Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Prijavi me trajno:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:

ConQUIZtador
banner
Trenutno vreme je: 29. Maj 2020, 19:01:38
nazadnapred
Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Na ovom forumu, mozete postavljati teme sa informacijama o glumcima i glumicama, komentarisati ih, hvaliti... 
Ukoliko zelite da postavite novu temu, obavezno proverite da li je ta tema vec postavljena. 
 

Idi dole
Stranice:
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Tema: Svetislav Ivan Petrović  (Pročitano 2771 puta)
10. Dec 2006, 08:05:17
Administrator
Capo di tutti capi


Underpromise; overdeliver.

Zodijak Gemini
Pol Muškarac
Poruke Odustao od brojanja
Zastava 44°49′N - 20°29′E
OS
Windows XP
Browser
Opera 9.02
mob
Apple iPhone 6s
Svetislav Ivan Petrović



Filmski glumac (Novi Sad, 1. januar 1894. - Pariz Oktobar 1962.)

Bio je prvi Srbin koji se između dva svetska rata, proslavio na filmskom platnu u Evropi.

Školovao se u Novom Sadu a u Budimpešti studirao politehniku ali je brzo napustio studije i pesvetio se glumi na filmu. Debitovao je na filmu Mihalja Kertisa ("Natčovek"). Kada je na scenu stupao zvučni film, stekao je svetsku slavu. Osim dara za glumu, posedovao je i druge osobine koje su se podrazumevale za uspešnog glumca. Bio je visok, zgodan, lep i privlačan muškarac.

Snimio je oko stotinu uloga u filmovima različitog žanra u filmskim studijima u Budimpešti, Beču, Berlinu i Parizu. Bio je oženjen nemačkom glumicom Fridl Šuster.

Posle mnogo godina vratio se u Novi Sad 1928. u posetu roditeljima i setsrama. Kako je "Politika" objavila na naslovnoj strani, oduševljeno ga je dočekalo i pozrdavilo desetine hiljada Novosađana. Primio ga je i kralj Aleksandar koji mu je uručio orden Svetog Save prvog stepena za doprinos popularisanju filmske umetnosti.

Posle Drugog svetskog rata boravio je kraće vreme u Jugoslaviji radi snimanja slovenačkog filma "Dalmatinska svadba" gde je tumačio jednu od glavnih uloga.

Pao je u zaborav jer se njegovi filmovi nisu prikazivali, navodno zbog toga što je glumio u nemačkim filmovima za vreme Hitlerove vladavine i ako su to bili filmovi sa ljubavnom tematikom.

Najpoznatiji filmovi

Keningsmark (1923), Umetnička duša (1925), Gola žena (1926), Čarobnjak (1926), Alahov vrt (1927), Tri strasti (1927), Sirena Morgana (1928), Latinski kvart (1929), Slepi miš (1931), Viktorija i njen husar (1931), Havajski cvet (1932), Kozak i slavuj (1935), Uz uključenje javnosti (1927) Na plavom Jadranu (1937), Evropa ne odgovara (1941), Proces (1948), Eroika (1949), Lift za gubilište (1957), Putovanje (1959).

Izvor: Wikipedia
IP sačuvana
social share
Pobednik, pre svega.

Napomena: Moje privatne poruke, icq, msn, yim, google talk i mail ne sluze za pruzanje tehnicke podrske ili odgovaranje na pitanja korisnika. Za sva pitanja postoji adekvatan deo foruma. Pronadjite ga! Takve privatne poruke cu jednostavno ignorisati!
Preporuke za clanove: Procitajte najcesce postavljana pitanja!
Pogledaj profil WWW GTalk Twitter Facebook
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Administrator
Capo di tutti capi


Underpromise; overdeliver.

Zodijak Gemini
Pol Muškarac
Poruke Odustao od brojanja
Zastava 44°49′N - 20°29′E
OS
Windows XP
Browser
Opera 9.02
mob
Apple iPhone 6s
Ne zna se da li ima života posle smrti, ali filmski junaci ostaju besmrtni, zahvaljujući svojim ostvarenjima zapisanim na celuloidnoj traci. No, to ne znači da ne mogu biti zaboravljeni. Ne slučajno, jedno vreme je i pokojni glumac Svetislav Ivan Petrović bio gurnut je u zaborav. Od pre nekoliko godina učinjena mu nepravda se ispravlja u hramovima filma i kinematografske istorije.




