Tri godine suđenja za ubistvo Đinđića

BEOGRAD - Tri godine od početka suđenja za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića navršava se danas. Ukoliko ne bude neočekivanih obrta, izricanje presude očekuje se krajem januara iduće godine.

Suđenje, za koje deo javnosti opravdano smatra da traje predugo, sada je u završnoj fazi, zajednička je ocena portparola Specijalnog suda i tužilaštva Maje Kovačević i Tome Zorića.

- Suđenje je trajalo duže nego što smo želeli, ali ima mnogo razloga što je to tako, a na neke sud nije mogao da utiče - rekla je sudija Maja Kovačević.

Ona je podsetila da je predsedavajući sudija Marko Kljajević u završnoj fazi suđenja napustio sudijsku funkciju, zbog čega su sva svedočenja i dokazi ponovo izvođeni.

Tempo suđenja značajno je usporen tokom 2006. godine, dok je proces vodio sudija Marko Kljajević. Naime, sud je tokom 2004. i 2005. godine imao po četrdesetak radnih dana na tom predmetu, dok je za osam meseci 2006. godine održano manje od 10 glavnih pretresa.

Problemi i odugovlačenje pratili su sudski postupak od samog početka. Najpre su advokati odbrane opstruirali postupak, ulažući na desetine zahteva za izuzeće, da bi čak i fizički napuštali glavni pretres.

Tok suđenja obeležili su hapšenja ili predaja trojice optuženih, Milorada Ulemeka Legije, Dejana Milenkovića Bagzija i Aleksandra Simovića, što je takođe doprinelo usporavanju procesa.

- Treba podsetiti i da su ubijena dva važna svedoka - svedok saradnik Zoran Vukojević i Kujo Kriještorac. I takve stvari utiču na sudije, pošto oni nisu izolovani od spoljnog sveta - rekla je Maja Kovačević.

(Beta)

Izvor: Blic

Zvezdan Jovanović optužuje policiju

Na jučerašnjem suđenju optuženima za ubistvo premijera Zorana Đinđića, prikazani su iskazi veštaka iz MUP Srbije sa ranijih pretresa.

Ti veštaci su obavili veštačenja tragova otisaka prstiju pronađenih u stanovima za koje se pripadnici zemunskog klana sumnjiče da su ih koristili kao „štekove“. U jednom beogradskom stanu pronađeni su otisci prstiju optuženog Jovanovića, koji se tereti da je ubio premijera i ranio šefa njegovog obezbeđenja Milana Veruovića.

Optuženi Jovanović se juče obratio sudu povodom tog nalaza veštaka, tvrdeći da je policija podmetnula tragove i da oni u tom stanu nisu mogli biti otkriveni jer on nikada tamo nije ni bio. U pojedinim stanovima su pronađeni i otisci prstiju nedavno uhapšenog Aleksandra Simovića. On je tvrdio da je policija, kada je pretresala njegov stan, uzela mnoge „pokretne stvari“ kao što su flaše „koka-kole“, posteljina, prljav veš i njegov džip, a da on, pri tom, nije dobio potvrdu o oduzetim stvarima.

Sudija Nata Mesarović je najavila da odbrana danas može da iznese nove dokazne predloge. Advokat Nenad Vukasović, branilac Zvezdana Jovanovića, kaže za „Blic“ da će odbrana imati više od deset predloga.

V. Z. C.

Izvor: Blic

Suđenje za ubistvo premijera
Odbrana i tužilac za saslušanje Čovića

Sudsko veće na suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića prihvatilo je predlog odbrane da se kao dokaz pročita izveštaj kriminalističke tehnike MUP-a o pronađenim tragovima u stanu na Bulevaru Lenjina gde je, prema navodima optužnice, dogovoren atentat na premijera kod hale „Limes“.

Sud je prihvatio i da se sasluša vlasnik stana na Bulevaru Lenjina, kao i vlasnica stana u Birčaninovoj ulici, gde su se prema navodima optužnice skrivali optuženi nakon ubistva premijera Đinđića.

