IN < - Kako se Japan spasao od hriscanstva ... - >LO
(1/19) > >> :: Odgovori!
- za godinu ulaska hriscanstva u japan se uzima 1549,kad je osnovana prva jezuitska misija. u pochetku ,hriscanstvo je dochekano otvoreno - kao i svaka druga religija u japanu .
-uzima se da se 1563 prvi lokalni japanski gospodar omura sumitada pokrstio. ovo je imalo sledece politichke posledice: poshto je japan tada de facto bio pod vlascu takvih lokalnih gospodara ,ako bi se neki od njih preshao u hriscanstvo ,ne samo da bi misionari i preobraceni hriscani dobijali povlastice ,nego bi rastao uticaj doshljaka iz hriscanskih zemalja :prvenstveno trgovaca.
-do 1590 raste broj plemica-hriscana. oni se chesto oslanjaju na misionare i nove hriscane kao shpijune u svojim sukobima sa drugim plemicima kao i na pomoc hriscanskih drzava u rechenim sukobima
- otprilike u to vreme javlja se i potreba da se centralizuje vlast u japanu ,da bi se izbeglo stalno ratovanje i pustoshenje zemlje. medjutim ,kako se i moglo ochekivati hriscani se tome opiru ,jer bi na taj nachin njihovi trgovinski interesi bili ugrozeni.
- 1587 toyoyomi hideyoshi pokushava da zabrani hriscanstvo u japanu - neuspeshno jer je njegova vlast slaba
- 1603 tokugawa osniva shogunat - u pochetku on pokushava da saradjuje sa hriscanima i da ih privoli na poshtovanje vlasti , trgovinske sporazume kojima bi se sprechilo ekonomsko iscrpljivanje japana i zabrana trgovinom duvana i opijuma .njegovi napori su neuspeshni.
- 1612 -1614 novi pokushaji sprechavanja sirenja hriscanstva ,narochito nakon shto shpanci odbijaju da uspostave diplomatske odnose sa japanom 1613.
-1615 -1640 poshto postaje jasno da hriscani ne zele bilo kakvu saradnju sa japanom kao drzavom ,ovo je period u kome dolazi do sve vecih otvorenih sukoba. shogunat ogranichava pravo naseljavanja hriscanskim trgovcima i postepeno zabranjuje hrisanstvo. s druge strane hriscani sve vishe organizuju otvorene pobune protiv centralne vlasti koju odbijaju da priznaju.
- 1637-1638 najveca hriscanska pobuna (shimbara pobuna). organizovana od strane lokalnih misionara i hriscana-japanaca ova pobuna je imala za cilj otcepljenje shimbara poluostrva od vlasti shogunata . neposredni povod za pobunu je bila surova vlast lokalnog gospodara ,koji se kasnije ubio. medjutim pravi cilj je bio slabljenje shogunske vlasti koju su hriscani tada videli kao svog najveceg neprijatelja
- 1640. poptpuna zabrana hriscanstva. svi hriscani i potomci hriscana su ili pogubljeni ili proterani. trgovina sa stranim zemljama je strogo kontrolisana ,strani trgovci se ne smeju kretati japanom ,osim delova pojedinih luka .
zakljuchak: ovo je bio poslednji gradjanski rat u japanu ,posle toga ih vishe nije bilo. kao rezultat japan je ostao jedina zemlja u aziji koja je ostala nezavisna (sve druge zemlje ,pa chak i kina, su postale ili kolonije ili protektorati stranih sila). iako je japan ostrvo (odnosno grupa ostrva),postavlja se pitanje da li bi i srbi kao narod bili poshtedjeni gradjanskih sukoba da su uspeli da se odbrane od pogubnih uticaja hriscanstva i drugih semitskih sekti?