центар који је формирала Српска православна црква. Чланови заједнице овде бораве непрекидно од једне до три године, обављајући различите послове и друге активности. Постоји време за молитву, пошто је наш рад са овим људима заснован првенствено на учењу цркве. Указујемо им на смисао постојања, да је живот радост, да љубав постоји и да увек постоји неко ко их овакве какви јесу воли, а то је Бог– испричао је за „Политику” домаћин у овој заједници, сабрат манастира Ковиљ, отац Јелисеј.

Комплетан програм одвикавања који се овде реализује прошло је више десетина младића и сви су излечени од зависности.

– Када су долазили тврдили су да су претходно све покушали да се „скину” са опијата, па – ако је то тако – испада да им је наш манастир последња нада. Зато смо осмислили неколико етапа у читавом пројекту, које трају неколико месеци и претходе њиховом усељењу у ченејски центар. У томе нам помажу др Бранка Бјелица, из Новог Сада, и професор Бранислав Пантић из Војномедицинске академије. Потом их полако уводимо у живот у заједници, тако што једном недељно долазе да раде, а када ту етапу успешно прођу, следи усељење у заједницу. Значајну помоћ имамо и од оних који су прошли или знају како функционишу сличне заједнице које делују под окриљем Римокатоличке и Протестантске цркве – наставља Јелисеј и додаје да је из ове заједнице могућ излазак само уз благослов. У заједници су се нашли људи из различитих крајева. Добар глас далеко се чује, па се тако јављају људи из читаве Европе, Америке и Аустралије.

Овај проблем, мисле ковиљски монаси, не може се решавати само лековима. Јер, како истиче владика Порфирије, игуман манастира, зависницима је потребно пружити нешто више пошто њихов проблем није хемијске већ духовне природе.

– Ми у манастиру покушавамо да им пружимо оно елементарно, да разумемо њихове муке и оно што их је довело до тога да потраже утеху у дрогама и у бекству од реалности. Онда им помажемо да пронађу смисао постојања како би имали мотивацију да се боре са својим проблемима – каже владика Порфирије.

Психијатар др Бранка Бјелица сматра да „метадон” не лечи и да представља надокнаду опијата изражавајући сумњу у социјализацију личности која се „навуче” на овај синтетички опијат.

Многи активисти у овој заједници, сазнајемо из разговора са њима, и сами су прошли кроз пакао дроге. После рехабилитације оспособили су се да на најбољи начин приђу и помогну оболелој особи. Мада се многи стиде и устежу да причају о томе, један младић, из Сарајева, каже да је пре доласка у манастир био „на дну најцрњег пакла”.

– За десетак година, колико сам био зависник, прошао сам све терапије, болнице, метадонске центре и друге установе, али ништа ми није помогло. Уништио сам породицу, изгубио пријатеље. Овде сам дошао и уз рад, ред и дисциплину већ другу годину одупирем се злу које ме је спопало – каже нам тридесетогодишњак Владимир Филиповић инсистирајући да му се објави име како би, како вели, „подстакао и друге особе које се лече да издрже, а оне које због стида оклевају, коначно да крену путем спасења”.

М. Лакетић
[објављено: 23.12.2007.]

Izvor: Politika

Treba imati hrabrosti u glavi ako zelis da se izvadis iz tog "problema",jer sve polazi iz glave pa onda iz tela.evo je na primer ja sam radila mnogo toga medju ostalog i "to" i jednostavno kazes NE i akom si odlucan u tome nema tu ko drugi da ti presece taj put.A moje NE je moje dete koje tek ima zivot pred sobom ,i moj supreug je duboko usao u to,i znam da je njegova odluka izolacija od nas nase bollje sutra.Znam da je njemu teze to sto nije sa nama nego sto ima krizu.Tazkva je licnos.Ja dovodim svoj zivot u neki red i on ce dovesti svoj zivot u red.Jer znam da ne moze da izdrzi bez, ne mene to moze da bude i prolazno, nego andjela koji ima ispred sebe.Dobio je  tamo sto je zasluzio jer ne moze da preti ,nemoze da psuje...a takav je po "prirodi"bo,li me to ali znam da bto vise nece ponoviti,zbog nje jer zna sta ga ceka..........

jedini spas SPC posljednja nada za one koji su vec sve izgubili 

Slazem se da je sve u glavi pojedinca, ali dosta toga zavisi i od okruzenja. Recimo poznajemo nekoga ko je na lecenju skoro godinu dana i svaki put kad dodje na odsustvo se uradi i to sigurno ne zato sto su mu "prijatelji" savetovali da to ne radi. Znaci, dosta toga zavisi i od okoline i drustva. Naravno da ce biti mnogo teze za nekog da se "skine" ako je u drustvu gde se svi rade i gde ga svako nagovara da se pridruzi! Jbg, nasa surova stvarnost! A steta zato sto je decko dusa od coveka!!!   
A sto se batina tice: nekad mogu da pomognu a nekad ne. Sve zavisi od osobe do osobe...