Na suđenje će biti pozvani i kriminalistički tehničari SUP-a u Beogradu koji su sakupljali tragove u kancelariji 55 u Admirala Geprata 14, odakle je prema navodima optužnice pucano na premijera Đinđića. Biće pozvani tehničari koji su skupljali dokaze na dan atentata, kao i oni koji su istu kancelariju pregledali 17. marta.

Advokat Slobodan Milivojević, branilac prvooptuženog Milorada Ulemeka Legije, predložio je da se kao svedok sasluša Nebojša Čović. On bi trebalo da kaže ko je i kako izdao poternicu protiv optuženih samo nekoliko sati nakon atentata. Sa ovim predlogom se složio i tužilac Jovan Prijić. Advokat Nenad Vukasović, branilac Zvezdana Jovanovića, predložio je da se Čović sasluša zbog optužbi Dejana Milenkovića Bagzija da je unapred znao za atentat na premijera, ali se Prijić usprotivio. Sud će naknadno odlučiti o oba predloga.

Suđenje se nastavlja 11. januara.

V.Z.C.

Izvor: Blic

Suđenje za ubistvo premijera
Jovanovićevom svedoku tužilac rekao da laže

Svedok odbrane Boško Jović, policajac iz Bačke Palanke i nekadašnji pripadnik JSO, juče je na suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića dao alibi drugooptuženom Zvezdanu Jovanoviću kome se na teret stavlja da je ubio Đinđića i ranio šefa premijerovog obezbeđenja Milana Veruovića.

Jović je tvrdio da je na dan atentata bio kod Jovanovića u kući na Bežanijskoj kosi između 11.30 i 12 časova, gde se, kako kaže, zadržao pet do deset minuta.

Prema navodima optužnice, kao i prema izjavama svedoka saradnika i iskazu samog drugooptuženog u policiji, Jovanović je u to vreme bio u Gepratovoj 14 i čekao da se pojavi premijer na koga je pucao u 12.25 sati.

Tužilac Jovan Prijić je izneo primedbu na ceo iskaz Jovića i ocenio ga kao laž.

Svedok Milanka Jurišić, koja živi u Birčaninovoj 8, tvrdila je da pred atentat na premijera Đinđića niko nije dolazio u stan njene majke Bosiljke, u vezi sa nameštanjem kablovske televizije. Ona je tako demantovala navode svedoka saradnika Dejana Milenkovića Bagzija i Miladina Suvajdžića, kao i iskaze optuženih iz istrage, da su pred atentat dolazili u Birčaninovu ulicu da bi procenili da li odatle mogu da pucaju na premijera.

Juče je svedočio Radivoje Stojanović, kriminalistički tehničar, koji je obavio uviđaj ispred ulaz broj 5 zgrade Vlade. On je tvrdio da mesto ubistva nije bilo obezbeđeno i da su razne osobe stalno prolazile.

V. Z. C.

    Prijatelj s hrvatskim kriminalcem

    Ime Boška Jovića poznato je javnosti, jer je dan pre atentata sačekao Ivicu Matekovića, hrvatskog državljanina sa debelim kriminalnim dosijeom, i 12. marta ga vratio do granice. Jović je potvrdio da je sačekao, kako je rekao „kolegu i prijatelja“ Matekovića na granici i da ga je zatim odvezao do Beograda, jer je ovaj hteo da kupi patike. On je negirao da je Matekovića vozio do baze JSO u Kuli i tvrdio je da niko iz JSO nije bio upoznat s tim da se on video sa Matekovićem, jer je to njegova privatna stvar.