Na jednom od festivala domaćeg filma, “Novosadskoj areni”, Petroviću je posvećena izložba, koja nas je podsetila na njegov svetski život i znatan filmski opus, a nedavno, svečani početak rada sezone 2005/06. Muzeja jugoslovenske kinoteke obeležen je omažom Svestislavu Petroviću. Za početak, prikazan je mađarski film “Magdolna” iz 1941, reditelja Kalmana Nadasdija, sa Petrovićem u glavnoj ulozi. Partnerka mu je bila glumica Marija Lazar.

Krenimo od kraja njegove životne i stvaralačke priče. Na minhenskom groblju Nordfridhof, 20. oktobra 1962, na skromnoj sahrani, prota Aleksa Todorović održao je opelo glumcu Svetislavu Petroviću, poreklom iz Novog Sada. Bio je to čovek sa bioskopskog platna, naročito interesantan ženama širom Amerike i Evrope između dva rata. Nije tada bilo gomile bezličnih glumaca, ili samo lepotana za koje tek poneka mari. Uz Zvonimira Rogoza, proslavljenog u filmu “Ekstaza” sa Hedi Lamar, i Ite Rine, koju pamte još samo novinske ukrštenice, Petrović je jedini jugoslovenski glumac koji je u svoje vreme uspeo da napravi karijeru izvan domovine. Bio je ekskluzivan gost filmskih studija u Beču, Berlinu, Parizu... Snimao je i u Holivudu, a njegovo ime je dobijalo udarno mesto na plakatima i foršpanima. Mada je perfektno govorio mađarski, nemački, francuski i engleski jezik, autograme je uporno potpisivao ćirilicom.

Rođen je 1. januara 1894. u porodici uglednog novosadskog krojača Mladena Petrovića. U njegovom salonu “Petrović-Kraus”, u prizemlju starog sedišta Matice srpske, na glavnom trgu, mušterije su bile članovi bogataških porodica iz znatnog dela Vojvodine. Tu su naručivali svoja prva maturska odela, zatim venčana, i redengote za potonje svečane prilike.

Dalekovid i dovoljno imućan otac, sina je pred sam Prvi svetski rat upisao na budimpeštanski Politehnički fakultet, ne sluteći da će podmladak, mladalački zanesen pokretnim slikama i glamurom koji ga je pratio, mnogo više vremena provoditi u bioskopima K und K monarhije. U Beču je Svetislava Petrovića zapazio reditelj Mihalj Kertes (kasnije u Holivudu proslavljeni oskarovac Majkl Kertiz, tvorac čuvene “Kazablanke”), u čijem filmu “Dama sa suncokretom” debituje 1918. Impresario je smatrao da je ime Svetislav teško za pamćenje, pa ga je prekrstio u Ivan, pošto su dvadesetih godina minulog veka “beli” Rusi i njihova imena bili popularni u salonima zapadnoevropskih prestonica. Narednih desetak godina Petrović je igrao u čak četrdesetak kostimiranih i salonskih melodrama, istorijskim spektaklima, biografijama slavnih ličnosti, avanturističkim i akcionim filmovima, i stekao neviđenu popularnost na Starom kontinentu. Kod kuće, naravno, najveću.

Kako ga je domovina dočekala 1928, kad je došao da poseti roditelje! Samo u Novom Sadu, koji je po tadašnjem popisu imao 56.0000 stanovnika, okupilo se 50.000 ljudi. Pristiglo je sve što je moglo da hoda i putuje, iz cele Bačke, i ne samo iz nje. Toliko je nekada ovdašnjem narodu značio film i jedna njegova filmska ikona. Štampa je prenosila i najsitnije detalje Petrovićevog boravka u domovina, čak i šta je odabrao sa jelovnika i vinske karte hotela “Kraljica Marija”, gde je odseo. Slično je bilo na turneji po srbijanskoj provinciji, Zagrebu ili Beogradu, gde su ga primili najpre mladi direktor “Politike” Vladislav Ribnikar, a potom kralj Aleksandar Prvi Karađorđević, koji mu je uručio prestižni Orden svetog Save prvog stepena. Patriotski deo javnosti bio je egzeltiran kad je glumac, u pratnji svojih dveju sestara, položio venac na grob Neznanog junaka na Avali.

Za razliku od mnogih zvezda, preživeo je Petrović i šok od uvođenja tonskog filma, kad je neumoljiva tehnika pokazala da mnogi slikopisni velikani imaju cvrkutave glasiće. U filmovima “Dama sa suncokretom” (po istoimenom delu Ive Vojnovića), “Centrala Rio”, “Šeherezada”, “Abrahamov vrt”, “Carević”, “Monika”, “Cveće Havaja”, “Orlov”, “Eroika”… bio je partner najlepšim predratnim starletama: Asti Nilzen, Ani Ondri, Vilmi Blanki, Arleti Maršal, Alisi Teri, supruzi poznatog međuratnog reditelja Reksa Ingrama. U doba nemog filma često je igrao zavodnike, takoreći latinske ljubavnike, da kad je filmu dodat i ton, opredelio se za karakterne uloge.