Otac Branislav je, da ne bude nedoumica, bio kod Pahomija ali kad je shvatio sta isti cini on je otisao kod Artemija, i sam o. Branislav je bio svedok na sudjenu Pahomiju (protiv Pahomija)

Sveštenik B.P. je svedočio protiv Pahomija
On je priznao blud
Autor: Veselin Pešić | 04.11.2007 - 00:05

Sveštenik B. P. uspeo je svojevremeno da od vladike Pahomija izvuče priznaje da je seksualno zlostavljao dečaka R. S., tadašnjeg učenika bogoslovije u Vranjskoj eparhiji. Sveštenik se da bi iznudio Pahomijevo priznanje poslužio malim lukavstvom.

- Svi moji razgovori s vladikom Pahomijem bili su početkom 1996. godine posle Božića, kada mi je rekao da R. S. pravi probleme u eparhiji. Od vladike sam zatražio i dobio odobrenje da R. S. potražim i ispitam. Dečak je kod mene u parohijskom domu proveo tri dana. O onome što mu se dogodilo s vladikom ispričao mi je u normalnom razgovoru, a ne u okviru svete tajne ispovesti. O razgovorima sam obaveštavao Pahomija, a svojoj supruzi sam rekao kako verujem da je tačno ono što je dečak rekao - svedočio je B. P. pred niškim sudom.
Kada je saslušao dečaka, sveštenik B. P. je smislio plan kako da proveri vladiku. Sudijama je ispričao da je otišao kod vladike i rekao mu da se s prijateljem iz saveznog SUP-a dogovorio da se R. S. podvrgne detektoru laži. Sveštenik je potom rekao Pahomiju da je došao samo da od njega uzme blagoslov i da sutradan vodi R. S. u Beograd.. Posle nekoliko trenutaka, njihov dijalog je izgledao ovako:
- Recite ako su tačne dečakove tvrdnje, da ne idemo u Beograd. U tom slučaju, daćete mi uslovni kanonski otpust, ja ću napustiti eparhiju, a R. S. ostaje vaš problem. Ukoliko nije tačno, onda da idem za Beograd sa R. S. Na to mi je vladika rekao: I da je to tako, zašto se time baviš? Pogledao sam ga i rekao: Znači, vladiko, sve je tačno. On mi je odgovorio: Eto, dogodilo se. Ja sam ga upitao kako je moguće da se to dogodi, a on je rekao: Dok u grob ne legneš, ne možeš biti siguran šta će ti se dogoditi!
Sveštenik B. P. i arhimandrit Pajsije u više navrata pokušavali su da ubede Pahomija da se povuče i da napusti Eparhiju vranjsku, ali uzalud. Kada je shvatio da od pomeranja vladike nema ništa i da se deo sveštenika priklonio crkvenom velikodostojniku, otišao je u Raško-prizrensku eparhiju. Nije gonjen u crkvenom sudu Eparhije vranjske, u kojem je Pahomije predsednik, jer je potpisao kompromisnu izjavu u kojoj je naveo da od svega odustaje i odlazi iz Vranja.
Sveštenik B. P. je nemilim događajima obavestio i patrijaršiju SPC, tačnije mitropolita Amfilohija. Hteo je da nemili slučaj sazna vrh SPC. U toku razgovora, Amfilohije je rekao da ne misli da B. P. laže, ali da u sve to ne veruje i veruje da je vladika Pahomije nedužan.
I sa vladikom raško-prizrenskim razgovarao je B. P. Vladika Artemije je rekao da veruje rečima B. P., ali se uzdržao od daljeg komentara.
Dečak R. S. inače nije bio u grupi oštećenih maloletnika čija se imena navode u optužnici.
Podsetimo da su maloletni M. T., I. N., i K. M. optužili Pahomija za seksualno zlostavljanje u periodu od 1999. do 2002. u službenim prostorijama Eparhije vranjske. Oni su krivične prijave protiv visokog crkvenog starešine podneli 31. decembra 2002.
Ministarstvo pravde čeka izveštaje od Okružnog i Opštinskog suda u Nišu kako bi se utvrdila odgovornost postupajućih sudija i, ukoliko to ne bude dovoljno, Ministarstvo će uraditi i nadzor, što znači da će biti pregledani svi spisi iz tog predmeta.

veliki pozdsrav iz skoplje od slaveta angelkovski do celu vasu porodicu,a posebno do vama OCE. Ja sam dobro,jos s e drzim i nadam se da ce se uskoro vi dimo. Pozdrav