Krvava Meri - Ubistvo u ime pape

Meri Tjudor, kćerka kralja Henrija Osmog i Katarine Aragonske, rođena je 1516. i jedino je dete iz njihovog braka koje je nadživelo oca. Iako kraljevske krvi, Meri je imala teško detinjstvo. Bila je zapostavljana, a roditelje je viđala jedino tokom verskih praznika. Kada se sa 11 godina vratila na dvor njen život se okrenuo. Henri je rešio da se razvede od Katarine što je i učinio. Kada je imala 20 godina situacija se ponovo okrenula. Nova kraljeva žena optužena je za izdaju i ubijena. Ali zbog ljubavi prema katolicizmu ipak nije bila u Henrijevoj milosti.

Kada je došla na vlast, po smrti Edvarda Šestog, imala je 37 godina i odmah je počela rad na jačanju katolicizma.
Brak Krvave Meri sa militantnim katolikom Filipom samo je učvrstio u želji da se izbori sa protestantima. Tokom jeseni 1555. godine počeli su progoni jeretika. Biskupi Londona, Vustera, Glostera i arhiđakon Vestminstera spaljeni su na lomači, na Merinu zapovest. Ona je počela da dobija svoj nadimak. I nepismeni seljaci, ali i sveštenici bili su ubijani ako ne bi prihvatili katoličanstvo. Mnogi su stradali i pošto su to učinili. Smatra se da je ubila više od 300 ljudi.

Umrla je usamljena, pošto se Filip vratio u Španiju, a nasledila ju je sestra Elizabeta. Ona ju je sahranila kako dolikuje i dan njene smrti proglasila je za praznik.
A. I