Izvor: Blic

"Beretka" dala alibi Jovanoviću

Boško Jović, nekadašnji pripadnik JSO, tvrdi da ga je optuženi Zvezdan Jovanović izvređao na dan atentata jer nije izvršio njegovo naređenje i to 45 minuta pre ubistva Zorana Đinđića
BEOGRAD - Nekadašnji šef instruktorskog tima u JSO, a današnji policajac u Bačkoj Palanci, Boško Jović, izjavio je juče, tokom svog svedočenja u procesu optuženima za ubistvo srpskog premijera Zorana Đinđića, da se 12. marta, između 11.30 i 12 sati, sreo sa Zvezdanom Jovanovićem, koga optužnica tereti da je ispalio smrtonosni hitac u premijera. Prema navodima optužnice, Jovanović je sa saučesnicima u to vreme već bio u kancelariji u Gepratovoj ulici, odakle je u 12.25 pucano na Đinđića.

Vozio Ivicu Matekovića
- Zvezdan me je tada izvređao jer sam trebao da mu predam video-kasetu sa obuke u Petrovom selu. Kaseta nije bila prebačena sa sistema beta na VHS. Ostao sam kratko, petnaestak minuta, a onda sam otišao. U stanu je bio i Aleksandar Popović Po, oficir za bezbednost, ali sa njim nisam pričao, zbog sukoba sa Zvezdanom, izjavio je juče Jović u Specijalnom sudu u Beogradu. On je tog prepodneva do Rume odvezao svog prijatelja iz Hrvatske, Ivicu Matekovića (poznati hrvatski mafijaš, osuđen zbog otmice sina jednog hrvatskog generala). Dok je vozio Matekovića, koga je dan ranije sačekao na graničnom prelazu između Hrvatske i Srbije, navodno ga je Jovanović pozvao i rekao mu da donese video-kasetu u njegov stan na Bežanijskoj kosi.

- Tu kasetu sam nosio nekoliko dana u kolima, ne znam zašto nisam stigao da je prebacim. Posle susreta sa Zvezdanom, krenuo sam nazad za Novi Sad, kada me je komandant Gumar (Dušan Maričić), pozvao i rekao da hitno dođem u komandu na Senjaku. Kada sam došao saznao sam da je izvršen atentat na premijera. Oko 15 časova čuo sam da je preminuo. Iste večeri smo u konvoju otišli u bazu JSO u Kulu, rekao je svedok.
Na pitanje članova sudskog veća, o puškama G3 "hekler i koh", koja je korišćena u atentatu, a koje je posedovala Jedinica za specijalne operacije, svedok je izjavio da su stajale u magacinu, a da su mogli da ih uzmu samo komandiri odeljenja. Te puške su, po tvrdnjama svedoka, često rasklapane, pa ih on "ne bi koristio ni da gađa bizona".

O prirodi svog odnosa sa Ivicom Metekovićem, koga nije zvao telefonom od dana atentata, "jer su ga u UBPOK-u zbog toga ispitivali", Jović je rekao da je "prijateljski". Inače, sa Ulemekom se svedok zna 15 godina jer je svojevremeno radio u SAJ-u (Specijalna antiteroristička jedinica) MUP Srbije, pa ga je znao kao kolegu, a bolje ga je upoznao kada je prvog februara 1999. godine prešao u JSO.

Na suđenju juče je svedočio i kriminalistički tehničar Radivoje Stojanović, koji je obavio uviđaj ispred zgrade vlade, tvrdeći da mesto ubistva nije bilo obezbeđeno na odgovarajući način. Prema iskazu Stojanovića, pred ulaz u zgradu vlade dolazili su razni policajci u uniformi i civilnom odelu, a video je i tadašnjeg ministra kulture Branislava Lečića, kako narušava lice mesta, pa je naredio jednom policajcu da zabrani ulaz u zgradu. Stojanović je rekao da nije znao ko je trebalo da obezbedi lice mesta, pa je tražio od svog kolege Branislava Mrvića da to sazna.
Stojanović je naveo da, mada je zabranio ulaz u zgradu vlade, ispred ulaza su ljudi prolazili, pa je istražnom sudiji Aleksandru Čoliću kazao da ne može da obezbedi lice mesta, a o tome je obavestio i svog starešinu.

