I čelnicima opština
plate povećane 130%
Guverner Jelašić jasan: "Stabilnost dinara prvenstveno zavisi od kontrole zarada i to ne samo u javnim preduzećima, već i kod svih budžetskih korisnika, kao i na nivou lokalne samouprave"

BEOGRAD - Neposredno pred dolazak u Srbiju misije Međunarodnog monetarnog fonda, pa čak i u vreme revizije trogodišnjeg finansijskog aranžmana, Vlada Srbije donela je odluke o drastičnim povećanjima plata svih državnih funkcionera. I to od premijera do predsednika opština. Premijer je dobio 106.000, predsednik Republike 132.000, iako se usprotivio povećanju, predsednik Skupštine 105.888, ministri i poslanici po 80.000. I to sve bez beneficija i stimulacija sa kojim se cifre zarada značajno uvećavaju i prelaze 100.000 dinara.

Neprimećen je ostao Zaključak Ministarstva finansija, kojeg je usvojila Vlada Srbije 20. januara, o povećanju plata za 130 odsto predsednicima opština, njihovim zamenicima i političkim organima lokalnih samouprava. Njihova plata bi, prema ovom Zaključku, mogla da pređe 100.000 dinara Da li je za ovo "malo" troškarenje političara znala misija MMF-a, videćemo krajem aprila kada Bord direktora donosi odluku o postignutim rezultatima, od koje zavisi nova tranša kredita od 190 miliona dolara.

A kakav smo utisak na njih ostavili, obrazložio je guverner NBS-a Radovan Jelašić, koji je, između ostalog, rekao da stabilnost dinara prvenstveno zavisi od kontrole zarada i to ne samo u javnim preduzećima, već i kod svih budžetskih korisnika, kao i na nivou lokalne samouprave. - To znači, što restriktivnija bude politika zarada, imaćemo stabilniji dinar i isto tako kada je fiskalna politika u pitanju. To znači, ako suma plata ne raste imaćemo stabilniji dinar, ali u velikoj meri to zavisi od fiskalne politike, odnosno politike dohodaka", jasan je Jelašić.
   
      

Neopravdano

Stručnjak Ekonomskog instituta Nebojša Savić tvrdi da odluka o povećanju plata poslanika nema nikakvog ekonomskog opravdanja. "Pošalju 200.000 radnika na ulicu, zatvore na stotine firmi, a sa druge strane povećavaju plate poslanicima i ostalim državnim funkcionerima", naglasio je Savić.
      
      
      
   
   
      

Dinkićeva: Opravdano

Ekonomista Instituta G17 Mirosinka Dinkić misli da postoji ekonomsko opravdanje za povećanje plata poslanika i državnih funkcionera, "jer oni rade veoma odgovoran posao i za to moraju da budu adekvatno plaćeni". "Ta plata se vezuje za odgovornost na radu, a odluka o povećanju plata nije u koliziji sa preporukama MMF-a o neophodnosti smanjivanja javne potrošnje", ocenila je ona. Plate u javnim preduzećima u Srbiji, prema njenim rečima, neće biti smanjivane, one će realno moći da budu i povećane, ali pod uslovom da ta preduzeća smanje troškove i - otpuste višak zaposlenih.

      
      
      
   

Međutim, ministri i poslanici se ne bune što će im plata skočiti, predsednik Srbije kaže da takva odluka nije primerena finansijskoj situaciji Srbije, dok su predsednici opština podeljeni. Mnogi u unutrašnjosti jedva su dočekali odobrenje Ministarstva finansija, a neki tvrde da plate mogu da povećaju za samo oko 7,20 odsto za godinu dana. Tu spada Beograd i sve njegove opštine.

Veroljub Stavanović, gradonačelnik Kragujevca, prima 66.000 dinara, odnosno šest hiljada manju platu nego što mu sleduje prema Zaključku vlade. Ratko Jovanović, načelnik uprave za finansije i budžet Kragujevca, izjavio je da Stevanović nije prihvatio ni poslaničku platu ali ni povećanje koje se odnosi na gradonačelnike, odnosno predsednike opština.

On se opredelio za rast plate od 7,15 odsto, koliko su uvećane zarade svim zaposlenim u gradskoj upravi za ovu godinu. "Startna osnova prvog čoveka Kragujevca iznosi 54.562 dinara, na šta se dodaje iznos za minuli staž. Po istom principu uvešće se red i u plate direktora javnih komunalnih preduzeća. Biće uvedena budžetska kontrola jer je bilo direktora čije su plate iznosile i po 100.000 dinara", kaže Jovanović.

Niški sekretar gradske skupštine Nađa Marković rekla je juče da je formirala posebnu radnu grupu koja će već usvojeni pravilnik naredne sedmice uskladiti sa najnovijom odlukom vlade o povećanju plata. Naravno, sve to treba nekako "udenuti" i u tesan gradski budžet za tekuću godinu. Glas je juče uzalud čekao podatke o visini zarada bivših i sadašnjih gradskih funkcionera Niša.

Inače, na prošlonedeljnoj sednici Skupštine grada, kada je usvajan Pravilnik o primanjima funkcionera, gradonačelnik Smiljko Kostić pismom je obavestio Administrativni skupštinski odbor da "nije nadležan da utvrđuje koeficijente za obračun plate gradonačelnika i njegovog zamenika, jer se ne radi o zaposlenima koje postavlja i bira gradska skupština". Od ukupno 4,9 milijardi dinara usvojenog niškog budžeta, a bez odobrenih povećanja, bili su planirani rashodi za zaposlene. Međutim, sa odobrenim povećanjima funkcionerskih i plata zaposlenih izvesno je da će plate "pojesti" više od polovine budžeta.

