Mnogi ce mi reci, da to nisam ja, da je ovo samo bezanje od stvarnosti.. Alo Fighteru sto opet jedes govna, devojaka je uvek bilo i bice ... Znam recice mi da to sto radim nije u redu, treba biti veliki mazohista pa sebe unistavati na nacin na koji ja to sebi radim... Osudice me, mozda ce me i moj pobratim opet po ko zna koji put oterati u mesto rodjenja ... svaki put sam to zasluzio... Verujte mi, ni ja vise nista ne znam... A kako je sve pocelo...

Pocelo je sasvim slucajno, nenametljivo... Bila je tu kad mi je neko trebao... rec, dve ... obave posao, dignu malo sa dna... ali i pored moje velike moci da imam ono sto zelim, postoje ipak stvari u koje ne zalazim... nikada nisam preoteo nekome devojku ma koliko je zeleo... Bila je srecna, usplahirena, odusevljena ... samo je pricala o tome kako je najsrecnija na svetu i kako postoje sve indikacije da ce tako biti jako dugo...

A ni ja nisam bio sam, samnom je bila nesanica, flasa neke sto jeftinije utehe i ovo sranje od kompjutera preko kog sam je i upoznao...

... Trazio sam nekog... trazio u mnogim devojkama.. niko ne voli da bude sam... ali ja ne volim ni da budem u vezi reda radi, ne volim da delim intimu sa nekim kome nije bitno ni sta ja osecam, ni sta ja zelim... a istini za volju ni sa nekim do koga meni licno nije ni malo stalo iz bilo kog razloga...

I ne znam da li ce iko ko ovo nije proviceo umeti da shvati ... evo ja sam proziveo pa mi i dalje nije jasno zasto je petak vece a ja opet kao poslednji idiot sedim sam u ovoj sobi za ovim digitalnim opijatom. Vrlo svesno sam pricao o nama, ni na sekund ne saleci se jer zaista ako u bilo kom domenu zivota ima mesta za salu nikako ne mogu reci da podrzavam one koji se sale sa emocijama... Nisam ni SAnjao da cu se opet zaljubiti... Nisam ni sanjao da u necijem srcu ima ljubavi za mene, idiota koji je ceo svoj zivot gresio, coveka koji se uvek saplitao stepenicu do vrha... Kako samo jedno tako divno, nezno bice moze da kaze da voli mene?! Sta sam radio?!

...NE... u to sam se uverio na najbolniji nacin... Ne... sve je to lepo u porukicama... ali u stvarnosti nema mesta u njenom srcu za nekog kao ja... ocigledno nema... Mrtav bolestan ... Popijes trodnevnu dozu lekova i bude ti ok neko vreme, bar da mozes da sednes na bus odes i vidis je... Dodjes u grad u kome si napravio u svom zivotu vise gluposti nego sto ih je ona verovatno i videla... Sednes na taksi odes do nje ... nema veze mozda popijes i samar, mozda  sa druge strane realne komunikacije ipak postoji neki decko koji za sve ovo ne zna... odes spreman za batine, odes pun nade da ih nece biti i da ce te sacekati njene oci da se u njima konacno malo opustis ........

I stvarno ne znam da li ce me razumeti oni koji ovo nidu preziveli, ali ... U jednodimenzionoj teksutalnoj formi ... u razgovorima ... sve je izgledalo savrseno... A kad sam dosao... "ne mogu, moram da radim, moram da idem... mogu da odlozim, ali treba da radim, moram...strah me je naterao...setila sam se .. setila sam se kako mi je pricao sa puno gorcine i bola o svojoj prosloj devojci...secam se... onda sam videla moj svet... njegov svet... nas?!".

I nikad necu razumeti kako to bilo ko moze da nekome odredi, zabrani da bude sa nekim... uzmimo za primer... Ja zivim samo zbog nje, samo na nju mislim, samo zbog nje radim, samo za nju disem... a neko sa strane mi kaze da sa njom ne mogu biti .... musko sam... moze mi se... sublimirao ih sve svoje jezicke sposobnosti u jednu podugacku psovku u kojoj bi se vise puta naspominjao njegovog zenskog roditelja, mesta sa kog je dosao na ovaj svet, njegove rodbine, brace, kumova, prijatelja, neprijatelja i svih onih koje iz razloga fizicke iscrpljenosti necu sada spomenuti

... setio sam se jednog prijatelja koji i dan dan zivi u ubedjenju da su sve zene na ovaj ili onaj nacin kurve... cak je to uspeo i naucno dokazati na salveti jedne od omiljenih kafana mene i mog drustva... covek koji je uvek birao onom donjom glavom devojke ... kasnije se strasno zaljubljivao i razocaravao... Danas je drugacije... jebes glavu... ona nikad nista korisno u ljubavi nije donela... bira srce... bira dusa, dusu sebi srodnu...

Zelim da mi bude poslednja i prva na pameti kad lezem i ustajem... Zelim da se opet kao juce izgubim u njenim ocima, da osetim kao juce kako moje srce kuca... da MOJE!... zaboravio sam i kako to izgleda... Prestalo je da kuca kad sam ja prestao da zivim, spavam, osecam, volim...

Zelim .. ali bojim se.... ocigledno svaki put kad se iskreno zaljubim zajebe me datum proizvodnje i iskrenost...
Ja tu nista ne mogu da promenim cak i da zelim... to je nesto sa cime sam rodjen ... ali stavovi i misljenja... oni se menjaju ... ili mozda ne? Ja sam uvek bio fleksibilan, mada vidim da su svi oko mene uvek bili ustogljeni, ukalupljeni u neke smesne moralne kodekse patrijarhata ... onog klasicnog balakanskog patrijarhalnog poredka...
...i svi snovi da ti stvarnost budu, a stvarnost kao san da ti bude...

Tezi visokome jer u dusi ti leze skrivene zvezde. I sanjaj jer snovi prethode svakom cilju.

Plamen ljubavi gori sad u meni jer sve sto nocas zelim je da svoju ljubav delim. Ti si mi sve! Ja Te najvise na svetu volim! Vidim Te, plamen ljubavi gori sad u meni, nikad necu naci drugu jer u srcu nosim tugu. Ti si mi sve, u samoci mislim samo na Tebe, zajedno bi mogli biti plamen.