Josif Gertner među Boranima važi za čudo medicine
Preživeo sedam moždanih udara

I jeste i nije 85-godišnji Josif Gertner, penzioner iz Bora, medicinsko čudo. Sem prvog od sedam moždanih udara u poslednje dve godine, sve je podneo stoički, ne uzimajući ni propisanu terapiju. Čim prođe kriza izlazi iz stana u šetnju ili odlazi u penzionerski klub, gde je godinama sekretar Opštinske organizacije penzionera.

Supruga Mirjana, 18 godina mlađa, težak šećeraš, stalno je u strahu, jer je pre neki dan njen Joca pao na ulici i jedva su ga spasli. Bio je to poslednji od sedam moždanih udara.
- Nevaljao je - kroz stidljiv osmeh govori Mirjana. - Dvaput je, usred noći, dok ga je "udar" drmao, dolazila doktorka Slobodanka Aleksić. Ona je brzo ustanovila bolest i hitno ga prebacila u bolnicu. Kada je došao sebi, napustio je odeljenje. Evo i lekova, neće ni da ih vidi. Joca je pre 20 godina bio zdrav kao dren.

Onda je dobio aritmiju srca koju je kasnije, zahvaljujući lekarima u Zemunu i oporavku na Zlataru, zalečio. Životni put nije bio bogzna kako težak. Bavio se komercijalom. Godine 1952. dolazi iz Novog Sada u Bor, gde s nerazdvojnim drugarom Petrom Nikolićem, po državnom naređenju, osniva Preduzeće za proizvodnju obuće i odeće "Boranka".

- Petar je u logoru Dahau dobio tuberkulozu, pa su mu lekari preporučili da napusti ravnicu i njegovu veliku ljubav - kupanje u Dunavu i da ode u više predele. Odlučio se za Bor. A gde on, tu i ja. Radilo se s puno ljubavi. O boleštinama i nevoljama nismo ni razmišljali. Pera je, ipak, ubrzo umro. Oženio sam se u Boru Mirom i ona me sad pazi. Deca su, pre šest godina, otišla u Novi Sad - govori Josif, napominjući da ne misli o tome da li će ga pogoditi još neki "moždani infarkt".

- Važno je da se kotrlja, pa šta bude - odlučno napominje, pozivajući nas u penzionerski klub da vidimo kako se 60 penzionerki i nekoliko penzionera, pod rukovodstvom Dušice Đurišić, po ceo dan obučavaju na kompjuterima.
   
      

U smrt zbog zimnice

- Ne znam lek za dug život, još manje kako se pobeđuje moždani udar. Možda je tajna u svakodnevnoj šetnji i radu. Poznajem kolegu penzionera koji se posvađao u klubu zbog podele zimnice i posle 10 minuta uhvatio se za srce. Otišao je zauvek samo zbog glupe prepirke. I zato savetujem mlađim penzionerima da budu staloženi i mirni - kaže Josif.
      
      
      
   

B. Filipović