- Nije bilo komunikacije, vladao je blagi metež. Dolazili su razni policajci koje nisam znao, neki u uniformi, neki u građanskim odelima. Niko se nije pojavio kao starešina. Pošto sam počeo uviđaj, video sam i istražnog sudiju Aleksandra Čolića i obavestio ga šta sam uradio do tada, izjavio je Stojanović.

Uništeni tragovi
O štakama koje je nosio premijer, Stojanović je rekao da ih je video u zgradi vlade, na odmorištu iznad prvog stepeništa, da mu niko nije objasnio zašto se tu nalaze i da je primetio da na jednoj štaki nedostaje parče plastike, koju je pronašao na prvom stepeniku ispred zgrade vlade. O tragovima krvi na žardinijeri ispred ulaza u zgradu vlade svedok je rekao da je taj trag obeležio, i na filter papiru uzeo uzorak. Inače ti materijalni tragovi su se kasnije ubuđali i propali. Advokati odbrane izneli su predlog da zbog svih propusta, koje je svedok nabrojao, tokom uviđaja koji je po njima obavljen na nezakonit način, sva dokumentacija sa lica mesta bude izdvojena. Po rečima advokata Gorana Petronijevića, sud i tužilaštvo su bili isključeni iz uviđaja, što je protivno Zakonu o krivičnom postupku i to je razlog zašto odbrana traži izdvajanje zapisnika o uviđaju.

Na jučerašnjem glavnom pretresu svedočila je i Milanka Jurišić, iz stana u Birčaninovoj 8, odakle su, prema tvrdnjama svedoka saradnika Dejana Milenkovića Bagzija i navodima optužnice, atentatori hteli da pucaju na Đinđića. Ona je izjavila da 2003. godine niko nije dolazio u njen stan u Birčaninovoj 8 radi uvođenja kablovske televizije.

Prema izjavi svedoka-saradnika Dejana Milenkovića Bagzija, optuženi Zvezdan Jovanović, Dušan Krsmanović i Ninoslav Konstatinović dolazili su u Birčaninovu 6-10, "kod jedne babe", radi navodnog uvođenja kablovske televizije, a u stvari da bi osmotrili mesto odakle bi moglo da se puca na premijera.

Svedokinja je objasnila da je njihov stan na šestom spratu, gde je zajednička terasa koju koriste svi stanari, da su se vrata za terasu uglavnom zaključavala, a posle ubistva premijera stanari su postavili i rešetke na stepeništu koje vodi ka ulaznim vratima terase.

Izvor: Glas Javnosti

Za Legijinu žalbu sud rezervisao sedam dana

Pred trećestepenim većem Vrhovnog suda Srbije, 5. marta počeće javna sednica na kojoj će se odlučivati o žalbama odbrane Milorada Ulemeka Legije i Branka Berčeka, uloženih na potvrđenu osuđujuću presudu zbog ubistva Ivana Stambolića i atentata na Vuka Draškovića u Budvi, saznaje „Blic“.


Sudija Milena Inić-Drecun, predsednica trećestepenog veća koje ima sedam članova, rekla je za naš list da je planirano da sednica traje sedam radnih dana.

Ona je dodala da će se na istoj sednici odlučivati i o vanrednom pravnom leku, odnosu zahtevima za ispitivanje zakonitosti pravosnažne presude, koje su podneli Radomir Marković, bivši šef DB-a, Milorad Bracanović, nekadašnji zamenik direktora BIA i pripadnici JSO Leonid Milivojević i Nenad Ilić.

Za ubistvo Ivana Stambolića, 25. avgusta 2000. godine, kao i za pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi 15. juna iste godine, u Specijalnom sudu Veće sudije Dragoljuba Albijanića izreklo je osuđujuću presudu 18. jula 2005. godine.

