IN < - Istorija Filozofije - >LO
(1/10) > >> :: Odgovori!
[Strana 1]
I - Ime i pojam filozofije
II – Filozofske discipline i pravci u filozofiji
III – Pojmovi teorije i prakse
IV – Vrednost filozofije. „Problemi filozofije“
V – Istorija filozofije
VI – Tales iz Mileta
VII – Anaksimandar
VIII – Anaksimen
IX - Heraklit iz Efesa
[Strana 2]
X – Ksenofan i Pitagora
XI – Parmenid i Zenon iz Eleje
XII – Empedokle i Anaksagora
XIII – Atomisti – Leukip i Demokrit
XIV – Antropoloski period – Gorgija i Protagora
XV – Sokrat
XVI – Platon
XVII - Aristotel
*druga era*
[Strana 3]
I - Frensis Bekon
II - Rene Dekart
III - Baruh de Spinoza
IV - Godfrid Vilhelm Lajbnic
V - Engleski empirizam
VI - Francuska filozofija prosvećenosti
VII - Imanuel Kant
[Strana 4]
VIII - Fihte
IX - Šeling
X - Hegel
XI - Karl Marks
XII - Pozitivizam
Leksikon filozofskih pojmova
I - Ime i pojam filozofije
* philos – ljubitelj, prijatelj; sophos – znanje
* definicija filozofije ne postoji jer se njen sadržaj tokom istorije menjao.
* filozofi teže ka znanju (to je Pitagora objasnio primerom za olimpijske igre i 3 vrste ljudi)
• Istočnjačka filozofija (usko vezana sa religijom, stara 5000 godina)
• Zapadnoevropska filozofija (razdvojena od religije, stara 2500 godina)
* prva filozofska učenja se javljaju kod Jonaca
3 stvari koje su značajne za razvoj filozofije:
1. Otvorenost ka svetu
2. Sloboda mišljenja i izražavanja mišljenja – svaki čovek je slobodna ličnost, a u vođenju diskusija se gotovo nikada nije upadalo drugima u reč.
3. Podela rada (robovlasništvo) – na ovaj način su filozofi bili oslobođeni dnevnih obaveza i imali su mnogo više slobodnog vremena za razmišljanje.
* prvi filozof – Tales iz Mileta. On je smatran za jednog od najvećih mudraca (mudrac – ho sofos)
* u početku je sveukupno mišljenje bilo mitotvorno
* ljubitelj mita = ljubitelj filozofije (po Aristotelu)
* mit (mythos – pričanje, kazivanje) je bio vezan za filozofiju jer se to kazivanje odnosilo na to kako je i iz čega sve nastalo. „Mit“ je kao i „čuđenje“ – izvorište filozofije.
* razlika između mitotvorca i filozofa
* filozofske discipline:
• Metafizika (meta-ta-pshysika – ono što dolazi posle fizike):
* deli se na opštu (ontologija) – bavi se pitanjima bića – i na posebnu – bavi se pitanjima boga, duše, svemira...
I def: Metafizika je nauka o prvim principima i uzrocima svega onoga što jeste.
II def: Metafizika je nauka o biću kao biću.
• Gnoseologija (gnosis – znanje) – bavi se pitanjima naših saznanja, tj. teorija saznanja
• Etika (ethos – običaj) – nauka o moralu („trebalo bi...“)
• Estetika (aisthetikos – biti čulan, opažajan) – bavi se pitanjima šta umetnost čini umetnošću
• Aksiologija (axios – biti vredan, dostojan) – bavi se vrednostima uopšte
• Metodologija (methodos – put) – nauka o metodi
• Antropologija (antropos – čovek) – nauka o čoveku i njegovom položaju u kosmosu
* pravci u filozofiji:
• monizam, monistička metafizika – filozofski pravac koji zastupa mišljenje da je u osnovi svega jedan princip (načelo)
• dualizam, dualistička metafizika – u osnovi svega što jeste su dva principa (načela)
• pluralizam, pluralistička metafizika – u osnovi svega što jeste je više principa (načela)
• materijalizam, materijalistička metafizika – u osnovi svega je materija. Filozofi – materijalisti.
• spiritualizam (idealizam) – u osnovi svega je nešto duhovno.
• racionalizam, razionalistička filozofija – racio – razum. Ovaj pravac se oslanja na razum kao izvor svih naših saznanja. Filozofi – racionalisti.
• empirizam, empiristička filozofija – empiria – iskustvo. Ovaj pravac se oslanja na iskustvo kao izvor svih naših saznanja. Filozofi – empiristi.
