Augusto Pinoče
Augusto Hoze Ramon Pinoče Ugarte

rođen:   25. Novembar, 1915.
Valparaiso, Čile
preminuo:   10. decembar, 2006.
Santjago, Čile


Augusto Hoze Ramon Pinoče Ugarte (1915. - 2006.) ,oficir čileanske armije, vođa vojne hunte od 1974. - 1990.

Biografija

Pinoče je rođen 25. novembra 1915. u luci Valparaiso u Čileu ,u bogatoj porodici, koja je pripadala srednjoj klasi. Godine 1936. diplomirao je na vojnoj akademiji, u činu potporučnika. Njegov uspon u vojsci bio je brz: 1939. postaje drugi, a 1941. prvi oficir. Službovao je u rodnom Valparaisu i Ikikeu u Čileu, kao i u Africi i Kitu u Ekvadoru.

Početak

U ranim godinama Pinoče nije bio zainteresovan za politiku, iako je kao visoki oficir pedesetih godina bio umešan u represije protiv Komunističke partije Čilea na čijem čelu je bio Salvador Aljende, prvi demokratski izabran predsednik koji je bio marksista(1970.). Godine 1973, u nadi da će se odupreti najvećoj ekonomskoj katastrofi u istoriji Čilea, Aljende i njegova vlada pokušali su da se izvuku iz stagnacije, ali je rezultat bila hiperinflacija, potpuna ekonomska paraliza, što je izazvalo veliko nezadovoljstvo naroda. U takvim uslovima predsednik Aljende, verujući da je lojalan oficir, proglasio Pinočea komadantom Armije. Nikada neko nije toliko pogrešio u proceni karaktera jer je Pinoče za manje od mesec dana, 11. septembra, izveo krvavi državni udar, potpomognut vojnom pomoći SAD-a (10,9 miliona dolara).

Vojna hunta

Istoga dana, prilikom odbrane predsedničke palate, ubijen je Salvador Aljende, a 72 njegova najbliža saradnika zarobljeni su a potom streljani. Kada je to završeno, formirana je vojna hunta, odnosno vlada sastavljena od odabrane grupe ljudi koji su komandovali vođenjem državnog udara, sa Augustom Pinočeom na čelu. Hunta je proglasila vanredno stanje i raspustila parlament do daljeg. Pinoče je, da bi uništio marksističku prošlost Čilea, odmah osnovao novu tajnu policiju pod imenom Uprava nacionalne obaveštajne službe ili DINA, koja se ubrzo infiltrirala u sve pore čileanskog društva sa zadatkom da pohvata sve Aljendeove pristalice i protivnike režima. DINA je takođe formirala tajne logore u kojima je zverski mučila i ubijala zatvorenike. U prvim mesecima Pinočeove vlasti zatvori i logori su toliko bili ispunjeni da su se u tu svrhu koristili sportski stadioni, brodovi i vojni kompleksi. Smatra se da je po njihovim nalozima uhapšeno 130.000 Čileanaca i stranih državljana, od kojih su mnogi mučeni, a neki su i ubijeni. Na ekonomskom planu, Pinoče je predvodio ubrzanu tranziciju ka ekonomiji slobodnog tržišta čime je usporio inflaciju, ali je zato opteretio siromašnije slojeve stanovništva,vratio je nacionalizovanu imovinu, podsticao je strana ulaganja, ali nije brinuo za ekološke propise, tako da je Čile postao jedna od najzagađenijih zemalja sveta. Loša ekonomska politika dovela je do toga da su pred kraj njegove vladavine radnici zarađivali manje nego 1973, dok su prihodi poslodavaca bili ogromni. Godine 1976. na vlast u SAD-u došao je Džimi Karter koji je optuživao Pinočea za zlodela u Čileu, kao i za ubistvo Orlanda Letelijera koji je bio čileanski ambasador u SAD, ministar odbrane u vladi Salvadora Aljendea, a kasnije borac za povraćaj demokratije u Čile, što je dovelo do zahlađenja odnosa između SAD i Čilea. Tokom 1977. godine Komisija za ljudska prava UN prvi put je osudila Pinočeov režim za kršenje ljudskih prava. Pinoče se nije obazirao već je doneo zakon o amnestiji čime je zaštitio sve oficire koji su kršili ljudska prava, takođe je naredio da se prikriju dokazi o kršenju ljudskih prava u Čileu. Više stotina leševa bilo je ekshumirano i bačeno u Tihi okean. Pinoče je 1978. godine raspisao referendum na kome je tražio od naroda da podrži njegov režim, tvrdeći kasnije da je 78% glasača glasalo u njegovu korist. GODINE 1980. Pinoče donosi novi ustav koji mu je omogućio da ostane predsednik do 1989. Novi ustav je idalje odobrio vladi da ograniči slobodu govora i hapsi i progoni građane bez prava na žalbu. Iako je novi ustav za cilj imao da zastraši narod, tih osamdesetih stvari su počele da idu naopako za predsednika. Tokom 1982. privreda je krenula nizbrdo, dovodeći na ivicu bede više miliona ljudi, što je dovelo do građanskih nemira i jačanja opozicionih grupa.Godine 1985. ove grupe su zaključile da je najbolje da se ujedine protiv režima i osnovale su Nacionalni sporazum za prelazak na punu demokratiju i zahtevale su od Pinočea da ih sasluša. Njihovi zahtevi su odmah odbijeni što je još više razjarilo opoziciju i građane. Dana 7. septembra Patriotski front Manuela Rodrigeza (FRMR) pokušao je da izvrši atentat na Pinočea koji je on čudom preživeo. Neuspeli pokušaj atentata je doveo do novih hapšenja i još većeg pritiska na opozicione levičarske grupe. Godinu dana posle atentata raspisan je plebiscit o tome da li Pinoče treba da ostane na vlasti, koji je održan 5. oktobra 1988. Na plebiscitu 55% glasača izglasalo je nepoverenje Pinočeu, opredelivši se radije za umerenog Patrisija Alvina, koji je pripadao Demohrišćanskoj stranci.Već 6. oktobra Pinoče je priznao poraz, ali se nije odrekao funkcije komadanta armije. Godine 1990.održani su slobodni izbori na kojima je pobedu odneo Patrisio Alvin.