Vrhovni sud je u junu prošle godine Ulemeku potvrdio kaznu od 40 godina zatvora. Ista kazna potvrđena je i Branku Berčeku, za koga je sud utvrdio da je pucao i na Stambolića i na Draškovića.

Radomiru Markoviću je takođe potvrđena kazna od 15 godina, dok je Leonidu Milivojeviću sa 15 povećana na 30 godina zatvora.

Dušanu Maričiću Gumaru, poslednjem komandantu JSO, koji je učestvovao u ubistvu Stambolića kazna je smanjena sa 40 na 30 godina. Nenadu Bujoševiću Rambu, koji je učestvovao u oba zločina, kazna je sa 40 smanjena na 35 godina. Nenadu Iliću Glavonji, koji je učestvovao u atentatu u Budvi, potvrđena je kazna od 15 godina.

Miloradu Bracanoviću je kazna sa četiri godine za neprijavljivanje planiranja ubistva Stambolića smanjena na dve, jer je zakon u međuvremenu ublažen.

I prvostepeni i drugostepeni sud su utvrdili da je naručilac oba zločina bio Slobodan Milošević.


Izvor: Blic

Svedoci daju alibi, Prijić tvrdi da lažu

 BEOGRAD, 15. januara 2007. (Beta) - Nekoliko svedoka odbrane je danas na suđenju u Specijalnom sudu dalo alibi optuženima za učešće u ubistvu premijera Srbije Zorana Đinđića.

Svedoci su istakli da su u vreme atentata bili sa optuženim Zvezdanom Jovanovićem i Aleksandrom Simovićem. Zamenik specijalnog tužioca Jovan Prijić je njihove iskaze ocenio lažnim i neistinitim.

Bivši pripadnik rasformirane JSO, a sada radnik MUP-a Srbije Aleksandar Popović rekao je da je 12. marta 2003. godine oko podneva bio u stanu kod Zvezdana Jovanovića na Bežanijskoj kosi. Prema optužnici, Đinđića je ubio Jovanović tog dana u 12.25 časova.

Opisujući 12. mart, svedok je kazao da otišao kod Jovanovića u stan oko 11 sati, da bi pregledali neke video kasete i da se zadržao oko sat vremena.

Nakon što je otišao iz stana Jovanovića, pozvali su ga iz komande JSO i rekli mu da je izvršen atentat na premijera i da mora odmah da ide na Aerodrom Beograd da preuze rukovođenje timom JSO koji se tamo nalazio.

Na pitanje tužioca i članova sudskog veća, zašto tek sada govori o ovome i zašto to ranije nije nikome prijavio, pogotovo ako se ima u vidu da je policajac, Popović je odgovorio da "nije imao kome da se obrati".

"Nakon raspada JSO nisam imao gde da radim. Odbili su me za SAJ, Žandarmeriju i Interventnu brigade i kome onda ja da se obratim", kazao je Popović.

Danas su alibi Aleksandru Simoviću dali i svedoci koje su predložili njegovi advokati.

Električar Dušan Tizić je izjavio pred sudom da je 12. marta 2003. godine bio u stanu Simovića da im popravi svetlo i da je tada video Aleksandra Simovića na tom mestu.

On je ispričao da je oko 11 sati došao u stan i da je ostao oko sat vremena da popravi osvetljenje. Na pitanje advokata oštećenih, Srđe Popovića da detaljno opiše šta je radio i koliko mu vremena treba za tu vrstu popravke, Tizić je opisao posao i rekao da mu treba oko 20 minuta

Izvor: Beta

Суђење за убиство премијера Зорана Ђинђића

Два алибија до поднева

Електричар и роштиљџија кажу да је оптужени Александар Симовић 12. марта у подне био у кући своје невенчане супруге у Земуну 
 
Александра Симовића ухапсили су припадници САЈ-а (Фотодокументација „Политике”)
 

Некадашњи обавештајац у команди Јединице за специјалне операције Александар Поповић потврдио је јуче пред Специјалним судом алиби за Звездана Јовановића, који је оптужени за убиство премијера Зорана Ђинђића „добио” прошле недеље од припадника ЈСО Бошка Јовића. Он је рекао да је до поднева био са Јовановићем у његовом стану у насељу Бежанијска коса, где су на касетама гледали видео снимке намењене обуци кандидата за пријем у ЈСО.

