Kratka istorija video igara

Japan se generalno smatra za kolevku video-igara, ali to nije uvek bio slučaj. Video-igre su zapravo nastale u SAD 1971. godine. Ali taj tip igara nije bio ni nalik onome što danas nazivamo video-igrom, bile se to tzv. arkadne igre. Kada je prva video-igra videla svetlost dana 1971. godine, javnost je utvrdila da je preteška za igru. Godinu dana kasnije kompanija Atari kreirala je malu igricu nazvanu "Pong" (sećate li se minijaturnog stonog tenisa), i tada je zapravo počelo da se piše novo poglavlje u kompjuterskoj industriji uopšte.

U sledećih nekoliko godina video-igre, uglavnom arkade, su postajale veoma popularne, a posebno igre kao što su bile "Pong" i "Space Invaders". 1978. godine malopoznata japanska kompanija izdala je arkadnu igru zvanu "Computer Othello". Na osnovu ovog poteza, niko nije mogao da predvidi sjajnu budućnost ove male firme. Potom je Atari na tržište izbacio igračku konzolu VCS koja je lansirala još veću popularnost, naročito nakon objavljivanja igre "Space Invaders". Atari je te 1980. godine bio ono što je danas Sony, prvenstveno zato što je doneo video-igre u dnevnu sobu svakog domaćinstva. U isto vreme, američka kompanija Sega izdala je igru napisanu za Atari konzolu, što je isto uradila i japanska kompanija Nintendo. Ali, centar razvoja video-igra prebacuje se u SAD.

Stvari su se počele menjati kada je 1980. godine Nintendo u Americi osnovao svoje preduzeće za plasman igara na ovo tržište. Na žalost, nisu imali dovoljno entuzijazmičnih sledbenika, te je Nintendo of America imao neizvesnu sudbinu. Bilo kako bilo, samo godinu dana kasnije, budućnost Nintendo-a je bila obezbeđena, što oni u to vreme nisu znali. Umetnik Shigeru Miyamoto kreirao je arkadnu igru nazvanu "Donkey Kong", koja je imala glavnog junaka, kasnije nazvanog Mario. U isto vreme, na drugoj strani sveta, stvari nisu dobro izgledale po kompaniju Atari. Očekujući ogromnu prodaju njihove nove igre zasnovane na hit filmu "E.T.", napravili su veliki suficit igračkih kertridža. Igra nije doživela očekivani uspeh i većina kertridža završila je spaljivanjem na deponiji kraj New Mexico-a (arheolozi će za nekoliko stotina godina imati dosta posla na ovoj lokaciji). Nakon ove velike poslovne greške, kompanija Atari je "progutana" od strane narastajućeg giganta "Warner Communications"-a.

Godine 1983, Nintendo u Japanu izdaje igračku video-konzolu nazvanu Famicom (skraćeno od family computer) i ova konzola je dolazila zapakovana sa igrom Donkey Kong. Ali, pošto je Atari bio još dominantan na američkom tržištu, Nintendo nije imao planove da konzolu izda i za američko tržište, tako da su sa Atari-jem sklopili ugovor da im ovi drugi vrše distribuciju. Na žalost, njihov ugovor je delom propao tako da je sledeće godine Nintendo najavio planove za puštanje u prodaju svoje konzole i na ostatak svetskog tržišta. Pošto Atari nikada nije prodro na japansko tržište, Nintendo je prvi na domaćem tržištu objavio jeftinu igračku konzolu. Za samo dva meseca, prodato je pola miliona Famicom konzola. U međuvremenu, američka kompanija Sega je prodata grupi japanskih investitora.

1984. godina nije bila dobra za bilo koga na američkom tržištu - ovo doba je poznato po nazivu "krah video igara" (video games market crash of 1984). Premda, u Japanu, u isto vreme, stvari idu samo nabolje, te se samo širi prodaja konzola Famicom. Krajem 1985. godine Nintendo je "raširio krila" i objavio Famicom u Americi (New York), pod nazivom Nintendo Entertainment System (NES). Ogromnih 90.000 igračkih jedinica je prodato "kao alva". Naredne godine, NES je pušten u prodaju na celoj teritoriji SAD-a, zajedno sa igrom "Super Mario Bros" - i to je bio pun pogodak. U tom trenutku, Nintendo nije imao nikakvu konkurenciju, pošto se Atari nakon kraha povukao sa tržišta. Za vreme dok je Nintendo u velikom broju "rasturao" svoj sistem, Sega razvija svoj novi projekat nazvan Master System, te ga na američko tržište izdaje nešto kasnije nakon konzole NES. I pored toga Nintendo je trijumfovao, i pobedio svog rivala u odnosu 10 naprema 1. U tom trenutku, Atari procenjuje da je dobar trenutak za povratak na tržište igračkih konzola, ali ipak, Nintendo nastavlja da "tuče" svoje rivale i "na strani i kod kuće".

