Podrzimo svetsku privredu ~ Marihuana najunosnija biljna kultura u SAD :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Naravno da sam ZA!
Takodje sredi provcitati sledece :
Izvor :

Konoplja, marihuana ili cannabis sativa je zaista jedan od covecanstvu najkorisnijih Bozijih darova u biljnom carstvu. Seme (koje je izvor bogatog ulja), stabljika i,naravno, cvece, imaju brojne osobine od kojih ljudi mogu imati razne koristi.

Seme konoplje je, nutricionisticki, najkompletniji izvor hrane na Zemlji. Nijedan drugi izvor hrane ne obezbedjuje toliko proteina u tako lako varljivom obliku, niti poseduje esencijalna ulja u tako savrshenom odnosu. Jedna biljka moze proizvesti bar litar (1 dm3) semenki, a to je 55 miliona semenki po hektaru! Ove semenke ne sadrze THC (tetrahidrokanabinol), sto znaci da se od njih necete naduvati. Smiley Ono sto ove divne semenke sadrze jeste:

* 22. 5% proteina
* 30% masti
* 5. 7% vode
* 5. 9% ash (pepeo)
* 503 kalorija / 100g
* 35. 8% karbohidrata
* vitamini A, B1, B2, B3, B6, C, D, E,
* najveci kvantitet esencijalnih masnih i amino-kiselina nadjen u bilo kom dosad poznatom izvoru hrane

Esencijalne masne kiseline su organska jedinjenja od vitalnog znacaja za organizam, posebno za aktivnost ociju i mozga. One su odgovorne i za sjaj vase kose i koze. Telo ove kiseline ne moze proizvesti, vec ih mora uzimati iz spoljnih izvora. Gel koji se koristi za odrzavanje dredova sadrzi ulje iz semena konoplje da bi dredovima dao ono sto im je neophodno da ostanu zdravi i jaki. Esencijalne masne kiseline pomazu odrzavanje kose u zdravom stanju, sto je posebno znacajno za starije dredove koji mogu postati suvi i lomljivi.

Od stabljike se moze napraviti prakticno bilo sta, od najjaceg konopa, preko vrlo trajnog i visokokvalitetnog papira do gradjevinskih materijala (beton, grede, farba, izolacije itd. ). Koristi bi bile ogromne. Ekologija bi bila na dobitku ako bi se marihuana koristila u industriji na svega nekoliko nacina. A ovo je poruka svima koji pokushavaju da proshire dobar glas o ovoj divnoj biljci, kao i onima koji pokushavaju da spasu ono shto je ostalo od ove nashe jadne, izzloupotrebljavane planete.

Cvetovi imaju veliki znachaj u medicini zbog cega su korisceni vekovima (otprilike u svim vekovima od postanka covecanstva, osim u ovom u kome mi zivimo!). Marihuana, konoplja, pot, ganja, trava, vutra je jedna od najrasprostranjenijih "droga" u svijetu. No uz to postoji veliki broj nacina na koje se marihuana koristi u medicini, npr. za lecenje:

* epilepsije (kao anti-konvulzant)
* raka (za ublazavanje bola, protiv mucnine, kao pospesivac apetita; u eksperimentima sa misevima, THC je smanjio tumor za 82%!)
* AIDS-a (za ublazavanje bolova, protiv mucnine i kao pospesivac apetita
* multiple skleroze (za ublazavanje bolova, kao i za usporavanje napretka bolesti)
* glaukome (nenormalno visok krvni pritisak u ocima zbog kojeg moze doci do poremecaja jabucice, kvarenja vida i cak slepila)
* para- i kvadriplegije (nepokretnost udova)
* migrene
* astme
* reumatizma
* artritisa (zapaljenje zglobova)
* misicne atrofije (slabljenje misica zbog kojeg dolazi do gubljenja snage)
* za smanjivanje holesterola u krvi i kao njegov inhibitor
. . .