И оптужени Александар Симовић, који је ухапшен 25. новембра прошле године у Новом Београду, јуче је „добио” свој алиби за атентат на премијера. Електричар Душан Тизић и роштиљџија у ресторану „Баја” Мирјана Јелић рекли су пред судом да је Симовић до поднева био у кући своје невенчане супруге Зоране у Првомајској улици број 98 у Земуну.

– Ја сам електричар по занимању и комшија сам са Александром Симовићем. Његова жена позвала ме је 11. марта да сутрадан дођем код њих да поправим светло. Отишао сам око 11 сати, поправио светло и остао сам негде до 12 часова. Видео сам у кући Александра Симовића. После тога обавио сам неки послић на брзака и отишао у једну кафану у којој је био телевизор. Тада сам видео да је убијен премијер – испричао је Душан Тизић чије су сведочење предложили адвокати одбране.

Детаљима до истине

Тизић је ушао у кућу кроз ћевабџиницу у приземљу, јер се плашио пса у дворишту, а изашао је кроз двориште јер је пас био завезан. Врата му је отворила Зорана, видео је и мало дете, а Симовића је, каже, видео како излази из купатила, али се он није интересовао за поправку светла. Када је одлазио, видео га је у дневној соби.

Председницу судског већа Нату Месаровић занимало је шта је тачно Тизић поправљао. Он је објаснио да је реч о сијалици на косом плафону од ламперије у кухињи, испод плафоњере. Заступник премијерове мајке Срђа Поповић инсистирао је на детаљима.

– Скинуо сам заштиту, па сам одврнуо сијалицу, искључио осигурач, исекао две жице, скратио жицу која је изгорела, додао мало парче, изоловао и вратио на место – рекао је Тизић.

– Колико вам времена треба за то? Ја бих то урадио за десет минута – казао је адвокат.

– Ви сте онда експерт. Мени треба двадесетак минута – одговорио је електричар.

– Ако нисте разговарали са укућанима и нисте сели да нешто попијете, како сте се онда задржали један сат? – питао је Срђа Поповић.

– Ја нисам рекао прецизно време. Рекао сам да је то било у интервалу од 11 до 12 часова  – рекао је Душан Тизић.

Уследила су питања зашто до данас ни полицији ни тужилаштву није рекао да је пола сата пре атентата на премијера видео у Земуну Александра Симовића, кога оптужница терети да је читаво пре подне, са оптуженима Звезданом Јовановићем и Нинославом Константиновићем, био у канцеларији број 55 у згради у Улици адмирала Гепрата, одакле је у 12.25 извршен атентат на Зорана Ђинђића.

– Причао сам о томе једном полицајцу који станује ту преко пута, зове се Боривоје Перовић. Не знам шта је била моја обавеза – казао је Тизић.

– Не морате да имате обавезу. Зар нисте имали потребу да објасните да је човек невин? – питао је Срђа Поповић.

– Па, није био ухапшен. Био је у бекству. Сада сам дошао јер сам морао, добио сам судски позив – одговорио је сведок.

После њега у судницу је ушла старија пунија жена, Мирјана Јелић, по занимању роштиљџија. Она је ујна оптуженом Александру Симовићу и његовом брату Милошу, који је у бекству. Радила је 2003. године у ћевабџиници „Баја”, која је у власништву Александровог таста Слободана Бајића, у Првомајској улици број 98 у Земуну.