U Subotici, na poslednjoj sednici parlamenta, odlučeno je da se povećaju plate opštinskim funkcionerima. Ova odluka stupa na snagu u februaru. Odbornici u SO umesto da primaju osnovicu 1.360 dinara pomnoženu sa dva, ubuduće će primati osnovicu pomnoženu tri puta, što je čak 4.080 dinara. Predsednik Skupštine Subotice Saša Vučinić ne krije da sada prima 44.000 dinara.

U predlog budžeta opštine Požarevac već je uračunato povećanje plata. "U ovogodišnjem budžetu predvideli smo sredstva za uvećanu isplatu", rekao je Petar Rajić, načelnik Odeljenja za privredu, finansije SO Požarevac. Rajić smatra da nema razloga za negodovanje javnosti jer su ovakva povećanja uobičajena početkom godine. On tvrdi da su najnovije povišice niže od 130 odsto.

"Dosadašnja plata predsednika opštine, predsednika SO i njihovih zamenika iznosila je 32.000 dinara neto, uz dodatak po obračunu minulog rada. Njihove januarske plate, uz uračunato povećanje, iznosiće 57.345 dinara", rekao je Rajić. To znači da će se, po novom, neto-osnovica izabranih organa povećati sa 2.092 na 6.668 dinara.
   
      

Tadić poklanja "višak" plate

Predsednik Srbije Boris Tadić će razliku od oko 80.000 dinara između svoje dosadašnje plate i nove, koju mu je propisala Skupština Srbije, do kraja mandata davati u humanitarne svrhe, saznaje Glas. Kategorično ostajući pri svojoj nameri da je povećanje plata državnim funkcionerima neprimereno trenutnoj ekonomskoj situaciji i standardu građana, Tadić će uz pomoć Narodne kancelarije i humanitarne organizacije "Naša Srbija" odabrati četiri porodice ili četvoro dece koji će svakog meseca primati jednak iznos pomoći od predsednika. Prema rečima našeg sagovornika, prvenstvo će imati samohrane majke i ratna siročad.
J. J.
      
      
      
   
   
      

Bajec: Vlada dala autogol

Odlukom o povećanju plata svim funkcionerima, poslanicima i lokalnoj samoupravi Vlada Srbije je sebi dala autogol. Pošto sam ekonomista, da kažem da me u krajnjoj liniji ne brine moral, ali svakako me brine to što vlast, odnosno država, daje sama sebi gol. Čak je i izabrani trenutak za korekciju, a to je početak godine, loš signal za ekonomsku politiku koju će sprovoditi jer to znači da je vlada odmah želela da se zaštiti od inflacije pa će to i svi drugi uraditi. To izaziva požar - kaže Jurij Bajec iz Ekonomskog instituta.
"Vlada će uvek naći formalno pokriće, ali kada se usklađeni koeficijenti za plate u državnim i društvenim ustanovama koji se izdržavaju iz budžeta na jednoj tački poremete, to izaziva lančanu reakciju i pucanje sistema. Ista ta vlada zagovara ograničenje rasta zarada u javnim preduzećima, a sama podiže plate, pa se lako može desiti da im na vrata dođu zaposleni iz tih preduzeća da pitaju kako je to moguće. Njima je rečeno da, ako nisu zadovoljni, mogu radno mesto da potraže kod privatnika. U javnim preduzećima radi 150.000 ljudi, a u zdravstvu i prosveti 250.000. Kako tada naći izvor finansiranja? Ako se nađe taj izvor u sredstvima od privatizacije, to znači da će ostati manje para za investicije, a tada će biti manje radnih mesta i sporiji privredni rast. Na kraju, to znači da će se teško otplatiti inostrani dugovi", kaže Bajec.
S. J.
      
      
      
   
   
      

Hrane se po starim cenama

Restoran u Skupštini Srbije, gde se hrane narodni poslanici i zaposleni u parlamentu, oduvek je važio za mesto na kom se uglavnom dobro, ali pre svega jeftino jede, pa je i danas tako. Cene njihovih usluga, kako piše u meniju, poslednji put su menjane prošle godine, 27. decembra, tako da cena većine jela košta između 70 i 80 dinara. Najskuplje jelo ne prelazi sumu od 190 dinara, koliko je na jučerašnjem meniju koštala porcija mešanog mesa na žaru. Većina jela s roštilja po cenama je slična onima "s kioska", ali su porcije pogoleme i jede se "gospodski" - za stolom, s viljuškom i nožem. Od skupljih jela "po porudžbini" jedino je juče, recimo, bio file minjon s pečurkama, koji je koštao 180 dinara, za pozamašnu natur šniclu trebalo je platiti 90 dinara, za porciju ćevapčića 70 dinara, gurmansku pljeskavicu 110 dinara, a za veliku natur šniclu valja platiti 100 dinara, dok se "karađorđeva" šnicla preliva preko ivica tanjira za 140 dinara.
Ljubitelji pastrmke na žaru treba u ovom restoranu da izbroje samo 100 dinara, a za oslić 90, porcija pomfrita je 40 dinara, variva su po 30 dinara, koliko košta i, recimo, teleća čorba. Najjeftinija salata od slatkog kupusa košta 10 dinara, a umesto kriški hleba, služe se lepinje, koje koštaju osam dinara. Poslastice se menjaju na dva tri dana, a juče su bile ponuđene palačinke, s čokoladom ili orasima. Porcija košta 40 dinara.
M. D
      
      
      
   
Ekipa Glas