Lista se nastavlja i nastavlja. Kanabis je jedan od najkorisnijih biljaka, a moze se uzgajati u prakticno bilo kom dvoristu bez potrebe za fertilizerima i pesticidima. Nije adiktivna, znaci ne stvara zavisnost, ni psihicku, ni fizicku. Nemoguce je predozirati se (nadam se da ne verujete u pricu da je Bob Marley umro od prevelike doze marihuane!). No i pored svega, marihuana je ilegalna sirom sveta. U Holandiji je legalna, i tamo je konzumira svega oko 3% tinejdzera.

"Prohibicija prevazilazi granice razuma tako sto pokusava da kontrolise covekov apetit zakonodavstvom, i time od stvari koje nisu zlocin pravi zlocin. " (dosta sam trapavo preveo ovaj citat, prim. prev. )
-Abe Lincoln, 1840

ZANIMLJIVE CINJENICE

* prve Biblije stampane su na papiru pravljenom od konoplje

* prva zastava SAD bila je napravljena od konoplje

* ustav SAD i Deklaracija nezavisnosti odstampani su na papiru od konoplje

* od jednog ara konoplje moze se proizvesti preko 4x vise papira nego od jednog ara drveta, a konoplja se obnavlja u roku kracem od godine

* Henri Ford je napravio konopljomobil

* ptice zive 20% duze kada je seme konoplje deo njihove ishrane

* ulje iz semena konoplje naslo je primjenu (i trebalo bi se koristiti) u raznim situacijama, kao ulje za masine, slikanje, u kozmetici, kao hrana.

* u sedamnestom vijeku u nekim krajevima SAD je uzgoj konoplje bio pospesivan od strane zakona

* u osamnaestom vijeku konopljom se mogao platiti porez za narednih 200 godina u SAD

* seme konoplje je spasavalo od mnogih gladi kroz istoriju. Danas preko 60% djece u zemljama Treceg sveta umire zbog nedostatka proteina, ali Vlada kaze da se proteini ne smeju uzgajati to je protivzakonito!

* nauka je otkrila receptore u mozgu koji se vezuju samo sa THC-om

* stradanje ozonskog omotaca preti da unisti polovinu sojinih useva, dok je konoplja imuna na negativne efekte ultraljubicaste svetlosti (cak stavise, UV zraci pomazu da se proizvede jos veca kolicina THC-a)

* konoplja daje vise etanola od kukuruza

* konoplja trazi malo ili nimalo prerade, raste na zemljistu (i stiti ga od toksina), zatim se sece, susi i konzumira. Nije li nelogicno sto vlade ne legaliziju ovu biljku i ubiru poreze od nje umjesto sto dizu vec ionako ogromne poreze ne bi li ublazile deficit drzavnog budzeta??
-

"I rece Bog: Evo, dajem vam sve bilje sto se semeni po svoj zemlji, i sva stabla plodonosna sto u sebi nose svoje seme:neka vam budu za hranu!"

Biblija, Knjiga Postanka 1,29

Neistine o Marihuani

Anti-drug brošure govore da THC biva sacuvan u masnim celijama, a kasnije iscure kao vremenski tempirane kapsule (eng. time release capsules). Kažu da možete biti pod uticajem Marihuane celi dan, čak i duže. To nije tačno, delovanje na stanje čovjeka aktivno je samo nekoliko sati.

Neko će Vam reći da je danas Marihuana deset puta jača od one u 60´im godinama. To nije tačno, no da i jeste, značilo bi da je Marihuana sigurnija za pušenje danas nego prije 40 godina (jača Marihuana znači manje pušenja, znači manje udisanja dima). Ljudi koji to tvrde reći će Vam da je Marihuana 20 do 30 puta jača nego pre, što nikako nije tačno jer bi tada Marihuana trebala sadržati preko 100% THC-a u sebi, što je nemoguće. Marihuana ne menja svoju jačinu tako često, zapravo, nije je menjala nekoliko stotina godina.