Поверила се полицајцу

– Око девет сати ложим роштиљ и око десет почињем да радим. Зорана Бајић ме је око 11 сати замолила да Аци донесем нешто за јело. Не знам шта је тог дана наручио, обично је то била лепиња са кајмаком или лепиња са батаком. Попела сам се уз степенице и донела му, нашалила сам се да би могли сами себи да спремају ручак, а не да терају старију жену да им доноси. Он се само насмејао. Доле у ћевабџиници седели су Зоран Вукојевић Вук и Никола Бајић, а дошао је и један Миша из Швајцарске са Бранком Бајићем. Наишао је и електричар, боже, како се зове, Душан Тизић, прошао је и отишао горе и после се вратио кроз ћевабџиницу. После неког времена видели смо на телевизији да је убијен премијер, прво је био рањен. Увече сам видела да су на потерници мој Аца и Милош. Питала сам се како је могуће да Аца буде на два места у исто време и то сам више пута рекла једном полицајцу, али ме нико није слушао – говорила је Мирјана Јелић.

Невенчана супруга Александра Симовића, Зорана, објаснила је суду да се презива Симовић, а не Бајић, иако нису венчани. То је учинила да би њихово млађе дете имало исто презиме као и старије јер Александар, четири месеца после атентата на премијера, није био ту да призна очинство. Она је искористила своје законско право да не сведочи јер је у брачној заједници са оптуженим.


 Izvor

Suđenje za atentat na premijera
Simovićeva žena odbila da svedoči

Zorana Simović (Bajić), nevenčana supruga optuženog Aleksandra Simovića, pojavila se juče na suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića, ali je iskoristila zakonsku mogućnost da ne svedoči.

Na suđenje su došli ujna i komšija Aleksandara Simovića, koji su svedočili u njegovu korist. Svedočio je i još jedan pripadnik JSO Aleksandar Popović, koji je tvrdio da je video Zvezdana Jovanovića na dan atentata.

Zorana Simović je samo rekla da je promenila prezime Bajić 2003. da bi njen sin mogao da ima prezime Simović, pošto joj je nevenčani suprug tada bio u bekstvu, pa nije mogao da potvrdi očinstvo. Simovićeva je u jednom trenutku dok je čekala da dođe na red da se pojavi u sudnici i zaplakala.

Dušan Tizić, Simovićev komšija, svedočio je da je na dan atentata popravljao svetlo u kuhinji Simovića u periodu između 11 i 12 sati i da je tada video Aleksandara Simovića. Mirjana Jelić, Simovićeva ujna, koja je radila u restoranu njegove supruge, tvrdila je da mu je odnela doručak posle 11 časova i da joj je Simović otvorio vrata. Ona je još svedočila da je tada ispred Simovićeve kuće videla i Zorana Vukojevića Vuka (ubijenog svedoka saradnika) i Nikolu Bajića, brta Simovićeve supruge optuženog za druge zločine zemunskog klana.

Na pitanje tužioca Jovana Prijića da li je nekog obavestila da je videla Simovića na dan atentata, odgovorila je da je rekla njegovim roditeljima i jednom policajcu, za vreme racije u restoranu. Sudija Mesarovićeva je nakon svedočenja Simovićevih svedoka pozvala optuženog i upozorila ga da se deo njegove odbrane ne slaže sa delom svedočenja njegove ujne o vremenu kada je navodno komšija bio u stanu, a kada ujna. Simović je prvo odgovorio da ne razume pitanje, a kada je sudija ponovila pitanje, rekao je da nije primetio razliku.

Aleksandar Popović, policajac OUP Voždovac i nekadašnji pripadnik kontraobaveštajne službe JSO, svedočio je u korist Zvezdana Jovanovića. On je rekao da je na dan atentata video Jovanovića nešto pre 10 ujutru u sedištu JSO na Dedinju. Zatim je tvrdio da je potom bio u Jovanovićevom stanu na Bežanijskoj kosi od 11 do 12 časova i da ga je video uveče oko 19.30 u bazi u Kuli. Tužilac Prijić je imao primedbe na svedočenja ovih svedoka ocenivši da su u pitanju lažni iskaz. Optuženi Jovanović je pitao da li tužilac može da obrazloži zašto je svedočenje Popovića lažno, pa je Prijić odgovorio da će analizu dokaza dati u završnoj reči.