Petrović je značajan ne samo po tome što je prvi jugoslovenski glumac koji je ostvario zapaženu međunarodnu karijeru, već i zbog toga što je snimio više od 100 filmova. Neke od važnijih njegovih uloga pamte se u filmovima “Umetnička duša” Žermena Dilaka, “Čarobnjak”, “Alahov vrt” i “Tri strasti” Reksa Ingrama, reditelja kojem u zasluge ide i otkrivanje legendarnog Rudolfa Valentina, do Ingramovog veoma popularnog filma “Četiri jahača Apokalipse”, samo mladog i nepoznatog. Ko zna, da je te 1921. Petrović sreo Ingrama, možda bi Valentinova slava pripala našem filmskom zavodniku.

U “Istoriji jugoslovenskog film” dr Petar Volk za Petrovića kaže: “Bio je glumac sa ličnim stvaralačkim identitetom, visok, lepe pojave, suzdržanog gesta, pronicljiv i vrlo precizan u izrazu, sa sposobnošću za unutarnje transformacije. Svojom ležernošću i mimikom, koja je bila vrlo prirodna, bio je zanimljiv, nikad do kraja otvoren, sa unutrašnjim doživljajem i veštinom da u svakom kadru nađe mesta za sebe i ono što treba da uradi. Igrao je veoma različite uloge i svuda uspevao, manje ili više, da bude ne samo korektan i dobar, već i vrlo dobar, ubedljiv i zapažen. Od svoje igre nije pravio ništa neobično, pred kamerom se nije ponašao kao zvezda, mada je to stvarno bio, niti mu se može prigovoriti rezervisanost prema partnerima... Uspeo je da se odupre modi vremena i nadživi mnoge filmove u kojima je igrao i ostane pred kamerama pune četiri decenije.”

Oženjen nemačkom glumicom Fridlom Šuster, rat je preživeo u tazbini, radeći jedino što je umeo - glumeći, uglavnom u filmovima lakših sadržaja, namenjenih razbibrizi vojnika i narodu tadašnje Nemačke. No, vlasti FNRJ su to tretirale kao neoprostiv vid kolaboracije, pa je godinama bio persona non grata. Iskoristivši otvaranje prema Zapadu, ljubljanski “Triglav film” je 1957, u koprodukciji sa minhenskim “Hansom”, snimio “Dalamtinsku svadbu” u režiji Gezea fon Bolvarija. Mada u romantičnoj storiji o američkim bogatašu DŽonu Riku, koji se nakon mnogo godina vraća u rodno selo i sreće neostvarenu ljubav iz mladosti, Petrović igra jednu od glavnih rola, bilo je suviše riskantno staviti njegovo ime na špicu, pa ga nije zabeležio ni pedantni, sveobuhvatni popis “Jugoslovenski film 1945-1980”.

Nakon rata, kad je svedenija glumačka poetika postala dominantna, znatno manje je snimio, a poslednji put se pojavio u filmovima simboličnih naslova “Lift za gubilište” Luja Mala (1958) i “Putovanje” Anatola Litvaka (1959), kad je već bio oboleo od raka želuca, od koga je ubrzo i preminuo.

Vladimir Crnjanski

Izvor: Dnevnik
IP sačuvana
social share
Pobednik, pre svega.

Napomena: Moje privatne poruke, icq, msn, yim, google talk i mail ne sluze za pruzanje tehnicke podrske ili odgovaranje na pitanja korisnika. Za sva pitanja postoji adekvatan deo foruma. Pronadjite ga! Takve privatne poruke cu jednostavno ignorisati!
Preporuke za clanove: Procitajte najcesce postavljana pitanja!
Pogledaj profil WWW GTalk Twitter Facebook
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Idi gore
Stranice:
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Trenutno vreme je: 29. Maj 2020, 19:01:38
nazadnapred
Prebaci se na:  

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.  

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

web design

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: 24sata :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: ConQUIZtador :: Domaci :: Morazzia :: TotalCar :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: Advokat Draganić :: MojaFirma

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

Copyright © 2002- "Burek.com", all rights reserved. Performance: 0.11 sec za 17 q. Powered by: SMF. © 2005, Simple Machines LLC.