Jedna od najvećih neistinitih legendi o Marihuani je ta da ona uzrokuje oštećenja na mozgu. To definitivno nije tačno. Obavljena su ispitivanja koja su pokušala dokazati da Marihuana uništava celije mozga majmuna. Čitav projekt propao je i tako završio svoju priču. Studija nije uspela pokazati oštećenja na mozgu jer ih nije bilo. Čak i današnja najpreciznija istraživanja pokazuju da nema oštećenja na mozgu uzrokovanih Marihuanom. Mnoge današnje organizacije čiji je rad orijentisan sprečavanju legalizacije Marihuane barataju sa netačnim podacima te ih prenose, dezinformišući javnost.

Isto tako, ljudi Vas mogu ubeđivati, zbog čega ste pod delovanjem Marihuane, zašto ona djeluje na Vaše stanje, ako Vam ne uništava mozak? Ubijanje moždanih celija nema veze sa stanjem koje uzrokuje Marihuana. Marihuana sadrži hemikaliju koja, sa nekim razlikama, zamjenjuje moždanu hemikaliju. Prosto rečeno, ta hemikalija pritiska posebne dugmiće na mozgu, nazvane receptorima, te tako golica moždane ćelije. Isto tako, alkohol golica moždane ćelije, no, uz to, uništava ih. Tako i neke druge droge uništavaju te dugmice, no, Marihuana to ne radi.

Neko će Vam možda reći da Marihuana uzrokuje smrt. Niko se nikada od Marihuane nije predozirao. Postoje ljudi koji su alergčni na jagode, lekove, paradajz, zlato, isto tako postoje ljudi koji su alergični na Marihuanu. To je extremna retkost, no, moguće je. Mnoge legalne droge, s druge strane, uzrokuju na stotine smrti svake godine, među njima su alkohol, nikotin, valium, aspirin, kofein. Najveća opasnost koja je vezana uz Marihuanu je ta, da je ona ilegalna. Doktori se bave pitanjem, koliko je Marihuane potrebno da Vas ubije, uporedjivajući to sa uobičajenom količinom Marihuane koju ljudi uzimaju. To isto rade i sa ostalim sredstvima, sigurnim i štetnim. Istraživanja pokazuju da je Marihuana 100 puta sigurnija od alkohola, duvana ili kofeina.

Isto tako, mogli ste čuti priču o tome kako Vas Marihuana čini psihotičnom osobom. To je neistina. Naravno, ako osobi sa poteškoćama u ponašanju date Marihuanu prvi puta, bez njezinog znanja, može postati uplašena. Osobe koje pate od psihičkih poremećaja, često uzimaju Marihuanu za smirenje.

Jedna od najpoznatijih legendi je ta, da Marihuana vodi k većim i težim ovisnostima. Laž. Istraživači pripremaju Marihuanu da bi pomogli crack ovisnicima da odustanu od droge. Za razliku od droga koje stvaraju zavisnost, Marihuana nema taj učinak. Kod ljudi se čak javlja potpuno obrnuti učinak, konzumiranjem Marihuane, kod njih se javlja protivzavisnost prema težim drogama. Ako je ova tvrdnja istinita, onda bismo mogli reći da pušenje duvana vodi ka pušenju Marihuane, a samim time i do uzimanja heroina, što, naravno nije tačno, ali, kada čujete ovakve neistine, obratite pažnju na to.