V. Z. Cvijić

Izvor: Blic

U Specijalnom sudu u Beogradu nastavljeno suđenje za atentat na premijera

Legija posle ubistva Đinđića bio na vezi sa komandom JSO


Advokat Srđa Popović, zastupnik Ružice Đinđić, juče je na suđenju za ubistvo premijera zatražio da Dragoslav Krsmanović, jedan od trojice jučerašnjih svedoka, krivično odgovara jer je nakon atentata krio kontakt prvooptuženog Milorada Ulemeka Legije sa komandom JSO.

Popovićev zahtev usledio je pošto je Krsmanović, nekadašnji pomoćnik komandanta JSO za logistiku, izjavio da je Nenad Šare dan-dva posle atentata doneo Ulemekovu poruku komandantu JSO Dušanu Maričiću Gumaru.

- Poruku su videli Maričić, Mićo Petraković, Zvezdan Jovanović, ja i možda Veselin Lečić. Pisalo je: „Sa ovim nemam nikakve veze, držite se dostojanstveno.“ To sam protumačio da ne smemo da napravimo loš potez jer je on na poternici za ubistvo premijera - rekao je Krsmanović i dodao da je Maričić iscepao papir sa Ulemekovom porukom.

On je još tvrdio da je dan pred atentat video Ulemeka i Zvezdana Jovanovića u bazi u Kuli jer su tada izvođeni padobranski skokovi od 12 do 14 časova. Prema optužnici, Jovanović je u to vreme čekao u Gepratovoj ulici da puca na premijera.

U korist Ulemeka i Jovanovića svedočili su i Mićo Petraković, bivši pomoćnik komandant JSO, i Zoran Gulić, bivši šef obezbeđenja objekata u JSO. Petraković je tvrdio da je dan pre atentata video Ulemeka i Jovanovića u Kuli, ali nije spominjao Ulemekovo pismo.

Gulić je takođe rekao da je u Kuli video dvojicu optuženih 11. marta 2003.

Na pitanje sudije Nate Mesarević da li je poznavao pripadnike Ulemekovog obezbeđenja, odgovorio je potvrdno. Kada ga je sudija pitala koga je od njih video sa Ulemekom, odgovorio je da se ne seća.

Advokat Srđa Popović je nakon Gulićevog svedočenja primetio:

- Svedočenja pripadnika JSO su primer tobožnjeg moralnog kodeksa i lojalnosti. Za svedoka još postoji JSO i važi zakon ćutanja - rekao je advokat Popović.

Za reč se javio i Ulemek koji je pozvao tužioca Jovana Prijića da podnese krivičnu prijavu protiv svedoka, ako sumnja da lažu.

Bivši šefovi JSO ponovila su i raniju tvrdnji odbrane da su tri čoveka posle atentata došla po Jovanovića u Kulu lažno se predstavljajući kao njegovi prijatelji. Tvrdili su da je po Jovanovića došao jedan savezni policajac, zatim novosadski kriminalac i još jedna osoba, ali da je Jovanović rekao da ih ne poznaje. Zbog toga je, kako su tvrdili, ispred trojice izašao Slavko Vojvodić, predstavljajući se kao Jovanović. Oni ni su ga zagrlili i pozdravili kao prijatelja. Svedoci su zatim tvrdili da su pozvali tadašnjeg načelnika javne bezbednosti Sretena Lukića i da je trojicu sumnjivih odvela somborska policija. Odbrana je ranije iznosila da je to bio pokušaj ubistva Jovanovića.

Suđenje se nastavlja sutra, a za petak je planirano suočenje optuženog Aleksandra Simovića sa svedocima saradnicima Dejanom Milenkovićem Bagzijem i Miladinom Suvajdžićem - Đurom Mutavim


Izvor: Blic