Đorđe M. Stanojević rođen je 7. aprila 1858. godine u Negotinu. Godine 1887. upisuje se na Prirodno-matematički odsek Filozofskog fakulteta u Beogradu i tih godina, još kao student, piše svoje prve stručne radove. Godine 1881. diplomirao je na Velikoj školi u Beogradu, a iste godine boravi u Parizu na prvoj međunarodnoj izložbi o elektricitetu. Tokom više decenija plodnog rada, pored pitanja elektriciteta i, naročito, njegove praktične upotrebe, bavi se i istraživanjima iz oblasti fizike, mehanike, astronomije, kao i novim tehničkim pronalascima: fotografijom u boji, rashladnim uređajima i drugim zanimljivim oblastima.

Za sve to vreme, često boravi u evropskim gradovima gde učestvuje na skupovima i izložbama iz raznih oblasti nauke i tehnike i prikuplja znanja i iskustva koja će, odmah potorm, pokušavati da prenese u svoju zemlju. Krajem osamdesetih godina prošlog veka Đorđe Stanojević inicira uvođenje električnog osvetljenja u Beogradu a 1893. godine postaje profesor fizike na Velikoj školi u Beogradu. Sredinom prve decenije dvadesetog veka postaje redovni profesor Univerziteta u Beogradu a 1909. godine i dekan Filozofskog fakulteta u Beogradu. Godine 1913. postavljen je za rektora Beogradskog univerziteta, i na tom mestu ostaje sve do smrti, 24. decembra 1921. godine u Parizu.

Radeći godinama na izučavanju mogućnosti izgradnje električnih centrala u Srbiji, a naročito mogućnosti korišćenja vodnih tokova u tu svrhu, Stanojević je pomno proučavao i hidroenergetske potencijale reke Vučjanke, koja u jednom delu svog toka ima veliki pad.

U svojim predavanjima na Fizičkom institutu Velike škole, juna 1901. godine, Stanojević je zaključio da „...Vodopad koji najviše snage u sebi ima, bez sumnje je vodopad Vučjanskog potoka blizu sela Vučja“, oko 17 kilometara daleko od Leskovca. Na tom mestu, voda pada u nekoliko skokova, koji nisu daleko jedan od drugoga i nose razne nazive kao: Dev Kazan, Đokin Vir, itd, sa visine veće od 100 metara. Količina vode iznosi pri maloj vodi oko polo kubnog metra, te i snaga koju taj vodopad može da da, izneće oko 500 parnih konja. Po želji nekoliko uglednih građana Leskovca, prostudirao sam pitanje o dovodu te snage u Leskovac i našao, da bi se ono na srazmerno lok način moglo izvesti. Za prvo postrojenje imalo bi se uzeti 500 parnih konjo podeljeno na dve turbine i dinomo mašine od po 150 konja. Na taj način bi prema potrebii radila samo jedna turbina, ili obadve, o u izvesnim slučajevima služile bi jedna drugoj za rezervu.

Po sebi se razume da bi se upotrebila trofazna struja.

Izvor: Wikipedia