Industrijska Upotreba

Za razliku od ženske biljke kanabisa koja se koristi za dobijanje marihuane odnosno hašiša, muška biljka kanabisa upotrebljava se u industriji za proizvodnju konopca i jednim delom grublje odeće, obuće i materijala sličnih papiru. Ovu primenu kanabis ima oko 12 000 godina. U Americi je bila jedan od osnovnih proizvoda u vreme kolonija, pre oslobođenja. Zanimljivo je da o kvalitetu hemp proizvoda u govori da su Džordž Vašington i Tomas Džeferson (tvorci SAD) proizvodili hemp papir. U toku Drugog svetskog rata je vojska SAD kreirala kampanju »Hemp for victory« (Hemp za pobedu) kako bi podstakla proizvodnju hemp-a kao alternative celuloznim proizvodima. U praksi se pokazalo da je hemp papir dugotrajniji od celuloznog, da ne žuti i da se odlično reciklira. Proizvodi od hempa generalno su jači i/ili lakši od proizvoda od drveta. Zbog svoje izdržljivosti i lakoće reciklaže mnogi industrijski giganti poput Forda i BMW su eksperimentisali sa upotrebom hempa.
Vlakna kanabisa su duža, jača i otpornija od pamučnih. Ulje kanabisa ima izuzetno visoku proteinsku i energetsku vrednost – do 25% proteinskog sastava. Neki od sastojaka kanabisovog ulja kao što su amino kiseline, mogu se naći samo još u majčinom mleku. Ulje kanabisa može se preraditi u ukusne i nutricionističke proizvode. Seme kanabisa, koja se dobija u velikim količinama, danas se »steriliše« i koristi kao hrana za ptice. Zanimljivo je da proizvodi koji sadrže hemp bolje blokiraju UV zračenje. Ulje kanabisa (hemp-a) može se naći u losionima, sapunima i drugim kozmetičkim proizvodima. U smislu hrane moguća je proizvodnja energetskih štanglica, veganskih burgera, siru koji nije napravljen od mleka i određenoj vrsti hleba.
Dakle, zbog svih svojih karakteristika hemp se opravdano smatra značajnim i višestruko korisnim usevom.
Zanimljivo je da je Rudolf Dizel originalni dizel motor iz 1893. dizajnirao tako da radi na bazi biljnih ulja. Kao ekološko gorivo hemp nailazi na mnoge pobornike. Sve ove materije sadrže male količine THC-a, nedovoljne da izazovu psihoaktivne efekte.
Kako je kanabis (odnosno THC) generalno ilegalna supstanca, njegova proizvodnja i u industrijske svrhe (odnosno proizvodnja hempa) podlaže strogom vladinom licenciranju, što je najveća prepreka širokoj rasprostranjenosti »hemp made« proizvoda. Istina je da se istovremeno moraju uzgajati i hemp i marihuana kao muška i ženska biljka, ali i da je moguće selekcijom regulisati nivo THC-a. Za razliku od SAD, EU subvencioniše uzgajanje hemp-a. Hemp se uzgajao komercijalno do 1937. kada je Marihuana poreskim zakonom donet enormno visok porez koji je ugrozio isplativost njenog uzgajanja da bi 1950. njegova proizvodanja bila i potpuno zabranjena. Preko 30 industrijskih demokratija, uključujući i Kanadu u dokumentima koji se tiču kanabisa, izuzimaju hemp i dozvoljavaju njegov uzgoj.
Kanabis je do danas opstao kao biljka koja se izuzetno lako gaji, brzo raste i daje dobre useve. Kanabis aktivisti smatraju da bi šira upotreba kanabisa za proizvodnju papira, hrane i kao što ćemo uskoro videti – goriva doprinela spasavanju seće šuma zarad celuloze ili opštem zagađenju usled upotrebe tzv. nečistih izvora energije (nuklearna energija, ugalj, tečno gorivo . . . ). Procena Severnoameričkog Hemp Industrijskog Saveta (NAHIC hxxp: naihc. org) je da se od kanabisa može dobiti oko 25 000 proizvoda.
Nažalost, kriminalizacija kanabisa onemogućava šire eksperimentisanje na ovim osnovama, i svaku privatnu proizvodnju tretira kao »proizvodnju i puštanje u promet opojnih droga« u znatnom delu sveta, počev od SAD do Srbije, ignorišući većinu mogućih korisnih efekata kanabisa kao industrijske biljke. U gotovo svakoj zemlji vojska i policija organizovano pale polja kanabisa koja seljaci seju jer im donosi veću zaradu od gajenja mnogih drugih kultura.

