Velika svetska putnica   

Putujući između Arktika i Antarktika, mala bela arktička lasta u skoro 30 godina dugom životu preleti razdaljinu ravnu onoj od Zemlje do Meseca i natrag. Ova ptica provodi većinu svog vremena u blizini mora.

Arktička lasta je pravi svetski putnik. Ova mala bela ptica svake godine preleti s jednog na drugi kraj Zemljine kugle, prevaljujući pri tom oko 40.000 kilometara godišnje. Moglo bi se reći da je večito na letovanju.

Hrani se sitnom ribom i ljuskarima. Ponekad se zasladi mekušcima i bobicama, a u sezoni parenja jede i insekte. Lovi tako što kruži nad vodom kako bi ugledala jato riba, a zatim se zagnjuri i izvuče ulov. Ne preza ni od krađe, jer ponekad sledi druge ptice i otima im s mukom uhvaćenu ribu.

Arktičke laste žive u kolonijama od pedesetak ptica, a ponekad im se pridruže i galebovi i druge vrste lasta. Kada mlade laste pronađu svoj par, s njim ostaju do smrti. Parenju prethodi ljubavni ples u vazduhu. Ženka goni mužjaka u nebeske visine, a zatim oboje polako poniru ka tlu. Udvaranje se završava tako što mužjak pokloni svojoj izabranici tek ulovljenu ribu.

Gnezdo im je najčešće obična rupa u tlu obložena kamenjem ili suvom travom. Ženka snese dva-tri maslinastozelena pegava jajeta, na kojima obe ptice na smenu leže oko tri nedelje. Pilići ne izlaze iz gnezda dok ne navrše mesec dana. Mužjak i ženka ih svakodnevno hrane, donoseći im svežu ribu. Male izjelice u prvim danima života jedu više od svojih roditelja kako bi što pre ojačale.

Roditelji pomažu mladim lastama da se što pre osamostale kako bi cela porodica mogla da krene na naporan put ka jugu. Već četiri meseca po rođenju na severu, mladunci će stići do antarktičkih santi leda, gde će letovati dok na severnoj Zemljinoj polulopti bude zima.