ja sam video drugara koji je pojeo ceo burek u 2 zalogaja, tako da nisam nesto impresioniran crnom rupom
salu na stranu, niko ne zna gde materija odlazi nakon sto biva progutana od strane crne rupe, jer.... niko i ne zna kao crna rupa funkcionise, sta je ona u stvari, sve su nagadjanja i spekulacije.
a ne daj Boze (ma, ne daj dva Bozeta ) da nam bude dovoljno blizu da mozemo da je proucavamo.

Ovo me je bas nasmejalo

Koliko se secam, crna rupa je bivsa tj. unistena planeta. Unistena eksplozijom koja stvara ogromnu gravitaciju. Tako nekako.

crna rupa nastaje posle eksplozije zvede, a ne planete

Da, pogresih.

Jeste, Zvezda kada ostari, izgubi materijal pocne da se sazima i ako ne eksplodira, toliko se sabije da zauzme svega nekoliko milimetara prostora ili jos manje i sva ta masa sabijena na tom prostoru ima neverovatnu privlacnu moc, kao sto rekoste guta i svetlost.

E sada, CRNA rupa to proguta i dalje ostaje crna i ne vidi se, vidi se samo njeno dejstvo. Posto ima enormnu gravitaciju jako iskrivljuje prostor, pa me ne bi cudilo da uhvati svemir, odnosno prostor-vreme na druge strane i tamo da izbacije to sto privuce. Jer, sve sto udje mora i da izadje, zar ne?

ALi, kao sto je vec pomenuto..sve su to nagadjanja.

Pa ako usisava jednom ce doci do tacka kada nece moci vise da usisava uzmite za primer usisivac kada se kesa napuni ona se siri i na kraju pukne , mozda se to isto desi i sa crnom rupom?

 NASTANAK CRNIH RUPA   /  evolucija zvezda  /

Crne rupe su jedan od mogucih poslednjih stadijuma evolucije zvezde tj. jedan od nacina kako ona zavrsava svoj zivot.

Prostor izmedju zvezda nije prazan. Medjuzvezdani prostor ispunjavaju oblaci gasa ciji je glavni sastojak vodonik, i cestice prasine. Taj materijal nije pravilno rasporedjen u prostoru i skuplja se u pramenove pod dejstvom gravitacije. Gravitaciona sila je obrnuto proporcionalna kvadratu rastojanja izmedju dve cestice, a direktno proporcionalna proizvodu njihovih masa, sto znaci da sto je gusci oblak, veca je gravitaciona sila izmedju cestica (Njutnov zakon gravitacije). One pod dejstvom gravitacije nastavljaju da se sabijaju i pocinju da rotiraju oko svoje ose. To su protozvezde.

Pod dejstvom gravitacije, protozvezda se smanjuje postaje sve toplija. Kada dosegne dovoljno visoku temperaturu (od nekoliko miliona stepeni), u njenom centru pocinju termonuklearne reakcije u kome se vodonik pretvara u helijum. Masa helijumovog atoma je nesto manja od mase cetiri vodonikova atoma, sto govori o tome da masa odlazi u vidu energije. Oslobodjena enegrija tj. energija dobijena sagorevanjem goriva, moze se izraziti Ajnstajnovom jednacinom E=mc2 i ona predstavlja sijanje zvezde pri cemu se emituju elektromagnetni talasi svih talasnih duzina.

Zvezda izlazi na glavni niz HR dijagrama i pocinje da stari. Sve vreme svoga zivota na HR dijagramu zvezda je u ravnotezi, odnosno u nekakvom ?metastabilnom? stanju. Situacija je pomalo analogna naduvanom balonu. Postoji ravnoteza izmedju pritiska koji pokusava da rasiri balon i napetosti gume koja tezi da smanji balon, odnosno, ka njenoj unutrasnjosti deluje gravitaciona sila, ali se njoj suprostavlja energija iz termonuklearnih reakcija tj. Fermijev pritisak. Sto je zvezda veca ona brze stari, tj. brze sagoreva gorivo, ali bez obzira na sve zivotni vek zvezde je uzasno dugacak, gde je rec o milijardama godina.

Termonuklearne reakcije traju sve dok se sam vodonik ne istrosi, odnosno dok ne dodje do formiranje gvozdja koji je najstabilniji element u Univerzumu, jer tada vise nema sta u sta da se pretvara. Naravno, do formiranja gvozdja dolazi posle niza transformacija, jer iz vodonika nastaje deuterijum, pa helijum, pa C, N, O2 sve do Fe. U jednom trenutku Fermijev pritisak nece vise biti dovoljan za odbijanje gravitacije tako da citava zvezda pocinje polako da kolapsira.

Zvezde od 1,2 do 1,4 Sunceve mase zavrsice svoju evoluciju na stadijumu belog patuljka. Sav visak energije i mase oslobodice u vidu planetarne magline. Zvezde izmedju 1,4 i 2 Sunceve mase zavrsavaju kao neutronske zvezde, a one jos masivnije zavrsavaju kao crne rupe, odnosno zvezde sa masom iznad Candrasekarove granice ne mogu da se odrze na stadijumu neutronske zvezde vec svoje sazimanje nastavljaju. Sto je zvezda manja, gravitacija je sve veca. Neutronska zvezda ima drugu kosmicku brzinu od 2/3c, odnosno da bi cestica pobegla sa njene povrsine morala bi da se krece tom brzinom. Ako se materija i dalje kontrahuje, gravitacija raste i dolazi do nivoa kada se druga kosmicka brzina povecava na brzinu svetlosti (c). Kada se to dogodi vrednost precnika tela je jednaka Svarcsildovom radijusu, odnosno formira se crna rupa. Neutronske zvezde i crne rupe visak materije i energije oslobadjaju u vidu eksplozije supernove.

Procenjuje se da ?samo? 2% zvezda kolapsiraju u crne rupe.

poznavanje funkcionisanja crne rupe, odnosno prostornog zakrivljenja izazvalo bi revoluciju u medjuzvezdanim putovanjima. tako  kaze S. Hawking.

Pa bi, jer bi letelica usla u crnu rupu i izasla na nekom drugom mestu blize odredistu. ALi, sta ako se letelica unisti usled ogromne gravitacije, i sta ako caki uspe da udje, sta ce se desiti sa njom? Ima tu zaista mnogo da se proucava. Sa ovim brzinama koje sada razvijamo tesko da cemo doci do bilo koje crne rupe a kamoli da je proucavamo izbliza i skeniramo.

Sve u svoje vreme deco,sve u svoje vreme......