Koristi od uzgajanja Hemp-a

• Izdržljivost: Hemp, kao i svaki kanabis, rate u velikom varijetetu klima i vrsta zemljišta. Ne zahteva upotrebu pesticida, i ostavlja zemlju upotrebljivom za naredni usev. Hemp daje 3-8 suvih tona vlakana po akru što je četvorostruko povoljnije od šume.
• Papir: Hemp se može obraditi u fini papir koji se može reciklirati nekoliko puta češće od celuloznog papira. Boja i sastav hemp-a zahtevaju manje hemikalija od obrade drveta. Takođe širokom upotrebom hempa bi se spasile zelene površine a time i značajni prirodni rezervati životinjskih i biljnih vrsta i izvor kiseonika i smanjivač globalnog zagrevanja
• Odeća: Hemp može uspešno da zameni pamuk. Sa ekološke strane oko 50% upotrebljenih pesticida se stavlja na pamuk, što nije potrebno hempu.
• Hrana: Od hemp (kanabis) ulja se može proizvesti kalorična i zdrava hrana. Vredi pogledati sajt www. coolhemp. com na kome su u ponudi energetski kolači, smrznuti dezerti, proteinski prah, sladoledi i sl. Oni nemaju ukus konopca, ne sadrže THC, ukusni su i pristupačnih cena.
• Gorivo: Najzanimljiviji projekat sa tematikom biogoriva je svakako Hemp Car - www. hempcar. org kao i sajt Nacionalnog biodizel borda www. biodiesel. org. Ova dva projekta najveći su pobornici upotrebe »biodizel« goriva koje se pravi od mešavine hemp ulja, drugih biljnih ulja i životinjskih masti. Biodizel se može koristiti u nemodifikovanim dizel motorima. Upotrebom biodizela značajno bi se smanjila zagađenost, smanjila zavisnost sveta od nafte. Biodizel se može mešati sa klasičnim benzim dizelom u bilo kojoj proporciji. Biodizel proizvodi 100% manje sulfor dioksida i 80% manje karbon dioksida. Biodizel je sigurniji za transport jer nije toskičan, prirodno se razgrađuje i teže je zapaljiv. Miris biodizela je sličan mešavini mirisa hempa, pomfrija i kokica. Ne proizvodi sumpor (a time smanjuje rizik od kiselih kiša) i ne doprinosi globalnom zagrevanju. Kada bi se samo 6% SAD zasadilo hempom za proizvodnju biodizela, bile bi podmirene Američke potrebe za naftom .
Linkovi:

Hempcar project www. hempcar. org
Cool Hemp food www. coolhemp. com

Kakva je Cannabis Droga?

Kanabis je prirodna droga, biljka koja raste na zemlji, uz pomoć sunca i vode. Laka je za proizvodnju kao i svaka poljoprivredna biljka, a kako se kao droga koriste listovi i cvetovi ženske biljke, dobija se srazmerno velika količina po biljci.
Ova prirodna svojstva kanabisa ga čine jevtinim i dostupnim (čak i na crnom tržištu) i njegovi relaksacioni efekti, uticali su da po svojoj kriminalizaciji 30-ih godina 20. veka on postane najrasprostrajenija i najkorišćenija ilegalna droga na svetu. Broj njegovih korusnika može se porediti jedino sa brojem korisnika legalnih droga poput alkohola i nikotina, odnosno legalnih droga – sintetičkih lekova relaksanata (npr. popularni bensedini ili Amerilčki prozak).
Ono što treba istaći je da kanabis nije halucinogena droga u smislu u kome su to LSD-25, inhalirani lepak ili meskalin. On menja svest u smislu izmenjene percepcije, i podstiče fascinaciju zvukom i bojama. Međutim ne izaziva potpune halucinacije, već izaziva kratkotrajne iskrivljene doživljaje stvarnosti (posebno osećaj prostora i vremena). Istina je da zavisno od prethodnog raspoloženja i okruženja, kanabis može izazvati osećaje paranoje i anskioznosti. U smislu kontrolisane upotrebe kanabisa, retko može izazvati paničnu paranoju, tako da nerealno i preterano izgledaju izjave o samoubistvima usled upotrebe kanabisa. Zbog ovakvih efekata kanabis nije poželjno davati deci (maloletnicima), osobama u stanju straha i osobama sa istorijatom mentalnih bolesti.