1987. godine sa tastature tvorca Mario-a Shigeru Miyamoto-a, rađa se novi igrački fenomen, a njegovo ime je Zelda. Igra "The Legend of Zelda" je postala hit, i u Japanu i širom sveta. Sega nije sedela skrštenih ruku, te objavljuje njihovu novu maskotu - malog plavog ježa nazvanog Sonic. 1989. godine, na tržištu igara postojale su samo dve kompanije, i obe su bile japanske. Pre nego što je Sega pustila u prodaju Master System, Nintendo je držao 90% japanskog tržišta video-igara. Međutim, objavom ježića Sonic, Sega je prigrabila velikih 55 % tržišta. Ali i Nintendo je imao spremljenog aduta pod imenom Gunpei Yokai. Zahvljujući ovom geniju Nintendo je izdao jedinu istinsku portabl igračku mašinu - GameBoy.

Izbacivanjem GameBoy-a na tržište, Sega u Japanu "skida veo" sa svoje nove 16-bitne super-konzole, MegaDrive. 1990. godina je bila najbolja poslovna godina za Nintendo, zahvaljujući rekordnoj prodaji GameBoy-a širom sveta. U čast ovog uspeha, oni u Japanu objavljuju njihovu 16-bitnu super-konzolu, nazvanu Super Famicom (SNES). U tom trenutku, svetsko tržište video-igara je vredelo na stotine miliona, a te 1993. godine i Sega i Nintendo su najavili nove generacije igračkih konzola. Ove najave izrodile su Nintendo 64 i na drugoj strani Sega Saturn. U Japanu su Sega i Nintendo vodili izjednačenu bitku, s tim što je Nintendo pokušava za zagrli i preotme veći deo tržišta 16-bitnih konzola. Bili su izjednačeni, sve dok nije izdata igra Donkey Kong Country za konzolu Super Famicom. I dok su se Sega i Nintendo borili za dominaciju na tržištu, jedan veliki "grabljivac" je bacio oko na ovo tržište, i kasnije će se videti, "počistio" je svetsko tržište kao oluja - bio je to Sony.

1993. godine prodaja i Saturn-a i N64 je u Japanu jako dobro išla, pa je čak bila hronična nestašica konzola N64 na tržištu zbog pada proizvođačkih zaliha. Sony, inače poznat po potrošačkoj elektronici, pokušao je da sklopi ugovor sa Nintendo-m radi pomoći u razvoju njihovih igračkih konzola. Ova saradnja je urodila plodom u vidu dodatnog CD modula za N64. Ali, nakon nekoliko uspešnih razvojnih projekata, Nintendo odbija dalju saradnju, te Sony-jev planer, Ken Kutaragi odlučuje da Sony treba da kreira sopstvenu igračku platformu. 1994. godine Ken Kutaragi je lansirao platformu PlayStation. Zahvaljujući odličnim kritikama, dobrim igrama i velikoj marketinškoj kampanji, PlayStation postiže ogroman uspeh, čak iako je ova konzola tehnički bila inferiornija u odnosu na Saturn i N64. Pošto je PlayStation postala konzola "broj jedan" u svetu, Sega-i je opala prodaja, a Nintendo je nekako uspeo da očuva okrnjene pozicije.

Nakon pada prodaje, Sega je pokušala fuzionisanje sa japanskom kompanijom Bandai, ali je spajanje propalo. Sega potom obustavlja distribuciju konzole "Saturn" svuda osim u Japanu i pompezno najavljuje razvoj nove 128-bitne konzole, nazvane Dreamcast. Kratko nakon toga, Sony takođe uspeva da razvije konzolu sledeće generacije - PlayStation 2. Te do 1999. godine, i Nintendo obelodanjuje svoj pandan, konzolu GameCube. Sony-jeva mašina je ugledala svetlost dana godinu dana kasnije, kada i softverski gigant Microsoft najavljuje uključenje u bitku, najavljujući svoju konzolu Xbox.

Danas, na japanskom tržištu imamo tri glavna igrača: Sega-u, Sony i Nintendo-a, a ovo tržište vredi milijarde dolara. Početkom ove godine Sega je objavila da prestaje proizvodnju Dreamcast-a i umesto da se koncentruje na razvoj igara za Dreamcast i druge platforme, praktično prepušta Microsoft-u svoj deo kolača.

Od skromnih početaka sa Pong-om, industrija video-igara je prešla put od čisto američke zabave do svetskog fenomena rukovođenog sa tri japanska korporativna giganta. U današnje doba, Sony i Nintendo su lideri na tržištu Japana, a ostaje nam da vidimo da li će pompezno najavljivana konzola Xbox uspeti da nađe svoje mesto u istoriji, i da li će uspeti da uzdrma Sony kao što je to pre više godina, učinio Nintendo Atari-ju u Americi.

Izvor: Krstarica

Evo još nekih zanimljivih linkova koji bi ti bili od pomoći:

Discovery dokumentarac

Video Games - Wikipedia

Pong, prva video igra - Wikipedia