• agnosticizam – agnoston – neshvatljivo, nesaznajno. Smatranje da nije moguće saznati objektivnu stvarnost (osporava saznanja metafizike)
• skepticizam – skeptomai – sumnjati, biti neodlučan. Ako se sumnja u valjanost kriterijuma saznanja istine.
* savremeni pravci u filozofiji:
egzistencijalizam, marksizam, pragmatizam, strukturalizam itd.
* filozofija je teorijska nauka – episteme theoretike
episteme – znanje (naučno znanje, znanje principa, pravila)
gnosis – znanje (poznavanje neke veštine npr. tenis)
theoria – umni uvid, probuđeni ljudski um (to je um koji posmatra svet bez ikakvih ustaljenih mišljenja i orijentacija)
* značenje pojmova „teorijsko znanje“ i „praktično znanje“ se zantno promenilo u odnosu na antička vremena. Smatralo se da je folozofija najbolja, najuzvišenija, najbožanstvenija nauka, ali isto toliko beskorisna! To je zato što su se ranije cenila teorijska znanja radi njih samih, a ne radi praktične primene.
* kada je u pitanju praksa (pragma, praxis), u antičkom svetu, oni su je smatrali za upućenost čoveka na zajednice u kojima su ljudi živeli.
* u staroj Grčkoj – politika: aktivnost pojedinca u polisu (zajednici)
„Čovek je politička životinja (Antropos zoon politikon)“ – Aristotel
Aristotel ovime hoće da kaže da je čovek bio upućen na život u zajednici.
* Frensis Bekon i Rene Dekart su u 17. veku isticali potrebu da se odbaci antička teorija da se znanje ceni radi samog znanja i počeli da govore o znanju kao moći:
„Znanje je moć, tj. mogućnost čoveka da iskoristi prirodu za svoje potrebe“ – Frensis Bekon
* pokušaj da se obezvredi filozofija (ako se u njoj ne primenjuju empirijsko-eksperimentalne metode, onda su njene konstatacije besmislene)
* sad druge nauke pokušavaju da objasne „svet uopšte“, pa nastaju mnogi „–izmi“: istoricizmi, matematizmi, psihologizmi... Ali ove nauke nemaju uvid u celinu kao filozofija.
„Istina je celina“ – Hegel
* ako filozofija uopšte ima neku vrednost to je onda samo indirektno preko njenog uticaja na život onih ljudi koji je izučavaju. Da bi shvatili njenu vrednost moramo odbaciti predrasude onih koji se pogrešno nazivaju „Praktični ljudi“. „Praktičan“ je onaj čovek koji poznaje samo materijalnu potrebu, koji shvata da ljudi moraju da hrane telo, ali im nije poznato da je i duhu neophodna hrana. Vrednost filozofije se isključivo može naći među duhovnim dobrima i samo one ljude koji nisu ravnodušni prema ovim dobrima možemo ubediti da izučavanje filozofije nije gubljenje vremena.
* ne možemo da tvrdimo da je filozofija imala neki veliki uspeh u pronalaženju odgovora na mnoga pitanja koja je postavila kao što su to imale npr. matematika i istorija. Ali, vrednost filozofije je upravo u tome što su se navedene nauke, čim se postiglo određeno saznanje, formirale upravo iz filozofije. Naravno da sva neodgonetnuta pitanja ostaju filozofiji...
* vrednost filozofije treba tražiti upravo u njenoj neizvesnosti. Čovek koji nema filozofskog smisla živi zatvoren u predrasude zdravog razuma u uobičajena verovanja njegovog naroda i živi u uverenjima koja su se u njegovoj svesti razvila bez učešća njegovog promišljajućeg uma. Za takvog čoveka svet je ograničen, očigledan. Oni nemaju mogućnost da vide poznate stvari u nepoznatom svetlu.
* filozofska kontemplacija ne deli svemir na dva neprijateljska tabora, već posmatra tu celinu nepristrasno. Slobodan um posmatra bez „ovde“ i „sada“ , bez nade i straha, jedino i isključivo iz želje za znanjem (koje je čisto kontemplativno). Tom nepristrasnošću se postiže pravda u praktičnom svetu i univerzalna ljubav (pruža se svima, a ne samo onima koje procenjujemo kao vredne divljenja) u svetu emocija.
* Zahvaljujući takvoj kontemplaciji postajemo stanovnici univerzuma, a ne samo jednog određenog grada. To je istinska sloboda, izbavljenje iz uskih nadanja i strahova...