Kanabis je droga koja relaksira a ne izaziva agresivnost. Besmisleno je govoriti da kanabis podstiče agresivno raspoloženje. Kriminalci ga ponekada koriste kako bi se osećali opuštenije pri svojim (ne)delima, ali on nije uzročnik njihove uvežbane agresivnosti.
Uzimanje kanabisa nema dugotrajan „high“ efekat. Efekat traje nekoliko sati i neminovno vodi opuštanju mišića, lošijoj koordinaciji pokreta, usporavanju intelektualnih operacija i na kraju, snu. Dakle kanabis se ne preporučuje osobama kojima predstoji dugotrajan fizički i intelektualni napor ili u poslovima u kojima je potrebna velika pažnja – vožnja, učenje, precizan rad. Pre svega ga treba posmatrati kao „socijalnu i relaksacionu drogu“.
Smrtni slučajevi pod dejstvom kanabisa najčešći su u saobračaju i na radu, a najveću štetu od hronične upotrebe kanabisa imaju deca i mladi školskog uzrasta.
Tolerancija na kanabis razvija se samo ukoliko se svakodnevno koristii, i tada je potrebna veća količina da bi se postigao isti efekat. Međutim, sam kanabis ne izaziva fizičku zavisnost - potrebu tela za THC-om, za razliku od većina sintetičkih ilegalnih i legalnih droga - uključujući alkohol ili duvan. Nepobitno postoji granica posle koje kod svake osobe kanabis ima blago ili nikakvo dejstvo, te nema ni želje za daljim uzimanjem ili je ona iracionalna. Štaviše, iskusni korisnici kanabisa tempiraju vreme uzimanja i znaju koliku količinu (npr. pola ili jedan džoint) optimalno treba koristiti, kao i samu tehniku efikasnog pušenja i pripreme kanabisa. Oni kanabis koriste sa što manje rizika paranoičnog ponašanja i rekreativno. Želja (prevashodno psihička) koja rezultira čestim uzimanjem kanabisa najčešće se javlja kod osoba sa nesređenim i stresnim životom kao neumeren i svakodnevno prepuštaju relaksaciji kako bi se izbegle ili lakše preživele kritične ili bolne životne situacije.
Kanabis je blaga euforična droga i po svojim efektima (i rizicima, štetnosti po zdravlje) se ne može porediti sa drugim sintetičkim drogama koje imaju tu namenu – npr. ekstazi, kokain ili amfetamini.
Efekti kanabisa – posebno početak efekata i njihovo trajanje variraju od nekoliko faktora: samog korisnika (fizičkog i psihičkog stanja pre uzimanja, okruženja i očekivanja) i vrste kanabisa i načina na koji se konzumira (da li je slab ili jak list kanabisa, da li je u pitanju hašiš, da li se koristi u hrani, čaju i li puši) i drugih faktora.

HOLANDSKI MODEL

Politika prema drogama u Holandiji zasnovana je na dva principa:

1. Upotreba droga je javni zdravstveni problem, a ne problem policije i kriminala (prim. prir: upotreba a ne proizvodanja ili prodaja)
2. Jasnom razlikovanju tzv. mekih i tvrdih droga, odnosno jasnoj klasifikaciji droga

Javno zdravstvo

Upotreba droga dakle nije zabranjena zakonom, po principu slobodne volje pojedinca da sa svojim telom čini šta želi. Nije ilegalno škoditi sebi čak i ako posledice može snositi društvo, ali osoba ostaje odgovorna za posledice svojih akcija. Primenom ove filozofije, korisnici droga se ne gone za posedovanje malih količina droga (“za ličnu upotrebu”). Naravno, vožnja pod dejstvom droga je strogo zabranjena, kao i vožnja pod alkoholom.