Period posle vladavine

Po okončanju Pinočeove diktature nova vlada je formirala Nacionalnu komisiju za istinu i pomirenje, čiji je glavni posao bio da utvrdi kršenje ljudskih prava za vreme Pinočeovog režima. Tajna policija je odmah raspuštena, ali niko ko je trpeo vladavinu terora nije mogao da oprosti ili zaboravi pretrpljeno, pa je 1992. osnovana Nacionalna korporacija za pomirenje i naknadu radi preuzimanja posla od Komisije. Do 1996. Korporacija je utvrdila krivicu Pinočeovog režima za srt 3197 lica i utvrdila imena 600 pripadnika oružanih snaga koji su učestvovali u kršenju prava. Međutim Pinoče je proglašen doživotnim senatorom, čime je stekao imunitet uprkos zahtevu Španije iz 1996. da mu se sudi za međunarodni terorizam i genocid. Putujući diplomatskim pasošem, Pinoče je u septembru 1998. stigao u Veliku Britaniju na operaciju leđa. Tu je na zahtev Španije uhapšen i zadržan, ali je usled diplomatskog haosa pušten posle 16 meseci. Dana 2.marta 2000. general Pinoče je stigao u Santjago, gde mu je posle četiri meseca ukinut imunitet. Pinoče je optužen za osamnaest kidnapovanja, pedeset sedam smaknuća, za mučenje, ilegalnu sahranu i zločinačko udruživanje. Vrhovni sud Čilea je u julu 2002. potvrdio da bivši predsednik neće izaći pred sud zbog lošeg zdravlja, a tri dana kasnije Pinoče se odrakao titule doživotnog senatora.

Smrt

Dana 3. decembra 2006, osam dana posle devedeset prvog rođendana, Pinoče je doživeo srčani udar od čijih posledica je preminuo 10. decembra u Vojnoj bolnici u Santjagu.

Literatura
Šeli Klajn (2004). Najveći zlotvori diktatori u istoriji. Politika.
(2005) Enciklopedija Britanika - sažeto izdanje. Politika.

Izvor: Wikipedia