Tvrde droge / Meke droge

Kod nas se može čuti da je ova podela “izmišljena” od strane dilera kako bi se marihuana bolje prodavala (ili izjava ličnosti iz MUP-a:”nema lakih droga” – valjda je mislio i na alkohol :-). Jasno je povučena podela između tvrdih_droga (koje sa sobom nose neprihvatljive rizike) kao što su kokain i heroin, i mekih_droga – proizvoda kanabisa - hašiša i marihuane (Prema Holandskom zakonu o opijatima - "Opium Act"). Podela je zasnovana na tome da li suspstance izazivaju psihološku i/ili fizičku zavisnost. Glavni cilj ovakve politike je da odvoji tržište i korisnike mekih i tvrdih droga kako bi se smanjio rizik od upotrebe tvrdih droga,
Tzv. kofi_šopovi poseduju dozvolu za otvorenu prodaju kabisa i držanje veće količine zaliha od one za ličnu upotrebu. Mogu prodavati samo pojedinačnim mušterijama količinu dozvoljenu za ličnu upotrebu. Količina propisana za ličnu upotrebu je 4 biljke za uzganje po osobi ili 5 grama hašiša ili marihuane po osobi. Iznad toga postoji krivična odgovornost za posedovanje većih količina pa je posedovanje 360 grama kanabisa kažnjivo konfiskacijom i kaznom od €750.
Dilovanje na veliko, proizvodanja, uvoz i izvoz se kažnjavaju maksimalnim kaznama, čak i kada se snabdevaju korisnici kofi šopova dozvoljenim količinama – samo državno ovlašćeni kofi šopovi mogu prodavati kanabis.

Politika ne primenjivanja kazni

Kako je većina zemalja EU pristala na tolerantnost prema korisnicima/posedovanju malih količina kanabisa slična politika postoji u Holandskom ministrstvu pravde – postoji zvanični vodič za tužioce u kojim slučajevima prekršioce ne treba goniti. To je oficijalnija verzija česte politike u drugim državama, u kojima se postavljaju pravni prioriteti. Naravno, ovo je visoko sporna praksa i njeni protivnici se zalažu ili za punu legalizaciju ili da zakoni treba da kazne pogrešno ili dekadentno ponašanje, bio zakon primenljiv ili ne.
U Holandskim sudovima se smatra da ovakva praksa predstavlja de facto dekriminalizaciju. Zakoni koji se ne primenjuju ostali su deo zakonskih tekstova samo zbog međunarodnih pritisaka.

Tretman drugih droga

Naravno, visok prioritet je dat borbi protiv prometa narkotika kako je Holandija veoma važna tranzitna tačka za ulazak droga u EU, i glavni proizvođač i izvoznik amfetamina i drugih sintetičkih droga. Izvoz ekstazija u SAD tokom 90-ih dobio je endemske proporcije. 1997. je uspostavljena posebna policijska jedinica za borbu protiv “dizajniranih_droga”, i prilično je uspešna. Vlada je pojačala kontrolu granica i saradnju sa oklonim zemljema.
Odgovornost za politiku prema drogama snose zajedno Ministrastvo zdravlja, socijalne zaštite i sporta i ministarstvo pravde. .
Holandija troši više od 130 miliona€ godišnje na programe prevencije i odvikavanja od teških droga. Veoma je izražena potreba za “harm reduction” programima (smanjenje štete) koja uključuju 90% zavisnika od droga (25 – 28 000 ljudi).
Zahvaljujući ovakvoj politici, broj korisnika teških droga se stabilizovao i njihova središnja starosna dob je porasla na 38 godina. Broj smrti od teških droga je najniži u Evropi.